Вести

Која то власт има право да Бога забрањује?

за новинар.де Часлав М. Дамјановић; 22.04.2009

+++

“Зашто се чудимо што се (неки) данашњи наши епископи разликују од некадашњих епископа?“ Зашто се чудимо “што у данашњим (неким) епископима налазимо власт која је спремна да мења, кажњава, осуђује, истерује, одстрањује?“ (‘‘Читам и не могу да верујем“, З.Д. Новинар.де, 08/04/2009)

Власт која кажњава? Која осуђује? Истерује? Одстрањује?

Шта је тужба? Да ли шта ради власт, или ко има право на власт, или… да нико нема право да узурпира власт?
О каквој то власти говоримо?

Ко има право да забрани сечење славског колача? Да забрани Парастос? Крштење детета? Молитву? Долазак у цркву? Да закатанчи цркву? Да отима цркву? Да забрањује службу у цркви?

Ко?
Која то власт има право да забрањује Цркву?
Која то власт има право да забрањује Веровање у Бога?
Која то власт има право да Бога забрањује?
Да ли се због тога негодујемо?

Или је пo среди нешто друго? Јер… од кад је свијета и вијека знамо да власт узурпира право да чини оно што треба и чини што год јој је драго, али… од кад је свијета и вијека зна се такође да Православна Црква – не тлачи.
Зашто Православна Црква не тлачи?

Не тлачи не због тога што на тлачење нема право – већ зато што је Православна Црква Веровање у Свети Дух Божији – а Дух Божији, па сходно томе и Веровање у Дух Божији – није тлачење – него љубав!

Тако је свадга бивало и то из врло једноставног разлога:

Зато јер је Веровање било у Бога! И зато што су и верници, па чак и црквени послужитељи – у Бога веровали!
А сада, одједанпут… власт! И то власт која тлачи!
А тлачи она власт која у Бога не верује!

А пошто овде говоримо о власти која забрањује сечење славског колача, парастос, крштење детета, молитву, долазак у цркву, о власти која закатанчује цркве, отима цркве, забрањује службе у црквама, мења литургију, мења иконостасе, Божије шарлатански тумачи… долази се до једноставног одговора: они црквени послужитељи који тлаче вернике горе наведеним скарадностима узурпирали су себи некакво непостојеће право на некакву непостојећу власт – пошто све ово заједно значи да се ради о некаквој власти која се дрзнула да верницима Бога забрањује – дрзнули су се зато јер у Бога не верују.

Све ово лаички је речено. Лаичка реч можда је и пркосом засенчена (Боже опрости) – али… зато што Православље од верника не захтева да није лаик, и зато што Православље од верника очекује искреност и савесну одговорност – “а замислите колика ће ваша слава бити у царству Божијем, ако се ви, као мирјани, покажете већим хришћанима и од свештеника!“ (Николај Велимировић, “Мисионарско писмо 292“, књига VIII, стр. 292-293) – зато лаички верник са тим правом православним пита оне послужитеље црквене који заблудеше – који сте бре, са које то гране Дарвинове, из којег то скута столице, из које то нафракане ђинђуве дворова недевичанских, из које то кесе форинти… упадосте међу нас да нам Божије поганите?

Од јаза амбис направисте!

Уместо да инквизицију у Аустралији зауставите наказу мржње у Нијагари настависте… и настављате наказу и у Канади, и у Америци, и у Европи, и у отаџбини… уместо да схватите да “без мене не можете чинити ништа“. (Јн 15, 5)

То значи да сте нико и ништа ако дух ваш том Исусовом Љубављу не живи сваки тренутак вашег живота овоземаљског јер то је дужност вас црквених послужитеља а не никаква власт нити тлачење!

Уместо да схватите да слаткоречива фразеологија не значи баш ништа ако то делима својим не потврђујете сваког тренутка – уместо да мантију нашу православну кловновски кинђурите као онај ваш аустралијски политком – ви претите и у Нијагари и у Канади затварањем цркава! Па зато, кад претите и отимате, зашто онда написасте у Васкршњој посланици “без мене не можете чинити ништа“ – зашто кад тлачите без Њега? Како се усуђујете да нас називате “својом духовном децом“ – а Цркву нам одузимате, ви заблудели који нам Дух Свети поганите? Неумно горди, Влашћу некаквом, и Црквеним Судом некаквим, забатргасте се будалећи нас изигравањем кловновских фарисеја а зато што сте од кукоља плиткоумнији мислите да не примећујемо шта чините и да ћете нас Влашћу вашом омлаћеном натерати да ћутимо…

Римокатоличка Инквизиција узурпирала је саму себе Судом – доказавши да је Власт – не Црква него Власт, не Црква него Установа чија је Мисија Казна и тлачење. Ни у Власти римокатоличке Инквизиције, нити у вашем иживљавању Инквизиционом Влашћу, нити у вашем циркузирању Судом – нема ни Христа нити Православља. Ви сте тачно оно што у Посланици написасте као да се односи на неке друге – свет који се претворио у “тржиште лажног сјаја и пролазних вредности“ – животом се “без неба“ батргате…

Баш о себи написасте оно што сте мислили да сте написали о данашњем човеку који се “попео на високе врхове своје вавилонске куле, самоуверен у своје знање, али често ситан, себичан, агресиван и пун злих настројења која прете његовој кули и његовом опстанку.“

Не стидите се да нама кажете “без мене не можете чинити ништа“ а то се једино на вас односи јер ви први те Речи морате да се држите, а вас је, осим за вашу Власт, по свему судећи, баш брига за остало…

“Примети народ да су на Сабору сви, само нема Духа Светог“! (“Кад из пешчаног сата измигољи истина“, З.Д. Новинар.де, 10/04/09)

Није ли вас срамота да се о вама пише као на пример у напису “Григорије де Торкемада и зли дуси у паници (1)“, објављеном 9. марта 2009-ог љета Господњег…

“Григорије бјесни и почиње називати полицајце Иванишевића и Вујовића (по презименима би се рекло да су Срби) погрдним именима и ријечима: “Ви сте балије, ви сте усташе, браните балије, слуге балијске“!“ “Полицајци су му рекли да само раде свој посао, док је осиљени и горди Григорије почео пријетити полицајцима да ће остати без посла ако он то буде наредио“!

Питам се, који то православни епископ располаже влашћу да отпушта? А тек поготово полицајце?
А као да одговарају баш на моја питања, писци поменутог написа, потписани као “Српски осветници“ – не балије јер балије би свакако бранили балије, него потписани као “Српски осветници“ – у листу “Став Магазин“, прозивају вашег епископа Григорија:

“То, официру! Скини мантију, да видимо које чинове имаш, као што су ти Гачани својевремено порчивали!“ (“Григорије де Торкемада и зли дуси у паници (1)“, Српски осветници, Требиње, 09/03/09)

Колико се сећам, ако се ради о истим Гачанима, не бејаше бољих Срба од њихових ђедова… а данас њихови потомци оптужују вашег епископа да испод мантије скрива официрску униформу? Да ли му то официрска униформа даје право да отпушта полицајце? Ко су у овом случају заиста “балије“ а ко силеџија?

Као и у претходном случају – сва ова питања уопште нису важна – важније је једино како то да вас није срамота да је један свештеник такозване наше православне цркве уплетен у овакве прљавштине? Или… није вас срамота јер ријешисте проблем онако како црквењаштву и доликује – кришом од нас?

У званичном Саопштењу Црквеног Суда епархије захумско-херцеговачке пише да је “на основу свих чињеница пажљиво и очински размотрених, у вези са јавним деловањем Николе Секуловића и Блажа Стевовића из Требиња против Светопредањског учења и поретка Свете Саборне и Апостолске Цркве Православне“ донета пресуда…“ јер је “дошло до повреде части и достојанства служитеља олтара Господњег, као и њених вјерника“ пошто су поменути “негирали Богомдано епископско достојанство Епископу Епархије ЗХиП, ружећи у исто вријеме Невјесту Христову – Цркву Божију у Херцеговини“.

Све је то аустралијски слаткоречиво и чак и очински али ипак – заштo Суд? Да ли због “светопредањског учења“? Можда ваш епископ, или официр, ко ће га знати, брка Божије са народном епиком коју записа Филип Вишњић, па зато Православље назива “светопредањскоим учењем“? Или сте га тако приучили у вашим богословским школама? Или због те исте приучености, а можда и због неких тајних официрских курсева, или можда зато да би се додворио митрополиту Амфилохију, он “Свету Саборну и Апостолску Цркву Православну“ – не назива српском?
Зашто?

Да ли му то није важно зато што су му важни једино црквени “поредак“ и “повреде части и достојанства служитеља олтара“ – а не повреда “части и достојанства Цркве Господње“? Не, него увреда “служитеља Господњег“ – значи њега лично, зар не? Па иако је у пресуди очигледно да је следећа тврдња најобичнија измишљотина, епископ Григорије то и потврђује сомнабулном тврдњом да су “повређени“ наводно “част и достојанство“ и “вјерника“!
Како?

“Негирањем Богомданог епископског достојанства“ – што Пресуда сматра “ружењем“ цркве, заправо “ружењем“ “Невјестe Христовe“!

Можда је за лаике превелик залогај стручна анализа да ли је епископско достојанство Богомдано или се служењем Богу заслужује, али је очигледно, да тачно као и у случају аустралијског епископа Иринеја – фразеолошко коришћење Исуса нема баш ничег са веровањем у Бога!

Као и у Аустралији, слаткоречивом фразеологијом се манипулише зарад инквизиционог тлачење и прогагањање верника и манипулисања истином… Христово име узурпира се за узурпацију Цркве која се користи за иживљавање болешљиве приватне заблуделости и недостојности Божијег.

Зато питамо поново: зар вас није срамота?

Зато, није ни чудо да једна како искрена Православка написа:

“Примети народ да су на Сабору сви, само нема Духа Светог“! (“Кад из пешчаног сата измигољи истина“, З.Д. Новинар.де, 10/04/09)

И тако и јесте. Претварате се као да је наизглед све на свом месту, чинодејства, мантије, литије… само у свему томе нема Духа Светог.

Хулиганско хуљење

Запрепашћујућа подређеност Цркве безбожној поданости појединих епископа чарима инквизиције, најочигледније се одразила у хулиганском захтеву епископа Хризостома да аустралијски епископ Иринеј поведе судски поступак против коришћења грба СПЦ од стране Слободне српске цркве у Аустралији! (“Синод СПЦ: Тужба због грба СПЦ?“, Новинар.де)

Судећи по приложеном документу, овај захтев за погром православних верника усвојен је као званичан акт Светог Синода!

Најбоље образложење хулиганске иницијативе епископа Хризостома нашао сам у коментару једног Православца:
“Одлука Синода СПЦ јасно говори да предлог о помирењу не важи нити је икада важио! Сами кажу да такозвана Слободна Српска црква никада није била део СПЦ. Како онда Језуита Иринеј у име СПЦ има право да наређује Слободним Црквама да пререгиструју своју имовину на СПЦ, па још тврди да је имовина Слободних цркви власништво СПЦ, када свако зна да СПЦ нема тапију на имовину Слободне Цркве, и да СПЦ има право да располаже само са имовином на коју има тапију. Докуменат јасно говори да Владике СПЦ немају никакво право да било шта наређују Слободним Црквама, па ни да постављају своје свештенике, јер нису никада биле део СПЦ. Како чујем све Слободне Цркве су добиле нова наређења од Иринеја да убудуће на скупштинама свештеник увек буде председавајући, и да нико не може бити примљен у чланство ЦШО док за њега не потпише свештеник, и да исто важи и за управе ЦШО да без потписа свештеника нико не може бити члан Управе. Сва ова наређења су противна Уставу Слободне Цркве који је регистрован под закон Аустралије и којег се Слободне Цркве придржавају“. (“Жикица“, (Коменатр за ‘‘Синод СПЦ: Тужба због грба СПЦ?’‘, 16/04/09, 02:09)

И заиста, озваничење овог хулиганског акта, осим што доказује да предлог о помирењу не важи – нити да је икада важио – безпоговорно доказује да је у доба Његове светости патријарха Германа – до поделе која је лажно названа расколом – довела Удба уз сарадњу са Ватиканом; да је Слободна српска загранична Црква стварни духовни наставак Српског Светосавља и Српског Православља; да је Београд подлегавши комунистичком политичком утицају дириговао поделу; да исти политички утицај, укључујући сада и тоталну контролу над теолошким образовањем, и данас наставља да узурпира нашу Цркву, због чега је немилосрдно срушио помирење и наставио искључиво политичко прогањање; и да су безпоговорно доказани циљеви настављања те политичке узурпације – ликвидација Српске цркве као светосавске православне српске цркве – и то у оквиру ликвидације Православља као таквог.

Према томе, тврдња у Ускршњој посланици, којом се наводно осуђују “окореле савести Христових убица“ јесте најобичнија обмана јер у данашњим узурпаторима наше Цркве не живи Свети Дух већ Римокатолички догмат из 1870. године у којем се каже:

“Ако би папа повео са собом у ад милионе људи, то нико од њих нема право да пита: оче, свети, зашто ти то радиш?“ – “Сви људи на свету су папини поданици. Он може приговорити апостолима и заповестима апостолским. Он има власт да исправља све што хоће у Светом писму Новог Завета. Може да мења и саме Свете тајне установљене Исусом Христом“. (“Читам и не могу да верујем“, З.Д. Новинар.де, 08/04/2009)

Баш та Догма је једно од најважнијих застрањења због којих “Столица“ којој се клањате – није ни света – нити je Хришћанство! И баш зато хуљење Бога и Божијег није ни Православље нити Светосавље! И баш зато се још од времена патријарха Германа узурпатори наше Српске Православне Светосавске Цркве, све дубље заглибљују не у јерес – јер јерес је погрешно веровање – а узурпатори, пошто не верују – заглибљују се у безбожно скрнављење.
Уместо Светог Духа у њима живи онај “ситан, себичан, агресиван и пун злих настројења“ човек – заправо… Антихрист.

А народ којем суде ти слаткоречиви са врхова своје безбожне куле… тај народ “вратио се да научи оно чему га нису научили у периоду када је бљештало црвенило на петокраци, а сјај Крста био патином покривен“ – и зато што заиста верују у Бога, ти православни верници поручују заблуделим црквеним послужитељима:

“Nије народ устао против вас. Сами сте ви устали против себе. Не лаже народ када каже да је пошао за речима Господа “Да се не збуњује срце ваше; верујте у Бога и у Мене верујте“. (“Кад из пешчаног сата измигољи истина“, З.Д. Новинар.де, 10/04/09)

“На Суд Народу“

Питам се који поднаслов да употребим, “Читам и не могу да верујем“, “Света Столица спремна за разговор“, “Мисле тако јер у Бога не верују…“ и схватим да је стварни наслов “На Суд Народу“ – онако како је владика Артемије поштено и мудро назвао такозвано “Прво“, а поготово “Друго обраћање“ које му је упутио епископ Хризостом, а које је владика Артемије обелоданио ставивши их “На суд народу“.

У том такозваном Другом обраћању владици Артемију, епископ Хризостом, опомиње колегу владику:

“Са запрепашћењем прочитах ваше, по ко зна који пут, непримјерено оглашавање по питању обнове светиња на Косову и Метохији.“ (Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска, 13/04/09)

Пошто је иста тема доминирала и “Првим обраћањем“, изгледа као да је епископ “запрепашћен непримјерним оглашавањем по питању обнове светиња“! Па пошто је владика Артемија брзброј пута захтевао увек једно те исто – да ономе коме светиње припадају – припада и искључиво право и искључива одговорност да те светиње поправи – испоставља се логичним да је то оно што епископ Хризостом сматра “непримјерним“. Према томе, да ли је захтев владике Артмеија заиста “непримјеран“, заправо толико “непримјеран“ да изазива чак и “запрепашћење“?
Наравно, зубар из Бостона, Филип Ј. Коен, свакако је такође “запрепашћен“ да су се Срби дрзнули да захтевају некакво своје право на поправку манастира који – нису њихови! Поменути Коен је заснивалац теорије о српском историјском Нацизму, и сходно томе српском историјском анти-Семитизму, укорењеним у души Србиновој још давно пре настанка Нацизма! Ова теорија доминира званичном историјом од завршетка Другог светског рата, а посебно се расцветала током крвавог диригованог антисрпског растурања бивше југословенске државе. Ова теорија из јеврејског извора саставни је део усташке и ватиканске теорије да Срби као нација уопште не постоје, и да су фалсификовали и своју рану и своју доцнију средњевековну историју. Ефикасно коришћена од комуниста, ова теорија је не само и дан-данас на снази, него се и дан-данас непрестано “усавршава“ колаборацијом антисрпских неимара у Лондону и Приштини, али такође и колаборацијом неимара Рима, Загреба, Тел Авива, Берлина и Вашингтона. Пошто је епископ Хризостом иницијатор захтева да аустралијски епископ – који се пред православним олтарем некажњено појављује преобучен у шарене кловновске одоре – да судски одузме право аустралијској Слободној српској цркви на грб СПЦ-a, а пошто је Свети Синод ту иницијативу озваничио, а пошто је исти под командом митрополита Амфилохија – логично је закључити да је епископ Хризостом “запрепашћен“ зато што се владика Артемије дрзнуо да тврди да Србима припада искључиво право – јер косовске светиње наводно уопште нису српске, него су, како је изјавио исти командант Синода – црногорске! И наравно, сходно томе и албанско-византијске – тачно по рецепту зубара Коена, и по званичној теорији Митрополије црногорско-приморске, заправо по митрополиту Амфилохију, Косово је постало наводно “црногорско“ под “Богданом Војислављевићем још 1072. године, када је он себе прогласио царем у Призрену и Дечанима“, а овај “пропис“ “потврђен је 1375. године, када је Зета укључила Призрен и Дечане у свој састав за време Балше Првог“ (“У дивљака лук и стрела – 7. део, Савест“) – из чега наравно произилази наводно историјски закључак да народ који је фалсификатор своје историјске прошлости – нема никакве историјске светиње, јер су у његовом искривљеном злочиначком духу уврежени само Нацизам и Антисемитизам…

Умесно је закључити да све ове лажи немају никакве везе са веровањем у Бога, и да заправо, као и све лажи – имају везе искључиво са – неверовањем у Бога!

И заиста, из наставка тог “Другог обраћања“ произилази да је епископ Хризостом, како сам каже, “запрепашћен“ посве другачијом “непримјерношћу“ – “непримјерношћу“ “тричарења“:

“Постављамо једноставно питање: када ћете се престати бавити тако јефтиним политиканством? То што ви радите није ништа друго до ли јефтино и болесно политиканство. Будите оно што треба да будете ЕПИСКОП СВОМЕ НАРОДУ и помозите му у овој невољи. Ко више има жељу и потребу да слуша то ваше истрошено и изанђало тричарење.“

Међутим, пошто политичка инквизиција политичких кловнова – масовно анатемисање, затварање цркава, понижавање политички некоректних маса правoславних верника и српских споменика на идеолошкој бази – заиста јесте “истрошено и изанђало“ политичко “тричарење“ – да политичко тричарење епископа Хризостома заиста јесте засновано на неверовању у Бога најпримјерније доказује следећа изјава Радована Биговића, директора Невладине организације (НВО) и Нецрквене организације (НЦО) “Хришћански културни центар“:

“Црква никад не може да се мири са расколом и поделом нити да тежи “независности“ од других. Они који се мире са расколом и поделом чине тежи грех од оних који су изазвали, јер поричу вољу Божију да сви буду (за) једно. Хришћански идентитет претпоставља одрицање од себе и својега, ослобађање од свих окова прирооде и историје и стварање поверења и грађење идентитета на другоме. Хришћанска слобода није слобода од других већ слобода за друге. Хришћански дијалог треба да је дијалог у истини и љубави. Он не значи унификацију цркве већ “помирену различитост“ (јединство у различитости)“. (“У дивљака лук и стрела – 7. део, Савест“)

Терминолошка збрка на крају цитата је нејасност превода познатог предмета који се данас изучава на америчким универзитетима под називом “Conflict Resolution“. Предмет је одраз громадне пропагандне кампање против веровања у Бога, који се временом од Дарвинове мајмунологије, или, да кажемо речником епископа Хризостома и Иринеја аустралијског – “кловнологије“ – развио на анти-религиозној идеологији такозваног “Jesus Seminar-a“.
“Заиста, заиста изванредно!“ (Исто)

“Одрекнимо се себе и својега, па ћемо коначно моћи да се идентификујемо као хришћани!“
To је превод онога што Биговић заиста каже наводно против расколника и поделе – а уствари пледирајући ликвидацију Бога:

“Одрекнимо се својега Христа, назовимо Га, за почетак, „историјски христос“!“ (Исто)

То је тачно оно чиме нас потсвесно кљука “Jesus Seminar“!
“Oдрекнимо се својега Светога Саве, својега владике Николаја, својега богослужења, својега Православља, својега прадеде, деде и оца… Једном речју: одрекнимо се свега својега, а самим тим се одрекнимо и себе“! Зашто? Зато јер ће нас ЕУ једино тако “идентификовати као праве хришћане“! (Исто)

Пошто је за ЕУ је Биговићева издаја наравно искључиви “духовни пасош“ да се неко “идентификује као припадник“ политички дозвољене “верске организације“ – не веровања у Бога него верске организације – “зар то није рентгенски снимак нашег црквеног глобализма? Само послушајте шта говори Игњатије Мидић и видећете противност врлини и убитачност за морал. Погледајте изјаве Амфилохија Радовића и видећете смрт родољубљу. Прочитајте грозоморне текстове Атанасија Јевтића, где он православне хришћане назива најпогрднијим именима и затрпава их увредама, и видећете претњу сваком поштеном осећају…“ (Исто)

Прочитајте “анализу“ српске модерне историје епископ Хризостомовог “Отимача црквеног грба“, аустралијског епископа иринеја, и схватћете да смо народ-убица – недостојнији постојања чак и од усташко-јеврејских лажи већ поменутог зубара Филипа Коена!

„Дух Другог ватиканског концила одише претњом сваком добру и појединих народа и човечанства“, (Исто) јер, како рече Реису-л-улема, “то је тако зато што је Ислам вјера јединства у различитости мишљења…“

Према томе, на питање епископа Хризостома које он поставља владики Артемију:

“Ако ви не поштујете Цркву своју, свога Патријарха, свој Сабор, свој Синод, шта сте ви? Ко сте ви? Је сте ли ви сигурни у свој интегритет епископа Цркве божије, или ви одрађујете неке друге послова?“ (Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска, 13/04/09) – одговорићу лаички његовим сопственим речима у име “Суда Народа“:

Ој, епископе и братијо новотарска, за кога радиш и ради чега?
Ој, епископе и братијо новотарска, “нема у вама ни трунке духовне снаге – зато замајавате и себе и друге око себе“!

И зато да поновим у име “Суда Народа“ најнепреподобније кукумавчење епископпа Хризостома – “О, Боже мој, шта је са вама?“

На које лаички одговарам, буразеру, није Бог ничији, сви смо Божији… како то да чак ни то не знаш? И зато парафразирам епископове ријечи у име верника:

Али знајте узурпатори, само свјетлост Духа Божијег свијетли! И нема нико од вас да је пали или гаси како му мрдне на памет! Светлост се та чистотом Духа заслужује и жари а ви, који не вјерујете, ви сте ти који “таме и тамнила свуда и на све стране одашиљете.“

“Што тражите живога међу мртвима?“ (Лк 24, 5)

Пошто је из свега очигледно да у нашој Цркви јесу “мутне воде“ – и то не на боље, него напротив, све на горе – закључак је исувише трагичан, и наравно исувише погибељан по српски светосавски православни народ, па и по Православље као такво да би се уопште исказао лаичким речима! Зато, дакле преостаје једино да лаик искористи питања која је Епископ Хризостом поставио владики Артемију – да се уместо владики Артемију – та питања отворено постави нашој данашњој Цркви:

“О, Боже, шта је са вама?“
А да се питање епископа Хризостома владики Артемију:

“За кога и ради чега?“
Уместо владики Артемију – такође отворено постави Цркви:

“За кога и ради чега?“
Jер… очигледно је Црква узурпирана заблуделошћу оних који “мисле тако јер у Бога – не верују.“

Јесу “мутне воде“ нашег времена, али… нису православни верници ти који “траже живога међу мртвима“ (Лк 24, 5) – напротив, узурпатори су Цркву учинили “мртвом“ јер једино они “који у Бога не верују“ не могу да пронађу “живог“ Исуса у душама својих верника.

А није ни чудо што у Бога не верују јер “Римокатолички догмат из 1870. године није од “људи посвећених Богу“ него “од људи који Бога узурпирају зарад себе, своје силе и своје моћи“! А пошто им је за ту узурпацију потребна им је Власт њихово неверовање у Бога најбоље формулише Догмат:

“Што је папа урадио, исто je као да је Бог урадио“.

Часлав М. Дамјановић, 22.04.2009

www.ravnogorskivenac.com

Ilustracija, podebljanja i format teksta -novinar.de