logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    3.271 пута прочитано    Датум: 16.03.2008    Одштампај

protojerej Žarko Gavrilović na tribini u Smederevu 07.03.2008-”Ja hoću da kažem, da greše oni sveštenici koji čekaju mig od vladike da se nakašlju, da se sa time uvodi poklonstvo i licemerstvo koje je Gospod osudio.

Biljana Diković, novinar; Užička nedelja broj 658

+++

 Mi svi treba da budemo kao jedni, jedan glas, treba da postoji jedinstvo u crkvi između episkopa i sveštenika, ali jedinstvo u veri, jedinstvo u svetootačkom predanju onako kako su nam predali. A ne jedinstvo u ćutanju, ne jedinstvo u bogaćenju, u nekoj slepoj pokornosti gde se odriče čovek svesti i savesti”-

Hajdučija u Srpskoj pravoslavnoj crkvi

Kada je Sabor SPC doneo odluku o sveštenosluženju “po starom”, pojedine vladike i pojedini jereji nastavili su da služe kao novotari, to je pogrešno jer: u Ustavu SPC stoji da je Sabor najveća crkvenozakonodavna vlast (čl.57); da su odluke Sabora izvršne (čl. 64); da je episkop dužan da odluke Sabora izvršava (čl. 118 t. 21); u zakletvi arhijerej obećava da će slediti i svagda (znači: bez izuzetka!) se povinovati Saboru; u zakletvi svešteničkoj stoji da on neće umovati drugačije nego kako uči sveta Crkva; Sabor je rekao da se vekovni bogoslužbeni poredak ima poštovati (akt br. 80/07); Sinod je otpravio svoj akt 891/07; episkop je “morao” da obavesti jereje o odluci Sabora (akt E 1077/07) a jereji sve verne pročitavši Odluku na Svetoj Liturgiji. Službenik je jasan i glasan. Tipik takođe. Nije teško pogledati u Odgovaranja na Liturgiji Svetog Jovana Zlatoustog.

Prema ovome i neupućeni u veri zaključiće da vladike: Jovan šumadijski, Irinej bački, Hrizostom žički i Ignjatije braničevski, ne poštuju Odluku Svetog arhijerejskog Sabora. Jovan šumadijski je ukinuo akt o njegovim “novotarijama” u bogosluženju, što znači da se povinovao odluci SA Sabora. Dakle, pošto se javno mnjenje usprotivilo “njegovom despotizmu i apsolutizmu”, Episkopat nije imao izbora nego da se povinuje, pritisku javnosti. Dakle, diskreditacija u javnosti ima uticaja na strukturu Episkopata, a to je veoma važno i veoma pozitivno.

U poslednje vreme učestali su članci u novinama i prilozi na radiju i televiziji, u novinama na internetu, o progonu i premeštaju, odnosno “sklanjanju neposlušnih vladici” sveštenika u žičkoj, ali i ostalim eparhijama… I “pametovanja preko novina” dva člana Sabora i Sinoda SPC, Amfilohija i Artemija…

Radi pravog sagledavanja stanja u crkvi i među sveštenicima i monasima, radi prave istine, pisali smo u prošlom broju Užičke nedelje, u tekstu “Novo pravoslavlje”. Svedoci smo da se događa tihi bunt među vernicima, govori se o novotarijama u sveštenosluženju, da je u medijima objavljeno dosta članaka o progonu sveštenika koji ne priznaju novine, već se ponašaju po veri koja propoveda poštovanje odluka Sabora SPC.

Zbog svega ovoga, radi pojašnjenja današnje slike Crkve i pastira Božijih u Srbiji, na brojna pitanja za čitaoce Užičke nedelje govori protojerej, krstonosac po životu, dr Žarko Gavrilović.

SVETOSAVLJE JE U VELIKOJ OPASNOSTI

UN:Svedoci smo da se u poslednje vreme događa tihi bunt vernika zbog “novotarija” u sveštenosluženju, o toj proizvoljnosti, što je u suprotnosti sa odlukama Sabora SPC, tihog progona vernika, kažite našim čitaocima šta se događa?

-Kanoni, učenje Svetih otaca, među njima i Liturgije koje su napisali Sv. Jovan Zlatousti, Vasilije Veliki i Grigorije Dvojeslov, zatim Tipici manastira – obavezuju sve sveštenoslužitelje, kako episkope tako i sveštenike, da služe jednobrazno, onako kako je napisano, onaj koji ne služi tako – biva svrgnut. Ima desetak godina kako se ustanovila neka praksa od strane grko-katolika i vatikanskog drugog Koncila, koja uvodi novotarije u služenje Svete Liturgije kod nas. Žalosno je da episkopi koji su po 30, 40 godina ili čitav svoj vek služili Liturgiju tako, kako se ona služila vekovima, u prkos svojoj zakletvi, u kojoj su se zakleli da neće menjati, da će biti poslušni Crkvi, Kanonima i Tipiku, jednobraznosti bogosluženja, oni su zaveli neke nove prakse idući u susret Vatikanu. Koji je obezbožio, tako reći, svoju Liturgiju i sveo je na racionalni doživljaj, tako da ukida svaku mističnost. Kod nas se otvaraju sada carske dveri, negde se želi da se ikonostas ukine i skloni, da se ikone sklone iz oltara, da se sveštenik za vreme molitve okreće ka vernicima, a ne da bude posrednik između vernika i Boga, da bude okrenut ka istoku. Na istoku je i naša najveća svetinja Jerusalim, gde se Gospod rodio u okolini i u Jerusalimu propovedao.

Dakle, pojedine vladike su uzeli sebi pravo, da mimo odluke i protivno odluci Sabora, koji je doneo odluku da se bogosluženje ima služiti na vekovno utvrđeni način, počeli da uvode novine. Tako da je jedan napisao i raspis kako treba da se služi Liturgija, on to nije imao pravo. Nema pravo bilo kakav raspis da napiše ni Sabor naš, osim Sabor svih pomesnih crkava da donese takvu odluku, jer Liturgija i ostala bogosluženja su jednaka u svim pravoslavnim crkvama.
UN:Vi ste do sada održali niz predavanja sa temom očuvanja Svetosavlja. Da li je Svetosavlje u opasnosti? Da li se to događa da sveštenici ne čuvaju Sveto predanje i bogoslužbeni poredak?

-Jeste, u velikoj opasnosti. Kako od agresivnog ekumenizma nevladinih organizacija, tako i od Vatikana, koji želi da se stvori unija i da mi priznamo papu kao vrhovnog gospodara, bez obzira što je on jeretik i što je zaveo mnoge jeresi. Dakle, Svetosavlje je u opasnosti i zbog toga što mnogi naši episkopi idu u Rim, pregovaraju sa papom. Sad su zaključili i neku vrstu unije u Italiji.

UN:Da li govorite o Ravenskom dokumentu? Pojasnite nam to jer se u narodu govori da je to dokument po kome smo se “ujedinili sa katolicima i priznali papu kao vrhovnog crkvenog poglavara umesto Patrijarha”?

-Jeste, govorim o tom dokumentu koji je potpisan u Raveni, prošle godine u oktobru mesecu, u 74 tačke. Rusi su taj skup napustili, osetili su zamku i napustili. Otkud su poslati oni, “večiti saradnici ekumenizma” Irinej Bulović i Ignjatije Midić…

UN:Odakle su poslati oni, ko ima pravo da pošalje sveštenika i koga on tamo predstavlja?

-Niko nema pravo. Nema ni Sabor pravo, jer to je pitanje van okvira pomesne crkve. Ne može se pregovarati sa papom. To je počeo Vartolomej Vaseljenski patrijarh, ali i on sam, izuzetno, i naišao je na veliku, žestoku kritiku. Prema tome, sa papom, dok se ne pokaje, dok se ne vrati u pravoslavlje, dok ne priznaje naše dogmate, dok se ne odrekne nepogrešivosti svoje, papskog primata itd., za primat može i da bude diskutabilno, kad se on odrekne drugih jeresi kao što je filiokve itd., služenja na beskvasnom hlebu, kad se dakle, odrekne jeresi i da se pokaje za klanje koje je izvršio pravoslavnih, naročito Srba u Drugom svetskom ratu, zatim Grka za vreme krstaških ratova itd., onda bi moglo da se pokajanom čoveku veruje i da se dogovore svi episkopi na jednom sveopštem ekumenskom Saboru, kad kažem ekumenskom to znači Vaseljenskom katoličkom, da se dogovore o izmirenju i pomirenju crkava.

HRISTOV VOJNIK KROZ VREME

UN:Tome je trag daleko u prošlosti, tim različitostima i želji Vatikana da ima primat?

-Zbog toga je i izbio sukob 1054. godine i raskol, kada je papski delegat bacio prokletstvo na celu istočnu pravoslavnu crkvu i to ostavio u oltaru Svete Sofije. Vidite, apostoli Hristovi, a među njima Sveti Petar i Pavle osnovali su hrišćansku zajednicu u Rimu. Apostol Pavle kaže: ja od Jerusalima do [panije napunih sve Jevanđeljem. Apostoli Petar i Pavle osnovali su mnoge crkve, a među njima i crkvu u Rimu. Na osnovu toga što su apostoli Petar i Pavle stradali mučeničkom smrću u Rimu papa traži pravo prvenstva, a Rimljane bi trebalo kazniti za ubijanje i mučenje prvovrhovnih apostola. Dakle, Rimljani su gonili crkvu Božiju čitava tri veka skoro, pa je onda car Konstantin 313. godine doneo Milanski edikt kojim je sve vere izjednačio, među njima i hrišćane, tako da je prestalo gonjenje hrišćana, onda je počelo bujanje hrišćana i hristijaniziranje svih naroda. Samo, rimski papa je uzeo sebi pravo presedavanja – primus inter pares, da presedava sednicama u to vreme, jer je to do Konstantina Velikog bilo sedište, oblast rimskog upravljanja, rimske kolonijalne vlasti, ako bi se tako moglo da kaže: i Jerusalim i Judeja. Prema tome, to presedavanje nije isto što i kasnije što je donet primat o nepogrešivosti rimskog pape i da je on vidljivi namesnik Hristov na zemlji. To znači da je on time sebe stvorio čovekobogom, za razliku od Bogočoveka na koga mi svi treba da se ugledamo i da budemo Bogoljudi.

UN:Sveti Vladika Nikolaj izdvajao je srpsku pravoslavnu crkvu od ruske i grčke, stavljajući je, kako u svojoj knjizi “Iznad istoka i zapada” kaže: da se sada pod uticajem vladika Liturgija reformiše da liči na grčku ili katoličku. Kakav je vaš stav povodom različitosti Liturgije u [umadiji, Bačkoj, Braničevu, Sremu, eparhiji žičkoj, a svi su uveli neke novine? ^ak je vladika šumadijski Jovan doneo obaveštenje da se može služiti i ovako i onako. Da li Crkva sme da dozvoli sebi proizvoljnost?

-To je Hrizostom posle i rekao, kad je priklješten pobunom naroda. Dakle, svi naši svetitelji, uključujući Svetog Savu, svi od tada do skora, do pre desetak godina, služili su Liturgiju tako, među njima i Sveti Nikolaj Velimirović i Otac Justin. Iako novotarci govore da su otac Justin i Sveti Vladika Nikolaj bili zagovornici novotarija – što je laž. Tako, da i namesnik u Požegi Dmitar Luković, govori da su oni bili ti koji su tražili da se služi ta Liturgija, on je kazao da se ta Liturgija služi i na Svetoj gori i u Jeruslimu – što je laž, opet. Može li sveštenik, može li episkop da se služi lažima, a da ostane Hristov vojnik? Ne može. ^im laže, zna se šta je rečeno u Svetom jevanđelju po Jovanu: vama je otac đavo i želje oca vašega hoćete da činite; on beše čovekoubica, od početka, i ne stoji u istini, jer nema istine u njemu; on je laža i otac laži. (Jn. 8,44).

UN:Znamo da je istina samo jedna, a da li smo mi to negde skrenuli, vi ste rekli ekumenizam je…

-To je jeres i svejeres, kako je otac Justin rekao. Pošto se protestantizam odvojio od rimokatoličke crkve onda je osnovao sijaset veroispovesti. Tako da imamo negde oko 30.000 protestantskih sekti, njima je sad u cilju da se ujedine. I zašto bi mi davali našu duhovnost, našu čistotu, naše originalno ortodoksno učenje, ortopraksiju i ortodoksiju, zašto bi smo mešali sa nekim jesresima tamo? A vi znate, kad se stavi voda u mleko onda nastaje bućkuriš.

UN:Hoće li to prava vera, ne daj Bože, da skrene i pokloni se papi, kako mnoge vladike (Jefrem banjalučki, Grigorije kanadski i Nikanor banatski) upozoravaju?

-Neće. Ostaće nešto barem za seme. Stvoriće se raskol neslućenih razmera. Nama nije potrebno to u situaciji kad nas svi napadaju, kad nam oduzimaju Kosovo, kad žele da oduzmu Vojvodinu i Sanxak. A i u ovome je njihova isturena ruka – jer postoje plaćenici i u Crkvi i u državi koji rade na razbijanju srpstva. Dakle, ostaće episkopa koji, u slučaju da prevagnu novotarci, oni će ostati u celini i oni će biti ta prava crkva, a ovi će biti jeretici.

UN:Govorite na tribinama u gradovima po celoj Srbiji, recite nam da li srpski narod ima snage da se u ovom prelomnom trenutku, kad skoro ništa ne funkcioniše, da se odupre poništavanju suštine srpskog bogoslovlja?

-Ja sam zadivljen otporom naroda, ja nisam verovao da ima takve snage u narodu. Isto sam tako bio potišten zbog broda srpske crkve koji pluta sada i broda države Srbije koja pluta i ne zna da nađe svoje mesto. Sve je ovo trebalo mnogo ranije rešavati. Naši episkopi ne smeju da pomenu sektaše, naši episkopi ne smeju da pomenu prednosti pravoslavlja, a žele da ispovedaju Hrista. Naprotiv, oni su postali kao neki rimski prelati i moćnici, žive luksuzno, voze se u micubišijima, da ne kažem da žive i poročno, čast izuzecima. Ima izuzetaka hvala Bogu, mislim da Bog i molitve Svetog Save neće dozvoliti da zablude svi episkopi, jer bi se u tom slučaju narod odvojio i od sveštenika i od episkopa koji zavode papizam u Srbiji.

ISTINA JE JEDNA

UN:Da li je istina to što se može saznati u medijima o sveštenicima i jeromonasima koji trpe “zbog jake vere”, trpe progon zbog toga što su odbili da “služe po novom”: otac Venijamin iz Preobraženja, Save iz Studenice, Goran Janković iz Dragačeva, Vidoje Simić iz Užica, Dragan Nikitović i Miroljub Jovanović iz Svetog Vaznesenja u Čačku, veroučitelj Vladimir Dimitrijević iz Čačka, monahinje Tekla i Tekla iz Trojice i Fevronija iz Blagoveštenja, pa sveštenik Tomislav \okić iz Bajine Bašte…

-Sve je to istina, neosporno je. Časne sveštenike vladika žički progoni, okolina njegova koja je licemerna, koja ga vuče u ambis, koja ga odvaja od naroda, episkop treba da miri, sveštenoslužitelj treba da miri svoje vernike a ne da zavađa, dakle ta licemerna okolina čini tako da daje njima podršku i vuče ih u ambis sektašenja i zavađanja naroda. Danas kad nam je sloga najpotrebnija u crkvi i u državi, prema tome, stradali su mnogo. Sad ja vam ne mogu kazati kakav je moj udeo u tome da se neke stvari isprave, jer nije vreme još za to, i stradaju svi oni koji tako zdravo pravoslavno misle. Ja sam uputio i pismo Sinodu i kazao da su oni obavezni da neposlušne arhijereje pozovu na odgovornost, a u svakom slučaju da obnove odluku Sabora da se ima bogosluženje celokupno vršiti jedinstveno i jednobrazno.

UN:Na tribini u Smederevu pridružio vam se i otac Simeon iz Rukumije?

-Otac Simeon je isto tako pravoveran, u tom smislu da služi Gospodu danonoćno, na vekovni način kako se služilo, kako i treba služiti. On se tek u Smederevu pridružio meni, jer ja ne mogu zbog svojih godina, zbog svoje bolesti, ja sam skoro po drugi put operisan, ne mogu da izdržim takav teret. Osim toga, to unosi nemir u moju dušu jer sve su to veliki stresovi, a ja sam inače dijabetičar. Hvala Bogu te se i on pridružio i mislim da kako vreme bude odmicalo da će se pojedini sveštenici u kojima proradi savest i hrišćanska ljubav, Hristova ljubav prema istini, jer je Gospod Hristos put istine i život, da će se i oni priključivati ovoj manjini. Da će smoći snage da se odupru nasilju episkopa, nikada strahovlada tolika nije vladala u srpskom narodu i to je dokaz da baš ti i takvi episkopi koji prete sveštenicima, kažnjavaju ih, ponašaju se kao rimski papa. Retko koga episkopa imate normalnog, pate od visokoumlja, od gordosti, kao da su oni, i kako govore da im treba biti poslušan, kao Hristu. U redu poslušan onome ko je poslušan Hristu i crkvi svojoj. Ali ne možemo biti poslušni onima koji ne poštuju svoju crkvu, ne poštuju odluke, ni svoju zakletvu, i onima koji služe na izvestan način đavolu.

UN:Kada sam za Užičku nedelju radila temu Božić i proslava praznika Hristovog rođenja u Užicu, radila sam razgovor sa krstonoscem Haxi Slobodanom Nikolićem jer je u penziji. Kada sam zatražila bilo kakvu informaciju od sveštenika, pa od oktobra prošle godine, rekli su mi ovako: Naš vladika (Hrizostom žički) zabranio nam je da dajemo bilo kakve informacije i izjave medijima. Zašto zabrana?

-Pa eto, samim tim što on može da zabrani da se ispoveda vera, to dokazuje, pa ko će da nauči vernike. Nije da neće, ne sme – jer mu je vladika zabranio. A zašto da mu zabrani vladika, zar je Sveti Sava tražio blagoslov očev da ide u manastir? Zar Sveti apostoli nisu poslati od strane Gospoda Hrista, da idu i da propovedaju svima Jevanđelje? Zar mi polažući zakletvu mi sveštenici ne polažemo zakletvu da propovedamo Hristovo vreme i zlo vreme? U vreme kad se množe sekte, krivoverje i praznoverje, a to zato što sveštenici neće, ne smeju da propovedaju narodu u sokaku, u fabrici, na ulici, na trgu… Kao što je Sveti Apostol Pavle propovedao u Atini, trebaju sveštenici da propovedaju ovom jadnom narodu koga su ateisti ili komunisti zaveli za Goleš planinu, iskasapili, i još zavadili između četnika i partizana i još uvek se vodi rat u srpskom narodu. Tihi rat. Još uvek, naša nova vlast nije se distancirala od komunista, niti je vratila oduzetu, na pošten način zarađenu imovinu. Niti je rehabilitovala one koje su osudili, namučili i ubili u najgroznijim mukama. Prema tome, ja hoću da kažem, da greše oni sveštenici koji čekaju mig od vladike da se nakašlju, da se sa time uvodi poklonstvo i licemerstvo koje je Gospod osudio. Mi svi treba da budemo kao jedni, jedan glas, treba da postoji jedinstvo u crkvi između episkopa i sveštenika, ali jedinstvo u veri, jedinstvo u svetootačkom predanju onako kako su nam predali. A ne jedinstvo u ćutanju, ne jedinstvo u bogaćenju, u nekoj slepoj pokornosti gde se odriče čovek svesti i savesti.

UN:Iz istorije crkve vidimo, o pitanjima dogmata crkve i promenama u bogosluženju isključivo se bavili Sabori. Znači li to da niko svojevoljno ne sme da unese promenu, a iako bi hteo morao bi u okviru Vaseljenskog Sabora da predloži pa da se o tome raspravlja?

-Da, baš tako. Dokaz toga jeste i odluka Sabora naše crkve na prošlogodišnjem zasedanju u maju mesecu. Ali, postoji hajdučija episkopa koji su se odmetnuli od Sabora, koji neće da slušaju Sabor. A koga oni mogu da slušaju ako neće Sabor, jer su se zakleli da će poštovati braću arhijereje i da će slušati Sabor, čuvati kanone i kanonsko jedinstvo crkve?

OSLOBAĐANJE GREHA I KAZNA ZA JAKU VERU

UN:Predhodnih nekoliko dana bili smo u prilici da čujemo i čitamo oprečna mišljenja uvaženih velikodostojnika SPC, vladika Amfilohija i Artemija. Narod je zbunjen, pojasnite našim čitaocima šta se događa u Saboru i Sinodu, ko je gde tu, ko govori po veri?

-Vladika Artemije služi se kanonskim jedinstvom, i služi ortodoksiji i ortopraksiji, i jedini je ostao kao “justinovac” ispravan. Vladika Amfilohije, mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije su naterali vladiku Artemija pre dve godine, tako reći na plač, tražili su njegovu ostavku, pa su hteli da ga smene i u Politici je objavljeno da je on smenjen zbog toga što je on tužio četiri sile NATO koje su bombardovale Srbiju i tužio je one koji su porušili bogomolje od 14. do 17. avgusta na Kosovu, i tražio je on, da se sredstva koja su namenjena za obnovu tih manastira, idu preko nadležnog episkopa što jeste ustrojstvo crkve. Međutim, ne znam zašto su ovi bili drugog mišljenja, nekaknonskog, Amfilohije i Atanasije, pa su duhovno čedo vladike Artemija, vladiku Teodosija isturili protiv vladike Artemija, zatim doneli su memorandum o dobrim namerama koji su potpisali izvesni arhijereji u crkvi da [iptarima daju novac i odobrenje za obnovu, da poprave ono što su porušili, čime su učinili veliko sagrešenje i taj je memorandum posle poništen, a da niko od potpisnika nije kažnjen. I ne samo taj memorandum, nego postoje potpisi u Šambeziju od naših episkopa koji su poništeni, postoji potpis za dejtonsku vizu, kako to ja kažem, Slobodana Miloševića od strane patrijarha Irineja Bulovića, koji su poništeni, a da niko od njih nije podneo moralne konsekvence.

UN:Da li postoji Crkveni sud?

-Postoji al’ ne funkcioniše. Kad je trebalo da stave Pahomija na Crkveni sud on je kazao: ako to učinite ja ću progovoriti, a ako ja progovorim teško svima vama.

UN:Povodom toga, da li je istina što se pričalo i pisalo o sumnjivim obrazovnim i moralnim kvalitetima nekih sveštenika, čak i vladika?

-Apsolutno ima istine tu. Ja sam dao tri intervjua za vladiku vranjskog, gde sam tvrdio da je to istina. On je raščinio jednog sveštenika koji je govorio istinu i ja mislim da on neće slavno proći, gde je na kraju krajeva politika nekoliko puta pokušala da došapne crkvi i vernicima da završe deo posla, da se stavi pod Crkveni sud. Međutim, imaju drugi mnogo putera na glavi, jer ako Pahomije progovori, onda neće biti dobro ni onima koji ga štite i brane, koji su svoju nadležnost, dakle, suđenje pred Crkvenim sudom preneli na državni sud i tražili preko državnih organa, da ne kažem kojih, da oslobode vladiku Pahomija. A on kad je oslobođen, izašao je iz suda sav radostan, ozaren, kao da je ceo svet njegov, umesto da pogne glavu, da se postidi i da se pokaje za greh koji čini – dok vremena ima. On diže glavu, samo što ne kaže: evo me, ja sam pobedio, šta hoćete?

UN:Sa druge strane vladika zabranjuju rad veroučitelju i književniku Vladimiru Dimitrijeviću iz ^ačka, koji već 13 godina uči decu veronauku i koji je prošle godine od Patrijarha Pavla dobio gramatu za svoj kvalitetan rad u veri. Da li ste se u ^ačku videli sa njim?

-Sve je to tačno, ja njega znam dugi niz godina, pratim njegov rad, on je veliki naučni erudita. Po mom mišljenju malo je obazriviji nego što bi trebalo. On je neko ko zna dobro veru, dosta je uradio na vraćanju teorijskog pravoslavlja u knjige, da bi se ono iz knjiga vratilo i u praksu. NJega je vladika kaznio time što ga je smenio sa veroučiteljske dužnosti, baš zato što je pisao o tim temama koje on ne želi da vidi. On je čovek koji ima četvoro dece i koji je kvalifikovan, pošto je on čedo duhovno vladike Danila Krstića, on je zato diskvalifikovan i odbačen, a drugi mnogi koji ne znaju svoju veru, koji ne prenose ništa o veri, nego pričaju, ćaskaju priče, babske priče, ili predaju veronauku po knjigama i nazorima jeretika Ignjatija Midića, koji ne može da razume ni 5% veroučitelja, oni ostaju da truju našu decu u najgorim pričama o neznalicama koji predaju veronauku. Prema tome, to je dvostruka nepravda, da se oni koji su pošteni, časni i stručni, kažnjavaju i lišavaju veroučenja dece, ove koji imaju decu i razumeju ih, od strane onih koji ne znaju ni šta su deca i šta ih briga za tuđu decu, ali kako nemaju obzira ni prema crkvi i veri ja to ne znam, nego gledaju samo na svoje dostojanstvo, dakle, na slepu poslušnost iako ona nije na visini zadatka koji sveštenoslužitelj treba da obavlja. Dakle, tako se kažnjavaju pravi, tako sam i ja dugo vremena kažnjavan i proterivan, ali moja je vera bila jaka i mene je Bog uvek štitio i ja sam ostao nepokolebljiv do dana današnjeg, i daj Bože da završim svoj životni vek pre nego što unijate u našoj crkvi prevagnu, jer sigurno će u meni imati ljutog protivnika.

UN:Da li je istina i da su iz Prosvetnog saveta fakulteta izbačeni profesori koji imaju doktorate, a ubačeni neki drugi?

-Jeste, tačno je to, na našem fakultetu jedan je održao predavanje u oktobru mesecu, kao uvodno predavanje dogmatici, gde je rekao treba se odreći kanona, učenja svetih otaca, učenja Gospoda Isusa Hrista i okrenuti se novom tumačenju teologije, Zizjulasa itd. Taj jeretik, slobodno smem da kažem, stavlja Zizjulasa nama kao primer umesto Gospoda Hrista, zašto on ne bi stavio i papu kao primer, a znamo kako su pape živele… ^ast izuzecima, ovom novom rimskom papi, koji malo odudara u svojoj duhovnosti od drugih.

LOV U MUTNOM – BORBA ZA MESTO PATRIJARHA

UN:Svesno su, ako mogu da primetim iz našeg razgovora, sveštenici prećutali vernicima odluku Sabora SPC o sveštenosluženju po “starom” dok se drugačije ne odluči. Ono što je neosporno je da su bili dužni da tu odluku vernicima u hramu pročitaju posle Liturgije.

-Jeste, neće da kažu istinu, jer ako kažu istinu ne mogu da rade tako, da love u mutnom. Svesno su prećutali.

UN:Zašto se tek sada govori o tome?

-Pa, delegacije i delegacije naših episkopa išli su u Rim, niti se zna ko ih je slao, niti se zna kome su oni podnosili račune. Oni nisu mogli da idu tako, a ako su već išli neko je trebao da ih pozove na odgovornost. A mi smo imali mlakog patrijarha, koga su oni izabrali samo zato da mogu da rade šta hoće. I tako je naš brod crkve počeo da luta između Istoka i Zapada, ne znajući svoje opredeljenje, ne znajući da je Gospod Isus Hristos osnovao crkvu svoju kojoj ni vrata adova neće odoleti.

UN:Šta je rešenje za vernike koji ne žele da budu poslušni neposlušnom vladiki?

-Da odbiju poslušnost – ne samo vladici, nego i svešteniku.

UN:Da odu iz crkve?

-Ne. Da uđu u crkvu i da pevaju. To nije crkva sveštenika i episkopa, to je narodna crkva. Nisu oni zidali crkvu, oni su prolazni. U svakoj crkvi došli su kao nameštenici i ako su oni neposlušni Hristu i crkvi, onda treba i njima da se iskaže neposlušnost: da se kod njih ne pričešćuje, da se ide u te crkve da bi se održao kontinuitet posedovanja objekata crkvenih, da ne bi crkve takve pale u ruke nezaslužnim sveštenicima, koji bi ih prodali. Kao što je slučaj sada u Crnoj Gori, da se jednoj nekanonskoj crkvi, koju je Vatikan osnovao, prodaju vekovna imanja i posedi, crkve i manastiri, od strane otuđene, takozvane crnogorske vlasti na čelu sa \ukanovićem. Koga su lično ustoličili Amfilohije i Atanasije Jevtić, jer ja znam kada su govorili kako je on dobar hrišćanin, bolji vernik od Bulatovića, a to nije bila istina, jer je on njih prevario kad je na Svetog Luku, devedesetih godina, došao na poklonjenje moštiju. A znate kako – kad zagrmi đavo beži u crkvu- trebao mu je alibi, trebalo mu je da se ustoliči, da ubaci noge u uzengiju, a posle je radio kako je već radio.

UN:Kao da se vodi borba za vlast u Saboru, narod komentariše, dok je patrijarh još živ, ko će biti patrijarh, a nema ni neke razlike, posmatrano u sredstvima informisanja, od borbe političkih stranaka koje se bore za vlast…

-Apsolutno to je tačno. Pretače se stanje iz države u crkvu, iz crkve u državu. Ima dosta episkopa, čast izuzecima, koji se bore za svoju poziciju u crkvi, a ne za pozicije crkve u društvu i za pravovernost i sledovanje Gospodu Hristu. Ja sam, jednome koji zamenjuje sada patrijarha (Amfilohiju), otišao i kazao da razvlasti mafiju u crkvi, a on je meni odgovorio odrečno: ne, ja to neću raditi. Pa kažem: Gospod je isterao trgovce iz hrama, a vi nećete lopove. To znači da vi saučestvujete sa njima, znači da imate neku apanažu od njih. I tako je ostalo, to se i potvrdilo, smenjen je samo jedan, prota Radič Radičević, koji je vladao patrijarhom i u ime patrijarha u arhiepiskopiji beogradskoj. A evo sad postoji, i već tinja sukob između različitih struja, koje lobiraju za različite episkope.

UN:Vaskršnji post je započeo, neka vam je na zdravlje i na spasenje…

-Hvala, daj Bože i vama.

UN:Nadam se da će ovo biti prilika svima da preispitaju svoje stavove i da se među vernicima, koji su do sada mogli da imaju oslonac u crkvi, vrati mir.

-Želeo bih da preporučim svima, našim dragim Užičanima, jer sam i ja te gore list, da se vrate molitvi i postu, i ispovedanju Gospodu, onako kako su vekovima naši stari ispovedali i na kolcu visili, i bili proganjani od ustaša, od balista, Nemaca… Kao pravoslavci od Turaka, koji su morali da daju svoju mušku decu u janičare, a žensku u hareme. Da se drže svoje vere, da se drže Gospoda Hrista, jer jedini On je put, istina i život, jedini On može nam obezbediti Raj na nebu, ako već živimo u zemaljskom paklu.

POČETAK KRAJA

Za kraj, da se setimo na reči Svetog Vladike Nikolaja, iz knjige o Svetom Savi, gde je među šest narodnih Svetinja Sveti Sava stavio – narodnu crkvu: “Narodna crkva označava samostalnu crkvenu organizaciju, sa svojom centralnom vlašću, iz naroda u narodu, sa narodnim sveštenstvom, narodnim jezikom, i narodnim običajnim izrazom vere. Nasuprot takvoj crkvi stoji internacionalna crkva sa centralom izvan naroda, sa sveštenstvom odasvuda, sa jezikom tuđim i sa ujednačenim, uniformisanim, izrazom svoje vere. Narodna crkva ima svoje opravdanje u Jevanđelju. Ona je Jevanđelska i apostolska”.
Našu Svetu crkvu je osnovao Isus Hristos, a Sveti Sava je učvrstio i prosvetio naš srpski narod bez rata i krvi, ne juče i prekjuče, već pre 800 godina… To ne smemo da izgubimo.

 

Biljana Diković, novinar
Užička nedelja broj 658; Mart 2008

(zahvaljujemo vlasniku glasila Toniju Stankoviću na saradnji)





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
КАЛЕНДАР ЗА ПРОСТУ 2014-у ГОДИНУ
ПУТУЈ ЋИРИЛИЧНО
logo
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo