Вести

Ваша Светости и ваша Високапреосвештенства и преосвештенства,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! БЛАГОСЛОВИТЕ

+++

Повод за организовањем групе правоверних грађана из Крагујеваца у удружење под називом Законоправило – СВЕТИ САВА, је нажалост, потреба али и наша дужност да иступимо пред отовреним нападима на нашу Свету Цркву и Свету веру Православну и Светосавску, која је последњих година изложена духовном обогаљивању и смишљеном постепеном увођењу у јерес, иницираном од стране појединих светских центара моћи, у које убрајамо и назови традиционалне хришћанске конфесије.

Кажемо са тугом и болом нажалост, јер осећамо и видимо да се црквени канони и црквено предање вероватно по први пут руши изнутра, учешћем појединаца из реда црквеног клира и црквених великодостојника, који су по првенству части и духовне власти, први позвани да бране чистоту вере светопрадедовске.

Захтеви за реформом (обновом) богослужења и устројства Цркве, и тешке духовне и материјалне последице, које су настале неразумним поступцима у складу са поменутим захтевима, пробудиле су нашу савест да против таквих самовољних поступака иступимо пре свега као чланови Цркве, али и као грађани револтирани самовољом и нарушавањем верских и људских права појединаца из клира и народа који су се легитимно супротставили насилном рушењу црквеног поретка – прво непоштовањем Устава (типика) СПЦ, а касније и одлука Сабора СПЦ које су и биле донете са циљем заштите поретка у Цркви и спречавања самовоље појединаца.

Користимо ову прилику да поново позовемо на поштовање званичних и обавезујућих одлука Светог Архијерејског Сабора СПЦ из септембра 2006 и маја 2007 године о очувању богослужбеног, а тиме и Црквеног поретка.
Сведоци смо, незапамћеног у новијој црквеној историји прогона, великог броја свештенослужитеља па и цивила, који су стали у заштиту ове, подвлачимо – обавезујуће одлуке. Уместо очинске љубави, праштања и покајања, са тугом немоћно посматрамо неканонске и ниједним правним или моралним актом утемељене одлуке о кажњавању и премештању „непослушних“ свештеника. Не поштује се воља стотине и хиљаде верника који су стали у заштиту својих духовника, и њихове молбе да им се такви пастири оставе у служби. Забрањују се до недавно благословене књиге, уџбеници и текстови духовне садржине. Даје се отказ до јуче поштованим, признатим и одликованим учитељима веронауке. Поједини Архијереји заговарају укланање олтарских преграда, односно иконостаса из цркава с образложењем да „иконостаси обесмишљавају литургију“!? У високошколским установама за школовање будућих јереја пропагира се јерес о смртности душе а Житија светих се називају бајкама и бесмислицама. Уџбеници (на пример Догматика) преподобног авве Јустина се избацују из богословија, а уводе се нашој вери и души страни, непроверени и једино у јереси утемељени уџбеници екуменских доктора, који примера ради тврде да „православни нису никада имали исправне (православне) теолошке школе“ (Петрос Василиадис, Лекс Оранди). Са друге стране, спречава се излазак из штампе (пример ретко виђен и у диктаторским режимима) дуго година очекиваног превода на савремени српски језик, Законоправила Светог Саве, и то од стране једног Архијереја светосавске Цркве. Кажњавају се монаси и монахиње забраном служења Свете Литургије и причешћа, због тога што нису хтели да „добровољно“ прихвате Нови Црквени Канонски Поредак. А проповеда се причешће без припреме, поста и исповести, што никада није била литургијска пракса верног народа СПЦ. При томе се намеће мишљење како, је пракса ретког причешћивања настала у време робовања под Турцима, а пре тога, у време Немањића, се народ причешћивао на свакој Литургији.

Када се позовемо на 228. канон из Законоправила Светог Саве, који управо говори о неопходности седмодневне припреме и исповести, одговарају да то није тачно, те да је то само један од многобројних Типика.

Овде није ни близу крај набрајању покушаја, да се верном народу савије и сломи кичма и убије вера православна, све под геслом да „народ вапије за променама“, и да је „време за духовном и литургијском обновом живе литургијске праксе“, али то ћемо, ако буде потребе, оставити за неку другу прилику.

Треба саопштити и то, да се истовремено, свештенослужитељи, који се из убеђења или искрености, чешће из страха јудејског или лицемерних разлога, сагласише са насталим променама, унапређују, награђују и шаљу на боље парохије, а мирјанима „на линији“ очински се помаже и излази у сусрет у духовним и земаљским потребама, а оним неподобним се ускраћује сарадња пилатовски се перу руке од таквих и одбацују се као непожељни без образложења.

Имамо ли морално право, да позивамо Западне земље и светске моћнике на поштовање разноразних Резолуција и Декларација о очувању територијалног интегритета земље, кад наши духовни моћници који изнад себе имају само Бога, не поштују ни народ, ни Закон који родоначелник тог народа остави истоме на поштовање и очување?
Како ћемо доказати правду и показати кривицу њима, кад не можемо умолити ни умилостивити неке наше Архијереје који би требало да нам душе грију и обасјавају светлошћу Великог Архијереја?

Законоправило смо и основали као израз наше Боговапијуће молитве Христу Спасу, за очувањем чистоте вере православне, светоотачког предања, и литургијске праксе. Законоправило смо основали у циљу поштовања и спровођења у црквени живот обавезујућих одлука Светог Архијерејског Сабора СПЦ. Законоправило смо основали са жељом, да се и стота залутала овца спасе и уведе у тор једине спасавајуће Свете Православне Цркве.

Није нам жеља да из гордости подучавамо друге, већ вапијући молимо, да док још није касно останемо у јединству и једномишљу, позивајући на смирење, кротост, љубав и праштање. Немамо у свему овоме наше мишљење. Следујемо и поштујемо предање Светих отаца, пре свих Светога Саве и Симеона, Светог Николаја Жичког и Охридског, преподобног Јустина Ћелијског, и Свих Светих Преподобних Отаца наших који живот свој уградише у вечну бројаницу Царства Небеског. Умољавамо надлежне Архијереје да још једном преиспитају своје одлуке, и сете се да су на трону на којем се налазе постављени Светом Вољом Божјом сагласношћу свих Архијереја СПЦ, па су стога дужни да све одлуке које СА Сабор СПЦ донесе у обавези да испоштују.

Подсећамо на текст Митрополита Јеротеја Влахоса изашлом у „Православљу“, бр. 935, од 1. марта 2006. лета Господњег, а у којем каже: „Литургијска обнова је смислена и суштинска само онда када стоји у вези са духом православног богословља и када је надахнута евангелским и исихастичким Предањем Цркве и када долази од духовно обновљених људи.“

С обзиром да догађаји који прате покушај обновљенства или реформе Цркве, не показују никакве по народ духовне користи, већ напротив њихов плод је раздор, свађа, међусобна омраза и нетрпељивост, можемо само да увидимо и потврдимо да ни један услов цењеног Митрополита Јеротеја Влахоса није задовољен, па из тих разлога још једном целивајући им свету десницу, молимо у Христу драге Архијереје, да испоштују одлуке Светог Архијерејског Сабора СПЦ са јесењег Сабора 2006. године и мајског Сабора 2007. године.

Сву браћу и сестре у Христу, и драге Архијереје и свештенослужитеље, позивамо у истинску духовну обнову душа наших кроз умножену молитву и пост, кроз љубав и међусобно праштање, кроз мир и кротост, а када достигнемо висину раста Христовог, онда нам обнова и неће бити потребна, јер ће Христос царствовати у душама нашим. Верујемо да је то најбржи и најсигурнији пут повратака Косова и Метохије. Када га будемо достојни постали у срцима нашим, имаћемо их и у држави нашој.

Верујемо и, Светој Тројици, Господу Христу и Пречистој Мајци Његовој се молимо, да нас умудре и укрепе, како би нас страшна и горка чаша јереси и црквеног раскола међу браћом једноверном, мимоишла, и да брод Српске Православне Цркве упуте да мирним Путем, Љубави и Истине уплови у јединоспасавајућу луку Светосавску.

Законоправило – СВЕТИ САВА
Крагујевац