Ustav Srpske Pravoslavne Crkve poznaje arhiepiskopa. Ali samo jednog – Peckog. No, isti je istovremeno i patrijarh. Druge arhiepiskope ovaj Ustav ne pominje. Izricito ih ne zabranjuje.
za novinar.de piše Željko-Žugić Kotoranin, 13.03.2008
+++
Ali, postoje clanovi Ustava SPC koji se odnose na rad Svetog arhijerejskog Sabora i Svetog arhijerejskog Sinoda u slucaju upraznjenosti patrijaraskog trona, ili sprecenosti patrijarha da rukovodi radom ovih tela.
“Kad je Patrijarh iz ma kog uzroka privremeno sprecen da vrsi svoju predsednicku duznost u Saboru, odnosno Sinodu, zamenjuje ga, po njegovom ovlascenju, najstariji po proizvodstvu mitropolit clan Sabora, odnosno Sinoda, a ako ovoga nema, najstariji po episkopskom posvecenju episkop clan Sabora, odn. Sinoda.“ /Ustav SPC, cl.61./
“Ako je sprecenost Patrijarha u vrsenju njegovih duznosti duzeg i trajnijeg karaktera, ili kad se patrijaraski presto uprazni, vlast Patrijarhovu vrsi Sveti arhijerejski sinod,… Predsednicke duznosti Patrijarhove u Saboru i Sinodu vrsi tada najstariji po proizvodstvu clan Sinoda koji je mitropolit, odnosno najstariji po posvecenju episkop, ako mitropolita nema….“/Ustav SPC, cl.62./
Ti clanovi odredjuju da u recenim slucajevima rukovodjenje radom Sabora, odnosno Sinoda, preuzme clan tih tela, najstariji po proizvodstvu mitropolit, ili najstariji po posvecenju episkop, kad mitropolita nema. Osim mitropolita, odnosno episkopa, Ustav ne predvidja nikoga drugoga ko bi preuzeo rukovodjenje radom odnosnih tela. Ne pominje moguceg arhiepiskopa. Ustav odredjuje najstarijeg po proizvodstvu mitropolita, odnosno najstarijeg po posvecenju episkopa kad mitropolita nema . Dakle, onoga arhijereja koji je medju bracom u tim telima prvi po casti. I to je u skladu sa kanonskim predanjem /v. 87. pravilo Kartaginskog sabora/ i crkvenom praksom.
Ako bi Ustav dozvoljavao postojanje jos jednog ili vise arhiepiskopa u SPC pored Peckog, tad bi ove odredbe morale drugacije da glase, moralo bi se odrediti da rukovodjenje odnosnim telima preuzima… arhiepiskop, ili mitropolit … kad arhiepiskopa nema, jer je arhiepiskop visi po casti od mitropolita bez obzira na dan njegovog proizvodstva. Arhiepiskop je prvenstvujuci episkop, on je arhi – na celu, ili u slobodnom prevodu, prvi.
Dok god Ustav smatra mitropolita za prvog po casti iza patrijarha i doslovno u njegovoj licnosti i arhiepiskopa Peckog – postavljanje novog, drugog arhiepiskopa makar i samo pocasnog u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi je protivustavno.
Arhiepiskop Cetinjski
Arhiepiskop Cetinjski nije jedini arhiepiskop u krilu Srpske Pravoslavne Crkve – pored arhiepiskopa Peckog. Tu je jos i arhiepiskop Ohridski kao predstojnik autonomne arhiepiskopije pri SPC cije je obnavljanje u toku. No, pojava arhiepiskopa Cetinjskog izazvala je u crkvenoj javnosti rasprave, cesto neprilicne i u neodmerenom tonu. Cini nam se da se tome uzrok nalazi u nejasnocama vezanim za ovo arhiepiskopstvo.
Visokopreosveceni g. Amfilohije je do juna 2006. godine titulisan kao mitropolit Crnogorsko-Primorski, u svakoj prilici, u skladu sa odlukom Sabora o njegovom izboru, i potom proizvodstvu na tron iste Mitropolije sa sedistem na Cetinju. Kao takvog su ga poznavali i priznavali svi arhijereji, svestenstvo, monastvo – kao i verni narod nase Crkve, a tako su ga poznavali i drzavni organi.
Od juna 2006. godine on se titulise dvojako, ili kao mitropolit Crnogorsko-Primorski, ili kao arhiepiskop Cetinjski i mitropolit Crnogorsko-Primorski. Iznecemo nekoliko primera.
Na sajtu SPC www.spc.yu/sr/sinod Visokopreosveceni g. Amfilohije je kao clan Svetog arhijerejskog Sinoda zvanicno predstavljen kao mitropolit Crnogorsko-Primorski, a na osnovu odluke Svetog arhijerejskog Sabora iz maja 2007. godine. Ovo cemo docnije prikazti.
Informativna sluzba SPC je saopstila vest o poseti Jerusalimskoj Patrijarsiji 25. decembra 2007. godine. Visokopreosveceni g. Amfilohije je i tu oznacen kao mitropolit Crnogorsko-Primorski. Ova vest se nalazi na sajtu SPC.
Medjutim, ista sluzba je prenela Saopstenje za javnost svestenoj misiji spasenja Bogopoverenog naroda Bozijeg u Crnoj Gori iz decembra 2007. godinne. Tu se Visokopreosveceni g. Amfilohije oznacava kao arhiepiskop Cetinjski mitropolit Crnogorsko-Primorski. Valja uociti da se tu radi samo o prenosenju vesti ciji je autor Svetigora pres. Ovo Saopstenje se takodje nalazi na sajtu SPC.
Informativna sluzba SPC je objavila svoju vest “Poseta Carigradskoj Patrijarsiji“ od 7. februara 2008. godine. Tu je Visokopreosveceni g. Amfilohije titulisan kao arhiepiskop Cetinjski i mitropolit Crnogorsko-Primorski. Zanimljivo je da on u posetu ide “u ime Svetog arhijerejskog Sinoda SP Crkve“. A Sinod ga poznaje i predstavlja kao mitropolita Crnogorsko-Primorskog, ne i kao arhiepiskopa Cetinjskog. Da li je u pitanju nesto vise od same neuskladjenosti, ili potrebe crkvene diplomatije? Ova vest se nalazi na sajtu SPC.
Visokopreosveceni g. Amfilohije u razlicitim aktima samog sebe razlicito titulise. Desava se i to da u jednom istom aktu bude razlicito titulisan. Na primer, u Presudi Velikog crkvenog suda, u opisu veca koje je odlucivalo, oznacen je kao – … mitropolit Crnogorsko- Primorski, dok je licno u svojstvu predsednika Presudu potpisao kao – arhiepiskop Cetinjski i mitropolit Crnogorsko-Primorski. Broj Presude necemo navoditi.
Vaskrsnju poslanicu 2007. godine Mitropoliji Crnogorsko-Primorskoj uputio je kao arhiepiskop Cetinjski mitropolit Crnogorsko-Primorski egzarh svestenoga trona Peckoga + Amfilohije. Bozicnu poslanicu istima 2007/08. godine uputio je kao AEM Crnogorsko-Primorski G.G. Amfilohije. Poslanice se nalaze na sajtu MCP.
Vaskrsnju i Bozicne poslanice patrijarha g. Pavla u isto vreme je potpisivao kao mitropolit Crnogorsko-Primorski, saborno sa bracom arhijerejima, po redu casti kako mu kao mitropolitu pripada prema starini proizvodstva – kao drugi po casti mitropolit, posle mitropolita Zagrebacko-Ljubljanskog g. Jovana.
Pitamo se, otkud to? Zar Visokopreosveceni g. Amfilohije kao arhiepiskop nije duzan da se u svakoj prilici i od svakoga titulise kao arhiepiskop, da u sabranju arhijereja kao takav zauzme mesto koje mu po crkvenom poretku pripada? Zar ga episkopi ne poznaju kao arhiepiskopa? Zar ga episkopi ne priznaju za arhiepiskopa?
Sveti arhijerejski Sabor i arhiepiskop Cetinjski
Vec smo naveli da je Sabor maja 2007. godine Visokopreosvecenog g. Amfilohija odlukom imenovao kao clana Sinoda nazivajuci ga mitropolitom Crnogorsko-Primorskim. Na sajtu SPC-
Саопштење за јавност са редовног заседања Светог Архијерејског Сабора – мај 2007. године
..Чланови Светог Архијерејског Синода у новом сазиву су: Његово Висoкопреосвештенство Митрополит црногорско- приморски Г. Амфилохије, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Хризостом, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризосотом и Његово Преосвештенство Епископ милешевски Г. Филарет.
За Главног секретара Светог Архијерејског Синода постављен је протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић.
Саборска саопштења | English
Otuda Sinod prikazuje preosvecenog g. Amfilohija u svom sastavu kao mitropolita Crnogorsko- primorskog. Na sajtu SPC
–СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Председник:
Патријарх српски Г. Павле
Чланови:
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ (Радовић)
Епископ жички ХРИЗОСТОМ (Столић)
Епископ бихаћко-петровачки ХРИЗОСТОМ (Јевић)
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ (Мићевић)Генерални секретар Светог Архијерејског Синода
протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић
Pitamo se, kako je pri svemu ovome Visokopreosveceni g. Amfilohije arhiepiskop Cetinjski jos od juna 2006. godine? Kako, ako ga naredne godine Sabor titulise kao mitropolita Crnogorsko-Primorskog? Da li je Visokopreosveceni g. Amfilohije zadobio arhiepiskopstvo bez odluke Svetoga arhijerejskog Sabora? U tom slucaju ne bi mogao imati gramatu, jer je patrijarh bez odluke Sabora ne bi mogao potpisati /v. 34. pravilo Apostolsko/. A bez gramate kako bi se mogao nazvati arhiepiskopom Cetinjskim?
Navodimo saopstenje, dokument koji bi trebalo da razjasni nasu dilemu. Sa sajta MCP-
МИТРОПОЛИТУ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОМ И ЕГЗАРХУ СВЕТОГ ТРОНА ПЕЋКОГ Г.АМФИЛОХИЈУ ПОТВРЂЕНА ПОЧАСНА ТИТУЛА АРХИЕПИСКОПА ЦЕТИЊСКОГ
ЦЕТИЊЕ, 08. Јун 2006.г.- Титула архиепископа цетињских, раније зетских, а у исто вријеме митрополита црногорско-приморских, је почасног и литургијског карактера.
Први Митрополит Црногорски и приморски са почасном титулом архиепископа био је Ромил Први из 1530.г. за вријеме турске окупације Црне Горе. Његов наследник, Митрополит Црногорски и приморски, такође архиепископ Цетињски био је Василије из 1532. године (епископ Шумадијски Сава: „Српски Јерарси од 9 до 20 века“ – 1996.г.)
Опште је познато да су се и Петар II Петровић Његош и Митрофан Бан такође потписивали као архиепископи. Почасна и литургијска титула Архиепископа Цетињског – Митрополиту Црногорско-приморском Г.Амфилохију на последњем Сабору Архијереја Српске Православне Цркве потврђена је због њеног историјског континуитета, као што је, уосталом, и титула Егзарха Светог Трона Пећког потврђена последњих година, а која следује титули коју су носили митрополити црногорско-приморски од Василија Петровића – Његоша (1750-1766) до Митрофана Бана (1885-1920), после пада Пећске Патријаршије под турску власт.
http://www.mitropolija.cg.yu/svetigorapres/Saopstenja/svp0606.htm
Dokument se poziva na potvrdu titule od strane poslednjeg Sabora arhijereja SPC. Kako dokument nosi datum 8. jun 2006. godine, to se misli na Sabor iz maja 2006. godine.
Dokument nas primorava da pre razmatranja odluke tog Sabora obratimo paznju na izraz “potvrdjena je zbog njenog istorijskog kontinuiteta“. Kontinuitet moze postojati samo kod sleda zakonitih dogadjaja. Sve sto je bilo u istoriji nije bilo zakonito i ne zasluzuje crkveni kontinuitet. Pitamo se, koji je Sabor darivao titulu pocasnog arhiepiskopa navedenim mitropolitima? Posebno Petru II Petrovicu, i Mitrofanu Banu? Kako to da o tome nema pomena u carigradskim diptisima? Pitamo se, zasto se Sveti Petar Cetinjski nije potpisivao kao arhiepiskop?
Dalje, taj izraz- titula je potvrdjena- ukazuje na to da Visokopreosveceni g. Amfilohije vec odranije ima pravo na tu titulu, koje pravo je Sabor navodno samo potvrdio, kao da takva odluka Sabora nema konstitutivni, vec samo deklarativni karakter. Kada bi to bilo tako, Visokopreosveceni g. Amfilohije bi vec prilikom proizvodstva u mitropolita Crnogorsko-Primorskog bio proizvaden u arhiepiskopa Cetinjskog. Jer prava su vezana za tron. Sva prava trona mitropolije Crnogorsko-Primorske primio je uzvodjenjem na njen tron, proizvodjenjem u mitropolita Crnogorsko-Primorskog. Neko drugo, vise pravo moze dobiti samo konstitutivnom odlukom potpunog Episkopskog Sabora SPC.
U sluzbenom listu SPC “Glasnik“ od 6. juna 2006. godine na stranama 174 – 177 objavljeno je Saopstenje za javnost sa redovnog majskog zasedanja Svetog arhijerejskog Sabora SPC odrzanog od 15 – 27 maja 2006. godine, a isto tako i odluke toga Sabora. U Saopstenju sa Sabora nema ni pomena o arhiepiskopu Cetinjskom. Medju odlukama Sabora takodje nema pomena o nekakvom potvrdjivanju titule arhiepiskopu Cetinjskom, ili bilo cemu slicnom.
Navedeni dokument sa sajta MCP, medjutim, tvrdi da je Sabor potvrdio titulu. To nije tačno.
Sabor ni na koji nacin nije potvrdio titulu “arhiepiskop Cetinjski“ Visokopreosvecenom g. Amfilohiju. Zato ga naredne 2007. godine titulise kao mitropolita Crnogorsko-Primorskog u svojoj odluci o sastavu Svetog arhijerejskog Sinoda. To ujedno kazuje koliko je titula “arhiepiskop Cetinjski“ uistinu liturgijskog karaktera.
Visokopreosveceni g. Amfilohije zna da je na Saboru bilo reci o spornoj tituli. Zna da je Episkopski savet Crne Gore /nekanonsko i neustavno telo/ obavestio Sveti arhijerejski Sabor o tome da je on, tj. Episkopski savet Crne Gore, mitropolitu Crnogorsko-Primorskom “potvrdio“ titulu “arhiepiskop Cetinjski“ za upotrebu u samoj toj mitropoliji. Zna da je Sabor obavestenje uzeo k znanju, ali bez ikakve odluke o njemu.
Pitamo se, na osnovu kog prava je doticni Savet “potvrdio“ titulu arhiepiskopa Visokopreosvecenom g. Amfilohiju i obratio se Saboru takvim obavestenjem? Jer, Quod nulum est, nulum efectus producit. A ovaj Savet, bez ustavnog i bez kanonskog i bez Saborskog utemeljenja – u crkvenom smislu – ne predstavlja nikakav subjekt.
Da li je taj i takav Savet zametak buduceg Sabora autokefalne Arhiepiskopije Cetinjske?
Pitamo se, zar na isti nacin vladika Zicki ne bi mogao pridrzati sebi pravo da se titulise arhiepiskopom Zickim, ili vladika Rasko-Prizrenski patrijarhom Peckim, u pocasnom i liturgijskom smislu? Kuda bi takvo samovlasce odvelo SP Crkvu?
Predstojece redovno majsko zasedanje Svetog arhijerejskog Sabora
U stanju izrazene podeljenosti episkopa nase Crkve po pitanju sluzenja Svete liturgije i s tim u vezi nepostovanja odluke Sabora iz maja 2007. godine, zatim sa tajnim radom delegacije SPC u Raveni i njenim potpisom na ravenskom dokumentu, docekujemo redovno majsko zasedanje Svetog arhijerejskog Sabora. Pri tom, nas patrijarh g. Pavle je zbog bolesti sprecen da rukovodi radom Sabora. Ko ce ga u toj duznosti zameniti?
Arhijereji SP Crkve bi kroz medjusobne konsultacije morali ovo pitanje razresiti pre sazivanja Sabora. Ono nije tek pocasnog karaktera, vec je sustinskog znacaja. Vladike su podeljene. U toj podeli, ona struja koja bi imala svog predstavnika za predsedavajuceg Sabora bila bi u stanju da, ili resavanje crkvenih problema skloni u stranu, ili da insistira na njihovom resavanju. Ovo moze izroditi velike nevolje po nasu Crkvu. Cak i zasedanje dva odvojena Sabora, sto nikad ne bilo.
Ustavno resenje tog pitanja sadrzano je u navedenim 61. i 62. cl. Ustava SPC. U stanju sprecenosti patrijarha, duznost predsedavanja u Saboru vrsi po blagoslovu patrijarha /cl.61./ ili po Ustavu SPC /cl. 62./ najstariji po proizvodstvu mitropolit – clan Sabora. Danas bi to bio mitropolit Zagrebacko-Ljubljanski g. Jovan. U smislu Ustava SPC, cl. 61. patrijarh ne bi mogao dati blagoslov drugom mitropolitu sve dok bi ovaj bio u tronu i u mogucnosti da ga zamenjuje. Ustav SPC nedvosmisleno govori kome jedinome vladici patrijarh moze dati svoj blagoslov, i ne predvidja izuzetak. Izuzetak bi vodio nekanonskom slucaju da mladji po casti arhijerej predsedava starijem.
“Da ne postujes sebe vise od onoga koji je ispred tebe, nego da sledis. A ko prezire starije od sebe, sam ce biti prezren.“/pravilo 87. Kartaginskog sabora, Zakonopravilo Svetoga Save/
Smisao patrijarhovog blagoslova /cl.61./ jeste u osujecivanju uzurpacije patrijaraske vlasti u Saboru.
Medjutim, u Saboru SP Crkve imamo i arhiepiskopa Ohridskog. Ma koliko to bilo neustavno, to je cinjenica koja bi mogla dovesti do toga da je primena odredaba Ustava SPC – nekanonska, to jest, da mitroplit predsedava arhiepiskopu. Eto primera kako jedan neustavni akt, kao sto je postavljanje arhiepiskopa u SPC, moze imati nezamislive, negativne posledice, da primena odredaba Ustava SPC bude nekanonska.
Pitamo se, da li je to slucajno tako ispalo, ili je u pitanju nesto unapred planirano? Pitamo se, da li Ustav SPC mora trpeti zbog ranijeg neustavnog cinjenja?
Izlaz bi mogao biti u odsustvovanju sa Sabora arhiepiskopa Ohridskog g. Jovana cime bi se stvorile pretpostavke za kanonsku primenu Ustava SPC do cega je i njegovoj casti stalo.
Visokopreosveceni g. Amfilohije ne odustaje od svoga arhiepiskopstva. Njegovi svestenici ga na liturgijama u mitropoliji Crnogorsko-Primorskoj pominju kao arhiepiskopa Cetinjskog. U poseti Carigradu Informativna sluzba SPC ga je titulisala kao arhiepiskopa. Mediji ga sve cesce tako titulisu…
Ali, da bi on zamenio patrijarha u Saboru, po Ustavu SPC, ili po kanonima, morace arhijerejima da predstavi valjanu gramatu o svom proizvodstvu u cin arhiepiskopa, potpisanu od strane patrijarha a na osnovu izricite konstitutuvne odluke Sabora SP Crkve. A on to nije u stanju da ucini. Jer, niko ne moze pokazati ono sto ne postoji.
Autor: Željko Žugić – Kotoranin, 13.03.2008
+++
Redakcijski komentar
Mitropolija crnogorsko-primorska je koristila naziv „Arhiepiskopija cetinjska …“ još daleke 2004 godine.
S.M.
Moram da kazem kako je clanak dosta zanimljiv, ali, u isto vreme nekompetentan i pisac pokazuje prilicnu dozu nepoznavanja propisa SPC. Dakle, nigde nema ni spomena cinjenice da su u javnom i pozitivno-pravnom smislu u upotrebi zvanicni nazivi i titule episkopa, kako je to propisano normama, ali da svaki od episkopa moze da ima titulu kojom se odnosi i na istorijske izvore. Istorijski izvor na koji se pozivaju, u konkretnom slucaju, jeste da su u crnoj gori vladike oduvek i imale titulu „arhiepiskopa cetinjskog“. Amfilohije tako nosi sada istorijsku titulu: „arhiepiskop cetinjski, mitropolit crnogorsko-primorski, zetsko-brdski i skenderijski i egzarh svetog peckog trona“. Naravno da ovo nista, osim mitropolit crnogorsko-primorski necemo naci u Ustavu SPC. Zanimljivost je da Artemije ima titulu: „episkop rasko-prizrenski i kosovsko-metohijski“, a Grigorije: „zahumsko-hercegovacki i travunijsko-primorski“ ili Irinej: „episkop backi, novosadski i jegarsko-segedinski“ i jos mnogo drugih. Eto toliko, samo misljenje o gornjem tekstu. Pozdrav braci od Cicerona.
ODGOVOR CICERONU
O, Cicerone. Zasto poredis nazive istorijskih eparhija koje danasnji episkopi dodaju uz svoje zvanicne, zakonite titule, sa slucajem arhiepiskopa Cetinjskog? Da li znas cemu sluze titule arhijereja?
Primeti da titula oznacava eparhiju, njenu pomesnost i njen rang. To je prvo sto ide. O mudri, to nije bonton, vec je to ono sto ukazuje na episkopa. Na primer, mitropolit Crnogorsko-Primorski g. Amfilohije. Ovo je zvanican naziv. On kazuje da je g. Amfilohije episkop u Crnoj Gori i Primorju, i da je njegova episkopija mitropolija, po cemu i on ima dostojanstvo mitropolita. Posle ovoga mogu da slede drugi nazivi, istorijski ili pomesni.
Ali, o milostivi. Visokopreosveceni g. Amfilohije prvo istice titulu arhiepiskopa Cetinjskog cemu dodaje naziv mitropolita Crnogorsko-Primorskog. Kao da je njegov zvanican naziv zapravo istorijski, a navodno istorijski da je zvanican.
I nikakvo cudo, jer dostojanstvo arhiepiskopsko ni u nazivu ne moze da ide posle mitropolitskog. A sad razumi, ni u SA Saboru SPC arhiepiskop ne moze biti u casti posle mitropolita.
Visokopreosveceni g. Amfilohije je pod izgovorom istorijskih razloga i neistinito svedoceci o nepostojecoj odluci SA Sabora SPC samog sebe uzdigao na visinu arhiepiskopa, u cin sveti, kome je dao smisao – pocasni i liturgijski. On je pocasni arhiepiskop. Dakle, u SA Saboru SPC zauzima polozaj ispred svih mitropolita. Promenio je poredak casti u SA Saboru SPC. Mnogo za tek istorijski naziv, zar ne?
Seti se da ono sto retko biva nije pravilo u Crkvi, i jos i to da nema crkvene valjanosti obicaj koji je protivu pisanome zakonu. Toliko o dva episkopa u 16. i dva u 19. veku. Toliko o njihovim potpisima.
Zeljko Zugic – Kotoranin
1)… Amfilohije je pod izgovorom istorijskih razloga i neistinito svedoceci o NEPOSTOJECOJ odluci SA Sabora SPC samog sebe uzdigao na visinu arhiepiskopa,
2)… IRINEJ (dobrijevic) je svedocio o NEPOSTOJECOJ odluci SA Sabora SPC da on moze da stoluje u centru grada umesto u polupraznim manastirima.
3)… Atanasije je u prostorijama patrijarsije vikao: „Ma kakav Sabor, kakav Sinod; JA SAM VAM SVE!!?
Spasi boze jadni srpski narod.
„Све је код Саве ишло у нормалном поретку: прво Бог па човек, прво човек па онда свет, прво просвећење себе па онда просвећење других, прво садржај па онда израз, прво карактер па онда спољашња култура’’.
http://www.novinar.de/2008/03/17/rastkom-rastimo.html
Znam cemu sluze istorijski nazivi Episkopa srpske crkve, pa prema tome i Amfilohijev, ali ga taj naziv ne stavlja ispred mitropolita Jovana u Saboru, jer je on najstariji mitropolit po posvecenju u Saboru i nemoze istorijska titula arhiepiskopa cetinjskog biti „jaca“ od zvanicne titule mitropolita crnogorsko-primorskog i time „preuzeti“ predsedavanje saborom. Takodje da su sada njih dvojica u sinodu (mada nije nikada bila praksa da su dva mitropolita u jednom trenutku clanovi sinoda), prednost bi imao Jovan jer je „stariji po posvecenju“. Takodje iznesena cinjenica da je arhiepiskop stariji od mitropolita nije tacna. Po ruskom (tzv. mitropolitskom) sistemu mitropoliti su stariji od arhiepiskopa, pa je tako zvanje mitropolita zvanje najstarijeg episkopa Ruske zagranicne crkve koji je iznad cetvorice arhiepiskopa i nekoliko episkopa. I u Ruskoj patrijarsiji mitropoliti imaju vecu cast, a i vlast, od episkopa i arhiepiskopa. I, jos jedno, po tom sistemu je i titula srpskog patrijarha rasporedjena, ne kao sto kazete od starijeg ka mladjem, vec od mladjeg ka starijem: „Arhiepiskop pecki, Mitropolit beogradsko-karlovacki i Patrijarh srpski“. Tako ne stoji vasa tvrdnja da ne moze arhiepiskop biti u casti iza mitropolita. Prema tome ne stoji vasa cinjenica da se „uzdigao na titulu arhiepiskopa“, ali stoji cinjenica da je to ucinio bez Sabora. To znaci da se moze na liturgijama i u potpisima tom titulom koristiti, ali ne i na sednicama Sabora i sigurno mu to prisutni arhijereji na Saboru nece dozvoliti.
Poštovani gosn Ciceron, sama mitropolija crnogorsko-primorska daleke 2004 godine napisa:
S.Marjanović
UMOLI ME JEDAN COVJEK, NA JEDNOME MJESTU…
Oprosti mi Cicerone sto cu prekinuti nasu prepisku.
Za sve ono, za sta si rekao da ne stoji u mom tekstu sasvim pouzdano znam da stoji. Nasa Crkva jos od Svetog Save Prvog Arhiepiskopa Srpskog ravna se po kanonskom = Svetootacaskom pravilu, a ne ruskom. Predlazem da pogledas Zakonopravilo Svetoga Save.
Nisam siguran da si, o mudri, procitao moje reci. Verovatno ti ih je neko prepricao. Bolje je da ih sam procitas.
Zeljko Zugic – Kotoranin
… [Trackback]
[…] There you will find 71455 additional Info to that Topic: novinar.de/2008/03/14/bezakono-arhiepiskopstvo-u-srpskoj-pravoslavnoj-crkvi.html […]
… [Trackback]
[…] Here you will find 27371 additional Information to that Topic: novinar.de/2008/03/14/bezakono-arhiepiskopstvo-u-srpskoj-pravoslavnoj-crkvi.html […]
… [Trackback]
[…] Read More Info here to that Topic: novinar.de/2008/03/14/bezakono-arhiepiskopstvo-u-srpskoj-pravoslavnoj-crkvi.html […]
… [Trackback]
[…] Info to that Topic: novinar.de/2008/03/14/bezakono-arhiepiskopstvo-u-srpskoj-pravoslavnoj-crkvi.html […]
… [Trackback]
[…] Read More on that Topic: novinar.de/2008/03/14/bezakono-arhiepiskopstvo-u-srpskoj-pravoslavnoj-crkvi.html […]