Вести

20 marta 2007, Otvoreni Oprostaj. S kraja na pocetak,  ili s pocetkom do kraja.

piše Janko Bojić; 22.03.2008

+++

Djordje Djokiću,

Primi moje oprostajno saucešće za propast jedne pokvarene i podmukle duše, koja se danas pred očima celoga sveta raspada. Iako je duša u mnogostrukim slučajevima besmrtna, postoji jedna što sigurne ne može preživeti.

A evo i zašto. Da se podsetimo, Djordje Đokiću.¹ I nije to baš tako davno bilo, kada si mi se obratio. Da, i za živog čoveka rekao: ,,Bog da mu dušu prosti.“ Iako sam bio provokativan, u najmanju ruku sam mogao da očekujem da će jedna osoba koja se bar tako u to vreme predstavljala, kao svešteno lice moći tako da istupi.

Nekada je provokacija veliki rizik, u zavisnosti na koga je provokacija usmerena. Ispostavilo se tada da je rizik ma koliko bio predhodno prokalkulisan bio isplativ. Samo osobe jakog i utemeljenog karaktera nikada ne podležu provokacijama. Već svoju temeljitost i dostojanstvo održavaju. Da li ti hoćeš da priznaš, ili nećeš tvoja je stvar, ali tebe je isprovocirala tvoja nečista savest, i mržnja koju gajiš prema spoljašnjem svetu, a pogotovu prema svetu -neistomišljenika. Niski i podmukli, ljudi sa dušom zlobnom i paćeničkom, se spotiču i posrću, i padaju u očaj.

I zamisli sebe u kontekstu ondašnjem i današnjem. Onda nisi mogao da shvatiš koliko si nizak i nedostižan svoga čina, pa si zato što je gospodin Radojković kome si mnoga zla naneo, a on na žalost nije jedini,  uvideviši da si na kraju ispod sebe samoga iskopao provaliu, te isprovocirao sa jednom šoljicom sa tvojom karikaturom iz koje kafu pije. Moj Djordje. U drugoj polovini šeste decenije života, nisi se pokazao doraslim i zrelim svojega čina. Pametni i mudri bi se samo nasmejali, a ti. Da nisi osećao grižu savesti ne bih ni regovao. A kako si reagovao. Neuko, nesmotreno, prostački i glupački. To ne dolikuje ni jednom najobičnijem uličaru, a kamoli li tebi, koji nosiš mantiju na sebi. Jer, da se nisi osećao krivim ti ne bih reagovao.

Da ti nisi tada opijen bio, u smouverenošću, mogao bi da sagledaš kraj. Ne daj bože da jesi, onda bi svoju zlobu zavukao i sakrio je poput kornjače koja se od opasnosti skriva ispod oklopa. Ali na žalost, ti nisi dorastao mudrosti tako jedne simpatične žive  tvari, koja se od opasnosti ume zakloniti. Umesto toga sebe si nastavio da izlažeš mnogo većoj zlobi, i da se gužvaš u rolnu.

Ne mislim i nikada nisam ni pomislio da takvi umeju da vizionarski sagledavaju. Jer da ti znaš da tako promišljeno sagledaš celokupnu situaciju već bi se sada sklonio negde po strani, a ne uvlačio Crkvu i narod u raskol. Kada bi bio čovek realnih pogleda i normalne psihijatrijske prirode, shvatio bih da je svemu došao kraj. Kada bi bio čovek visokog obrazovanja, učen ispunjen hrišćanskom, ljubavlju i toplinom, kada bi ljubav svoju posvetio veri, miru i pokajanju, ti nikada za živog čoveka reko ne bih, da mu bog dušu oprosti. U koga ti boga veruješ? Čak si imenicu Bog u tom pismu napisao malim slovom.

Kakv si ti Episkop, kakav sluga narudu, a da ne spominjemo Gospoda, kada sediš i mirno slušaš sopstvenog sveštenika, kako ispred oltara izgovara reči koje nisu dostojne da se ni u štali spomenu?

Prema svim pravilima na kojima se temelji namučeno i napaćeno Pravoslavlje, Mučenička Crkva Hristova, ovakvi se ispadi kažnjavaju maksimalnom kaznom. To je i Ustavom SPC predviđeno.

Poslao sam snimak svojoj rodbini u Srbiju i zamolio ih da ga pokažu mome ocu, koji, u godinama u kojim je me često u razgovoru podseća da mu dolazi čas ishoda. Da mu pokažu šta ispred oltara jedne crkve u čije je temelje njegov brat, moj pokojni stric gotovo sebe ugradio. A vi zlikovci u mantijama tu svetinju danas skrnavite, ponašanjima nedostojnim i necivilizovanim. Želim da mu stavim do znanja na šta smo kao narod spali i šta trpimo, i od čega se stidimo. Mi se stidimo a ti si mislio da ćeš da likuješ. Možda i ima pravo narod, kada kaže, da se lud ponosi onim, od čega se pametan stidi.

Ujednom ti dugujem veliku zahvalnost. Da tebe nije bilo ne bih se nikada zainteresovao i dublje prostudirao sastav današnjeg Episkopata SPC. Ako je iko tome doprinosa dao onda je to bio niko drugi do ti sam. A danas vidim da ti u stvari i nisi izuzetak. Baš onako kako sam mnogo puta u svoim izlaganjima rekao. Ti si mali problem, i da su ostali bolji, probleme koje ti stvaraš, ne bi ni postojali. Nisam znao koliko ste, čast izuzetcima, zlobni, pokvareni, licemerni, ljubomorni jedni na druge, koliko ste kriminalni, ljudi bez iti malo kredibiliteta i integriteta, koliko ste u stanju da se svim kriminalnim radnjama služite, ne samo kada su obični vernici u pitanju, nego kako se između sebe ponašate, kako jedni drugima podmećete noge? Koliko ste vulgarni, nepošteni, kako ste pokvareni, i na šta ste sve spremni da uradite kako bi ste u  delo sproveli svoju samovolju. Što je najgore, ne poštujete ne samo interna pravila, na kojima se temelji i počiva Vaseljenska Pravoslavna Crkva, već se opirete i državnim statutarnim normama, i ustrojstvu građanskoga reda. Bog sa vama Dragi da bude!

Nikada direktno, ali indirektno mi prebacujete da napadam srpskog Patrijaraha. Nikada i ni pošto. Ali da sam se usprotivio, ponašanju Pavla, taktici i strategiji, njegovoj. To ne krijem i ponosan sam na svu kritiku koju sam na njegov račun izneo. Jer ti tvrdim da je bilo koji drugi Patrijarh u pitanju, pa i sam Pavlov predhodnik, ovoga svega, nerada i kolektivnog ludila i javašluka, koje vas obuzima ne bih bilo. Pavle će i definitivno ostati u istoriji zabeležen kao najgori čovek, na tronu srpskih Patrijarha do danas. Pronosi se glas da će Amfilohije Radović se domoći Patrijaršijskog trona u maju. Ako do toga dodje, ne daj Bože, onda gorega od njega biti neće. Za razliku od naših ranijih duhovnih lidera i poglavara naše Crkve, Svetog Save, Patrijarha Danila, vladike Danila sa Cetinja, dvojice Petrovica, Svetog  Petra i njegovog mu sinovca Petra II, Ptrijarha Varnave, Gavrila, Svetog Nikolaja, koji su u istoriju našeg naroda i u njihegovu dušu utkali sebe. Za razliku od njih, anacionalnost i nepatriotizam su vaše osnovno obeležje. Čast vladici Artemiju, koga nastojaste da razapnete, uz saučesništvo Pavlovo. Pa da, nisam samo ja kritikovao Pavla. I Vladika Artemije je dao velikog doprinosa njegovoj kritici.

A koliko i zaista je Pavle bio anacionalan, pokazalo se na onom SA Saboru kada je on gotovo bio inicijator napada na Vladiku Artemija, zbog pravilnog i patriotskog odnosa Vladike Artemija prema Kosmetskom pitanju. I još nešto. Pročitah ovih dana kako izvesni M. Pešiću beogradskoj Politici, koji se ustremio na onaj preostali deo Srba sa Kosmeta, i na samoga kosovskog mučenika Artemija, hvali Pavla kako je on u najmanju ruku čovek u SPC koji se svojevremeno založio za internacionalni šovinizam. Koliko su tvrdnje M. Pešić tačne, ostaće da istorija dokaže. Inače nije loše ovde podvući da vama Pavle je u svakom pogledu odgovarao, jer ste pored njega mogli da radite šta ste hteli. Da njega nije bilo ni tvoj zloglasni akt 159 ne bi čekao dve godine da se poništi, kao nelegalan i nekanonski. Zato vi ga branite i drago mi je to, da ga sa onakvim ukusom pokuša da odbrani pop Vasilije, u svojoj “besedi“ ispred oltara na River ulici, za koju “besedu“ nije imao bolji začin nego BALEGU!? Toliko o vašem dostojanstvu, mudrosti i visprenosti.

Ti reče u  pismu koje sam spomenuo na početku, da smo ja i Koča upokojeni za tebe živi. Da mi je to rekao jedan čovek iskreno bi me to zagolicalo i zabolelo. Ali pošto mi ti reče, ja se obradovah. A danas se još više radujem kada te gledam koko si sam sebe živog pokopao.

Bolje nisi ni zaslužio! A ja i Koča smo te ne samo nadživeli, nego smo verujem dali svoj priličan doprinos da se tvojoj samovolji i na kraju ispreči bedem i da ti se tvojim zlodelima konačno stane na put. Počivaj u miru.

Najiskrenije i od sveg srca prema tvojoj zasluzi,

Janko Bojić

¹Tvoj izgred skandaloznog nepoštovanja odluke Velikog Crkvenog Suda te čini da si sebe iz Crkve sam isključio. I ako ti do sada nije bilo jasno da se oni koji su mitre stavili na glavu ne mogu usporediti sa komunističkim direktorima, koji su za sebe govorili da im niko čin ne može umanjiti,  od sada bi trebalo da i tu lekciju naučiš. A to je, da Crkva nije komunizam, i privatna prćija ni jednog popa niti lažnog Episkopa.