logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Свет    Аутор: новинарство    1.233 пута прочитано    Датум: 26.06.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Vladika Longin, Teodosije i Maksim (foto:westsrbdio)Veliki Vidovdanski banket priređen u San Gabrijelu. Vladika lipljanski Teodosije Šibalić i Srđa Trifković bili glavni gosti na skupu.

+++

Veliki Vidovdanski banket održan je minule subote u crkvi Svetoga Save u San Gabrijelu (Kalifornija). Manifestacija je bila posvećena srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i okupila je veliki broj Srba iz tog dela Amerike. Glavni gosti bili su vladika lipljanski Teodosije Šibalić, vikarni episkop vladike Artemija i dr Srđa Trifković, politički analitičar iz Čikaga.

Domaćini na čelu sa episkopom Maksimom Vasiljevićem imali su, kako je saopštila Eparhija zapadnoamerička Srpske pravoslavne crkve, posebnu čast da takođe ugoste episkopa Josifa iz Antiohijske patrijaršije i vladiku Longina Krču iz Mitropolije novogračaničke SPC. Bogatom kulturno-umetničkom programu prisustvovao je veliki broj sveštenika i pravoslavnih srpskih vernika iz južne Kalifornije.

Poseta episkopa Teodosija je obradovala sve vernike zapadnoameričke obale. Vladika Teodosije, koji je ujedno i iguman manastira Dečani na Kosmetu, sutra završava višednevnu posetu Eparhiji zapadnoameričkoj gde je stigao 13. juna. Tokom susreta sa vernicima, sveštenstvom i monaštvom u Kaliforniji i Arizoni govorio je aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji.
Prvog dana posete dobrodošlica mu je priređena u hramu Svetog Stevana u Los Anđelesu, a dan kasnije u najstarijoj srpskoj crkvi na američkom kontinentu – hramu Svetog Save u DŽeksonu. Gostovao je takođe u San Markosu i San Dijegu, te obišao posed novoosnovanog srpskog manastira Sretenje.

Tokom posete San Francisku vladika Teodosije se poklonio moštima svetog Jovana Sanfranciskog i sreo se sa tamošnjim Srbima u parohiji Svetog arhanđela Mihaila u Saratogi. Episkop Teodosije je u pratnji vladike Maksima takođe bio gost u pravoslavnim manastirima u Safordu, Flerensu i Platini.

Prilikom svih susreta prisutnima je govorio o stanju Srpske pravoslavne crkve i naroda na Kosovu i Metohiji.

R. LONČAR 25.06.2008; VESTI

 

+++

IZDAJA EPISKOPA ARTEMIJA

Ko je dogovorao plan (?) sa Ahtisarijem?!Izdaja vikarnog episkopa lipljanskog i igumana dečanskog Teodosija i njemu podređenih monaha pomeutog manastira nije ništa novo u našoj svetoj Crkvi. Sve od Hrista pa do danas dešavale su se slične izdaje koje su uglavnom pratile velike pastire stada Hristovog koji su bivali izdavani od svoje dece koju su s ljubavlju uzvodili ka Hristu.

Takva je izdaja o kojoj ćemo ovde govoriti.

Svi koji poznaju vladiku Teodosija predvideli su da će do sramne izdaje svoga duhovnika sa njegove strane jednom doći.

Izdaja ep Teodosija počela je mnogo ranije, skoro od samog dolaska Teodosija u Dečane, ali odatle nećemo početi, jer je to bilo davno i nekorisno je pričati o tako davnim dešavanjima kada se sve to ponavljalo godinama, zato ćemo početi od 2004 godine, od hirotonije Teodosija za episkopa.

Pogrešno i neosnovano shvatanje poslušanja počelo je upravo posle hirotonije ep Teodosija. Do tada on se veoma često suprostavljao pojedinim moćnicima naše crkve i često je istupao pred episkopom Artemijem sa svojim ekstremnim stavovima ali ga je vladika Artemije umirivao i govorio mu da je srednji put – carski put.

Setimo se samo hirotonije episkopa Grigorija kada su latinski biskupi ušli u oltar hrama Preobraženja Hristovog u Trebinju, kako je tada besnela revnost u srcu igumana Teodosija, čak je i nekoliko puta prebacio vladiki Artemiju zašto on nije odreagovao, našta mu je vladika odgovorio da katolike nije ni primetio.

Nažalost sa povećanim autoritetom dolaze i povećana iskušelja kojima ep Teodosije nije uspeo da odoli nakon svoje hirotonije kada se i blagodat uvećala.

Prvi “problem” zbog kojeg je episkop Teodosije otkazao poslušanje svom starcu bio je pokretanje tužbe protiv četiri zemalja članica Nato Saveza, pred Međunarodnim Sudom u Strazburu, zbog ogromnog neuspeha vojnika KFOR-a u zaštiti imovine SPC-a, tačnije Eparhije raško-prizrenske u etničkom čišćenju 17. marta 2004. godine.

Tada se episkop Teodosije stavio na stranu Nato Saveza umesto da posluša svog duhovnog oca i episkopa svoje eparhije. U to vreme episkop Lipljanski i vikar neposlušni, krenuo je po manastirima eparhije da rovari i da stvara pometnju govoreći svuda da je vladika pod uticajem o Simeona (igumana manastira Banjska) i da on preko vladike sprovodi svoje ekstremne ideje. Čak se išlo dotle da je episkop Teodosije sa svojim “mozgom” o Savom Janjićem dečanskim sabratom, tvrdio kako Simeon “radi” za BIA i da po nalogu nekoga iz BIA Simeon sprovodi tako radikalne poteze preko vladike Artemija jer tobože on ima potpunu kontrolu nad njim.

Tako na primer kada je Havijer Solana dolazio u Gračanicu i naišao na potpuno pravednu negostoljubivost od strane vladike Artemija, episkop Teodosije ga je brže bolje primio u manastiru visoki Dečani, ne bi li pokazao kako je on “tolerantniji”od svog duhovnika.

Tada, 2004.godine nastaje potpuno ignorisanje nadležnog Arhijereja eparhije raško-prizrenske od strane Ujedinjenih Nacija i NATO Saveza i ulogu primaoca gostiju i domaćina počeo je da igra vikar Teodosije.

Uz podršku pojedinih episkopa koji imaju predrasude prema episkopu Artemiju od ranije, episkop vikarni na saboru 2005 postaje opunomoćenik PATRIJARŠIJE za Kosovo i Metohiju, jer episkop Artemije “više nije u mogućnosti sam da vodi eparhiju budući da je začaran od o Simeona Vilovskog i nema potrebno rasuđivanje”

Tada se na majskom redovnom zasedanju episkopa SPC-a, po ko zna koji put vrši pritisak na episkopa Artemija da povuče tužbu protiv četiri zemalja članica pred Mećunarodnim sudom u Strazburu i da prihvati Memorandum za obnovu pravoslavnih manastira i crkava porušenih u neredima 17 marta 2004. i ranije.

To je episkop Artemije i preko svoje volje morao da prihvati, ali se ogradio od učešća u obnovi manastira i crkava uništenih marta 2004.g. Posle majskog zasedanja naš glavni junak je poleteo veoma visoko i počeo je da se ponaša kao da je on nadležni Arhijerej eparhije raško-prizrenske.

No izdaja episkopa Teodosija je iz dana u dan bivala sve veća i veća, netrpeljivost prema svom duhovnom ocu u manastiru Visoki Dečani rasla je iz dana u dan, tako da je bratija koja svakodnevno okružuje svog igumana počela da se takmiči ko će više da pohuli na vladiku Artemija pa je tako jedan put čitajući izjavu vladike Artemija u štampi monah Jezekilj prokomentarisao “Šta ovaj deda bunca”….svaki komentar na to je suvišan.

Čak se i odnos prema episkopu Atremiju od strane Teodosijevaca totalno ohladio pa ga skoro i ne smatraju za svog vladiku

Pojedina bratija koja nije mislila kao Teodosijevci već su se ponašli kao pravi Dečanci, proganjana je i nazivana Simeonovim agentima.Tada je došlo na red za obračun sa nekim neistomišljenicima episkopa Teodosija, pa je u odsustvu monaha Mateja odlučivano o njegovom izbacivanju iz pomenutog manastira. To je bilo na jenom od sinaksisa (sastanku monaške zajednice na kojem svi moraju da prisustvuju ako se donosi neka važna odluka) 2005 godine kada je dizanjem ruku kao u skupštini monah Matej isteran iz Dečana samo zato što je episkopa Artemija, svog duhovnika i nadležnog Arhijereja pitao za blagoslov da studira i time je “uvredio” svog igumana od kojeg nije dobio blagoslov, pa je kazna bila ili da se vrati u svoj manastir i zapostavi blagoslov svog duhovnika koji je dobio ili da ne bude više primljen u monaško bratstvo manastira Visoki Dečani, a pri donošenju odluke ignorisalo se mišljenje bratije sa kojom je Matej radio u duborezačkoj radionici i koji su ga dobro poznavali.

Od tog vremena pa do danas episkop Teodosije nije rado viđen gost ni u jednom manastiru eparhije raško-prizrenske izuzev u izolovanom od informacija manastiru Deviču.

Episkop Teodosije ide naokolo i gura se da uvek služi sa vladikom Artemijem da bi posle KiM Info (dečanska informatvna služba) puštala vesti kako je episkop Teodosije sasluživao episkopu Artemiju i time bi negirali postojanje bilo kakvog sukoba koji su Teodosije i Sava započeli, a koji traje i danas.

Prevrtljivost je zaista teško posmatrati a kamoli i učestvovati u njoj.

Na majskom Saboru 2006. godine episkop Teodosije je otvoreno tražio da se vladika Artemije smeni ili da njega oslobode dužnosti od zvaničnog opunomoćenika za eparhiju raško-prizrensku, jer navodno nadležni episkop samo vrši opstrukcije njegovog rada. Kao da je episkop Artemije kriv što obnova crkava evo već tri godine nije počela iako je do sada trebala da bude završena. I tako na kraju izigrani od Evrope svu krivicu će svaliti na episkopa Artemija jer je tobože vršio opstrukciju.

No vratimo se majskom zasedanju 2006. godine, kada je na episkopa Artemija vršen pritisak da se povuče sa položaja episkopa ili da primi drugu eparhiju koja ne bi imala dodirnih tačaka sa eparhijom raško-prizrenskom. Tada, da je to mogao da vidi neko od verujućih mirjana pitao bi se, da li su ovo zaista naši episkopi kakve ih viđamo na službama ili na raznim proslavama.

Dranje i urlanje na saborskim zasedanjima počeo je Atanasije Jevtić, a nastavio Grigorije zahumsko-hercegovački, koji je već evo drugu godinu svoj glas podizao na episkopa Artemija, kao da mu ovaj svojim prisustvom smeta.

Ova trojka ili nesveta trojica kako je već neko prokomentarisao, su na pomenutom saboru vrbovali mnoge vladike da ih podrže po pitanju Kosova, ne obrazlažući nikome šta je to “pitanje Kosova”, to je ta tajanstvana šifra, koja znači: “Podržite me priotiv vladike Artemija”.

Nesrećnici misle da se episkop kao što je Artemije može tek tako smeniti.

Redovne instrukcije po pitanju svih gorućih pitanja vezanih za Kosovo i eparhiju raško-prizrensku Teodosije je dobija preko telefona od komadanta Save Janjića koji je svoju novu teoriju za opstanak nezavisnog Kosova razvijao poslednje dve godine i time je morao da uzme na zub svog duhovnika i nadležnog Arhijereja koji se svim silama trudi da sačuva Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije.

Ne bismo imali mesta da opišemo sve detalje i pogrdne reči koje su izrečene na račun episkopa Artemija, a neke nisu ni za pisanje.

Kroz svaku izjavu vladike Artemija vidi se koliko je on veran svom narodu na Kosovu i Metohiji. Kroz intervjue i izjave Teodosija, Save Janjića i ostalih nenavidnika vladike Artemija možemo samo da se čudimo i da se pitamo kakva li sudbina čeka našu Crkvu i naš narod na Kosovu kada njima slični Episkopi i duhovnici počnu da rukovode našom svetom Crkvom.

Vrhunac neposlušanja svome duhovniku bio je na sam dan Vaskrsa 2006.g kada je Episkop Teodosije ne ugledajući se na primer svog episkopa i duhovnig oca primio “Predsednika Kosova” i tim svojim postupkom obelodanio svoju nameru i svoj odnos prema duhovniku jer do tada se o tome znalo samo u crkvenim krugovima a po objavljivanju tog događaja svi su bili zgroženi postupkom vladike Teodosija, i vest o raskolu u epahiji munjevito je prošao kroz celu Srbiju i dijasporu, koje je odmah poslala proglas o štetnosti postupka vladike Teodosija.

Kao poslednje oružije iz fabrike Teodosije, Sava, Nektarije, bilo je nameštanje atentata na protojereja Srđana Stankovića bivšeg sekretara Eparhije raško-prizrenske, da bi se zato okrivio o Simeon kako je po blagoslovu vladike Artemija organizovao ubistvo ili pokušaj zaplašivanja čoveka koji igra ”glavnu ulogu u razotkrivanju pronevere po eparhiji iza kojih navodno stoje o.Simeona i Peđa Subotički”

Ko zna kakvim će se sve oružijem služiti nečastivi kako bi potkopao svako dobro delo i žrtvu preosvećenog vladike Artemija.

No kako god to oružije bilo bićete redovno obaveštavani o tome na našem sajtu

 

izvor: maran-ata.info

 

 

+++

ZAVERA PROTIV EPISKOPA ARTEMIJA

Sada je zenit rešavanja kosovskog problema. Korumpirani arhijereji iz srpske Crkve, koristeći težak položaj srpskog naroda u pokrajini, iz svojih sujetnih razloga pokušavaju da eliminišu episkopa Artemija i da mu zabrane angažovanje za opstanak Kosova. Služe se najpokvarenijim sredstvima. Njegov vikarni episkop Teodosije mesto da mu pomaže, udružio se sa ”svilenim” arhijerejima koji smetaju vladici Artemiju i čini protivno kanonima postupke bez blagoslova svoga eparhijskog arhijereja. Zbog toga, u eparhiji Raško-Prizrenskoj i Kosovsko-Metohijskoj vlada haos i beznađe koje samo vladika Artemije svojom smirenošću zaustavlja da se ne pretvori u katastrofu.

Ima predloga da se vl. Artemije penzioniše kao nesposoban, iako on jedini ima jasnu viziju u rešavanju kosovskog čvora. (To se pokušavalo na dva poslednja Sabora SPC, 2006. pod vidom finansijskih malverzacija koje mu se čine iza leđa, ili još drastičnije 2005. kada su brutalno oborene njegove legalne eparhijske odluke o podizanju tužbe u Strazburu i odbijanju famoznog memoranduma sa albanskom mafijom. Time se želelo da se isprovocira raskol, tj. da episkop Artemije sam ne prizna odluke ”Sabora”, što bi dovelo do toga da se postavi pitanje njegove legitimnosti kao episkopa SPC . Indikativno je kako je na to reagovao Carigradski Patrijarh Vartolomej koji je u isto vreme držao ”svoj” sabor sa nekim predstavnicima Pravoslavne Crkve raznih jurisdikcija, a u vezi obaranja Jerusalimskog Patrijarha Irineja. u jednoj od pauza saborovanja omaklo mu se da mu je javljeno iz Beograda da je ”nažalost” episkop Raško-Prizrenski pao u raskol. Naravno, njegovi jednomišljenici iz Beograda malo su požurili sa svojom izjavom (”Što je babi milo, to joj se i snilo.”- narodna poslovica).

Postupci u kojima je vl. Artemije onemogućen od strane arhijereja koji mesto prestarelog patrijarha Pavla ”drmaju” Srpskom Crkvom, da kanonski vodi svoju Raško-Prizrensku Eparhiju:

povlačenje tužbe u Strazburu protiv zemalja NATO koje su odgovorne za uništavanje srpskih crkava na Kosovu.

Tako su krivci oprali ruke i nastavili da se aljkavo ponašaju prema uništiteljima pravoslavnih svetinja. Istovremeno, u svetskim medijima je neadekvatno prikazan pogrom Srba na Kosovu i Metohiji, kao da se nije ni dogodio. Podsećamo, da je istovremeno mitropolit Amfilohije podigao tužbu u Strazburu protiv svoje sopstvene (sada već nezavisne) države Crne Gore zbog sličnih razloga, i da se o toj njegovoj tužbi nikada nije ni raspravljalo na Saboru SPC.

potpisivanje ”Memoranduma” za obnavljanje crkava uništenih 17. marta 2004. između SPC, privremenih kosovskih institucija i Saveta Evrope.

Posle ”Pogroma” 2004. međunarodne institucije i kosovska Vlada su ponudili episkopu Artemiju da izdvoje sredstva, kako bi se sve ono što je tada uništeno obnovilo. To je prihvaćeno od strane gospodina Artemija kao gest dobre volje, s tim da ukoliko se počne sa političkim manipulisanjem obnove, Episkop ima pravo da povuče svoj potpis. To se upravo i dogodilo. Finansijeri su ubrzo počeli da diktiraju uslove koje je bilo nemoguće prihvatiti, i obnova je svedena na političku igru promovisanja albanskih kosovskih institucija. Episkop Artemije povlači svoj potpis, ali ”finansijeri” traže moćnike Srpske Crkve iz Beograda koji bi podržali ovu njihovu igru. Ubrzo ih pridobijaju. Moćna oligarhija arhijereja vrši snažan pritisak na Patrijarha Srpskog Pavla, koji se tada povinuje trenutku i potpisuje ”Memorandum”.

Tako su islamističko-rimokatolička narko mafija u liku ”Kosovskih prelaznih institucija” i korumpirani organi ”Ujedinjenih Nacija” (UNMIK) koji upravljaju Kosovom i Metohijom dobili alibi: ”Da se crkve obnavljaju i da se stanje poboljšava na Kosovu”, iako je to samo politička farsa koja se plasira preko medija i time svetu prikazuje iskrivljena slika. Oni su u tom cilju napravili pompeznu ”Parisku donatorsku konferenciju” na kojoj su sakupljeni milioni za obnovu verskih i istorijskih objekata na Kosovu, i koja je u svetskim medijima prikazana u najlepšem svetlu. U stvarnosti, nijedna crkva za tri godine nije obnovljena, da u njoj može da se služi, već Albanci vrše neke radove koje redovno snimaju rediteljske ekipe albanske i UNMIK-ove propagande. Istovremeno, samo nekoliko dana posle opravke, po pravilu, se vrše nova, još veća oštećenja i urušivanja istih crkava. Tada se to pravda sa zvaničnih instanci time da su neka ”deca”, ili ”lopovi” učinili oštećenja, ne iz verskih ili nacionalističkih pobuda, već iz vragolasti ili koristoljubivosti.

Istovremeno neprihvatanje vladike Artemija da bude uvučen u ovu prljavu igru, zvanično se tumači kao da on to čini kao ”srpski ekstremista” (pogledati članak ”Radikalni vladika Artemije i pomirljivi vladika Teodosije” http://www.birn.eu.com/insight_37_3_eng.php  i http://www.danas.co.yu/20060610/vikend10.html  Inače, izdavanje ovog članka je finansirala ambasada Velike Britanije u Beogradu (Britanija je za vreme vlade Tonija Blera najveći zagovornik ideje ”nezavisnog Kosova”).

- vladiki Artemiju kao nadležnom arhijereju su protivno kanonima vezane ruke u donošenju odluka u sopstvenoj eparhiji.

Sinod koji zaseda u Beogradu, na nekoliko stotina kilometara od Kosova i Metohije, čiji članovi ili nikada nisu bili na Kosovu, ili su tamo veoma retko odlazili, nekanonski, preko svoje marionete vladike Teodosija, donosi odluke vezane za ovu eparhiju koje su često van zbilje u kojoj se nalaze kosovski hrišćani, i time pričinjava veliku štetu njihovom opstanku.

- Poslednji (2006.) praznik Vaskrsenja Hristovog je zloupotrbljen.

Albanski “kosovski predsednik” Sejdiju (koga Srbi i neki hrabriji nealbanci ne priznaju, jer nisu učestvovali na kosovskim izborima) iskoristio je ovaj najsvetiji hrišćanski praznik za svoje promovisanje kao suverenog vladara Kosova, iako on sam ne poštuje nikakve ingerencije Srbije, države u kojoj živi, u autonomnoj pokrajini Kosovu i Metohiji. Vlasti manastira Visoki Dečani naseli su na ovu provokaciju i primili ga kao da se ne radi o prouzrokovaču nesreća Srba u celoj pokrajini. Pritom, nisu se obazirali na primer svoga arhijereja vl. Artemija, koji nije dopustio predsedniku vlade Kosova g.Čekuu da prisustvuje proslavi Vaskrsa u manastiru Gračanica, dok se ne uspostave uslovi da Srbi na Kosovu žive kao ravnopravni građani.

Ovo je bio veliki plus za Sejdijua i uopšte za ideju o nezavisnom Kosovu pred stranim posmatračima. Zato je manastir Visoki Dečani dobio privilegije od međunarodne zajednice, što i priliči marionetama. Istog dana (na Vaskrs) u ostalim delovima Kosova i Metohije Srbi su napadani u nekoliko incidenata što ugrožava njihov opstanak. Ovu, drugu stranu medalje, strani mediji, naravno, nisu dostojno popratili.

Priča o ”Trojanskom konju”

Pre nekoliko godina u kosovsko-metohijsku eparhiju ubačen je ”Trojanski konj”. To je iguman Dečana otac Teodosije. Hirotonisan je za vikarnog episkopa episkopu Artemiju. Sam događaj hirotonije episkopa Teodosija prihvaćen je od kosovskih hrišćana, i uopšte, revnitelja za veru pravoslavnu, sa velikim oduševljenjem. Pomislilo se da je konačno došao kraj opstrukcijama na račun vladike Artemija od strane episkopa koji naginju jeresi ekumenizma i uopšte onih koji krše kanone svete pravoslavne vere na bilo koji način. Pomislilo se da je konačno došlo vreme kada će svi arhijereji SPC jednodušno podržati vladiku Artemija i hrišćane Kosova i Metohije u njihovoj borbi za opstanak na toj svetoj zemlji, srpskom Jerusalimu. Hirotonija je, zaista, bila veličanstvena. Došli su u Metohiju, i oni koji sve ove godine srpske patnje nijednom nisu posetili narod Kosova i Metohije. Osim velikog broja monaštva i sveštenstva, ukupno 32 vladike su prisutstvovali hirotoniji. Dan za pamćenje!

U Teodosija su svi verovali da će nastaviti stazom koja nam je raskrčena svetim Ocima Crkve pravoslavne, a u poslednje vreme u našem rodu prosijavših svetog vladike Nikolaja i prepodobnog oca Justina Ćelijskog i vladike Artemija koji je do sada verni nosilac njihovih duhovnih amaneta. Vladika Teodosije je kao duhovno čedo episkopa Artemija nastavio sa monaškim procvatom u svom manastiru Visoki Dečani za šta su položeni temelji, 15 godina ranije u manastiru Crna Reka gde se Teodosije učio osnovama monaštva od svog tadašnjeg igumana jeromonaha Artemija (budućeg vladike).

Međutim dešava se nešto, što se u istoriji Crkve već dešavalo, ali retko na ovako podmukao način. Setimo se da su najveći rugatelji Crkve Božije često bili ranije Njeni ”najodaniji” članovi. Dovoljno je nabrojati samo one iz našeg roda: jeromonah Dositej (Obradović) – propagator zapadnog protestantizma kod nas i arhimandrit Vasilije (Vasa Pelagić) – prvi naš socijalista koji se rugao Crkvi.

Ep. Teodosije, koji se do tada maltene nije čuo, ili se veoma retko pojavljivao u javnosti, dobivši episkopsku vlast, okreće se protiv svoga nadležnog episkopa i duhovnog oca, kome je po kanonima direktno odgovoran, i izvršuje naredbe sinoda iz Beograda koje su oprečne sa delovanjem episkopa Artemija u svojoj eparhiji. Ovo je nepoznat slučaj u crkvenom pravu – da jednom eparhijom ne upravlja njen nadležni episkop, već Sinod – ”crkvena vlada” od nekoliko episkopa. Čak i u slučaju upokojenja episkopa, jednom eparhijom ne može upravljati Sveti Sinod, ma kako mu ime lepo zvučalo, već se tada u eparhiju postavlja ”episkop administrator” koji upravlja tom eparhijom do vremena postavljanja novog arhijereja.

Otkazivanjem poslušnosti vladike Teodosija dolazi do ”dvovlašća”, tj. unutrašnjeg haosa u toj ratom zahvaćenoj eparhiji. Sinod oduzima malo po malo vlast kanonski postavljenim arhijereju Artemiju i predaje je Teodosiju koji ih slepo sluša (zadužen je za obnovu crkava i manastira u saradnji sa albansko-kosovskom vladom, za odnose sa javnošću i stranim delegacijama u vezi rešavanja kosovskog problema…).

Zbog ovog ”sinodsko-teodosijevskog” plesa, ustvari najviše štete ima srpski narod u pokrajini.

Albanci i međunarodne institucije mogu da predahnu, jer je konačno poslednje jedinstveno utvrđenje borbe za istinu i pravdu na Kosovu – Srpska Crkva ”razoreno”. Na svaki mogući način podržavaju manastir Dečane. ”Visoki Dečani” sada imaju mnoge privilegije, koje nema srpski narod na Kosovu i Metohiji i ostali manastiri. Sve međunarodne delegacije odlaze u Dečane kao kod ”legitimnih” predstavnika SPC i srpskog naroda, a ne kod zvanično nadležnog episkopa Artemija.

Evo kako ”Teodosijevci” opravdaju svoju izdaju. ”Teodosijevci” a ne ”Dečanci” jer ne smemo optužiti čitavo bratstvo koje je u velikoj meri izolovano od informacija i sredstva informisanja,i od kojih su već neki nezadovaljni napustili dečanski manastir, a po svemu sudeći biće ih još. Govori se ”nije monaški čitati svetske novine”, a sa druge strane bratstvu se serviraju informacije koje su pre toga ”pročešljane” od strane ”podobnih” tj. kancelarijskih službenika. Oni obrazlažu svoju neposlušnost svome duhovnom ocu episkopu Artemiju sledećom iskonstruisanom pričom:”Episkop Artemije je pod velikim uticajem svoga sekretara, igumana Banjskog manastira, protosinđela Simeona. Simeon je arogantan tip, lukav i podmukao, iz njega rekama proističe govor mržnje prema svemu, a crkveni novac koristi u svoje lične svrhe, tako da je našeg dragog vladiku Artemija” ( koji je inače uspeo da kao retko ko u pravoslavnom svetu razobliči tolike skrivene jeresi i zastranjenja kojima naginju pojedini pripadnici Crkve,) ”uspeo da ”omađija”, on je sada kao neko malo dete pod njegovom apsolutnom vlašću. Naš Vladika, u svemu tome, naravno, nije kriv, ali je naivan i prestareo.”

Moramo biti iskreni, pa reći da iza ove konstrukcije prvenstveno stoji protosinđel Sava (Janjić), zamenik igumana Teodosija. Koji je prozvan ”mozgom” ove nečasne operacije. On je bio više puta ukoravan od svoga duhovnika ep. Artemija zbog stavova koji dovode Crkvu u veliku opasnost, ali, kako se čini on je preko svega toga glatko prešao. Nesumnjivo da su zbog njegove intelektualne nadmoći pod njegovim uticajem i neki drugi arhijereji SPC, u prvom redu Grigorije (Zahumsko-hercegovački) i budući episkop Australijski Irinej (Dobrijević). A da su ti stavovi krajnje bolesni i opasni, govori sama činjenica da otac Sava u poslednje vreme jasno podržava nezavisnost Kosova, kao nešto što moramo prihvatiti. Kamo sreće da je ostao pri svojoj misli od pre nekoliko godina: Kada mu je jednom prigovoreno da se njegovi stavovi ne poklapaju sa stavom njegovog duhovnika, on je prokomentarisao: ”Pa, znate, vladika Artemije stoji nešto više iznad mene, tako da ima širi dijapazon”.

U grupu monaha koji su pod okriljem nove ”visoke duhovnosti” gospodina Save su tzv. dečanski prevodioci, jeromonah Andrej i monah Jezekilj.

Kada je otac nezavisnost (kako su u tom tekstu albanski mediji prozvali bivšeg protosinđela Nektarije) dao intervju Albanskom časopisu Ekspres, o Sava je odštampao taj intervju u više primeraka i prosledio bratiji da čitaju uz komentar da je to pravo viđenje situacije na Kosovu i da tako treba.

Bratija koja je negodovala na taj intervvju, nije mogla da se suzdrži od smeha, čime su javno dali do znanja da se ne slažu sa politikom Dečana i oko Dečana, danas je od te bratije još njih ostalo u manastiru Visoki Dečani ali će ukoliko se stanje ne sredi morati i oni da napuste taj manastir.

Interesantan je primer nekih bivših Dečanaca koji su zbog trenutnog haosa u tom manastriu prešli u druge manastire, a koji kažu o Simeona nikada nismo videli, a mrzeli smo ga”……?

Ovakvo neprilično stanje stvari pokušali su da iskoriste u svoju korist deo sveštenstva koji su nezadovonjni jer im Artemije ne dopušta da se bogate, a stalno ih primorava da u narodu usađuju jevanđelske vrednosti, za šta oni nisu spremni da se žrtvuju. Tako da su oprezno stali na stranu Teodosiju, koji ima ”beogradska leđa”, ali sa rezervom, jer nikad se ne zna na koju će stranu vetar da dune.

Svi manastiri i narod na Kosovu, koji je delimično informisan podržavaju episkopa Artemija u njegovim stavovima i borbi za očuvanje Svete Srpske Zemlje- Kosovo i Metohiju.

 

izvor: maran-ata.info





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo