Вести

Iz poslednje Božićne poslanice patrijarha srpskog Varnave (Rosića) od 25. decembra 1936. godine (7. januara 1937.g.)

+++

Braćo i sestre,

Deco naša ljubazna,

Moramo vas upozoriti na protivversko i podmuklo strujanje iz inostranstva. Ma koliko verovali u zdrav razum i razboritost našeg sveta, koji još nije iscelio ljute rane iz minulih ratova, ipak moramo reći, da se širi komunistički otrov, koji u našim danima, izgleda, dolazi do pretećeg izražaja.

Prikriven uticaj te nemani današnjeg doba ima značaj opasnosti zato što se ona naročito omladini našoj prikazuje u jednoj nevinoj, a primamljivoj odeći. Međutim, u samoj svojoj suštini to zlo prikriva u sebi najstrašniji otrov, koji nepoštedno ubija i duševno i fizičko zdravlje. Taj otrov razara porodicu, građansko društvo, pa i celo narodno i državno biće. On je sudbonosan zato što je zasnovan na primamljivoj i jevtinoj laži: obećava, zamislite, svima i svakome raj na zemlji! Lakoveran svet, obuzet materijalističkim žudnjama, a pripreman da zaboravi šta treba da bude napaćeni Srbin i uvek svestan hrišćanin, bez razmišljanja prihvata takva vašarska obećanja.

Ne postoji nikakva sredina. Ili ćemo biti Srbi, svesni svoje prošlosti i amaneta naših otaca i pradedova, ili otpadnici nacije, internacionaliste, tj. pripadnici nekakve magle, građani belosvetski, rušioci života i svega, bez nacionalnog ponosa, bez vere, bez morala.

Baš zbog takve opasnosti naša je dužnost na današnji dan, kada se slavi i veliča mir Hristov, da skrenemo pažnju na prvom mestu roditeljima. Omladina je uzdanica Crkve, naroda i države. Večno i svagdašnje dobro naše omladine ima najbolje mesto u našem arhipastirskom, očinskom srcu, kao što je decu najviše voleo i naš Božanski Učitelj i spasitelj (Mt. 19,14): „Ko sablazni (ko navede na zlo) jednoga od ovih malih, koji u Mene veruju, bolje bi mu bilo da sebi obesi žrvanj o vrat, pa da tone u morsku dubinu“ (Mt. 18,7).

Mnogi se i ne raspituju kakvi su to izvori, odakle izvire ta otrovna sugestija, to razorno seme komunističke struje! A ne pitaju zato što se sve komunističke lepe priče zaogrću u nevinu odeću. „Kao što se satana pretvara u nebesnog, svetlog anđela, tako se isto i satanine sluge pretvaraju u tobožnje sluge pravde“ (I Korinć. 11,14-15).

Glavni izvor komunističkih prevara nalazi se u bezbožništvu, u materijalističkom razumevanju samoga čoveka, sveta i života uopšte. Njihova „nauka“ nema računa da pojedinci, da društvo, narodi i čovečanstvo – da svi žive urednim, moralnim i bogougodnim životom. Neće oni to. Njima nije potrebna Istina. Neće oni Boga. Njima je potrebna laž. A u zgodnom su položaju, jer lakoveran svet guta lepe priče. Njima nisu potrebne nikakve veze između zemlje i Neba, između čoveka i vrhovnog Tvorca i Promislitelja. I ako postoji duh, mi svi živimo duhovnim životom; osećamo da postoji duh, ipak ti novi „vođi“ i „usrećitelji“ svima stavljaju branu pred oči i kao fakiri sugeriraju svima i svakome: a, ne, duha nema!… Duhovni život ne postoji. Postoji samo materija. Propoveda se, dakle, jedna najveća laž i ludost, ali pojedinci, naročito omladina ipak tu laž prihvata, miri se s njom i obožava te volšebnike!…

Otuda zadatak ne samo Crkve, već i građanskog društva, države, a u prvom redu škole, da se sprečava širenje bezbožnosti. Bez toga sve ostale protivkomunističke radnje ostaće bez željenog uspeha. Korov se nikada ne seče, jer posle opet izraste. On se iz korena čupa.

Vaš svagdašnji molitvenik u Gospodu, patrijarh Varnava

List PRAVOSLAVLJE; Broj 962, Rubrika Crkva i društvo
1991. godina, broj 574, strana 12