Вести

„Borba za veru“ povodom napada na pravoverne u „Blicu“ 18.1.2008.g. pod naslovom „I U SPC IMA VEHABIJA“ . „A ovaj se rod ne izgoni osim molitvom i postom“ (Mt.17, 21)

izvor: borbazaveru.com, 19.01.2009

+++

Pošto učenici Hristovi ne mogaše isterati demona iz besomučnog mladića, otac detetov dovede ga Isusu da ga isceli. „I zapreti mu Isus; i demon iziđe iz njega; i ozdravi momče od onoga časa. Tada pristupiše učenici Isusu i nasamo mu rekoše: Zašto ga mi ne mogasmo isceliti?“ (Mt. 17, 19).

Gospod im reče: „… A ovaj se rod ne izgoni osim molitvom i postom“ (Mt. 17,21).

Na samom početku teksta objavljenog u „Blicu“, inspirator ovog napisa stavio je svoj potpis i pečat, tako da odmah bude jasno ko je njegov pravi autor, i za koga rade oni koji su taj napis naručili, napisali, i objavili.

„Ima li u Srbiji pravoslavnih vehabija? Ko su mlade žene čiji se bledi likovi jedva naziru ispod marama? Zabrađene više nego muslimanske. Muškarci, ne svi, ali često nose brade i malo dužu kosu. Svi odreda drže brojanice. Valjda, da svima upute znak: „Ja sam jedini ispravan. Stalno sam u molitvi.“

Bleda lica hristoljubivog pravovernog srpskog naroda, kome su uzor sva ona bleda lica Božijih ugodnika, koja ga posmatraju sa fresaka i ikona pravoslavnih bogomolja, smetaju mračnim silama koje nastoje u besu svome da razore poslednju i najmoćniju prepreku nadolazećem lažnom mesiji; smetaju jer svedoče da ovi služitelji Hristovi ratuju protiv zloga mačem isposništva. Smetaju im i brojanice oko ruku pravovernih, jer one svedoče da ovi verni Hristovi sledbenici drže u rukama svojim i drugi mač kojim vojuju protiv nečastivih za spasenje svoje, bližnjih svojih i roda svoga. Koliko su prizemni u laži autori ovoga teksta, govori i činjenica da se nisu potrudili da makar na slici koju su postavili radi manipulacije neupućenima, prikažu ruku hristoljubca – molitvenika koji drži pravoslavnu monašku brojanicu. Svoje čitaoce ne smatraju dovoljno razboritim da uvide ovu očiglednu manipulaciju.

„Ovi mahom mladi novotarija su u srpskom društvu i smatraju sebe jedinim „pravim pravoslavcima“, a prozvali su se „revnitelji“. Ubeđeni su da, protivno svim teološkim tumačenjima, postoje „stari“ i „novi“ način bogosluženja i tvrde da im je jedini cilj delovanja služenje liturgije u SPC na ‘stari način’.“

Gospod naš Isus Hristos rekao je bogobornim farisejima: „Vama je otac đavo, i želje oca svojega hoćete da činite; on beše čovekoubica od početka, i ne stoji u istini, jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori, jer je on laža i otac laži“ (Jov. 8,44). I mi to isto kažemo naručiocima, autorima i objavljivačima ovog teksta: Vama je otac đavo! Jer tekst se i temelji na lažima i sav je lažima protkan. On sav vrvi lažima. U gornjem pasusu koji smo naveli, kaže se da su revnitelji ubeđeni da „…protivno svim teološkim tumačenjima, postoje „stari“ i „novi“ način bogosluženja“. Nikada i nigde ni jedan pravoverni Srbin nije ovo tvrdio! Jer, što se tiče poretka bogosluženja, postoji samo jedan poredak, a to je onaj koji je potvrđen trostrukom odlukom najvišeg zakonodavnog tela SPCrkve – SASabora. Odluka Sabora je jasna, i jasno je koji je to poredak, ali po nagovoru svoga oca, oca laži, mnogi su se u SPCrkvi drznuli da ruše osnovni princip postojanja Crkve, princip sabornosti, služeći Svetu Liturgiju po rasuđivanju sopstvenih pomračenih umova, pomračenih upravo zbog primanja nepodvižničkog duha, i nemanja u rukama dvoseklog mača za sva demonska iskušenja – posta i molitve.

„…I tvrde da im je jedini cilj delovanja služenje liturgije u SPC na ‘stari način’.“

Nikada ni jedan pravoverni Srbin nije tvrdio da mu je jedini cilj delovanja služenje liturgije u SPC na „stari način“. Cilj delovanja pravovernih jeste odbrana jedinstva SPCrkve, koje svojom samovoljom ruše pojedini episkopi i sveštenici. Cilj delovanja pravovernih jeste odbrana čistote vere od krivovernih učenja, koje su u SPCrkvu uveli pojedini episkopi zaslepljeni lažnom ljubavlju prema latinskim i mnogim drugim jereticima.

„Njihov angažman nije samo privid crkvenosti, već su usko povezani sa neonacističkim pokretima koji smatraju da su jedini ispravni Srbi.“

Oni koji ruše SPCrkvu svojim mnogostranim pogubni delovanjem služe se najprljavijim sredstvima, ne birajući sebi saradinike u lažima i klevetama svega čestitog, istinski patriotskog i revniteljskog u našem narodu. Mlade ljude koji su spoznali opasnost rušilačkog delovanja u našoj Crkvi pojedinaca iz klira crkvenoga, proglašavaju „neonacistima“, jer im smeta njihovo angažovanje u odbrani pravoverja. Smeta im jer znaju da je „Tvrd orah voćka čudnovata, ne slomi ga, al’ zube polomi!“

„’Revnitelji’ su organizovani u udruženja ili bratstva s imenima svetitelja ili kodeksima davne srpske države.“

Izuzev UG „Zakonopravilo“ iz Čačka, i bratstva „Svetog Luke“ iz Smedereva, pravoverni nemaju ni jedno drugo udruženje niti bogomoljačko bratstvo koje javno deluje. Ovom lažju sugerisan je čitaocima zaključak po kome su „udruženja“ i „bratstva“ nekakvi „klanovi polupismenih ljudi“, kojima „manipulišu“ drugi iz pozadine, i koji se „krvožedno“ obrušavaju na „teološki potkovane“ episkope i sveštenike i „upadaju u crkve prekidajući služenje Svete Liturgije.“

„U Patrijaršiji kratko ocenjuju…“

Evo jasnog traga iz čije je kuhinje potekao ovaj lažima prepun i klevetnički nastrojen napis.

„Nisu dovoljno teološki potkovani i ne znaju da nema starog ili novog načina bogosluženja, plaše se bilo kakvog dijaloga sa nepravoslavnima jer nemaju dovoljno obrazovanja da odstoje svoj stav – kaže „Blicov“ sagovornik iz Patrijaršije.“

Pravoverni znaju, i to uporno ponavljaju, da nema „starog“ i „novog“ načina bogosluženja, već ispravnog i neispravnog. Ispravno je ono koje je potvrđeno po trostrukoj odluci Sabora, i koje je po jedinom i važećem Tipiku SPCrkve, a neispravno je ono koje uvode samovoljno pojedini episkopi SPCrkve, na čijem je čelu Irinej Bulović, a slede ga kao verne sluge: Atanasije, Ignjatije, Jovan (šumadijski), Hrizostom (žički) itd.

Pravoverni se ne plaše „bilo kakvog dijaloga“ sa nepravoslavnima; pravoverni se plaše dijaloga u kojima se čine ustupci jereticima od strane srpskih episkopa; u kojima se ne svedoči istinitost jedinospasonosne vere – Svete vere pravoslavne, već se čini najstrašnija moguća izdaja, poput sramne ravenske izdaje učinjene od strane Irineja Bulovića i Ignjatija Midića.

„Njihova konstantna meta su eparhije žička, šumadijska i braničevska, te vladike Hrizostom, Jovan i Ignjatije. Iako ne upadaju u crkve u Bačkoj, na internet forumima kritikuju i episkopa Irineja, a posebno su ustremljeni na umirovljenog vladiku zahumsko-hercegovačkog Atanasija. Reč je vodećim srpskim teolozima, profesorima uvaženim i u svetu.“

Ni jedna eparhija SPCrkve pravovernima nije „meta“. Jednostavno, reč je o spontanoj reakciji pravovernih na odstupanja od viševekovnog bogoslužbenog poretka naše Crkve, i uvođenje jeretičkih učenja upravo u tim eparhijama.

Dotična novinarka pokazuje izuzetno „poznavanje“ situacije u SPCrkvi, a i šire. Za nju je Atanasije Jevtić „umirovljeni“ episkop, umesto bivši. Hvalospevi koji slede, a koji su upućeni vodećim odstupnicima od svetog Pravoslavlja, svedoče da će dotična novinarka dugo jesti „hleb svoj nasušni“, „teškom mukom zarađen“.

„Isturaju često starije, ali i decu koja drže ikone i onda se doslovno dogodi lom na liturgiji, poput događaja iz sela Duškovci kod Požege. Kao što pokazuju snimci prekida liturgije, vladiku žičkog Hrizostoma sveštenstvo bukvalno spasava, „evakuiše“ iz crkve pred naletima naroda. Prepadnuta starica plače, „više neće davati pare za Vatikan“, jedan od sveštenika maše rukama kako bi zaštitio vladiku. Ali, biraju se pogodni delovi snimka, stavljaju na forum i potpisuju: kako sveštenik bije narod.“

U minulim ratovima, koje su protiv srpskog naroda vodili razni neprijatelji, videli smo identično postupanje ovom gore navedenom. Za zločine koje su u propagandne svrhe činili sami srpski neprijatelji, otpuživali su potom Srbe, kako bi ih medijski satanizovali. Žalosno je kakve su sebi učitelje i uzore srpski novotarci sebi izabrali. Nikada pravoverni nisu decu i stare isturali u prve redove. Jasno je to i ovima koji ovako bezočno lažu. Oni sami to čine, a pravovernima pripisuju svoje metode delovanja. To se najbolje videlo u Čačku na predavanju vladike Grigorija, kada su veroučitelji pozivali (čitaj: naređivali) decu iz škola da dođu na predavanje, obmanjujući ih da će sa najvećim sportistom u SPCrkvi, doći i drugi srpski proslavljeni sportisti. Deca su morala ući u salu u kojoj je održano predavanje 15 minuta pre početka, da bi sela u prve redove. Onaj kome „tragovi smrde nečovještvom“ uplašio se navodnih „prvoslavnih vehabija“, pa je decu isturio da ga brane. No, ovako marginalna figura u SPCrkvi nije udostojena ni pogleda, a kamoli nečeg više, od strane pravovernih u Čačku.

Internetom su razorene sve novotarske laži i zavere. Snimci su jasni, i nema nikakvih manipulacija. „Sveštenik“ u Duškovcima ne „maše rukama“ već tuče čoveka. To se jasno vidi. Ni Veliki brat rušitelja pravoverja u SPCrkvi ne može im pomoći da ovi jasni snimci budu prepravljeni ili izbrisani. Istina se ne može sakriti.

Onaj koga u Duškovcima „evakuišu“ i „brane“ od naroda koji kleči, koga „brane“ civili sa oružjem sakrivenim ispod sakoa, ostaće upamćen kao izazivač i duhovni pokrovitelj najsramnijeg događaja u istoriji SPCrkve – kada su sveštenici tukli verući narod.

„’Revnitelji’ imaju i pozadinu u SPC, u pojedinim vladikama, čime je ozbiljno uzdrmano jedinstvo Sabora. Te grupe za jedine njima prihvatljive vladike ističu banatskog Nikanora, kosovsko-metohijskog Artemija i banjalučkog Jefrema. U SPC je javna tajna da je najisturenije uporište ovakve misli eparhija banatska i episkop Nikanor, a vladika Artemije je na Sinodu morao da se ograđuje od sektaških foruma na koje se uključuju njegovi monasi i vređaju druge vladike.“

Jedinstvo Sabora je uzdrmano samovoljom i neposlušnošću Saboru nekolicine episkopa, a ne čvrstim i nepokolebivim stajanjem u veri pravovernih srpskih episkopa.

Uporište revniteljima jeste sam Bog, koji izobilno izliva svoju blagodat na verne sluge svoje – pravoverne episkope srpske Crkve. Srce svakog pravdoljubivog i pravovernog Srbina oseća tu blagodat Božiju prebivajući u blizini ovih episkopa, slušajući šta oni govore ili čitajući šta oni pišu.

„…Plaše se bilo kakvog dijaloga sa nepravoslavnima jer nemaju dovoljno obrazovanja da odstoje svoj stav – kaže „Blicov“ sagovornik iz Patrijaršije.“

„Blicov“ sagovornik iz Patrijaršije, po svemu sudeći, jeste teološki potkovan, ali u nekoj jeretičkoj „teološkoj“ školi. Jer da nije, znao bi da se „svoj stav“ pred nepravoslavnima ne „odstojava“ zahvaljujući samo teološkoj školi, već blagodati Božijoj koja veru snaži a um prosvetljuje, i čini čoveka neustrašivim borcem za jedinospasonosnu veru – sveto Pravoslavlje. I Svetu reč Božiju „Blicov“ sagovorinik iz Patrijaršije malo čita. Jer da čita znao bi:

„…Bog se protivi gordima, a smirenima daje blagodat“ (Jak. 4,6).

„U Patrijaršiji kažu da se za Nikanora zna da je povezan s pojedincima iz „revniteljskih grupa“. Navode da je u jednom video zapisu Nikanor najvećim zlom u SPC nazvao vladiku Atanasija za koga je rekao da „služi đavolu“. Istovremeno u manastiru Vojlovica i drugde u Banatu počeli su da se okupljaju sledbenici ‘revnitelja’.”

Vladika Nikanor sve što je govorio i činio, činio je javno. Zato začuđuje ovo sugerisanje čitaocima „Blica“ kako se u Patrijašiji „zna“ da je vladika Nikanor povezan sa pojedincima iz „revniteljskih grupa“, te se verovatno treba steći utisak kako Patrijaršija ima dobre obaveštajne izvore. Možda je to i tačno, ali je izlišno kada je u pitanju vladika Nikanor. Vladika Nikanor uvek govori istinu, i to je njegovo najmoćnije oružje kojim poražava, uz Božiju pomoć, sve demonske sile ustremljene na njega i povereno mu od Boga slovesno stado. I kada vladika Nikanor kaže da iza Atanasija Jevtića stoji đavo – govori istinu! Jer ko bi drugi mogao stajati iz čoveka koji je učinio (a i dalje čini) takva zla SPCrkvi, kao što to čini bivši episkop Atanasije. O, velikog li novotarskog otkrića: vladika Nikanor je povezan sa revniteljskim grupama! Vernici iz eparhija u kojima nisu udostojeni da dođu ni do pragova vladičanskih dvorova, hrle onome episkopu koji im je najbliži, a koji je pravoveran, ne znajući šta im je činiti, jer „nemaju gde glave svoje zakloniti“. Hramove koje su zidali njihovi očevi i dedovi, a i oni sami, okupiraše papopoklonici!

Evo, i mi ćemo izneti nešto ekskluzivno: i mi, revnitelji, znamo da su Irinej, Atanasije, Amfilohije, Ignjatije i još neki, u veoma bliskim vezama sa rimskim papom i mnogim drugim belosvetskim jereticima!

Dostojna svih predhodnih laži i manipulacija u tekstu, jeste i manipulacija izjavom Ljubomira Ilića iz Pravoslavnog bratstva „Sveti Luka“ iz Smedereva.

Dotična novinarka je pozvala g. Ljubomira Ilića 17. 1. oko 19,30 časova. Pošto se predstavila, razgovor je počela lukavo ne govoreći kakvi su pravi razlozi njenog poziva. Rekla je: „Ja sam zabrinuta za versko stanje srpskog naroda“. Od preko 20 minuta razgovora, ona je sklopila par rečenica koje je, tobože, izgovorio g. Ljubomir. Reči je na najgrublji način istrgla iz konteksta, prepravljala je ono što je g. Ljubomir izgovorio prema svojim nahođenjima, a sve u nameri da se pravoverni prikažu kao polupismeni ljudi, kojima neko drugi iz pozadine manipuliše.

U svojim odgovorima g. Ljubomir se ograničio samo na ono što je imao pravo kao pripadnik bratstva „Svetog Luke“ da kaže. Za sve ono za šta se nije smatrao kompetentnim sagovornikom, on je dotičnu novinarku upućivao na one koji su od njega stručniji i pozvaniji da odgovore na postavljena pitanja.

Simptomatična je činjenica da je dotična novinarka uspela da obavi intervju u 19,30 časova sa g. Ljubomirom, presluša ga pažljivo, prekuca, pošalje u redakciju i on se već posle četiri i po sata pojavljuje u objavljenom napisu! Toliko o objektivnosti i istinoljubivosti dotične novinarke.

Ovaj tekst u „Blicu“ bio bi samo jedan od mnogih đavoimanih napada na pravoverje i pravoverne u SPCrkvi, koji ne bi zasluživao nikakav osvrt da nije potpuno očigledno da mu je naručilac i autor neko potpuno drugi od potpisanog.

Od lista kakav je „Blic“, u kome napise pišu, objavljuju i komentarišu očigledni antiteisti, nije se moglo bolje ni očekivati. Jedan od komentara pomenutog napisa u „Blicu“, napisao je čovek pod korisničkim imenom „Lucifer“. I njegov komentar „uredno“ stoji na sajtu „Blica“. Redakcija lista nije našla za shodno da se taj, a i gotovo svi drugi komentari očigledno orkestrirano napisani i objavljeni, ukloni sa sajta. „Lucifer“ je napisao:

„Lucifer | Nedelja, 18 Januar 2009. 01:49h

„heh, losa vest je da boga nema. dobra je da nam nije ni potreban“ – tako nesto sam pre neki dan procitao u novinama. Ukratko nije daleko od istine. Ziveo ateizam!“

Eto, takvi su saradnici pojedincima iz Patrijaršije i klira SPCrkve, koji pokušavaju da sruše ovu neuništivu građevinu – Crkvu pravoslavnu. Jer krajeugani kamen ove neuništive građevine jeste sam Bog. I zato „…Ko padne na ovaj kamen, razbiće se; a na koga on padne, satrće ga“ (Mt. 21, 44).

Bog je sazidao ovu čudnu i prečudnu građevinu na temeljima čvrstim i zato je ni „…vrata pakla neće nadvladati“ (Mt. 16,18).

S obzirom da je ovaj napad na pravoverne u našoj svetoj Crkvi izvršen na Krstovdan, mi smo pre početka pisanja ovog teksta, a to činimo i na njegovom kraju, pevali tropar Časnom Krstu Gospodnjem:

Spasi Gospodi ljudi tvoja i blagoslovi dostojanije tvoje, pobjedi blagovjernomu i hristoljubivomu rodu našemu, na soprotivnija darujaj, i tvoje sohranjaja krestom tvojim žiteljstvo.

Zapevajte i vi, pravoverna naša braćo i sestre, ovaj tropar i ne bojte se! Jer: „Ako je Bog s nama, ko će protiv nas?“ (Rim. 8, 31)

Slava Bogu i hvala za sve. Amin.

izvor: BORBA ZA VERU, 19.01.2009