logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија    Аутор: Жељко Жугић - Которанин    1.638 пута прочитано    Датум: 18.04.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Bela panakamilavka?Svetigorapres je svoje ”Podsjećanje” objavila na sajtu mitropolije crnogorsko-primorske nakon izlaska u javnost mog članka ”Bezakono arhiepiskopstvo u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi”.

za novinar.de piše Željko Kotoranin, 18.04.2008

+++

Obzirom na temu, kako članka, tako i ”Podsjećanje”, možda i pogrešno, smatram da su ova dva teksta u međusobnoj uzročno-posledičnoj vezi. Naime, da je ”Podsjećanje” odgovor na deo mog članka koji se tiče Episkopskog Saveta Crne Gore i arhiepiskopstva Visokopreosvećenog g. Amfilohija.

+++

ПОДСЈЕЋАМО….

ОДЛУКА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА АСбр.95/зап.208

120-grb_spc_t.gifСВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Број 1052/зап.738

20.јун 2006.  у Београду

 

Свети архијерејски сабор, у седници својој од 26/13. маја 2006.године – под АСбр. 95/зап. 208 донео је следећу одлуку:

“У име Свете, Јединocyшне и Нераздељиве Тројице, сагласно саборном устројству Једне, Свете, Саборне и Апостопске Цркве Христове од апостолских времена до дана данашњега, сходно 34. Апостолском правилу, а с циљем да се не повреди и не изгуби “Слобода коју нам је дао својом крвљу Господ наш Исус Христос, Ослободилац свију људи,” и да се у живот Цркве не би “подвукла гордост светске власти” (8. канон Трећег Васељенског Сабора);

У духу очувања јединства Цркве и вековног поретка древне (1920. године васпостављене) Пећке Патријаршије, признатог и потврђеног стеченим правима и обичајима као и сагласношћу свеукупне Православне Цркве васељенске (ср. Томос Цариградске Патријаршије, бр. 1148 од 19. фебруара 1922. године);

Поштyjући углед Митрополије црногорске и њену историјску улогу у животу Црне Горе, која је поново стекла своју државност, као и шире;

Ради што успешнијег остваривања спасоносне мисије Цркве, овај Свети Архијерејски Сабор одлучује:

Православну цркву у Црној Гори сачињавају Епархије Српске Православне Цркве: Црногорско-приморска, Будимљанско-никшићка, као и делови епархија Милешевске и Захумско-херцеговачке.

Епископи наведених епархија сачињавају Епископски Савет Православне Цркве у Црној Гори, који ће се, под председништвом Архиепископа Цетињског (како гласи његова стара титула) и Митрополита Црногорско-приморског, по потреби састајати ради саветовања и доношења одлука из његове надлежности. Једна од основних дужности Епископског Савета Православне Цркве у Црној Гори јесте да у сарадњи са државом Црном Гором и њеним надлежним органима покрене и да помаже израду и доношење Закона о положају Православне Цркве и различитих верских заједница у Црној Гори; да предузме све потребне мере у циљу заштите свеукупне духовне и материјалне, покретне и непокретне имовине Православне Цркве у Црној Гори, као и на доношењу Закона о реституцији национализоване и одузете црквене имовине после Другог светског рата. О своме раду Епископски Савет Православне Цркве у Црној Гори је дужан, сходно утемељеном канонском поретку да извештава Архијерејски Сабор.

http://www.mitropolija.cg.yu/svetigorapres/Saopstenja/ASbr95zap208.htm. . .

”Podsjećanja” nam predstavlja akt SA Sinoda od 20 juna 2006. godine. Akt je ovde sa zaglavljem, ali, bez potpisa i pečata. Takodje, i bez istaknute pravne prirode – npr. Odluka, Saglasnost… Sam akt sadrži, tako piše, odluku SA Sabora SPC od 26/13 maja 2006. godine.

amfilohije_arhiepiskop_1.jpgU časopisu ”Svetigora” iz novembra 2007. godine, dakle više od 16 meseci od donošenja Sinodskog akta, zatičemo taj isti akt, ovaj put potpisan od vladike Zvorničko-Tuzlanskog g. Vasilija i upućen Visokopreosvećenom g. Amfilohiju. No, potpis nije svojeručni nego mehanički. I ovde nedostaje pečat. Ovakvo postupanje je nedopustivo. Odsustvo svojeručnog potpisa i pečata poništava akt SA Sinoda. On nije verodostojan dokument. Takav, on uopste nije dokument koji proizvodi pravne posledice. Zapravo, on proizvodi nedoumice.

Zanimljivo je da je već 8. juna 2006. godine, dvanaest dana pre donošenja ovog Sinodskog akta, Svetigorapres izdala saopštenje o arhiepiskopstvu g. Amfilohija. Njemu očigledno akt SA Sinoda nije bio potreban. Čemu ova igrarija sa procedurom? Procedura je ovde paravan u službi prikrivanja nečijih interesa i opravdavanja nečijih dela.

Zašto je uopšte SA Sinod SPC donosio odnosni akt? Kome je on uistinu namenjen?

Sadržaj ovakvog Sinodskog akta je navodna odluka SA Sabora SPC. Sve odluke SA Sabora SPC se objavljuju u službenom listu ”Glasnik” SPC. Saborska odluka koju ”Podsjećanje” iznosi nije objavljena u ”Glasniku”. Nije objavljena ni u ”Saopštennju za javnost…” Objavljena je u ”Svetigori”, neslužbenoj publikaciji.

Ove činjenice daju odgovor na postavljena pitanja. Naime, SA Sinod, ili neko pod imenom Sinoda, svojim aktom promoviše kao odluku SA Sabora SPC tekst koji nije Saborska odluka. Ne samo što nije, nego obzirom na sadržaj ne može ni biti Saborska odluka

+++ 

Sadržaj navedene, a sporne odluke SA Sabora Srpske Pravoslavne Crkve niti je saboran, niti je srpski. Ta odluka se sastoji iz tri dela.

  • Prvi deo je opis ”Pravoslavne Crkve u Crnoj Gori”.
  • Drugi deo čini ustrojstvo i nadležnost ”Episkopskog Saveta Pravoslavne Crkve u Crnoj Gori”.
  • Treći deo opravdava arhiepiskopstvo Visokopreosvećenog g. Amfilohija priznavajući mu titulu ”Arhiepiskop Cetinjski i Mitropolit Crnogorsko-Primorski”.

U celini, ovde se radi o uspostavljanju nekakvog crkvenog entiteta, za sada u okviru SP Crkve, a u samostalnoj državi Crnoj Gori. Iako je ovaj entitet u povoju, isti pokazuje različitost crkvene organizacije u Crnoj Gori u odnosu na ostale domicilne oblasti SP Crkve.

Idem redom. U tekstu se kaže:

”… Поштyjући углед Митрополије црногорске и њену историјску улогу у животу Црне Горе, која је поново стекла своју државност, …”

Da li se može u manje reči snažnije izraziti zadovoljstvo zbog samostalnosti Crne Gore?

Kakvu je ulogu u osamostaljenju Crne Gore odigrao mitropolit Crnogorsko-Primorski g. Amfilohije, na predstojećem Saboru izneće jedan poštovani vladika Srpaske pravoslavne  Crkve po obećanju koje je učinio pred desetak ljudi. On kaže da pouzdano zna dan i čas kada je mitropoltit podržao ”istorijsko” odvajanje Crne Gore u telefonskom razgovoru sa visokim političarem Crne Gore.

Navedene reči iz sporne Saborske odluke jasno povezuju ”Mitropoliju crnogorsku” sa Crnom Gorom. Tu je titula Mitropolije odredjena prema državi Crnoj Gori, a ne prema Ustavu SPC. Čak ne ni prema istorijskim odrednicama iste Mitropolije. Rečeno je pogrešno -Mitropolija crnogorska, umesto ispravno – Mitropolija Crnogorsko-Primorska.

U produžetku teksta stoji:

”… Ради што успешнијег остваривања спасоносне мисије Цркве, овај Свети Архијерејски Сабор одлучује:

Православну цркву у Црној Гори сачињавају Епархије Српске Православне Цркве: Црногорско-приморска, Будимљанско-никшићка, као и делови епархија Милешевске и Захумско-херцеговачке.

Епископи наведених епархија сачињавају Епископски Савет Православне Цркве у Црној Гори, који ће се, под председништвом Архиепископа Цетињског (како гласи његова стара титула) и Митрополита Црногорско-приморског, по потреби састајати ради саветовања и доношења одлука из његове надлежности. Једна од основних дужности Епископског Савета Православне Цркве у Црној Гори јесте да у сарадњи са државом Црном Гором и њеним надлежним органима покрене и да помаже израду и доношење Закона о положају Православне Цркве и различитих верских заједница у Црној Гори; да предузме све потребне мере у циљу заштите свеукупне духовне и материјалне, покретне и непокретне имовине Православне Цркве у Црној Гори, као и на доношењу Закона о реституцији национализоване и одузете црквене имовине после Другог светског рата. О своме раду Епископски Савет Православне Цркве у Црној Гори је дужан, сходно утемељеном канонском поретку да извештава Архијерејски Сабор. ”

Posebnost crkvenog entiteta u Crnoj Gori u odnosu na Srpsku Pravoslavnu Crkvu u tekstu se uočava već u nazivu istoga – Pravoslavna Crkva u Crnoj Gori. Zatim se uočava i u nazivu Episkopskog Saveta toga entiteta -Episkopski Savet Pravoslavne Crkve u Crnoj Gori. Ovi nazivi hotimično ignorišu odrednicu -Srpska. U pitanju je Srpska Pravoslavna Crkva u Crnoj Gori.

Ovu posebnost još snažnije ističe odredjivanje nadležnosti toga Episkopskog Saveta Pravoslavne Crkve u Crnoj Gori. – ”Ради што успешнијег остваривања спасоносне мисије Цркве…” To je motiv osnivanja Saveta, kao i u tekstu navedenim njegovim nadležnostima. Otuda pobrojane nadležnosti ne iscrpljuju sve ono čime se Savet može baviti, tj. savetovati i odlučivati.

To stoji i u tekstu – ”Једна од основних дужности Епископског Савета Православне Цркве у Црној Гори јесте”. Dakle, jedna od osnovnih dužnosti, a ne jedina dužnost… Savet se može baviti svakim pitanjem koje smatra interesantnim, bez obzira da li je to pitanje po Ustavu SPC u nadležnosti SA Sabora, ili Sinoda SPC, ili kog drugog tela. Istina, Savet je dužan da o svom radu izveštava SA Sabor. Ovo samo potvrdjuje autonomnost Saveta prema Svetom Arhijerejskom Saboru SPC.

Čak i u tekstu navedenim nadležnostima primećuje se posebnost ovoga entiteta. Tako na primer, Savet brine o donošenju Zakona o

”положају Православне Цркве и различитих верских заједница у Црној Гори; да предузме све потребне мере у циљу заштите свеукупне духовне и материјалне, покретне и непокретне имовине Православне Цркве у Црној Гори…”.

 Valjda bi to bio Zakon o položaju Srpske Pravoslavne Crkve i različitih … u Crnoj Gori… Dalje, Pravoslavna Crkva u Crnoj Gori je po navedenome vlasnik sveukupne imovine, čiju zaštitu vrši njen Episkopski Savet.

Dakle, od imovine SP Crkve u Crnoj gori udaljeni su Patrijarsijski Upravni Odbor, a takodje i SA Sinod SPC… SA Sabor SPC o ovoj imovini brine tek posredno, preko izveštaja Saveta. Za tu imovinu se u tekstu ne kaže da pripada Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. Niti da o njoj vode staranje tela SPC, kako je to slučaj izvan Crne Gore, shodno Ustavu SP Crkve.

Sporna odluka predvidja da Episkopskom Savetu Pravoslavne Crkve u Crnoj Gori predsedava ”Arhiepiskop Cetinjski i Mitropolit Crnogorsko-Primorski”. Za titulu ”Arhiepiskop Cetinjski” se kaže da je njegova stara titula.

”…Jer, ništa od onoga, što protivu zakona i reda biva, ne mora biti na uštrb utanovljenome po pravilima.” /7. pravilo IX Pomesnog sabora/

Nejasan je upotrebljeni izraz ”stara titula”. Da li se misli na tzv. istorijsku titulu? Odnos zvanične i istorijske tiitule nije u Crkvi pozitivno-pravno odredjen. Ali, imajući u vidu navedeno [7.] pravilo može se zaključiti o tom odnosu sledeće.

Prvo, istorijska titula mora biti potvrdjena kao istorijski zasnovana na zakonitim činjenicama. Pri tome se mora voditi računa da nije u pitanju neka neurednost, ili sporadičnost, jer, ono što retko biva nije pravilo Crkve / v. 17. pravilo IX Pomesnog sabora/.

Drugo, pri titulisanju, prvo se ističe zvanična titula, pa onda istorijska. Zvanična titula je zakonita, i ona jedina odredjuje i arhijereja i njegov tron. Istorijska titula je u tom smislu podredjena zvaničnoj, pa zato dolazi posle nje.

Treće, istorijska titula ne sme kvariti zakoniti poredak časti u Crkvi, niti na bilo koji način biti na uštrb prava drugih arhijereja.

Kod titule ”Arhiepiskop Cetinjski” problem se nalazi u sve tri tačke.

Istorijsko utemeljenje ove titule je sporno. Zakonitost starih potpisa je neproverena. Carigradski diptisi ne potvrdjuju njihovu istoričnost niti zakonitost. Imamo navodno dva episkopa u XVI i dva u XIX veku, koja su u potpišu ponekad koristila ovu titulu, što ukazuje na sporadičnost iste pojave. Takodje, nepoznat mi je izvor prava mitropolita Crnogorsko-Primorskog da prisvaja ovu titulu kao svoj stari naziv. Nema ga u kanonskom pravu, nema ga ni u crkvenom pravu, nema ga ni u praksi Srpske pravoslavne Crkve. Ovakva promena ranga episkopa je nezakonita.

Zar tvrdnja o istoričnosti titule ”Arhiepiskop Cetinjski” ne predstavlja duvanje u jedra crnogorskim autokefalistima?

Visokopreosvećeni g. Amfilohije u potpisu prvo ističe ”staru titulu”, pa istoj dodaje zvaničnu -Arhiepiskop Cetinjski i Mitropolit Crnogorsko-Primorski. Ovim je svoju zakonitu titulu mitropolita Crnogorsko-Primorskog potčinio ”staroj” – ”Arhiepiskop Cetinjski”. Arhiepiskopsko dostojanstvo ima preimušstvo nad mitropolitskim čak i u potpisu. Činjenica da Visokopreosvećeni g. Amfilohije ovo poštuje u svom potpisu znači da on svoje arhiepiskopstvo smatra aktuelnim, živim, kao da ga ono odredjuje. Kao da je zvanično i zakonito arhiepiskop. Sporna odluka SA Sabora SPC, koja ga i naziva ”Arhiepiskop Cetinjski i Mitropolit Crnogorsko-Primorski”, upravo i služi tom ozakonjenju ranije već prisvojene i upotrebljene titule. U tom svetlu se može sagledavati i njegova poseta Carigradu u arhiepiskopskom dostojanstvu. Naime, radi se o faktičkom priznanju ovoga arhiepiskopstva kroz prijem od strane Carigradske Crkve.

Pojava mitropolita u arhiepiskopskom dostojanstvu u sabranju arhijereja SPC remeti zakoniti poredak časti, ali i prava koja iz toga poretka proizilaze.

”…da ce svaki mitropolit rečenih provincija sa episkopima te oblasti rukopolagati episkope te oblasti … a mitropoliti rečenih provincija … rukopolagaće se od Carigradskog Arhiepiskopa…”/28. pravilo IV Vaseljenskog sabora/

Čast arhiepiskopa veća je od časti mitropolita, kao što je čast mitropolita veća od časti episkopa. Jer, episkope postavljaju mitropoliti, a mitropolite arhiepiskop. Svojom pojavom mitropolit Crnogorsko-Primorski u časti arhiepiskopa Cetinjskoga stiče prvenstvo časti nad svim mitropolitima SP Crkve bez obzira na vreme njihovog proizvodstva. Time on sobom uslovljava njihovo ustavno pravo da u vreme sprečenosti patrijarha ili upražnjenosti patrijarskoga trona predsedavaju SA Saboru SP Crkve.

Izraz ”stara titula” ni po čemu ne odgovara onome što se naziva istorijska titula. U stvari, istim izrazom se zaokružuje zasebnost crkvenog entiteta ”Pravoslavne Crkve u Crnoj Gori”.

Dakle, postoji suverena država Crna Gora, postoji i Pravoslavna Crkva u toj državi, postoji i Episkopski Savet u toj Pravoslavnoj Crkvi, postoji i njen arhiepiskop.

A postoji i zasad sporna odluka SA Sabora SPC koja svemu daje pravnu osnovu.

 

+++

 

Raspitivao sam se kod više vladika, moleći ih da prepoznaju spornu odluku SA Sabora. Raspitivao sam se posredno, preko ljudi koji su mogli kontaktirati vladike. Rezultat ove ankete je taj da nijedan vladika nije mogao da se seti takve ili slične odluke. U aktu SA Sinoda stoji da je odnosna odluka usvojena na zasedanju SA Sabora dana 26/13 maja 2006. godine.

—————————————– 

Dragi brate Zeljko.

[...]

- Pitao sam Vladiku;

26. maj je bio poslednji dan rada, zasedanja SAS (Vladika je pogledao svoj dnevnik). Toga dana nije bilo ni reci o temi.

Episkopi su sutradan procitali Zapisnik i potpisali ga, izdali Saopstenje… Mozda je, kaze Vladika, u nekom vise neformalnom vidu, to provuceno. Bilo bi interesantno pogledati Zapisnik, ima li toga u Zapisniku (a moralo bi da bude). Indikativno je da toga nema u Saopstenju SA Sabora (a moralo bi da bude -Vladika).

- Svakako da je ova Odluka obavijena nekim velom tajnosti; pretpostavljam da bi se stvar nekako isterala na cistinu, samo treba neko da je potera.

[...]

—– Original Message —–

From: Zeljko Zugic

To: Jakov

Sent: Tuesday, April 01, 2008 12:18 PM

Subject: A voice message for you !!!

Hello, open the voice file. Voice message made with: Voice Mail Compressor www.lagolento.com

It’s 100% freeware! No virus found in this incoming message. Checked by AVG. Version: 7.5.519 / Virus Database: 269.22.5/1358 – Release Date: 3.4.2008 18:36

————————————

Ovo je karakteristični deo poruke od jednog samo vladike preslikan radi autentičnosti. . . .

Sve činjenice koje smo ovde izneli upućuju da bi SA Sabor trebalo da razreši nedoumice oko ove svoje odluke.

Željko Kotoranin, 18.04.2008

 

copyright 2008 by novinar.de





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo