Вести

Бизнис фамилије Никчевић

Када је свети пророк Јона путовао бродом за Тарс, Бог подиже велику буру, а морнари будући преплашени одлучише да баце Јону у море да би се бура утишала а они спасили.

за новинар.де  Јрм. Игнатије, 23.03.2010

+++

Тако исто и ми, не доводећи под сумњу оптужбе изречене против појединих клирика Рашкопризренске епархије питамо се да ли су они једини, да ли да бацимо новог Јону у море неби ли се и наша бура стишала.

Тешко се поредити са светим Јоном, али зато ништа лакше него се поредити са Симеоном Виловским. Свака епархија има свог Владику, али сваки Владика има и свог Симеона. Свако од нас зна бар за још једног Симеона у СПЦ, а у ПЦЦГ тј Православној цркви Црне Горе имају бар неколико Симеона али и једног Симеончину који предњачи у свему.

Није тако давно било када је у Православној цркви у Црној Гори уведена служба шефа кабинета која је иначе својствена само за кабинете поглавара помесних цркава. На ту одговорну функцију постављен је Милов друг из млађих дана Радомир Никчевић.

Није тако давно било ни када је шеф шефа кабинета сам себе частио титулом Архиепископа. А неке ствари су можда за неке и биле давно па је ред да их се сада подсетимо.

Пре десетак година прота Радомир је супротно свим канонима и догмама цркве ступио у штрајк глађу и то ни мање ни више затворен у једну цетињску цркву. Зли језици ће рећи да је то био одличан маркетиншки потез и све ће то повезати са каснијим протиним турнејама по разним континетнима, које и дан данас трају. Но да се ми вратимо на „подвиг“. Како су тада медији извештавали прота је свакодневно служио литургије забаракадиран у храму, док су му под прозором појале монахиње из манастира у коме је његова сестра игуманија. Свет су обишле и фотографије како попа исповедник причешћује монахиње кроз решетке од олтарског прозора. Цело „мучеништво“ јадног проте трајало је дванаест дана. По изласку дао је низ интервјуа разним новинарима у којима је говорио о својим светачким осећањима и топлини леденог храма. Једино што нам уважени прота никада није објаснио где је заправо вршио нужду током тих дванаест дана, обзиром да није излазио из храма, а притом је свакодневно у организам уносио дарове које је освећивао на Литургији. Да ли је икада Црквени суд надлежне епархије Православне цркве у Црној Гори саслушавао Радомира Никчевића поводом скрнављења храма својим изметом?

У једном од својих тадашњих интервјуа рекао је измећу осталог и то да је његова супруга са малолетном децом морала због безбедности да се одсели са Цетиња за Београд. Не може човек а да се не запита шта је са осталим попадијама Православне цркве у Црној Гори, да ли је могуће да је само једна угрожена. И откуд то да је Цетињу најближи Београд ваљда им остало од времена СФРЈ она стара „Цетиње-Дедиње“. Породица Никчевић је ипак свештеничка па је самим тим и скромнија. Нису хтели Никчевићи на Дедиње, већ су се одселили у новосаграђени стан од 150 квадрата на Звездари. Приземни стан са приватним ограђеним двориштем у који су се уселили пре пар година. Радници су се тада хвалили комшијама како су са Пештера довозили саднице четинара висине од по седам метара како би двориште оградили и од знатижељних погледа. Зграду у којој сада станује породица шефа кабинета Архиепископа Православне цркве у Црној гори, без бриге није зидао Симеонов кум Суботички већ Радомиров рођак Драган Никчевић са својом фирмом Империјал.

Да штрајк глађу није стран у Црној Гори показали су и радници митрополије који су 2003. Отпочели свој штрајк али директора Светигоре Радомира Никчевића кога су од милоште звали отац Крадомир.

Цитат из КУРИРА од 18.12.2003.

PODGORICA – Radnici izdavačkog preduzeća „Svetigora“ iz Nikšića, kojim gazduje Mitropolija crnogorsko-primorska, započeli su u ponedeljak štrajk glađu zbog neisplaćenih obaveza poslovodstva preduzeća prema njima.

Ni nakon dvodnevnih pregovora sa odborom direktora, na čijem čelu je protojerej Radomir Nikčević, nije postignut dogovor sa 22 zaposlena radnika u ovom kolektivu, koji, osim isplate zaostalih plata, traže i izmirenje naknada za regres, zimnicu i dva topla obroka, kao i povezivanje radnog staža.

Radnici optužuju rukovodstvo za „nesavesno upravljanje“, i insistiraju da „neće dozvoliti zatvaranje štamparije“, pošto je uprava u više navrata nagoveštavala da će štamparija biti zatvorena ili premeštena.

Nadležni u Mitropoliji saopštavaju da „nemaju para“ za izmirenje potraživanja radnika, te da će tražiti kredit, kako bi rešili problem zaposlenih u štampariji „Svetigora“. Kako nezvanično saznajemo, radnici od juče štrajkuju u mraku, jer im je ukinuta struja, a i nestalo im je i drva za ogrev, koja sami obezbeđuju.

Да ли је Црквени суд икада разматрао могућу кривицу и неодговорне поступке Крадомира Никчевића?

У истом периоду прота на састанцима свештеника Митрополије предлаже и захтева(?!) да сви манастири у Црној Гори са својих печата скину натпис Српски православни манастир… као и све Црквене Општине свој предзнак Српска. Иако Устав СПЦ налаже да на печатима стоји и натпис Српски. Многи ће се запитати па ко је ту Владика? Симеон или Артемије, тј. Амфилохије или Радомир. Било како било, данас у Црној Гори имамо Православну Митрополију у којој старе печате са натписом СРПСКИ имају само манастир Острог и Морача, ваљда још неко време док се не смене игумани.

Многи ће се запитати какве везе сад има Косово са овим. Па има. Небојша Човић некадашњи кординатор за Косово и Метохију је власник приватне кошаркашке гимназије. Симеон Виловски је монах па самим тим нема ни жену ни децу, али кад би имао којим случајем сина он би вероватно ишао у приватну гимназију коју држи татин пријатељ. А кад би ишао у ту приватну гимназију онда би се сигурно и дружио са сином Радомира Никчевића, јер он већ иде у ту приватну гимназију. Сада ће опет неки зли језици питати колика је плата том шефу кабинета Православне цркве у Црној Гори кад му син иде у београдску приватну гимназију. Али ми ћемо одмах објаснити да оца Радомира можете срести у Острогу на месечном дежурству, где служе материјално угрожени свештеници из Православне цркве у Црној Гори, како би добили помоћ у новцу и храни од Управе Острога. Тако да отац Радомир вероватно и не прима плату за функцију шефа кабинета. Но све то лепо нек утврди Црквени суд, зашто Симеон нема сина, а ово за оца Радомира није ни битно.

Кажу да је Симеон покупио све могуће титуле и звања у Рашкопризренској епархији, почев од игумана Бањске до архијерејског заменика. А ево званичних титула Радомира Никчевића које је имао у свом двадесетогодишњем свештеничком стажу.

Протојереј стафрофор радомир Никчевић (рођен 1960. Рукоположен 1990). Парох љуботињско-грађански опслужује парохију цеклинску, члан Епархијског савјета, главни уредник Светигоре, професор Богословије, главни васпитач цетињске Богословије, директор Издавачко информативне установе Митрополије Црногорско приморске. Шеф кабинета Архиепископа цетињског, уредник електронске презентације Митрополије. Иако не стоји у званичним титулама прота је уједно и ексклузивни препродавац воштаних свећа за Новограчаничку митрополију?! Да ли је икада црквени суд преиспитао откуд оцу Радомиру толики восак?

Црквени суд ће узети у најозбиљније разматрање и сукобе интереса, јер како смо видели Симеон је запослио братовљевог кума. Виловски није црногорско презиме те откуда њему то право да запошљава својту. Ево на пример како би то изгледало да је Виловски уствари Миловски.

Породица Никчевић

Весна Никчевић (Радомирова попадија), наставник цетињске Богословије, члан редакције часописа „Светигора“ и члан редакције истоименог радија, преводилац, уредник и приређивач многих издања Митрополије.

Јефимија Никчевић (Радомирова сестра), игуманија највећег женског манастира у Црној Гори.

Весна Тодоровић (друга Радомирова сестра), један од уредника, приређивача и лектора „Светигоре“, шеф светигориног штанда на сајму књига. Њен супруг без дана богословског образовања рукоположен за свештеника у педесетој години живота. Постављен за пароха при манастиру у коме је Јефимија Никчевић игуманија. При томе нико се не сећа да је попа венчан у цркви са својом попадијом.

Миладин Кнежевић (зет), апсолвент Пољопривредног факултета. Дугогодишњи возач митрополита Амфилохија, у међувремену оженио трећу Радомирову сестру и одмах рукположен. Данас је без дана богословског образовања свештеник у саборном храму у Подгорици.

Матеј Арсенијевић (брат попадије о.Радомира), један од преводилаца, приређивача и уредника различитих едиција и публикација Митрополије, члан редакције часописа „Светигора“. У једном периоду управник светигорине књижаре у Београду.

Пеђа Вукићевић (кум Радомира), започео каријеру у Митрополији као возач (шематизам из 1999г). У међувремену се окумио са правим човеком и убрзо постао: администратор Информативно-издавачке установе Епархије црногорско-приморске, пословни секретар црквене штампарије „Грамата“.

Иван Никчевић (нећак), за време свог школовања у Београду обавља и функцију управника светигорине књижаре у истом граду.

Мирко Тољић (кум), компјутерска припрема и дизајн свих издања Митрополије.

Љубомир Јовановић (кум), службеник ЕУО, систем администратор, парох цетињски.

Вероватно црквени суд нема канона по којима да суди, те зато никада није ни позивао проту Никчевића на саслушања, јер он је сигурно једини свештеник у историји хришћанске цркве који се у њој испоганио и то не једном него дванаест дана заредом.

Ј.Иг.

+++

+++

+++