Вести

Tekst je velik, prebogat sočnim izrazima dobro poznatog umirovljenog episkopa. Kao što je već postalo pravilo, cilj je dr Miodrag Petrović i još uvek neizdato Zakonupravilo i stara polemika u kojoj je ep. Atanasije pretrpeo moralni poraz.

Reakcija na tekst „O pagubnim novotarijama tzv. revnitelja “starog nacina služenja” penzionisanog episkopa Atanasija (Jevtića)

+++

Bojim se da će ovog puta izići ne samo moralno pobeđen, nego i faktografski, jer je tekst proizvod uzburkanog uma i savesti a ne plod mirnog i staloženog rasuđivanja koje bi trebalo da krasi episkopsko dostojanstvo.

„O pagubnim novotarijama tzv. revnitelja “starog načina služenja”  +Ep. Atanasije, man. Tvrdoš

„Istinski pobožni, crkveno, svetosavski savesni ljudi u našoj Crkvi zapanjeni su novonastalom halabukom u delu Žičke Eparhije, koju izaziva grupica (ili par grupica, koje pretaču „iz šupljeg u prazno“, kao oni Miraševi, s putujućim autobusom) psevdozilotâ, sektaša po mentalitetu, po ponašanju sasvim tuđem Pravoslavlju, a što nesrećna, plaćenička mas-medija „proevropske“ Srbije itekako naduvavaju, repriziraju – kao da je to glavni problem Srbije i Srpkog naroda, i to u momentu dok Kosovski požar gori i spaljuje savesti, uz podršku istih proevropskih mas-medija, raznoraznih vladinih i nevladinih Evroslinavaca, za koje ne postoji, i treba da nestane, Srbija na Istoku, i Balkan kao kolevka Evrope, a da ostane samo bedno epigonstvo trabanata onih koji su nas juče zdušno bombardovali zbog sumanutog, njima a ne narodu služećeg komunjare“

Koji su to „istinski pobožni, crkveno, svetosavski ljudi u našoj Crkvi“ preosvešteni vladiko? Jesu li to oni koji ništa o svojoj veri ne znaju, ili oni koji se pričešćuju jednom godišnje ali su zato „mirni“ i „hleba ne traže“? I koja je to „plaćenička, nesrećna Srbija koju naduvavaju mas – mediji“? Da li je to isti oni mas mediji koji su Vas devedesetih tako zdušno podržavali i pozivali da gostujete u njihovim najgledanijim emisijama? Sećate se onog „Utiska nedelje“ u kojem je Vaše gostovanje u emisiji „Intervju gledalaca“ bilo izabrano za utisak meseca i godine? Ta televizija je bila pandan svim režimskim televizijama tog doba u Srbiji i Vi ste tada kao i sada pozivali na bunt i pobunu protiv nenarodnog režima koji je izabran milionima glasova Vašeg naroda. A sada Vam smeta kada verni narod – a to su bili oni ljudi u Duškovcu, buntuje s pravom na svog episkopa i poslušno mu sveštenstvo, jer oseća i vidi da nešto nije u redu? I koji su to „trabanti“ i „epigoni“ koji su nas zdušno bombardovali a da ih narod na izborima nije izabrao.

Svejedno s kojim procentom. Ili mislite da izbori nisu ništa i nikoga ni našta ne obavezuju? I ko su učitelji ili nalogodavci ovih „epigona“? Jesu li to Amerikanci? Nato? Brisel? Čitava zapadna Evropa? Ako jesu, kako ćete da objasnite narodu, kako je mogao Vaš naslednik na tronu Zahumsko – Hercegovačke eparhije – Grigorije da ide u tu istu razbojničku pećinu zajedno s još nekim vladikama i da razgovara rečnikom sasvim drugačijim od Vašeg? Kako je moguće da grana takvog stabla kakvo ste Vi bude tako neplodna. Jer, da ste se Vi pitali Grigorije ne bi ni išao u SAD.

Slušao sam i gledao slavopoje po povratku njihovom i o tome kako je plodna bila misija njihova. A neki iz FBI mi rekoše, da ih je sačekao neki činovničić američke Vlade, koji im je jasno stavio do znanja koliki ugled imaju. Toliki da su se činovnici smejali kakve smo ljude poslali da završe posao. Trebalo je poslati lavove, a ne Grigorija i druge. Njihov uspeh bio je samo podsmeh koji su dobili od domaćina. 

 „O pagubnim novotarijama tzv. revnitelja “starog načina služenja” +Ep. Atanasije, man. Tvrdoš

„Crkveni ljudi se pitaju (bio nam je u poseti, u Ostrogu i Tvrdošu, pun autobus vernika upravo iz Požege): Kakvi to mediokritetski mentaliteti brukaju Srbiju u ime „predanja Crkve“, u ime tobože „odluke Sabora“, koju nisu ni dobro pročitali, a kamoli shvatili, jer, i takva kako je sročena, odluka Sabora govori samo o „vekovnom poretku naše Crkve“, a ne o jučerašnjem, skorojevićskom, umišljenom tzv. „starom načinu služenja“, sektaški shvaćenom „poretku“ Liturgije – kakvoga nema ni u srpskom Sinodskom Služebniku (ni onom o. Justina) – koji „/bez/poredak“ po neznanju i ignoranciji liturgijsko-kanonskog reda i poretka u Crkvi nameće sekta konvulzivnih „duhovnika“, i njihovih suflera, odmetnutih i jednih i drugih od svojih kanonskih Episkopa. Da je to tako vidi se iz nekoliko elemenata duhovnog slepila koje ih karakteriše“

Poštovani vladiko nije lepo da ljude koje znate iz novina kvalifikujete kao „mediokritete“ koji nisu „dobro pročitali“ ili su „pogrešno protumačili“ Saborske odluke. Kažete: nema odluke! Ne znam da li je narod lud ili Sabor, ili episkop kojeg ste zdušno u Tuležu branili a onda kritikovali u Americi (postoji snimak) jer je on Saborske odluke shvatio baš suprotno Vama a u saglasnosti s shvatanjem vernog naroda, i izdao akt kojim se poništava prethodno doneseni akt o glasnom čitanju i „bezdvernom“ služenju svete Liturgije i drugih bogosluženja, koji još uvek misli svojom glavom, iako mu ispiraju mozak sličnim nebulozama.

Ovde postoji cenzura koja ne dozvoljava postavljanje eparhijskih akata koji bi ovo jasno i nedvosmisleno dokazali. Vi ste Preosvešteni vladiko možda stručnjak za jelinski jezik ali za srpski svakako niste. Zato i ne dozvoljavate da Vam iko od lektora ispravlja tekstove. (Složićemo se da postoje lektori koji malo ili nimalo znaju o važnosti jezika u bogoslovstvovanju i o njegovoj alogičnosti kada se njime izražavaju božanske tajne domostroja Spasenja). Koliko debeli nervi moraju da budu kod verujućeg naroda da bi podneli ovakve nebuloze – pitam sebe, ali i Vas!?

„O pagubnim novotarijama tzv. revnitelja “starog nacina služenja” +Ep. Atanasije, man. Tvrdoš 

1) Otkada to da su, sad odjednom, neznatne razlike u postupcima i pokretima, nebitnim i promenljivim detaljima, pri svršavanja Svete Nadnebeske Tajne Evharistije – tobožnje „odstupanje od Prave vere“ (koju su oni učili „po zvezdama“ i „mesečevim menama“), kad je to oduvek tako bivalo, i biva, i biće: kao što je jedno pa ipak 4 Jevanđelja! Jedna pa ipak 3 Liturgije! Jedan u osnovi, pa ipak više raznih manastirskih i parohijskih Tipika (ne postoji, niti je ikada postojao „jedan važeći Tipik“ za sve i svagda, ako se iole zna o čemu se govori; osim ako novopečeni „tipičari“ ne misle na loše i defektno sklepan „dajdžest“ P. Nikolajevića, iz vremena crnožute monarhije).

Od Saborske odluke koja je bila izazvana neredima koji su nastali liturgičkim promišljanjima sličnim Vašima, neblagoslovenim. Sećaju se neki od nas „raskolčića“ koji ste Vi zajedno s ep. Artemijem i Amfilohijem zametali nesvesno svojim vladanjem i učenjem u manastiru Vavedenju. Postojali su i tada „Irinejevci“, „Atanasijevci“, „Artemijevci“ a svi zajedno zvani „trodnevnici“, zbog tri dana posta pred Pričešće koje ste im sugerisali. Nemam ovde primedbi na suštinu onoga čemu ste ih učili, ali na formu imam, jer je upravo dovela do žalosnog stanja kojeg smo svedoci u našoj Pomesnoj Crkvi.
I otkuda u Vama toliki animozitet prema „dajdžest“ Tipiku od Nikolajevića? On je školski udžbenik u Srpskim bogoslovijama i ne zaobilazno štivo u pojačkom i jerarhijskom služenju. Što ga ne izmeniste? Izbaciste iz Srpskih bogoslovija ako je toliko „dajdžest“? Koji biste Tipik ponudili u zamenu? Usmeni? Ili Tipik „slobodnog nadahnuća“ iz ranih vekova Hrišćanstva? Mnogo pitanja a odgovora nema…

izvor: ekumenistički forum verujem.org