logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Друштво, Економија    Аутор: новинарство    7.883 пута прочитано    Датум: 20.01.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Joj.. boli glava od para...Mladen Jevrić-Durić potpuno je izgubio kompas i zapustio crkvene poslove, pretpostavljajući im politička i trgovačka djela. Postao je do te mjere alav da se miješa u sve i pokušava obezbijediti ambijent u kojem se bez njegove dozvole

izvor: Stav Magazin, 29.12.2008. br. 15

+++

ništa ne može ni kupiti ni prodati, posebno ne privatizovati. Po ugledu na Dodika i on je rukopoložio svog ličnog neimara, pronalazeći ga u liku i nedjelu Mate Uljarevića, vlasnika firme »Neimarstvo«, koja u Trebinju dobija najatraktivnije poslove i parcele za gradnju stambeno-poslovnih objekata

Mladen Jevrić-Durić nesporni je gospodar Hercegovine, hirotonisan lično od lažnog proroka Milorada Dodika. Mladen Jevrić-Durić zato se do zemlje klanja lažnom mesiji iz Laktaša, a ovaj ga zauzvrat obasipa svilom i kadifom, jer mu đače, rodom iz Vareša, Hercegovinu drži u poslušnosti i pilatovski pere ruke od svih nevolja kojima je narod izložen.

Mladen Jevrić-Durić je glavom, i još više bradom, episkop zahumsko-hercegovački Grigorije, Dodikov Poncije Pilat, koji hercegovački narod razapinje, kako bi, za ovoga svijeta, za sebe nezakonito stekao ogromna bogatstva. Ponašanje vladike je odavno izišlo iz kanonskih okvira i svjedoči da Grigorije crkvenu funkciju doživljava kao »zdrav i snažan kapital«, koji »oplođuje« tako što ga nudi političarima na vlasti kao sredstvo kojim mogu upravljati narodom na način potpuno suprotstavljen demokratskim, pa i civilizacijskim, normama. Kao što je nekada na svojoj mantiji nosio prišiven amblem SDS-a, pa potom PDP-a, danas je Grigorije »zadrti« socijaldemokrata, koji poltroniše premijeru Miloradu Dodiku do mjere prevrtanja želuca. Sramotno je da se jedan vladika spusti na tako niske grane i ponaša kao premijerov posilni, ali očito je da episkop zahumsko-hercegovački odavno ne teži ugledu među »bezazlenim«, kako on voli da karakteriše narod, već uticaju među veoma, veoma nebezazlenim.

Zadivljujuće je, zaista, kako je vladika bez imalo stida obukao esenesdeov dres, iako je do prije nekoliko godina lično Dodika nazivao najvećim srpskim izdajnikom. Bilo je to u vrijeme dok je kutlačom grabio iz šerpe kojom su gospodarili Dragan Kalinić i Mladen Ivanić.

O tome najbolje svedoči pismo od 13. marta 2003. koje je Grigorije uputio poslanicima Narodne skupštine, žestoko grdeći Dodika, jer ga je tadašnji lider opozicije optužio da je učestvovao u teškim kriminalnim radnjama, koje su navedene u nalazima specijalnog revizora međunarodne zajednice Del Elen Ralf. Dodik je tada vladiku optužio i da je prodao crkvenu zemlju na Rondou u Mostaru, što je tačno, jer se danas na tom prostoru nalazi veleljepni tržni centar. »Ko laže taj i krade, ko krade taj i ubija«, napisao je tada vladika Dodiku, karakterišući ga kao »dobro komunističko đače«.

Ali nije samo Dodik »dobro đače«, štaviše, episkop je još »bolje đače« od njega, jer je sam par godina nakon ovog pisma shvatio da je ulizivanje Dodiku najkraći put do koncesija, poslovnih uspjeha, dobrih kadrovskih rješenja, kvalitetnih vina…; riječju, moći i uticaja.

Trgovac, poslodavac, zemljodavac…

Grigorije se lažno predstavlja kao najveći zaštitnik Republike Srpske, a suštinski pljačka ovaj entitet bez ikakvih skrupula. Šokantno djeluje podatak da sveštenicima iz svoje eparhije od 2000. pa do 2008. godine gospodnje nije uplaćivao penziono i zdravstveno osiguranje, iako je novac od paroha uzeo. To znači da sveštenici ne mogu otići u penziju kada im za to bude vrijeme, ali to isto znači da je ovdašnji Varava budžet ovog entiteta oštetio za 250 hiljada maraka, kako nam je potvrđeno u PIO.

Mladen Jevrić-Durić potpuno je izgubio kompas i zapustio crkvene poslove, pretpostavljajući im politička i trgovačka djela. Postao je do te mjere alav da se miješa u sve i pokušava obezbijediti ambijent u kojem se bez njegove dozvole ništa ne može ni kupiti ni prodati, posebno ne privatizovati. Po ugledu na Dodika i on je rukopoložio svog ličnog neimara, pronalazeći ga u liku i nedjelu Mate Uljarevića, vlasnika firme »Neimarstvo«, koja u Trebinju dobija najatraktivnije poslove i parcele za gradnju stambeno-poslovnih objekata. Jedan od njihovih zajedničkih nezakonitih projekata jeste izgradnja takozvane Mandićeve zgrade, koja je počela još 2002. godine. Zemljište je Eparhija dobila besplatno od HET-a, čiji je direktor Jovo Marić, koji je tokom i poslije rata bio jedan od najvažnijih Grigorijevih saradnika u sumnjivim poslovima. Marić je vladiki zemljište poklonio na ime naknade za oduzetu imovinu Crkve, koju sada koristi HET! Grigorije sklapa poslovnu saradnju sa preduzećem “Manko“, vlasništvo Mome Mandića, po kome će ovo preduzeće biti izvođač, a Crkva će dobiti nekoliko stanova kao kompenzaciju. U zvaničnim dokumentima Eparhija je investitor, te je bila dužna da plati i rentu. Međutim, fizička lica koja su željela kupiti stan morala su uplatiti novac na račun “Manka”. Cijena kvadrata se tada kretala od 950 do 1.100 KM. Uplaćen je novac za oko 50 stanova i 20 poslovnih prostora. Zgrada se radila skoro dvije godine i onda je nestalo para, a i Momo Mandić je uhapšen te je stala svaka gradnja. Nesuđeni stanari tražili su pomoć od Crkve, Opštine, Vlade, OHR-a, suda, ali pomoći nije bilo. Tek krajem 2005. godine, protivno volji načelnika opštine Dobroslava Ćuka, odbornici su iz trebinjskog budžeta izglasali pomoć stanarima od 100.000 KM, kako bi se stvorili uslovi za priključenje vodovodne i kanalizacione mreže. Ćuk nije htio isplatiti ova sredstva sve dok mu Dodik, početkom 2006, kada je ponovo preuzeo vlast, nije izdao naredbu da novac isplati. Uz to je lažni Prorok iz sredstava od prodaje Telekoma uplatio dodatnih 400.000 KM na račun Eparhije, a radove je nastavilo da izvodi „Neimarstvo“ Mate Uljarevića. Tako je RS platila obeveze investitoru umjesto da bude obratno, što je teško krivično djelo.
Hotelijer, vinar, kriminalac…

Kad bi se Grigorije samorazapeo, od malo bi se grijeha očistio, jer grijesi su njegovi toliki da bi morao odgovarati kako na onom, tako i na ovom svijetu.

Ekspanzija kleptoteokratije kreće poslije završetka rata, kada SO Trebinje svojom odlukom daje tuđu – nacionalizovanu imovinu Srpskoj pravoslavnoj crkvi! Radilo se o imovini Petra Bubreška, političkog prognanika komunističke vlasti, i imovini porodice Resulbegović – gdje je sada hotel “Platani“. Digla se velika vika oko imovine Petra Bubreška, jer je on pisao pismo patrijarhu Pavlu, nakon čega mu je SPC isplatila oko 100.000 USD. Imovina Resulbegovića je još uvijek nenamirena jer se čeka Zakon o denacionalizaciji!? Ali to nije spriječilo Grigorija i Jovu Marića da investiraju: Prvo je HET uložio oko milion maraka u renoviranje zgrade – i to za grube radove od oko 1000 m2, koja će kasnije biti izdata pod zakup Veljku Danojliću sa Sokoca, inače rođaku Mirka Šarovića, da je dovrši, i u njoj obavlja ugostiteljsko-hotelijersku djelatnost. Danojlić je najuren 2004, a sada hotel drži Eparhija.

Grigoriju se tuđe dopalo, te kupuje preduzeće „Agrokop“ iz Trebinja od Žike Zarića iz Zvornika, iako je njegovo vlasništvo i kompletna privatizacija krajnje upitna. Preduzeće posjeduje na desetine hiljada metara konfiskovane i eksproprisane zemlje parohijana. Interensanto je, da glavne poslove u „Agrokopu“ i danas, kao i ranije, vode Dušan Kozić, bivši predsjednik Vlade RS, i Dragan Turanjanin, predstavnik „Centreksa“, ratne profiterske firme SDS-a. Poslije nekog vremena Eparhija postaje i vlasnik preduzeća „Popovo polje“, koje u svom sastavu ima ogromno zemljište, svojevremeno nasilno oteto od Hercegovaca.

U Grigorijev opus ulazi i kriminalna privatizacija hotela „Leotar“, koji je za samo 130.000 KM u staroj deviznoj štednji kupio Milan Pešut. Narečeni je do rata živio u Sarajevu, a potom odlazi u Beograd, gdje osniva firmu „Bankom“, koja ima ekspozituru i u Trebinju. „Bankomovu“ filijalu u Trebinju vodio je Pešutov kum Lazo Pribišić, zaposlen u HET-u.

“Leotar” je u svom posjedu imao hiljade kvadrata poslovnog prostora i zemljišta. Tu su bili restorani bifei, hotel, moteli, kafane, vile. U toj imovini se nalazilo i nekoliko poslovnih prostora koji su nacionalizovani i koji se nikako nisu mogli prodati, kao i novi dio hotela „Leotar“, koji nije uopšte ušao u bilans preduzeća prilikom privatizacije! Potpuno kriminalna i nelegalna privatizacija, što je čak potvrdila i Dodikova Komisija za reviziju. Licitaciju je vodio Predrag Škoro, odbornik u trebinjskoj skupštini (nedavno isključen iz PDP-a) i aktuelni direktor trebinjske „Herceg TV“, koja posluje u sklopu „Neimarstva“.

Posebna priča je pretvaranje manastira Tvrdoš u fabriku za proizvodnju vina, što je najcrnje bogohuljenje. Grigorije i njegova prevarantska družina, nevični pravljenju vina, 2004. godine su pokvarili hiljade litara vina pa su spas potražili u kupovini vina za marku po litri iz jedne evropske države, koje su zatim prodavali pod firmom Tvrdoško!

U ovom poslu pomogao mu je narečeni Pešut, koji takođe proizvodi vino pod nazivom „herceg-vino“. Oni koji znaju kažu da se sa iste slavine puni i Grigorijevo i Pešutovo vino!

Pazi ovo Milorade!Priču o bezbožnom vladiki upotpunjuje Fondacija za razvoj sporta i kulture, čiji su osnivači manje-više srpski tajkuni. Suština postojanja ove fondacije je projekat otimanja imovine radi izgradnje stambene zgrade uz rijeku Trebišnjicu i sprečavanje izgradnje istorijsko-kulturnog objekta Begova kuća. Kamp Dejana Bodiroge je samo pokriće za opstrukciju koja se više godina sprovodi oko obnove Begove kuće. Vlada RS je izdvojila 1.000.000 KM za obnovu Begove kuće, što nikada nije učinjeno, a gdje su pare završile, ne zna se.

Dodikovi i Grigorijevi talovi su brojni i nezakoniti, a jedan od najvećih je da je Vlada RS poklonila Eparhiji imovinu bivše JNA, tj. kasarne u Trebinju i okolini sa preko 100.000m2 površine zemljišta, od čega je najatraktivnija lokacija u centru grada, reda veličine 13.000m2, na kojoj je vladika planirao sa svojim „Neimarstvom“ i Uljarevićem da izgradi 13 zgrada.

Nakon svega bogobojažljivi bi rekli: Bože, oprosti im, ne znaju šta rade. Međutim, to neće biti dovoljno, jer Mladen Jevrić-Durić, alijas Grigorije, prevršio je sve mjere koristeći mantiju za prljave poslove i najmanje što bi trebalo jeste izvesti ga pred trebinjski sud, a na strašnome kako mu bude.

Vladikine nelegalne trgovine

U opus vladikinog beščašća spada i bagatelna prodaja crkvene zemlje na Rondou, koja je bila zadužbina uglednih mostarskih Srba. U toj prljavoj raboti učestvovao je bivši gradonačelnik Mostara Prskalo.

Grigorije trguje i južno od Trebinja, u Dubrovniku. Ovaj put poslovni partner mu je tajkun i stari trgovac svim i svačim Salih Alijagić. Grigorije mijenja neprocjenjivo vrijednu imovinu SPC na dubrovačkom Stradunu za prosječnu kuću Alijagića u Trebinju, u naselje Bregovi. Alijagić kasnije istu tu imovinu izdaje pod zakup, inkasirajući mjesečno 14.000 evra.

Vladika, kome je nelegalna trgovina u krvi, nastavlja da krčmi crkvenu imovinu, pa prodaje i zadužbinu porodice Vujinović.

Licemjerno dobročinstvo

Vladika Grigorije nastoji se prikazati i kao veliki dobrotvor, pa prodaje crkveni “džip“ i kupuje jednoj siromašnoj porodici montažnu kuću. Lijep i human gest, da nije i licemjeran, jer od srbijanskih tajkuna dobija dva najnovija “pežoa 307“. Donator „Verano’motors“.

Jedan od rijektih koji se usudio javno govoriti o vladikinim nečasnim rabotama je Blažo Stevović, slobodni umjetnik i nesuđeni liberal. Zbog toga je stalno na meti Grigorijevih kerbera – poput popa Dražena Tupanjanina.

Rivalski klan

Vladika voli da igra mali fudbal, a društvo mu prave razni tipovi koji su u sukobu sa zakonom ili su pripadnici kriminalnog miljea. Redovan Grigorijev saigrač, dok nije otišao u zatvor, bio je poznati kriminalac Željko Tasovac. Trenutno društvo na terenu Grigoriju pravi Dragoslav Ćuk zvani Batija, brat trebinjskog načelnika Dobroslava Ćuka. Po profesiji vozač, sitni trgovac uvezenih automobila, čije ime vežu za falsifikovanje vozačkih dozvola. Ratni dezerter i direktna „ulaznica“ kod načelnika, s tim da platite od 500 do 1.000 KM.

Jedini koji ne mora platiti ulaznicu je Branislav-Bane Pidžula, vlasnik „Marketa 99“, Batijin drugar, iza koga stoji punac Vaso Knežević, dugogodišnji direktor SDK i Razvojne banke.

Tvrdi se da je ova grupacija jedina prava konkurencija Grigorijevom klanu. U klanu Vase Kneževića nalaze se vinar Vukoje, moler Ćurić, građevinski preduzimač Aćimović, braća Vuković iz Bileće…

Grigorija i njegovog Matuna, kako odmilja zovu Uljarevića, ljetos su Kneževićevi ljudi potukli u borbi za dobijanje vlasništva nad kamenolomom „Draguljica“ u Bileći. Tvrdi se da su za tu pobjedu Vasinih zaslužna braća Vuković, pogotovo Radovan, aktuelni poslanik u Parlamentu RS.

 

izvor: Stav Magazin, 29.12.2008. br. 15

***
***
***

REDAKCIJSKI KOMENTAR

Redakcija novinar.de najoštrije osuđuje ovakvo pisanje banjalučkog magazina STAV. Takođe očekujemo od vladike Grigorija da utuži list STAV za klevetanje i iznošenje neistina ukoliko sve ovo što je izneto -NIJE TAČNO.

urednik

 

Маутхаузен и Велики рат
Маутхаузен и Велики рат
Posted 2 дана ago

Шок: Војнике Гвозденог пука смрт чекала и у Маутхаузену. У првом светском рату, да! Током истраживања за књигу "Гвоздени пук" откривено је много тога чега нема у нашим уџбеницима. Штета што…

Маутхаузен и Велики рат
Никад! Госпођо предсденице! Никад
Никад! Госпођо председнице! Никад!
Posted 3 дана ago

Приликом прославе 22. годишњице „Олује“, која је од стране америчког војног министра оцењена као ретко успела организација прогона и убијања једног народа, чак толико да се као таква изучава у…

Никад! Госпођо председнице! Никад!
Икеа у Србији – привредник или окупатор?
Икеа у Србији – привредник или окупатор?
Posted 5 дана ago

Ово је могуће једино у Србији, јер Срби запослени у овој фирми су темељно кастрирани од осећаја националне припадности, осећаја историјског и културног идентитета сопственог народа, не знају да за…

Икеа у Србији – привредник или окупатор?
Има ли још магараца?
Има ли још магараца?
Posted 2 weeks ago

Кад се зна да су магарци теглећа марва, а да су и у најзбаченијим крајевима стигли трактори, питање је чему би тамо још били магарци. Њима је, као и козама,…

Има ли још магараца?
О српском обележавању Олује
О српском обележавању Олује
Posted 2 weeks ago

Лепо је било вечерас у Ветернику на обележавању страдања у Олуји. Ветерник је место поред Новог Сада где је 40 000 избеглица из Крајине нашло место за живот. Држава Србија…

О српском обележавању Олује
Да ли Срби сами узрокују своје Олује?
Да ли Срби сами узрокују своје Олује?
Posted 2 weeks ago

Предсједница градског вијећа Книна изјавила да ће: "Олују прославити у јуначком, хрватском, херојском граду Книну". 31. августа 1941. Јадарски четнички одред под заповједништвом потпуковника Веселина Мисите ослободио је први град…

Да ли Срби сами узрокују своје Олује?
Добар дан добри људи! Ма шта добри, напред(њачки) људи!
Добар дан добри људи! Ма шта добри, напред(ња…
Posted 2 weeks ago

Лекција 1- Камата тече и кад камата не тече. Кренем ја јутрос свечано, као сваки српски пензионер, да платим струју. Задњи је дан за попуст од 5%, мало ли је? Одузмем…

Добар дан добри људи! Ма шта добри, напред(ња…
Линта: Бранитељка удружења спријечила одржавање Трећег сабора Морполачана
Линта: Бранитељска удружења спријечила одржав…
Posted 2 weeks ago

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује скандалозном чињеницу да су удружења хрватских бранитеља и ове године спријечила да се 1. августа одржи Трећи сабор Морполачана у селу Морполача…

Линта: Бранитељска удружења спријечила одржав…
Ко то тамо пориче реалност, или један одговор A. Вучићу
Ко то тамо пориче реалност, или један одговор…
Posted 2 weeks ago

Врховни Жутник, Olyksandr Vuchych лично, огласио се пре неки дан „ауторским текстом“ у атлантистичком Бљуц-у, позивајући „грађане“ Србије на „унутрашњи дијалог“ о Косову.

пише Н.Малић 29.07.2017

***

Пре него што прокоментаришем било шта…

Ко то тамо пориче реалност, или један одговор…
Једно добродошло присећање
Једно добродошло присећање
Posted 2 weeks ago

Мом рано преминулом другу, историчару и новинару Драгану Влаховићу који ми је објавио доњи текст у два наставка 24. и 25.јула 2003. у „Гласу“, са дужном захвалношћу желим да изразим…

Једно добродошло присећање
PreviousNext



2 коментара у вези “Sva beščašća vladike Grigorija”
  1. Бијели џемпер мјесто мантије, кафана мјесто келије, провод мјесто молитве, шта рећи?! Свети Оци су молитвом чуда чинили, наши “стубови православља” то покушавају новцем и пословним састанцима. Молитва им досладила лакше им је овако.
    http://www.youtube.com/watch?v=C9b2BLBkLa0

  2. Imam za prijatelje familiju koja se upravo vratila iz Sarajeva.Posle proterivanja kucu im je spalio komsija-poturica.Sada na placu je deponija smeca a taj isto zlotvor je podigao zid 2 m i jos je toliko usao na njegov posed.U opstini su mu kazali da nemaju sredstava da ciste smetlista a da mora privatno da tuzi za prisvajanje zemlje.To znaci kao on kaze da bi advokat uzeo skoro isto koliko je i vrednost placa a da ce ga ucenjivati jer kao prvo ne zivi u Srajevu a jos i niko od Srba ne zeli kupiti pored turcina zemlju.Ko koga pljacka tesko je dokazati a jos i krv nismo sa turcima namirili a jos manje sa poturicama.A Grigorije je posebna svecka mirisljavaka,otrglo se cedo i ocu i materi a sto se tice molitve-vredi li ona ako poturica zadene mac za pojas..?


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo