logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Свет, Друштво    Аутор: Dr Krstic    1.865 пута прочитано    Датум: 30.04.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

za-krst-casni-i-slobodu-zlatnu.jpgИСТИНА О РАСКОЛУ! 

”Бирајте или Христа или Барабу!” – Владика Николај

пише Др. Десанка Крстић; на Ускрс 2008 -”СРПСКЕ НОВИНЕ” – Торонто

+++

У ”Слободи” од 10 марта 2008. године под насловом ”БЛАЖЕНИ МИРОТВОРЦИ”, прота Јован Тодоровић пише о америчком ”расколу” 1963. године и похвално се изражава о миротворној улози патријарха Павла који се, по доласку на патријаршиски трон, подухватио богоугодног дела да ”залечи” рану америчког ”раскола”.

Опште је позната чињеница да је до незапамћене поделе у цркви дошло због подршке четничком покрету и антикомунистичке активности владике Дионисија и притиска који су комунисти вршили на цркву да се владика Дионисије уклони нарочито кад се зна да је владика Дионисије био на челу демонстрација српске емиграције у Њујорку 1960. године у настојању да онемогући диктатора Броза да у Уједињеним нацијама одржи говор. Зато је ”владики Дионисију суђено, не према канонима Православне цркве, већ ”по канонима који се тичу интереса отаџбине”, закључује прота Тодоровић.

О. Јустин у свом Апелу Св. Архијерејском сабору такође је указивао да је рашчињење и сам поступак вођен против владике Дионисија ”несагласан са Уставом и кривичним законима Српске православне цркве”.

Патријарх Герман, као најпозванији да о томе нешто каже, признаје у књизи ”Ја и комунисти” да је за ”амерички раскол крив Јосип Броз –Тито”. Постоји тенденција неких новијих историчара да ”документују” да је ”епископ Дионисије рашчињен искључиво због својих моралних преступа”, каже прота Тодоровић..Чињеница је да је постојала нескривена тенденција Удбе да владику Дионисија морално дисквалификују по сваку цену а притом су се користила сва непоштедна средства. Зато претпостављам да су ти новији историчари, о којима прота говори, заговорници бивше Верске комисије или Свештеничког удружења као продужене руке Удбе и комунистичког режима јер, говорити о ”моралним преступима” владике Дионисија поред педофила, хомосексуалаца, језуита, паписта, блудника чак и са децом, и владика документованих сарадника Удбе у српској цркви је најблаже речено неморално.

Владика Дионисије, са својим национално- светосавским ставом према њима је светитељ. Зато о. Јустин у посвети владици Дионисију у књизи ”Време избора” пише:

”Врло ми драгом у Господу и светом владици Дионисију на бесмртно молитвено сећање. Отац Јустин… о Божићу 1976. манастир Ћелије”.

Сличну посвету је написао је о. Јустин и 1977. године. Огрешила бих се о истину ако бих све владике Српске цркве подвела под ову горњу категорију. Српска црква, као што је увек у прошлости имала па и сада има блиставих примера истинске духовности, горостасе српског Светосавља који светле у тами ”и тама их не помрачи”. Један од таквих апостола наде, духовна вертикала која спаја земљу и ”Небеску Србију” и неуморно чува не само своје стадо већ и изворно правоверје завештано од Aпостола, Светих Отаца, Светог Саве, Светог Владике Николаја и оца Јустина је непоколебљиви ученик оца Јустина, владика Артемије коме се непрестано прети и Његов ауторитет подрива.
Зар није некрст на крст увек срљао свом силинoм своје немоћи?

Није ми намера да доказујем политичку и комунистичку позадину ”раскола” као једну непобитну истину већ да се осврнем на друге аспекте ”раскола”. Једна тужна истина остаје на жалост Српске цркве – не само да је незапамћена подела учињена већ је Мајка црква у спрези са комунистима не само рашчинила владику Дионисија већ и његове крстоносце из цркве избацила и прогласила ”расколницима”! Тако, они који су због крста и слободе натерани у изгнанство беху истерани и из цркве!!

И не само то! Одузета им је сва црквена имовина коју су својим мукотрпним радом створили и буквално су се нашли на улици и то у туђем свету!!

Али неимари се нису обесхрабрили већ су својим трудољубивим радом и љубављу према својој вери стекли и више цркава и манастира него што им је било одузето. Поучени искуством из 1963. године када су се, истерани из цркве, нашли на улици, владика Дионисије је поручио својој пастви да у северној Америци као црква могу да опстану само кроз Корпорације па је имовина одмах инкорпорисана, како би подпадала под закон дотичне државе и да никакав декрет Синода не може да оспори власништво над имовином.

Створена је Слободна српска црква у којој су крстоносци опет славили Бога и Светог. Саву уз појање дивних хорова. Има ли трагичније судбине од њихове – бити изгнаник и из отаџбине и из цркве?!

”Црни дане а црна судбино…
зла надживех твоја сваколика
а с најгорим хоћу да се борим”, завапио би Његош у борби са потурицама…

Јер, није ли то спрега са онима који су у нама Бога и Светог Саву убијали и прогонили?
Сведочи ли то о њиховом саучесништву?!

Зар таква спрега може да има оправдање за такав поступак према браћи исте крви и исте вере?!
Можда ће неко рећи – владика Дионисије и они са њим су се оглушили и нису послушали одлуку Св. Архјерејског сабора о рашчињењу владике Дионисија?
То је истина.

Али зар није истина да су се у данашње време неке владике оглушиле о одлуку Светог Архијерејског Сабора о вршењу Литургије по устаљеном предању цркве.?

Зар се они не заклињу приликом хиротоније да ће се ”свагда повиновати Светом Архијерејском Сабору”?
Следи ли и њима рашчињење као владици Дионисију или су они недодирљиви?!
Зар канони нису исти за све?! Не видесмо да је и један од њих рашчињен?!

Владика Дионисије је имао ”олакшавајућу околност” да је одлука о рашчињењу изнуђена под притиском комуниста – а какав изговор они имају!?

Да узмемо чак и олакшавајуће околности да се тако морало поступити јер ”сила Бога не моли а Бог силу не воли”, како каже народана мудрост. Али, оно што је недопустиво је што је Мајка црква на вернике Слободне цркве гледала као на отпаднике од српске цркве, Православне вере и Светог Саве карактеришући их као ”расколнике” иако су они чували и неговали изворно Православље и Светосавље, наслеђену праотачку веру док је у исто време патријарх Герман постао један од председника Светског савета цркава 1969. године и на том положају остао 6 година. За оне који су се томе противили говорио је: ”Дрво се на дрво наслања а човек на човека” оправдавајући тиме ”’јединство чак и са онима који нису православни”’?!

Светски савет цркава као главни заговорник Екуменизма, отац Јустин карактерише као ”свејерес” и каже да је то ”органски део јеретичког хуманистичког човекопоклоничког удружења које се састоји из 263 јереси. А свака је од њих – духовна смрт” и пита патријарха Германа и оце Св. Синода ”Колико дуго ћемо обесвећивати наше Свето Православље и нашу Светосавску цркву са вашим кукавним и ужасним ставом према Екуменизму и Светском савету цркава који је директно супротан Светом Предању? Хоћете ли дакле узети уде Христове и од њих начинити уде курвине?”

Да наведем само толико да се зна ко је био у јереси и у њој остао до сада а ко је непоколебљиво остао на Светосавском путу и био једина и стварна опозиција комунистичком режиму.

Зато је недопустиво називати вернике Слободне цркве ”расколницима” и, како рече владика Иринеј нишки, да ”треба да будемо захвални” што су нас ”примили из ракола”. Направе се многе грешке у једном диктаторском режиму и страховлади али спасоносни лек покајања и извињење треба да искупи многе грешке и грехове нанете невиним жртвама. Румунски Свети Синод, одмах после пада Чаушеског, упутио је отворено писмо својим сународницима са изињењем и покајањем у коме каже: ”У духу јеванђелског покајања жалимо што за време диктатуре неки од нас нису увек имали храбрости за мучеништво и нису јавно признали бол и муке румунског народа. Сада, кад нас је Бог ослободио страха и лажи уздигнутих на ниво службених истина, Свети Синод је израдио програм духовног препорода. У том духу поништио је санкције и забране које му је диктатура наметнула да примењује према црквама из политичких разлога”.
Ето, тако поступају хришћани!

И код Срба некад може да преовлада разум па су почели преговори о уједињењу завађене браће којом приликом је патријарх Павле обећао да ће се руководити начелом апостола Павла ”Нећемо ваше него вас”, што је значило да српска црква нема претензију на имовину Слободне цркве. Уз то су обећали и потписали да нас неће распарчавати ни административно мењати. Све се то се запечатило Сретењском Литургијом помирења у Саборној цркви у Београду 15. фебруара 1992. године и ”причешћем из једне свете чаше у Светој Евхаристији”!

Патријарх Павле је исте године одржао помен на гробу владике Дионисија и тако је дошло до рехабилитације владике Дионисија чиме је учињена неправда делимично ублажена. Кажем делимично јер је до тада све ишло ” како царски ваља и требује”.

Међутим, проблеми за Слободну цркву тек од тада настају. Духовно уједињење завађене браће кроз заједничку Литургију и причешће из једне чаше требало је оснажити и административним уједињењем са заједничким Уставом за обе стране. На Уставу је радио Законодавни одбор у који су ушли исти број чланова са обе стране. Радило се на том документу шест година а да се није знало шта се ”иза брда ваља”. Кад је тај документ обнародован на Сабору Слободне цркве, Новограчаничке митрополије 1998. године предложени Устав је био одбачен и Сабор одложен за шест месеци са истим делегатима како би се усагласиле ”спорне тачке”. Као што је 1963. године био јуриш на имовину ”расколника” коју су после великих суђења одузели тако је поново централно питање било питање имовине. Мајка црква, иако је обећала да ће се руководити начелом апостола Павла, ”Нећемо ваше него вас”, по питању имовине није била спремна на комомпромис.

- Питање имовине и контрола имовине није била једина спорна тачка тог предложеног Устава.

- Болна тачка била је и укидање Новограчаничке митрополије (Слободне српске цркве) и расподела њених парохија ”сестринским” епархијама.

- Апсолутна власт епископа и духовна и административна.

- Смањено учешће делегата на Црквено–народном Сабору.Из свих тих разлога предложени Устав је поново одбијен на наставку Сабора 1999. године. Онда се владика у новограчаничкој митрополији г. Лонгин послужио манипулацијом па је на Сабору 1999. године пред скоро 200 делегата обећао:

    • Да ће да се влада не по новом Уставу, већ по Уставу Нове Грачанице.
    • Да ће да чува ”нашу лепу” Грачаницу, значи неће је делити ”сестринским епархијама”.
    • Да га наређења из Београда не интересују без обзира од кога долазе и какав облик власти тамо био.

    Сигурно да му није било ни на крај памети да тако поступи али је то била срачуната обмана да ”умири” делегате што је и постигнуто. Чули су оно што су волели да чују. То никако није значило да је владика Лонгин напустио идеју предложеног Устава па наставља са даљим манипулацијама. Законодавни одбор који је до тада постојао он је елиминисао без одлуке Сабора који га је и поставио па је сам одредио људе са којима може да ради.

    И поред миротворне улоге патријарха Павла о којој се прота Тодоровић похвално изражава, а свака миротворна улога је за похвалу, не треба сметнути са ума да је само 6 година касније после апостолског обећања патријарха Павла ”Нећемо ваше него вас”, да се, ваљда, у међувремену предомислио или попустио под притисцима оних којима је имовина била дража од свега и који небеско заменише за земаљско?

    По питању имовине патријарх Павле је изјавио по повратку са Сабора 1998. године: ”Ко хоће да остане у заједници са црквом и црквеним законом мора прихватити заједнички Устав СПЦ по којем су сва имања власништво СПЦ и она њима управља. Узалуд они говоре: ми смо градили и куповали та имања а сада хоћемо макар један део да буде на нашим располагањима. Е, то никако не може! Ту је и око тога спор.”

    Где се изгуби начело апостола Павла за само 6 година?!

    У првој верзији Устава, Корпорације су једноставно ”избрисане”, као да канадски закон под који оне потпадају једноставно може да се ”избрише” једим потезом пера патријаршије у Београду?

    Онда је по питању имовине направљен ”компромис” па су признате Корпорације али су стављене под јурисдикцију јерархије.

    Има ли већег легалног апсурда? Опет, оно што је под канадским законом да буде под јурисдикцијом јерархије?
    Не треба сметнути са ума да је ”лов” на имовину и Корпорације почео и пре обнародовања предложеног новог Устава. Свештеници-доушници који су нама слани настојали су да растуре Корпорације па су нам говорили: ” Шта ће вама Корпорације? Оне су имале своје оправдање за време комунизма. Нема више комунизма. Не треба да се борите за имовину”. Да само напоменем да је баш тај који је тако говорио завршио курс за продају некретнина и, кад није крштавао, куће је продавао и тако неуморно зарађивао. Може ли се продаја кућа ускладити са мисионарским радом једног озбиљног свештеника као доживотне службе Богу и народу а не мамону?! Није ли то превага материјалног над духовним? Али зато нама саветује да се не боримо за имовину док он имовину стиче на начин који није у складу са свештеничким позивом!

    У настојању да се Корпорације униште, предузимају се још драстичније мере од оваквих вербалних фарисејских тирада. Канадски владика Георгије иде још даље. Због оснивања Корпорације, кажњава и затвара цркву у Нијагари, укида богослужење, свештеника премешта, а директоре Корорације искључује из цркве.

    Народу је објашњено да је црква затворена (5. априла 2006.) на основу 2 канона Правила Светих апостола што се никако није односило на затварање цркве и забрану богослужења. Напротив, канон 4 Седмог Васељенског Сабора који је оригинално саставио апостол Павле између осталог гласи: ”Ако било ко због злата или било чега, или на основу личних разлога спречи било ког свештеника који је њему подређен да обавља богослужење или ако затвори Свети храм тако да се у њему не може да обавља богослужење, он треба да се подвргне закону ”lex talionis”, што у преводу значи да такав епископ треба да се казни”!

    Међутим, тог епископа нема ко да казни а црква је већ за трећи Велики Петак и Ускрс затворена иако постоји одлука Великог црквеног суда да се црква отвори и

    ”омогући наставак богослужбеног и црквеног живота у цркви”.

    Значи, због злата онемогућава се богослужење и затвара црква! Значи, брига о злату је већа од бриге о души! Због тога се нико не стиди!

    И такав архијереј носи владичанску митру?! Да ли неко мари кад се канони овако брутално крше?! Тако изгледа нови Устав на снази са апсолутном влашћу архијереја! Комунисти јесу прогањали оне који су ишли у цркву али нису цркве ”катанчили”. Доживљавамо ли горе од назови владика него од комуниста?!

    Владика Иринеј Добријевић у Аустралији је такође ”закатанчио” цркву у Канбери и у Саопштењу обевестио ”верно свештенство, монаштво и духовну децу Светог Саве” да је ”оскрнављен манастирски храм Светог Саве” јер су ”расколници” у манастиру одржали ”раколнички пленум 29. децембра 2007. године без благослова надлежног епископа”, у манастиру палили свеће и принели своје ”безблагодетне жртве” да би, кад је полиција дошла на позив владикиног свештеника, ”махали некаквим докуметима тврдећи да су они власници имања”.

    Владика Иринеј Добријевић добро зна да то нису ”некакви документи” већ стварни документи и да су баш они власници те имовине која је такође инкорпорисана а на коју он бесомучно насреће као и они 1963. године. Он те неимаре који са великом љубављу саградише цркве, манастире, дивне сале, родољубе који доказаше своје страдање за крст и слободу, носиоце изворног Православља и праотачке вере проглашава ”раслоницима” док он сам у то време присуствује јеретичком скупу Светског савета цркава чији је секретар био?!

    Да ли ће њему познанство са Колин Пауелом, са чиме се хвали, учешће на јеретичким скуповима, наводно племићко порекло (у Лици?), оглушивање о одлуке Архијерејског Сабора, увођење ”новотарија” у Литургији, каменовање оних који имају више вере од њега, и катанчење цркве помоћи да уђе у царство небеско кад је свака од тих 263 јереси којима је он присуствовао и у које верује – ”духовна смрт”, како рече о. Јустин?
    Зар он, као владика живи за ”духовну смрт”?!

    То је само један трагичан доказ колико су они, њему слични, извитоперили начело апостола Павла па уместо ”нас” хоће ”наше” и колико материјализам надмашује питање вере и морала.

    Како тај несрећни Устав код верника Слободне цркве није имао ”прођу” то смо од владике Лонгина добили нову вест. Обавестио је чланове Епархијског савета на састанку 5. и 6. марта ове године да су америчке владике Христифор, Митрофан и Максим, без његовог знања и учешћа донели нови Устав који мора да се прими без одобрења Сабора а којим је извршена расподела епархија ”сестринским епархијама” по коме ми у Канади подпадамо под јурисдикцику баш владике Георгија са којим се у Канади и његови суде?!

    Наравно, верници Слободне цркве су опет реаговали. Сви претставници ЦШО у Канади састали су се и донели резлуцију да не желе под јурисдикцију владике Георгија а цркве у Америци су појединачно изразиле неслагање да се припоје другим епархијама. Међутим, саопштење Епархијског савета и свештенства које је том приликом донето, а штамапно у поменутом чланку, не говори такорећи ништа. Али тражи да се поменута расподела одложи за 6 година. Такву расподелу са истим временским термином тражили су и на Сабору 1998. године којом приликом је један делегат питао:

    ”Да ме убијете сада или за 6 година, да ли нешто значи или мења моју смртну пресуду?”

    Код овакве хаотичне ситуације, прота Тодоровић у поменутом чланку упозорава да: ”Свако убрзано тражење да се паралелне парохије Новограчаничке митрополије

    једностраном архијерејском одлуком припоје осталим епархијама послужиће у неку руку као потврда страха од ”насилног одузимања имовин”’ који већ годинама влада међу верницима дела Православне цркве на овим просторима” и упозорава да ”свако субјективно и убрзано тражење или једнострана одлука по овом питању претставља љуљање лађе” и може да угрози напредак који је већ постигнут. Стиче се утисак да је цео чланак написан баш због ове поруке.

    Зар страх од ”одузимања имовине” није реалан код катанчења цркава и просто исмејавања махања ” некаквим докуметима тврдећи да су они власници имања”?!

    Поставља се питање зашто се тако упорно и постојано ради на растурању Слободне цркве и остатака националне емиграције?

    Наивно је веровати да је објашњење које нам се том приликом даје – да није по канонима постојање паралелних парохија – веродостојно истине! Сад је онима који сами безобзирно и стално руше каноне стало до канона и уклањања паралелних парохија?! Значи они хоће да докрајче растурање националне емиграције и уклоне све трагове некад Сободне српске цркве, оно што је започето у време патријарха Германа и тако наставе ”Германову политику” ?

    Али, имовину не остављају верницима!

    Шта је ”Германова политика”?

    За време патријара Германа постојала је вољна или невољна сарадња са комунистичким режимом. Позната је истина да је патријарх Герман изабран вољом комуниста што сведочи и сам о. Јустин коме су два официра Удбе наредили да тога дана оде из Београда пошто бирају ”нашег партијарха”, како су му рекли. Позната је комунистичка девиза: слаба Србија- јака Југославија. Према томе, и све српско и национално било је сметња на путу остваривања те девизе па је и у земљи и иностранству било прогоњено. Међу комунистима се могло чути да није опасан албански национализам него српски. Српску емиграцију у иностранству требало је докрајчити кроз цркву. Германова црква и држава нашле су се на истом послу. Другим рачима Германова политика би се једноставније дефинисала као политика отуђења од Српства и Светосавља и Православља! Кад то кажем имам у виду још тадашње скретање са Светосавског и Православног пута чланством у Светском Савету цркава чији је он један од председника био 6 година.

    Дакле тај закорак у свејерес, како је о. Јустин то окарактерисао, траје до данашњег дана у још драстичнијој форми него у то време, у време комунизма.

    Постојала је одлука Светог Архијерејског сабора 1997. године да српска црква иступи из Светског савета црква која никад није била испоштована.

    Неке владике не само да су заговорници свејереси већ нескривено пактирају са Ватиканом и заговарају јединство, нешто што о чему се ни у Германовао време није ни сањало. Тако је у октобру 2007. године у Равени дошло до потписивања споразума о јединству католика и православних са папиним приматом. У име српске цркве споразум су потписали владике Иринеј Бачки и владика браничевски Игњатије Мидић. Додуше, владика Артемије тврди да их нико у име СПЦ није овластио да тамо иду па и њихови потписи за СПЦ никога не обавезују ни на шта. Међутим, чињеница да двојица владика иду на такав један скуп неовлашћени показује дубок раскол у цркви на оне који су за приближавање са јертеичком црквом, како је о. Јустин назива – и оне који су за очување изворног Православља.

    Чињеница да су скупу присуствовали ”неовлашћено” доказује да им је неко из цркве ипак дао ”миг” да тако поступе што такође говори о подељености у цркви.

    Да!. О. Јустин католичку цркву зове ”јеретичка црква”. За о. Јустина је ”римокатолицизам многострука јерес” и потсећа ”преосвећене оце” да је ”Свети Сава у његово време, пре седам и по векова пре нас, називао римокатолицизам ”латинска јерес”. Нема сумње, са догматом о непогрешивости папе римокатолицизам је постао свејерес”, тврди о. Јустин.

    Владике паписти а међу њима и неки ученици о. Јустина крсте католичку цркву као ”сестринска црква” што само по себи говори о великом отступању од право-славља и Светосавља. Сама одлука о приступању Светском Савету цркава је за о. Јустина ”по својој неправославности је апокалиптички језива” јер Светски савет цркава ”није ништа друго до повампирено незнабожачко човекопоклонство – идолопоклонство”. ”Православнима је забрањено свако молитвено општење и дружење са јеретицима”, што је црква Христова једном за свагда одредила преко Светих Апостола и Светих Отаца, упозорава о. Јустин.

    О молитвеном општењу чак и да не говорим колико је то постало саставни део екуменистичких скупова.!

    Нису само сусрети и ”дијалози” са католицима оно што забрињава. Увођење ”новотарија” у богослужење је још један компромис са католицима. Неки иду толико далеко да предлажу да уклоне и олтар. ”Новотарије” су довеле до велике узнемирености верника због чега је на прошлом мајском сабору 2007. године тај проблем разматран и донета одлука да се богослужење врши по устаљеном предању цркве док комисија за то одређена не испита све и донесе коначну одлуку.

    Владике ”новотарце” та одлука није обавезивала да тако поступе па започету праксу настављају. Тако је у српској цркви раскол а владике ”новотарце” и ”паписте” зову ‘‘расколницима”.

    Дакле, нису ”расколници” верници Слободне цркве, они који су Светог Саву увек славили и своје цркве градили већ они који вековне темеље Православне цркве разграђују, од Светог Саве отступају и јеретицима се клањају.

    Међутим, православне савести нису дозволиле да се тек тако ставе пред свршен чин неколицине владика и дозволе да наше право-верје буде поунијаћено па су покренули организовану кампању у земљи и иностранству да верницима предоче злокобну јерес која прети Православљу и Светосављу. Одржавају се трибине у Србији, а академик професор Живановић је говорио у Лондону на састанку духовне заједнице о забрињавајућим појавама у Српској цркви и тежњи неких владика да признају неосновани примат римокатличког папе и покушају да подведу српску цркву под ораганизацију римокатоличке цркве.

    Све ово наводим као доказ колико је ”Германова политика” ” узнапредовала” од тог времена и отуђила се од Православља, Светосавља и Српства јер се несметаном жестином у цркву убацују јеретички елементи као и нова Догматика у учењу младих теолога која замењује Догматику о. Јустина, признатог и познатог догматичара у целом православном свету.

    Из цркве се такође избацују стари емигранти, родољуби, они који су цркве градили и себе у те темеље уграђивали, као ”неподобни” за језуитску оријентацију. У Аустралији је на списку ”неподобних” и из цркве отстрањених 150 ”расколника”!

    Коме може да се пожали у српској цркви код оваквог девијантног стања кад су и владики Артемију, неуморном борцу не само у очувању Косовских светиња већ и Апостолског и Светооачког предања претили рашчињењем?

    Шта ми, верници некад Слободне цркве можемо да очекујемо од цркве која више није Православна и Светосавска у тренутку кад нам поново не само имовину отимају као далеке 1963. године већ и из цркве изгоне, цркве катанче, никакав договор ни усмени ни писмени не поштују, неуморно и без стида се служе обманама . Зашто нам опет одузимају имовину, из цркве избацују, договоре не поштују, служе се обманама? Зато што нас не сматрају као браћу јер према браћи се тако не поступа али нам о ”љубави” неуморно проповедају? Припадамо ли ми таквој цркви?

    Свети Теодор Студит заповеда:

    ”Заповјест је Господња да не останемо нијеми у временима кад је вјера у опасности. Кад је у питању вјера, нико нема право да каже, ”Ко сам ја?” Нема право ни свештеник,…ни владар,…ни земљоделац,…ни бескућник који једва долази до дневног следовања. Нико нема право да каже није моја ствар или то ме не занима. Камење ће завикати, а ти да останеш нијем и незаинтересован”?

    Или, ”Боље да ти се језик отсече, него да ћутиш када покушавају праву веру да искваре”, каже Свети Теодор Студит.

    Свети владика Николај би завапио: ”Зар не видимо браћо да и дан данас на избору добија Бараба а губи Исус?” па упозорава гласом који грми на узбуну:

    ”Бирајте, Срби, живот или смрт; част или срамоту; светлост или таму; правду или неправду; Бога или ђавола, бирајте! Бирајте или Христа или Барабу. Од тога избора зависила вам је сва ваша прошлост. Од тога зависиће сва ваша будућност.”

     

    Ускрс 2008. Др. Десанка Крстић,

    преузето: “Српске Новине” – Торонто

    novine_logo_mali.jpg




2 коментара у вези “Istina o raskolu!”
  1. Pa postoji razlika medju izdajama 41, 63 i ovih godina 21 veka.
    1. Novi svetski poredak (prema DZ.Busu) zahteva jednu vladu, vojski sud i RELIGIJU (koja nece imati duhovnu slobodu).
    2. Kanada, Australija i Novi Zeland moraju da slusaju americke naredbe (vojska), engleske (kraljica je vrhovni goepodar) i gay-vlade (modernizam globalizam) pre nego sto odlucuju u svojim parlamentima.
    Japan i nemacka su pod potpunom vojnom okupacijom i sve pare manje vise moraju da daju amerikancima (za ratove).
    Pa, ko je stradao najvise u ovom ratu?
    Srpski ojadjeni narod.
    Pa, od koga se otimaju crkve, manastiri i nekretnine?
    Od srpskog ojadjenog naroda.
    Pa, od koga otimaju Miskovic, Djilas naprimer, kada imaju profite svakog dana po 1 milion dolara, a 51% Srba zivi u bedi?
    Od srpskog ojadjenog naroda.
    Pa, ko ce odbraniti pravoslavlje od jezuita, izdajnika i globalista?
    JEDINO Srpski ojadjeni narod. Jer je obrazovaniji nego ikada ranije i instiktivno prepoznaje te reptile, masone i jezuite koji su “demoni sa andjeoskim obecanjima”.
    http://www.novinar.de/2008/04/01/zahtev-spreciti-likvidaciju-pravoslavlja-u-spc.html
    http://www.novinar.de/2008/03/16/razgovor-s-povodom-protojerej-dr-zarko-gavrilovic.html
    http://www.ihtus.us/
    http://www.novinar.de/2007/12/30/ponovo-slobodna-spc-eparhije-za-australiju-i-novi-zeland.html
    http://www.novinar.de/2008/04/22/istina-o-lazima.html

  2. PREKRSTI SE, SRBINE

    Grdne zabe krastace
    Evo vrijeme nastace
    Da se grdne zabe spare
    Da Srbinu Crkvu kvare

    Prekrsti se Srbine
    Da planine zvece
    Samo tako krastace
    Mogu da se zgnjece

    Prekrsti se, Srbine
    Od desnice sa tri prsta
    Sveta sila Pravoslavlja
    Zabljestace znakom krsta

    I od svjetla ovog krsta
    U propasti tama pada
    I krastace grdne zabe
    Potonuce sve do ada

    Prekrsti se, Srbine
    Nek ognjene munje lete
    Nek se tresu izdajnici
    Istocnika Crkve svete

    Prekrsti se, Srbine
    I mac vjere cvrsto drzi
    Brani Crkvu od sotona
    Dok ih Hristos ognjem sprzi

    Prekrsti se, Srbine
    I Hristom se snazi
    Sto si njima mrzi
    Bogu si sve drazi


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo