Вести

Da li su sram i tuga to što smo postali krpenjača koju šutira kako kome padne na pamet? Ili su sram i tuga to što ne primećujemo da smo krpenjača?

Časlav M.Damjanović, 17.05.2008

+++

“Zašto se agentima stranih sila dozvoljava da postanu episkopi?“pita “Apostazija“ 15. maja 2008. godine. Čim postavlja ovakvo suštinsko pitanje mora da je pametna i iskrena, a pošto prema tome zna u kakvoj zemlji Srbiji živi zato se ne potpisuje svojim imenom nego izmišljenim pseudonimom, jer potpisivanje pseudonimima dokazuje koliko smo se promenili od Titovog doba – nema više strepnje od reperkusija!

Uopšte.
Zato, zbog zagarantovane slobode, poštovana Apostazija postavlja i drugo pitanje: “Zašto je ovim stranim agentima uopšte dopušteno da prisustvuju Saboru???“ Apostazija stavila tri znaka pitanja! Po svim vrlim jezikoslovnim propisima po kojima će nam uskoro biti dozvoljeno da brbljamo, biće preporučljivo do dvanaest znaka pitanja. Više od dvanaest znaka pitanja biće zabranjeno po Propisima EU o znacima pitanja, dužini merdevina, obimu krastavaca, životnom veku duše, pravednosti katarse i katarakta, i ostalih životno i sudbinski važnih “mera“ i “predostrožnosti“ života u propisanoj “slobodi“.

Prema tome, pošto će sve ionako biti propisano – za ponosne članove EU propisanost slobode već uveliko je na snazi – pitam se zašto se Apostazija uopšte pita?

Zašto bi Sabor naše svete Majke Crkve bio izuzetak? Zašto kad nije ništa manji sram, a niti manja tuga pregolema, da je 39% biračkog tela takozvane države Srbije glasalo za agente stranih sila? Zašto, kad nas baš niko ne pita zašto je agentima stranih sila uopšte dopušteno da se bave politikom u toj takozvanoj našoj Srbiji?

Eto tako mi je pala na pamet krpenjača.

Naravno, pokorno se izvinjavam za digresiju! Digresija nije evropska. Digresija je vraćanje na staro a to nije više u evropskoj modi. U evropskoj modi je samo bogaćenje, ali, eto… morao sam “da si se dam digresirati“ jer čitam u “Kuriru“ od 16. maja ove godine da je “DS ponudila 10 miliona evra saradnicima Ivice Dačića za podršku za formiranje nove vlade Srbije! Ova ponuda stigla je u SPS preko posrednika!“

Naravno. Kolumbija, a i nezavisno Kosovo, krčme droge –preko posrednika! Vašington krčmi demokratiju – preko posrednika! Moderni agenti stranih sila zapravo su posrednici. Pa zašto onda EU ne bi krčmila budućnost (našu) preko posrednika? A kao i EU i posrednici su milosrdni: “uz novčanu nadoknadu socijalistima se nudi veliki deo kolača u vlasti. Demokrate iz Krunske su“, kaže Redakcija “Kurira“ – “spremne da se čak odreknu učešća Nenada Čanka i Vuka Draškovića u vlasti – ukoliko bi to bio uslov socijalista“.

Baš šteta, mislim se, Čanak i Vuk sve Srbi bolji od boljega! Ne mislim na pokondirene tikve, ne daj Bože… ali shvatam – računica je računica. Raboš pa to ti je…

Međutim, nastavlja Redakcija “Kurira“, postavlja se pitanjce:

“Odakle ‘tadićevcima’ desetine miliona evra? Iz stranačke kase ili iz kase nekog od javnih preduzeća, ministarstava ili opštine koju vode, ili možda iz džepova nekog od finansijera, pa i finansijera stranke Borisa Tadića?“ Jer, kaže redakcija “Kurira“ “10 miliona evra pravi je sitniš za buržuje iz Krunske“ koji bi “novi srpski političko-finansijski oligarsi mogli ekspresno da sakupe!“

I tako, dok se ja isčuđavam jer sitniš se ne “skuplja“ – navikao sam da mi je sitniš uvek u džepu – Redakcija “Kurira“ se pita da li je: “Novac došao iz inostranstva?“

A ja bena, još mislim poput zaludelog Nikoletine što opali u zatarabljene vratnice Sonjicine miljenice Avnoje! Iako sam već u pozne godine pojma ti, brale, nemam šta mu to dođe sitniš, pa se još čudim kako se to “buržuji“ usuđuju da kupe sitnišom borce za socijalnu pravdu? Kako se usuđuju da borcima za socijalnu pravdu nude, da ako postupe ispravno – budu primljeni u Socijalističku internacionalu… kako kaže BBC – kad ti, brale, Socijalistička internacionala dođe danas nekako kao slobodna viza… ne kao mito nego kao uravnilovka ponude i potražnje?

Međutim, činjenice su činjenice: da socijalna pravda uđe u program vlade to je uslov socijalista da uđu u vladu, zar ne? I usput, drugi uslov je “Bili smo i bićemo protiv izručenja naših ljudi tribunalu!“ Shvatam, bolan, nemaju Socijalisti ama baš nikakve veze sa Avnojima! Dakako. Osim toga, drčan sam na “ekspresne političko-finansijske oligarhe“! Nekako ih osećam sa okusom rasističkog… to o rasizmu, međutim, mora da je moja uobrazilja, izvitoperila mi se zdrava pamet pa to ti je…
Ali, stalno mi u pameti “Apostazija“ i krpenjača, pa se pitam zašto se “Kurir“ pita da li je novac došao iz inostranstva kad se i Solana složio da je u najboljem demokratskom poretku da se “tadićevci“ pojačaju socijalistima?

Znači jeste po “poretku“ da jedni agenti stranih sila sarađuju sa drugim agentima stranih sila. Dođe mu nekako k’o pravi-pravcati “Kanon“! Ne finansira se krpenjača – “Kanon“ se finansira, zar ne?

Zato Čeda najavljuje pralelnu vladu. Što Čeda najavljuje to Čeda preti. Kad Čeda preti… nije Čeda agent stranih sila.

Nije. Nije ni Solana. Nije u Krunskoj sjedište agenata stranih sila.
Nije.
Nije ni u ulici Kralja Petra broj 5.
Nije.

Srbija je to, a ipak, čudna neka krpenjača: jest da su bivši, ali ipak – Komunisti presudni da li ćemo preživeti još za neko vreme? Čudno mi to! Skoro kao Ivan Fumić – Hrvat brani Jasenovac! Svaka mu čast! Ali zašto kad Srbi brane Jasenovac od toga nema ništa? Isto tako, kad komunisti, doduše bivši, brane socijalnu pravdu – to je presudno! Ali zašto kad Srbi brane socijalnu pravdu od toga nema baš ništa? Isto kao kad Srbi brane istorijsku pravdu – pravac Hag? A kad su komunisti, bivši doduše, protiv izručenja naših ljudi Tribunalu…

Zašto sve to tako? Kako god obrneš sve se vraća na krpenjaču.

Zato, zbog krpenjače, neki Pravica iz Nevade – Nevada nije selo u Šumadiji, Nevada seoce u Bušovom Lasu Vegasu – žali se da je Zapad izdao Srbe od 1989. godine. Mora da mu je pustinjsko sunašce mozak ispralo pa k’o katus prigrlio 1989-tu! A mnoge ranije godine, pa i decenije – časne a izdane od istih tih Amerikanaca – zanemario! Da nije možda zbog sitniša? Ili možda zbog socijalne pravde? Ili možda zbog zatarabljenih vratnica? Ne znam! Ali znam – puno je nekakvih tajnovitih vratnica. Međutim, u pravu je Pravica u odnosu na krpenjaču. Kaže doslovce “saradnja sa EU nije dovela do vrednih rezultata tokom prošlih osam godina, izuzev novih izdaja i antisrpskih intriga“.

Jeste baš tako.
Sve u svemu, kad se sabere naša zdrava pamet, krpenjaču je opaučila jedino poštovana Apostazija pitanjem zašto je agentima stranih sila uopšte dopušteno da… da nas šutiraju kao krpenjaču!

Prema tome, da li su sram i tuga to što smo dopustili sebi da postanemo krpenjača koju šutira kako kome padne na pamet? Ili to što ne primećujemo da smo krpenjača? Ili to da nam nije stalo da primećujemo? Ili su sram i tuga to što nam je stalo da nas šutiraju? Jer…
Kako god se obrne, 39% od nas odraslih izjasnilo se da je za to da nas agenti stranih sila šutiraju kako im se prohte, zar ne?

• Glasati za agente stranih sila je saradnja sa okupatorom.
• Glasati za agente stranih sila je kapitulacija.
• Glasati za agente stranih sila je odricanje budućnosti sopstvenoj deci.

Po mom verovanju to je neoprostivo.
Po mom verovanju to jeste sram.
Po mom verovanju to jeste tuga.

Ali… iako izgleda kao da nema veće tuge, i kao da nema većeg srama, i kao da nema veće izdaje od glasanja za agente stranih sila… ipak, čini mi se da je jedna druga izdaja još veća tuga i još veći sram.

Poštovana Apostazija je 15. maja 2008. godine pitala “zašto se agentima stranih sila dozvoljava da postanu episkopi“?
Nije Apostazija pitala zašto se agentima stranih sila dozvoljava da postanu predsednici-posrednici i podpredsednici-posrednici države naše nasušne, predsednici-posrednici i kadije Skupštine naše prenasušne, niti milosrdni ekspresni buržuji-posrednici, političko-finansijski oligarsi-posrednici… ne, Apostazija je pitala zašto se agentima stranih sila dozvoljava da postanu – episkopi – vladike – i “zašto je ovim stranim agentima uopšte dopušteno da prisustvuju“ – ne političkim manipulacijama – nego “crkvenom Saboru???“

Baš tu je Apostazija stavila tri znaka pitanja! Znači čudi se Čudu Trostrukom! Nije ni čudo da je čudi Čudo Trostruko jer od svih izdaja – izdaja Crkve je veći sram od svih drugih sramova – i veća tuga od svih drugih tuga… jer izdaja Crkve nije samo izdaja Save već je i izdaja pravoslavlja pa prema tome i izdaja hrišćanstva!

Zato je Čudo Trostruko!

A piše u novinama u ovoj današnjoj zemlji koja sebe još uvek Srbijom naziva da “obavešteni krugovi nezvanično tvrde da Sabor neće dobiti ‘papir o patrijarhovim radnim sposobnostima’, dok visoki politički izvori spekulišu da je iz Predsedništva i iz Vlade Srbije vrhu SPC poslat signal da zbog prilika u zemlji nije vreme za izbor novog patrijarha“!

Šta znači to da agenti stranih sila kažu Saboru da “zbog prilika u zemlji – nije vreme za izbor novog patrijarha“! Šta znači to da agenti stranih sila daju instrukcije Crkvi da li je ili nije vreme za izbor novog patrijarha?

Kakve to veze naredbodavac agenata stranih sila, Solana, ima sa našom Crkvom? Kakve to veze ateistčka internacionala ima sa našom Crkvom?

Znači li to da agenti stranih sila imaju sa našom Crkvom nekakvu vezu… ma kakvu? Koja je to “situacija u zemlji“ i kakve veze ta navodna “situacija u zemlji“ ima sa odlučivanjem Crkve?

Predpostavka je da Crkva na Saboru slobodno odlučuje o osnaženju svog pravoslavnog delovanja, zar ne?
Prema tome, pošto pomenutu “situaciju u zemlji“ imaju jedino agenti stranih sila koji su nepredviđeno naleteli na odlaganje Solaninog paklenog plana – i pošto, shodno toj isključivo svojoj “situaciji“ oni naređuju Crkvi da sada “nije vreme za izbor novog patrijarha“ – logičan zaključak je da je “izbor novog patrijarha“ deo plana za totalno preuzimanje vlasti od strane agenata stranih sila – pa je prema tome takođe logičan zaključak da je Sabor kao takav trebalo da se odigra tačno po tom paklenom planu – pa pošto se isprečila prepreka koja nepredviđeno može da dovede do odlaganja tog paklenog plana…

Pitanje je sad, da li finasijki-politički oligarsi-posrednici iz Krunske ulice i neki od episkopa, posrednici iz ulice Kralja Petra broj 5…
…krunska, pa kraljevska, pa buržuji, pa… ama ne usuđujem se ni da pomislim a kamoli da pitanje izrazim… pa ipak… zar to ne znači da je rukovodstvo Crkve poslušna marioneta agenata stranih sila?

To posredno potvrđuju i najavljeni protesti grupe koja sebe naziva “Bogomoljci svetog Nikolaja žičkog i srpskog protiv raskolnika i ekumenista“, kako izveštava Jelena Tasić u “Danas“ od 16. maja 2008. godine. I šta bi? Baš k’o u vreme hajke na krunu, kralja i buržuje na protestu pojačane policijske snage i nekoliko zbunjenih žena koje kažu da protest mora da je odložen…

Ali uprkos istorijskoj istsovetnosti Udruženje građana zvano “Zakonopravilo“ predalo “Peticiju sa 11.000 potpisa u utorak, 13, maja 2008. godine, Episkopu žičkom g. Hrizostomu, članu Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC, u kojoj se traži da Sveti Arhijerejski Sabor SPC potvrdi svoju odluku iz maja 2007. godine o bogoslužbenom poretku, i da je sprovede u život, zarad očuvanja sabornosti i jednistva Svetosavske Crkve, jer važeći Tipik Pravoslavne Crkve i Služebnik sa blagoslovom SA Sinoda SPC veoma jasno govore o tome kako se služi Sveta Liturgija, a tako se s manjim izmenama, služilo od Svetog Save do naših dana“.

Tako i treba. Svaka im čast da se Save sećaju. Ali… možda i ne treba tako. Zamislite da se 39% od nas seća Save ne bi nikad krpenjača postali… ne znam.

Dok “Bogomoljci“ i “Zakonopravilnici“ protestuju protiv raskolnika i ekumenista – i dok Apostazija protestuje “zašto se agentima stranih sila dozvoljava da postanu episkopi“ i “zašto je ovim agentima stranih sila uopšte dopušteno da prisustvuju Saboru“ – profesor Vladimir Dimitrijević kaže da je “evropsko hrišćanstvo na ivici smrti“ i da je zato potrebno da “što bolje upoznamo sopstvenu veru i u njoj se utvrdimo“!

Sve to znači da pošto je u Solaninoj Evropi “hrišćanstvo na ivici smrti“, a pošto Solanini “agenti stranih sila“ naređuju Saboru da “zbog prilika u zemlji – nije vreme za izbor novog patrijarha“ – da Sabor zaista nema nikakve veze sa srpskom pobožnošću koja je “ozbiljna, duboka i domaćinska“, i “u isti mah skromna i lišena patetike i sentimentalnosti“, i kao takva, po rečima profesora Dimitrijevića, “ne dozvoljava površan pristup Svetinji“!

Pošto je očigledno da agenti stranih sila na Saboru nisu nameravali čak ni “površan pristup Svetinji“ – logičan je zaključak da je pod okriljem Crkve narastao raskol – zapravo da se unutar Majke Crkve iznedrila izdaja Majke Crkve!

Srbin to zna i zato i reaguje, jer, kako kaže profesor Dimitrijević, “kad Srbin čuje reč “unija“ odmah mu na pamet pada unijaćenje njegovih predaka, koje je Vatikan sprovodio uz pomoć Mletaka i Habzburga, primoravajući decu Svetog Save da priznaju papu rimskog, i nudeći im za uzvrat da sačuvaju svoj “grkoistočnjački“ obred. Reč “unija“ nas podseća na Matavuljevog Pilipendu, koji neće da pređe u “carsku viru“ makar umro od gladi“.

I zato su pojačane policijske snage. Jer baš isto kao davni Pilipenda koji bi radije umro od gladi do prihvatio jeres, protestuju ne samo “Bogomoljci svetog Nikolaja žičkog i srpskog protiv raskolnika i ekumenista“ – već protiv izdaje Majke Crkve protestuju i pravoslavne eparhije, i pravoslavno sveštenstvo, i pravoslavni intelektualci i teolozi, i pravoslavni vernici od Australije i Amerike do Žiče i Rumije – protestuju protiv agenata stranih sila koji su uzurpirali ne samo današnji Sabor već i Majku Crkvu – protestuju protiv izdaje Majke Crkve!

Svima njima je jasno da pošto agenti stranih sila smatraju da na današnjem Saboru “zbog prilika u zemlji nije vreme za izbor novog patrijarha“ – da je cilj agenata bio da Sabor dovede na čelo Majke Crkve njihovog, kako kaže Apostazija, “agenta stranih sila“ kome je bilo “dozvoljeno da postane episkop“ (ili mitropolit) – kako bi stekao pravo da postane patrijarh.

Da nije tako, zašto bi agenti stranih sila zahtevali da na čelu Crkve ostane onemoćani patrijarh koji je svojevremeno rekao “mogu nas ponižavati ali nas ne mogu poniziti“ i “ako oni ne znaju šta rade mi moramo da znamo šta radimo“ – zašto kada su se te davne patrijarhove reči odnosile baš na te današnje agente stranih sila koji su uzurpirali Majku Crkvu i poništili sve što je patrijarh odlučio i obećao? Zašto, kada su patrijarhove optužbe bile istovetne optužbama ave Justina o suđenju “bez saslušanja“ za koje je on već tada upitao arogantne episkope (neprodane, naravno!) “gde je tu, braćo, moral i gde je savest?“ Svetačke reči ave Justina Ćelijskog, kojima je zapravo ponovio Nemanju, rekavši “svi smo krivi za sve“ – proročki se danas odnose na sve nas, a pogotovo na 39% onih koji su za to da postanemo krpenjača – jer smo “svi“ “dozvolili“ pojedinim “agentima stranih sila da postanu episkopi“ – jer smo “svi“ dozvolili da stvarni raskolnici unutar naše Crkve u doba germanovskog komuniziranja Crkve izrastu u današnju Izdaju Crkve.

Prema tome, koji je to episkop trebalo da bude sklonjen zato da bi se otvorio put na patrijarhov tron agentu strane sile?
Trebalo je da bude sklonjen episkop koji smatra da “zaista nema dileme kojem se “carstvu“ treba okrenuti Srbija – treba da ostane u onom duhovnom, kulturološkom i državnom miljeu, kojem je pripadala kroz čitavu svoju istoriju. Sve ostalo bilo bi nasilje nad državom, narodom, tradicijom, predanjem, nasleđem, baštinom, jezikom, duhovnošću – sa svim tekovinama čiji smo mi danas baštinici i čime jesmo ovo što jesmo“.

To je stav eparhije vladike Artemija koji je jedini učinio ono što mora da čini pravoslavni Božiji Pastir svoga Naroda – hrabro je rekao da pravoslavnim Srbima nema mesta u Solaninoj EU u kojoj je “hrišćanstvo na ivici smrti“!

Zato je jedan od ciljeva episkopa agentata stranih sila, zapravo episkopa agentata-propagatora-indoktrinatora jeresi, zapravo bezbošništva i ekumenističkog religioznog nihilizma, bio udar na vladiku Artemija i uklanjanje vladike sa pozicije vladike raško-prizrenskog – zato da bi se otvorio put zapadnom i vatikanskom finansiranju sistematskog prekrštavanja srpskih svetinja koje su čuvari pravoslavlja i koje dokazuju čiji su Kosmet i Kosovo – u nekakvo izmišljeno “kosovsko-albanološko“ i “albanološko-vizantijsko“ nasleđe.

Cilj paklenog plana izdajnika Majke Crkve je trostruk: Prvo, prekrštavanjem srpske baštine na Kosovu i Metohiji u albanološku obezbediti budućnost takozvanog nezavisnog Kosova; drugo, bez Kosova i bez Crkve uništiti preživljavanje Srbije i srpskog naroda; i treće, u dušu Pravoslavlja i Hrišćanstva zabiti najzad samrtni glogov kolac.

Bezbožničku farsu današnjeg takozvanog Sabora najdrastičnije karakteriše vest “Od Vizantije do Abordžina“:
“U prisustvu više arhijereja SPC, ambasadora Australije u Srbiji, princeze Linde Karađođević i predstavnika Muzeja grada Beograda, u Konaku Knjeginje Ljubice, otvorena je izložba svešteničkih odeždi i crkvenog veza radionice “Riza“ Eparhije australijsko-novozelandske“. “Prema rečima episkopa autralijsko-novozelandskog Irineja, izložba predstavlja“:

“Sponu vizantijskog veza, motiva sa srpskih narodnih nošnji i elemenata abordžinskog folklora, pokazujući da je Crkva živi organizam koji obuhvata i preobražava sve oko sebe“!

I da je: “Odežda u koju se sveštenici presvlače na bogosluženju najvažniji pojavni elemenat tog preobraženja“. Jedna razgoropađena pravoslavka iz Australije tvrdi da “u Australiji nema ni lana ni kašmira“! I takođe, da u Australiji:
“Nema vezilja“! Prema tome ona zaključuje da su:

“Izloženi predmeti lažni“! I zato završava vapajem:

“Braćo, oni na dan početka Sabora organizuju “idiotske izložbe i muzejske prevare“!

Da li je u svemu tome nešto suštinsko, kako bi ona rekla – zaista “idiotsko“? Jeres australijskog Velikog Inkvizitora Irineja je očigledna iz njegovih sopstvenih reči: Za njega “presvlačenje“ znači “preobraženje“ u sveštenika!

Sveštenik je ili sveštenik ili nije sveštenik!

Pravoslavni hrišćanski sveštenik se ne “presvlači“ niti se “presvlačenjem“ “preobražuje“ u sveštenika – samo se Antihrist “presvlačenjem preobražava“ zato da bi se prikazao kao da je sveštenik – “preobražava“ se “presvlačenjem“ – zato što je lažan.

Stvarna pravoslavna crkva, koja zaista jeste “živi organizam koji obuhvata i preobražava sve oko sebe“ – ne čini to “folklorom“, niti izlaganjem lažnih eksponata, pa čak niti “presvlačenjem“ – već svojom stvarnom Božijom suštinom koja živi u dušama svih ljudi i koja je izražena stvarnom duhovnom odanošću u duši svakog pravoslavnog vernika.
Zato ova bezbožnička farsa jezuitske “spone vizantijskog veza, motiva sa srpskih narodnih nošnji i elemenata abordžinskog folklora“ – koja je zapravo smišljen i zlonameran udarac večitosti duše i večitosti Božijeg u čoveku – zaista najdrastičnije karakteriše ne samo današnji takozvani Sveti Arhijerejski Sabor – već i Antihriste koji su na pragu da uzurpiraju našu Majku Crkvu.

Od neoprostivog srama i tuge našeg pada – od 39% nas odraslih koji su se izjasnili za to da nas agenti stranih sila šutiraju kako im se prohte – izdaja Majke crkve je veći sram od svih drugih sramova – i veća tuga od svih drugih tuga.

Časlav M. Damjanović; 17.05.2008