Вести

“Ispunjavanje zapovesti Božijih nije cilj hrišćanstva, ono ne može rešiti probleme, nego nas samo još više zaglibljuje u njih i stvara oko nas vrzino kolo“ – “To je pogrešna vera prošlih vekova, koja je bacila hrišćanstvo na margine civilizacije i istorije, i zbog koje je hrišćanstvo izgubilo važnu ulogu u društvu“.

za novinar.de Časlav M. Damjanović 01.04.2008

+++

Svetogrđe

Na sastanku Duhovne zajednice Svetog Alimpija Stolpnika 20. marta 2008. godine u Domu Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića u Londonu, akademik prof. Dr Srboljub Živanović ukazao je na mnoge zabrinjavajuće pojave u SPC – na pogrešna predavanja i učenja na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu i na težnju nekih vladika da pod izgovorom takozvanog „ekumenizma“ priznaju neosnovani primat rimokatoličkog pape. (Marina Božović, Svetogrđe pod vidom ekumenizma, Istina, broj 189, Beč, 24. marta 2008.)

Na predavanju je podeljen prisutnima umnoženi izvod iz uvodnog predavanja iz predmeta “Dogmatika“ koje je episkop braničevski Ignjatije održao studentima Bogoslovskog fakulteta u Beogradu 23. oktobra 2007. (Isto) Pošto je predavanje episkopa Ignjatija bilo “programsko“, očigledno je da je predavanje zvanično zacrtavanje dogmatike po kojoj će se obrazovati studenti i profesori naše Bogoslovije.

U pomenutom izvodu se kaže:

„Ispunjavanje zapovesti Božjih nije cilj Hrišćanstva… to je pogrešna vera prošlih vekova!“ (Isto) “Ne treba usmeravati veru ka takvoj prošlosti u kojoj se spominju greh, stradanje, krst, iskupljenje, oproštaj, moralna čistota i ispunjavanje zapovesti Božjih!“ (Isto) Na sastanku u Londonu zaključeno je da ovaj program: Baš kao da je pisao sam Satana. (Isto)
Obimno programsko predavanje episkop Ignjatije Midić zaključio je sopstvenom konstatacijom da je njegovo rasuđivanje “zasnovano na dogmatici SPC“!

Očigledno je da je njegova konstaticija neistinita.
Na nedavnom predavanju u istoj Duhovnoj zajednici Sv. Alimpija Stolpnika u Londonu episkop Ignjatije Midić je stavio pod znak pitanja ispravnost postupaka Svetog Save kada je uspostavio arhiepiskopiju i autokefalnu Srpsku Pravoslavnu Crkvu. (Isto)

Prema tome, srpski vernici u Londonu su s pravom zaključili da je takozvano rezonovanje episkopa Ignjatija Midića “baš kao da ga je napisao sam Satana!“

Pošto je iz Rezimea – iz pomenutog izvoda – a takođe i iz reakcije mnogih drugih vladika SPC očigledno da je cilj “Programa“ episkopa Midića ne samo svetogrđe već zapravo likvidacija Pravoslavlja SPC, i pošto je episkopovo bogohulno rezonovanje u Rezimeu mene lično razgnevilo – prvo, kao odanog i iskrenog pravoslavnog hrišćanina – i drugo, kao neumno izrugivanje inteligenciji normalnog ljudskog bića – za kakvo sebe smatram – iako nisam teološki stručnjak – dajem sebi za pravo da analiziram takozvano “rezonovanje“ episkopa Ignjatija Midića u njegovom Rezimeu “Programa“ “Dogmatike“.

Satanizam na delu

“Glavni problem čovečanstva i čitave tvorevine je smrt“.
Tvrdnja da je smrt glavni problem “čovečanstva i čitave tvorevine“, osim što je najneumnija ljudska vokalizacija ikad izrečena – istovremeno je i najnegativnij ljudsko “rezonovanje“ od pre-biblijskih vremena do danas – ukoliko se uopšte može nazvati rezonovanjem!

Tokom celokupnog religioznog i filozofskog razvoja ljudske misli, od moralnih dilema rešavanih već u najranijim antičkim spevovima i tragedijama, zatim u Bibliji i hrišćanskom učenju, i najzad u celokupnom ogromnom religiozno-filozofskom opusu ljudske misli – glavni problem je život – moralnost življenja – ne smrt.
“Smrt nije posledica greha, kao što se u hrišćanstvu pogrešno mislilo“.
Naravno da smrt nije posledica greha!

Ali je i neumno i provokativno prišivati hrišćanstvu, pa čak i religiji uopšte, takvu hohštaplersku laž!
Prišivanje te hohštaplerske laži hrišćanstvu znači očiglednu Zlonameru da se dezavuišu i hrišćanstvo i religija kao takva!
Smrt nije posledica greha ni u Bibliji niti u Hristovom učenju!

Naprotiv, moralnost života kao presudni izvor optimizma, stvaralačkog napretka civilizacije i slobodnog razvoja ljudskog bića jeste suština i hrišćanstva i drugih svetskih religija, bramanizma, hinduizma, budizma naprimer – da spomenemo samo neke.

“Smrt je u prirodi svega stvorenog i ona ne zavisi od dobra i zla“.

• Naravno da je “smrt u prirodi svega stvorenog“!
• Naravno da “smrt u prirodi“ – “ne zavisi od dobra i zla“!

Same po sebi te tvrdnje nisu ništa drugo do neumni pokušaj da se u one koje episkop Ignjatije smatra zatucanim indoktrinira laž da se u “hrišćanstvu“ – “pogrešno mislilo“! Takvo nazovi “rezonovanje“ prevazilazi po zločinaštvu i neumnosti čak i nazovi “rezonovanje“ Karla Marksa! Marks, posle studiranja teologije, u svom inferiornom besu nevernika, “izazivao je Boga“ “preteći“ mu da će “uništiti Carstvo njegovo“ i da će “vladati na ruševinama Carstva njegovog!“

• Ko razuman čezne da vlada “ruševinama“?
• Ko razuman smatra “ruševine“ pozitivnom pobedom?

Neumna i provokatorska tvrdnja episkopa Midića je toliko suprotna jednostavnoj ljudskoj logici da ukazuje ili na totalni nedostatak intelekta, ili, što je logičnije, na umnu poremećenost, ili, što je najlogičnije, da je podvrgnut tako dubokoj indoktrinaciji da zaista uopšte nema pojma o tome šta govori – dubokoj indoktrinaciji koja je njegov misaoni sistem lišila kontrole logike nad onim što “rezonuje“.

Šta je po sredi je – to je njegov lični problem. Ali je zato naš problem da takvoj neumnoj Zlonameri nema mesta u našoj crkvi, nema mesta u programskoj dogmatici naše crkve i naših bogoslovskih škola, nema mesta u religiji uopšte, pa čak, takvoj neumnosti nema mesta u civilizovanom opštenju kao takvom!

Zato što njegova lupetanja dokazuju da je on hrišćanstvo učio u nekoj drugoj školi – nekoj drugoj školi u kojoj se jednostavno lupeta!

I to – lupeta zatucano – za zatucane! Zato da bi se zatucani – indoktrinisani đavolskom idejom pesimizma i ljudske ništavnosti – pod lažnom etiketom nekakvih “učenih“ prikazali kao nekakvi “spasioci“ – iako su ustvari zabluđeni šegrti Sotone zaduženi da likvidiraju hrišćanstvo!

“Zato je pogrešno isticati greh kao glavni problem čovečanstva, iskupljenje od greha, krst, stradanje, pokajanje, moralnu čistotu, ispunjavanje zapovesti Božijih sa ciljem da nam Bog oprosti grehe“.

Očigledno je da samo zabluđeni Sotonin šegrt može ovako nelogično i neinteligentno da potrpa u istu rečenicu i babe i žabe!

Jer jedno s drugim ne ide: “Greh kao glavni problem čovečanstva“ i “iskupljenje od greha“ je jedno, “krst“ je nešto sasvim drugo, “stradanje“ je nešto sasvim treće! Staviti na gomilu “pokajanje“, “moralnu čistotu“ i “ispunjavanje zapovesti Božijih“ i cilj svega toga formulisati kao da je zato “da nam Bog oprosti grehe“ – ne samo da je nelogično povezivanje baba i žaba – naprotiv, toliko je nedotupavno da ne zaslužuje da se smatra rezonovanjem!

Kada bi Darvinovi majmuni naučili da govore govorili bi logičnije! Čak i crveni mantijaši patrijarha Germana, koji su bolje igrali fudbal nego što su znali veronauku – čak i oni su rezonovali malo logičnije.

Prema tome – šta je cilj ovog neinteligentnog baljezganja?

Samo neko kome je celokupni misaoni sistem totalno indoktriniran može da u ovolikoj meri izgubi logičnu kontrolu nad onim što misli. Takav poražavajući stepen gubitka logične kontrole zalazi u oblast psihijatrije koja bi eventualno – naglasak je na eventualno – možda, možda uspela da u toj muljavini nađe odgovor. Međutim, pošto nisam psihijatar, na ovo zamršeno pitanje odgovaram jednostavnom logikom jednostavnog mirjanina: Mozak dotičnog inferiornog jadnika – ispražnjen od pameti – ispunjen je mržnjom!

Dakle, cilj ovog neinteligentnog baljezganja je – mržnja! Mržnja kao takva! A rekao sam “jadniku“ jer jeste jadnik onaj kome je satanistička indoktrinacija smutila pamet. Međutim, mržnju smućene pameti indoktrinacija je fokusirala!

• Fokusirala na mržnju Hrišćanstva! Pogotovo na mržnju Pravog Hrišćanstva!
• Na mržnju Pravoslavlja!

Pa pošto je um ispražnjen i mržnja je prazna – zato baljezganje, zato nedostatak logike, zato nedostatak razboritosti.
Čitao sam davno da mladi Marks – pošto je završio teologiju i pošto tokom studiranja nije pokazivao nikakvu uznemirenost u odnosu na ono što je učio, niti ma kakvu odbojnost prema hrišćanstvu – da se predpostavljalo da mora da je po završetku studija pao pod uticaj nekog kulta koji ga je fokusirao na raspomamljenu mržnju Boga i Božijeg!
Pa pošto su uzavrela žestina mržnje episkopa Midića prema hrišćanstvu, njegovo nelogično buncanje kojom tu mržnju “rezonuje“, otkačinjanje od logike, gubljenje kontrole nad mišlju, i totalni raskorak sa stvarnošću identični Marksovom – pitanje koje se postavlja je: Gde je to taj jadnik bio tako izvanredno indoktriniran?

Da li u našoj Bogosloviji?
Da li u našoj Patrijaršiji?

Koji ga je to kult ili koja to sekta tako izvanredno indoktrinirala? I sa kojom zlom namerom?
Jer ne samo instaliranje mržnje u razum, već takvo zločinačko podređenje nečijeg misaonog sistema ne čini se iz dobre – nego iz zle namere!

Kad se razmisli, očigledno je da jadnik – nesvetsan toga – to sam objašnjava: “Uopšte, pogrešno je misliti da su ljudi nešto zgrešili Bogu i da se Sin Božiji zbog toga ovaplotio“. Ponovo napominjem da od antičkih Sumeraca do današnjeg dana ovako neinteligentna neumnost nije izrečena!

• Nije Bog igrao s ljudima piljke ili klikere! Niti se Bog trsi sa ljudima!
• Sin Božiji nije se “ovaplotio“ zbog piljaka i klikera!
• Sin Božiji se ovaplotio zbog Božije ljubavi prema nama zato da budemo bolji i srećniji – zato da nam pomogne – ne zato da nas kazni!

To je ono što je podla indoktrinacija zločinački istrebila iz misaonog sistema episkopa Midića – to je ono što dokazuje njegovu podređenost sekti ili kultu – to je ono što dokazuje njegov pad u Satanizam.

A baš zbog toga – da nas osnaži da u gadost satanističke zamke ne upadnemo – zato se Sin Božiji “ovaplotio“!
“Naprotiv, etičke norme se stalno menjaju i zato posmatranje hrišćanstva iz etičke perspektive, tj. iz perspektive ispunjavanja zapovesti Božijih je teologija koja ne pije vodu, i koja ne samo da je pogrešna, nego nanosi ogromnu štetu Crkvi, katastrofalno je pogubna po Crkvu, razara Crkvu, i ima tragične posledice po život i postojanje“.

Koje se to “etičke norme“ – “stalno menjaju“?

Poštenje je ostalo poštenje. Savest je ostala savest. Dobro je ostalo dobro. Zlo je ostalo zlo. Istina je ostala istina. Pravda je ostala pravda. Laž je ostala laž. Ništa se nije promenilo – sve je ostalo isto kao onog davnog trenutka kada je Sin Božiji propovedao na brežuljku…

Ali – “zvanično“ se sve promenilo! “Zvanično“! Zar ne?
“Zvanično“ – poštenje više nije poštenje, savest više nije savest, pravda više nije pravda, istina više nije istina…
“Zvanično…“ Ali – ljudska duša se nije promenila!

Ta činjenica ruši satanističku laž “mentora“ episkopa Midića mitropolita Zizjulasa da je – duša smrtna! A baš na osnovu tog apsurda – da je duša smrtna – episkop Midić “ustvrđuje“ da hrišćanstvo “ne pije vodu“!

Uzgred budi rečeno izraz “ne pije vodu“ odmaćili su general Vesli Klark i Ričard Holbruk! Da li možda upotreba istog izraza ukazuje da je indoktrinacija episkopa Midića obavljena u istoj “školi“?

Međutim, ako hrišćanstvo “ne pije vodu“ po kojoj onda logici ta “pogrešna teologija“ nanosi “ogromnu štetu Crkvi“?
Ako pod “Crkvom“ episkop Midić smatra hrišćansku crkvu onda je nelogično da “hrišćanstvo koje ne pije vodu“ “šteti“ hrišćanskoj crkvi, zar ne?

Nelogično je zašto bi “hrišćanstvo koje ne pije vodu“ bilo “katastrofalno pogubno po Crkvu“ – po hrišćansku crkvu? Zašto bi “razaralo Crkvu“ – hrišćansku crkvu? Nazovi “rezonovanje“ episkopa Midića je apsolutno nelogično!

Međutim, logično je nešto sasvim suprotno: Hrišćanska “pogrešna teologija“ može da nanosi “ogromnu štetu“ i da bude “katastrofalno pogubna“ i da “razara“ – samo neku drugu crkvu – ne hrišćansku crkvu! Naglašavam – samo neku drugu crkvu! Prema tome pitanje je koja je to druga crkva?

Ta neka druga crkva mora da je ona crkva kojoj pripadaju episkop Midić i mitroplit Zizjulas, zar ne?

Zar to ne znači da kao što unutar Vatikana, od samog njegovog početka, prikriveno obitava paganski satanizam – da isto tako neka nehrišćanska crkva, zapravo neka anti-hrišćanska crkva, zapravo neki đavolji kult – danas obitava sakriven unutar naše crkve?

Prema tome, ono skriveno unutar naše današnje crkve – to je ono što toliko pati da to “ima“, kako lupa episkop Midić, čak i nekakve “tragične posledice po život i postojanje“? Po čiji život? Po čije postojanje? Naše ljudsko postojanje pati od nametnutog otuđenja!

Od “zvanično“ inaugurisanog otuđenja od poštenja, od pravde i istine, od otuđenja od moralnog vrednovanja, jednom rečju – mi, vernici, i ljudi kao celina, patimo danas od nametnutog otuđenja od hrišćanstva i od nametnutog otuđenja od moralne odgovornosti!

Logično je prema tome da crkva episkopa Midića ne pati od tog otuđenja! Pošto je logično je da otuđenje te nekakve sakrivene crkve episkopa Midića pati od još živih hrišćanskih vrednosti u nama jer su se te “arhaične“ vrednosti isprečile kao nekakvo “slepo crevo“ tajnim i zločinačkim ciljevima te nekakve druge crkve – logika daje vrlo precizan odgovor:

Satanizam globalističkog ekumenizma i vatikanskog primata pati od još živih hrišćanskih vrednosti u nama.

Zato hrišćanska moralna vrednost mora biti likvidirana.
Zato logika postavlja suštinsko pitanje:
Šta onda takve zli neumnici traže među nama?

Ako im se ne sviđa pravoslavno hrišćanstvo otvorena su im vrata da prave novu crkvu, sektu, kult, šta god im je zapoveđeno…

Ali ne – kao i Marksu – cilj episkopa Midića i njegovih okultskih pajtaša je zločin: Cilj im je da sruše! Zato je njihova usijana i praznoglava mržnja među nama! Čak i episkop Midić, nesvestan toga, sam kaže da mu je cilj da sruši:

“Ispunjavanje zapovesti Božijih nije cilj hrišćanstva, ono ne može rešiti probleme, nego nas samo još više zaglibljuje u njih i stvara oko nas vrzino kolo“.

Tvrditi u istoj rečenici da moralna odgovornost “nije cilj hrišćanstva“, da nas moralna odgovornost samo “još više zaglibljuje“, i da hrišćanstvo “stvara oko nas vrzino kolo“ dokazuje po ko zna koji put mržnju koja kipi – inferiorno i iracionalno baljezganje raspomamljene mržnje usmereno na zločin – na ubistvo Božijeg u ljudskom biću! Ova ludačka rečenica dokazuje da je episkop Midić protiv hrišćanstva i religije kao takve jer to što on naziva “vrzinim kolom“ – to je moralna odgvornost – i to je tačno ono što njegova mržnja hoće da sruši!

U svojoj neobrazovanoj, ili pogrešno obrazovanoj nedotupavnosti, on ne shvata da baš to i sam to kaže:
“To je pogrešna vera prošlih vekova, koja je bacila hrišćanstvo na margine civilizacije i istorije, i zbog koje je hrišćanstvo izgubilo važnu ulogu u društvu“.

“Pogrešna vera prošlih vekova“ koja je “izgubila važnu ulogu u društvu!“ Episkop Midić priznaje znači da je za neku drugu veru!

U svojoj nedotupavnosti on ne shvata da zapravo raskrinkava samog sebe svojim zahtevom da ta nekakva druga vera preuzme “važnu ulogu u društvu“ – umesto hrišćanstva koje tu ulogu navodno “izgubilo“! Prema tome, episkop Midić ne govori ni o kakvoj reformaciji crkve! Episkop Midić govori o pretvaranju crkve u ustanovu! O pretvaranju naše crkve – a svih ostalih crkava i religija – u Centralni komitet za dogmu:

“Ne treba usmeravati veru ka takvoj prošlosti u kojoj se pominju greh, stradanje, krst iskupljenje, oproštaj, moralna čistota i ispunjavanje zapovesti Božijih, nego ka budućnosti (eshatonu) u kojoj će se pominjati samo blagodarnost (evharistija)“.

Ovakav nedotupavnost nije nikakva jeres! Ovakav nedotupavnost je najprostačkije bogohuljenje, bezbožništvo i satanizam!

Jer da hrišćanstvo nije budućnost, pa prema tome i večnost, onda episkop Midić ne bi morao danas da se inferiorno upinje iz petinih žila da sruši to isto hrišćanstvo!
Da ga sruši zato da bi Centralni komitet za Dogmatiku sproveo Program totalnog otuđenja, istrebio Božije iz Čoveka, i pokorio Čoveka pod satanizam – što i sam episkop Midić kaže:

“I u Pravoslavnoj Crkvi ima episkopa čija je vera okrenuta ka prošlosti, i to je negativna dimenzija“ – “Ali srećom, ima i ovih koji su okrenuti ka budućnosti i to je pozitivna dimenzija“.

Ko je za bezbožništvo – dobro došao!
Ko se ne slaže sa satanizmom – čistka!

Pa pošto su mu za budućnost potrebni kadrovi zatucanih episkop Midić čak i preti studentima:
“Studenti teološkog fakulteta trebalo bi da budu na strani pozitivne, eshatološke dimenzije, da stražare nad njom i da je potenciraju kao ispravnu“ – “Jer, ako ona nestane, i studenti će za to snositi odgovornost“!
I najzad, episkop Midić završava svoj Rezime istim baljezganjem kakvim ga je i počeo:
“A da bi se što bolje pripremili za taj zadatak, ne treba ponavljati ono što je rekla Crkva, tj. što su rekli Gospod Isus Hristos i Sveti Oci…“ – to sve ne treba ponavljati! – “Nego treba tumačiti njihove, reči, tačnije!“ – znači tačnije i od Boga i od Isusa i od Svetih Otaca, tako što će studenti “čitati tumačenja u savremenoj teološkoj literaturi, naročito u knjigama mitropolita Zizjulasa“!
Zašto?
Zato što se “mudrost“ “tačnosti“ mitropolita Zizjulasa zasniva na satanističkoj postavci da je duša – smrtna!

Da li je SPC još uvek srpska, pravoslavna, svetosavska i hrišćanska crkva?

Pre kratkog vremena javno sam postavio pitanje da li je naša Crkva još uvek srpska, pravoslavna, svetosavska i hrišćanska. Mnogi, iako duboko uznemireni skandaloznim rasulom SPC, mislili su tada da sam ipak preterao. Danas, međutim, episkop Midić dokazuje da unutar naše crkve jeste – naraslo Zlo – da je cilj Zla naraslog unutar naše crkve – likvidacija Pravoslavlja!

Da smo suočeni sa likvidacijom Pravoslavlja u našoj Crkvi zaključeno je i na ranije pomenutom sastanku Duhovne zajednice Svetog Alimpija Stolpnika u Londonu. Osvrćući se na niz skupova pravoslavnih hrišćana nedavno održanih u Čačku, Požegi, Užicu, Smederevu i drugim mestima, zatim u nizu manastira, a posebno u manastiru Rukumiji kod Požarevca u Braničevskoj eparhiji, na tom sastanku profesor Živanović je rekao da veliki broj najistaknutijih srpskih pravoslavnih intelektualaca pokreće akciju za očuvanje Pravoslavlja u SPC. Zato je odlučeno da se u ime očuvanja Pravoslavlja u SPC peticija sa 50.000 potpisa preda Svetom Arhijerejskom Saboru sa molbom da se pojedine vladike spreče u njihovom šizmatičkom propovedanju i praksi, i napominje se da postoji velika opasnost da dođe do raskola u SPC. (Marina Božović, Svetogrđe pod vidom ekumenizma, Istina, broj 189, Beč, 24. marta 2008.)

Isteklo je vreme za molbe i apele

Proganjanje srpskih pravoslavnih svetosavskih vernika u Australiji, proganjanje srpskih pravoslavnih svetosavskih  mitropolija u Australiji i na ostalim kontinentima, i sistematsko otimanje dobara od srpskih pravoslavnih svetosavskih  mitropolija – preraslo je u neprimernu modernu inkviziciju.

Bahato, osiono, politikantsko, prostačko pa čak i ludačko ponašanje pojedinih vladika u otadžbini i izbeglištvu dokazuje ili da je Sveti Sinod potpuno izgubio kontrolu nad svetštenstvom, ili da Svetim Sinodom već vlada uzurpatorska klika antipravoslavnih, antisvetosavskih i antihrišćanskih vladika, na čelu sa mitropolitom, koji namerno sprovode inkviziciju nad pravoslavnim vernicima.

Narastanje takvog antipravoslavnog i antisvetosavskog svešteničkog kadra na svim nivoima dokazuje da su i Bogoslovskim fakultetima i školama u otadžbini i inostranstvu nametnuti antipravoslavni programi i da u Patrijaršijama ne postoji dovoljno pravoslavnih snaga sposobnih da se odupru sistematskom rušenju pravoslavne hrišćanske svetosavske dogme i nametanju zločinačke dogmatike koju sprovode uzurpatori.

Deo vladika poistovetio se sa prodanim političkim grupacijama. Svi zajedno rade za iste strane poslodavce protiv srpskog naroda i protiv srpske pravoslavne crkve. Mnoge vladike nastavljaju antihristovsku i germanovsku politiku što odgovara kliki uzurpatora jer istovetno doprinosi likvidaciji srpskog religioznog i nacionalnog identiteta.

Istaknuti pravoslavni svetosavci, kako sveštenici tako i vernici –isključuju se i eksomuniciraju kako u otadžbini tako i u izbeglištvu. Pojedinim vladikama, kao naprimer vladiki Artemiju, koji je očigledno jedini ko zaista od srca radi za dobrobit crkve, nacije i države, preti se zbog suprodstavljanja nakaradnim odlukama koje su tragične po opstanak srpskih svetinja ne samo na Kosovu, već i u Srbiji, RS, Crnoj Gori, Makedoniji i inostranstvu, i to ne samo u Australiji već na svim kontinentima.

Suluda rešenost klike vladika-uzurpatora da još za života Patrijarha Pavla uspostave totalnu diktaturu nad Svetim Sinodom i tako dokrajče likvidaciju Pravoslavlja u našoj Crkvi – identična po bezskrupuloznosti i prljavštini prodanim političkim uzurpatorima – dokazuje da su i jedni i drugi prodani istim inostranim i antisrpskim uticajima! Jedni sa ciljem da unište integritet nacije i države, drugi sa ciljem da unište pravoslavni integritet crkve. To se odražava i članstvom pojedinih crkvenih velikodostojnika-uzurpatora u takozvanim ekspertskim i sličnim grupama i organizacijama čiji je cilj likvidacija srpskog nacionalnog bića.

Zločinačka likvidacija pravoslavlja u našoj Crkvi zvanično je potpuno sakrivena od javnosti! Nesporazum oko služenja liturgije lažno se prikazuje kao – jedini problem Crkve! Obaveštavanje javnosti je toliko selektivno da se slobodno može reći da je propagandističko – onakvo kakvo isključivo odgovara episkopu Midiću i mitropolitu Amfilohiju. U odnosu na ključna objašnjenja, kao na primer o učešću na pregovorima u Raveni i Velikoj Plani – neobaveštavanje javnosti je skandalozno – istina o anti-pravoslavnim rovarenjima u našoj crkvi potpuno je sakrivena od pastve.
Iz svih ovih tragičnih činjenica jasno je da je vreme za molbe i apele davno isteklo i da je ono što se mora spasti Pravoslavlje kao takvo, Hrišćanstvo kao takvo, i Srpsko Svetosavlje kao takvo

+++ 

 

Zahtev: Hoćemo zdravu pravoslavnu i svetosavsku srpsku crkvu!

Kao što na Majskim izborima stojimo pred ispitom da li ćemo izgubiti državu i naciju, istoriju i identitet, tako na Majskom Saboru stojimo pred ispitom da li ćemo izgubiti crkvu.

Kao što nije u pitanju nikakva “izolacija“ tako nije u pitanju nikakav “raskol“ – to su propagandne izmišljotine na koje ne smemo da nasednemo!

U pitanju je šizma! Mora se povezati pošteno pravoslavno sveštenstvo u zemlji i inostranstvu sa poštenim pravoslavnim nacionalnim snagama u srpskom narodu u otadžbini i izbeglištvu!

• Mora se postaviti jasan zahtev šta se hoće.
• Mora se jasno optužiti šta se neće!
• Mora se precizirati kakve se popravne mere zahtevaju od Crkve!
• Mora se precizirati da se zahteva drastično i celishodno rešenje tih popravnih mera!
• Mora se dati određeni rok – i to ne dugačak – da se te popravne mere reše.
• Mora se zapretiti akcijom stvaranja Srpske pravoslavne svetosavske crkve – dogmatički i suštinski slobodne – i apsolutno obezbeđene od rovarenja i penetracije neprijateljskih elemenata.
• Mora se zahtevati isto obezbeđenje školovanja budućih teoloških kadrova koji će služiti crkvi. Iako je ranije pomenuta peticija od 50.000 potpisa vrlo impresivna – mora se shvatiti da je vreme za peticije i molbe isteklo.
• Mora se shvatiti da je vreme za – Zahtev!

+++ 

 

Zahtev mora da nosi bar 500.000 potpisa iz otadžbine i izbeglištva!

Ako Crkva u određenom roku ne ispuni postavljene uslove – potpisani Zahtev mora istovremeno da bude i punopravna Odluka da se po isteku roka odmah pristupi stvaranju Srpske pravoslavne svetosavske crkve.

 

 

Časlav M. Damjanović,  01.04.2008