Вести

Dok predsednik Srbije Boris Tadić ocenjuje da je odluka o isporuci oružja na Kosovo „loša vest“ i da je Vašington morao da se uzdrži od takve odluke, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov uveren je da se radi o nelegitimnoj odluci kojom se krši Rezolucija 1244 UN koja izričito brani bilo kakvu isporuku oružja Kosovu, osim za snage UN.

Beograd nije zatražio sednicu SB, dok je Moskva zahtevala hitan neformalni sastanak NATO-a i Rusije koji bi mogao da bude održan 28. marta. Srpski predsednik je čak primetio da su neki eminentni analitičari objasnili da je reč o rutinskoj odluci američke administracije nakon priznavanje Kosova od strane SAD.

– Moglo bi se i tako tumačiti. Međutim, radi se o tome da je Kosovo priznato na jedan način koji nema formu legalnosti i priznato je izvan međunarodnog prava. Kada bi neka država nastajala po elementima međunarodnog prava kao nezavisna, onda bi se i takva odluka mogla prihvatiti – pokušao je Tadić da bude kritičan prema odluci Bele kuće.

Nezavisno Kosovo uvod u novi rat

Nezavisnost je bila greška sa stanovišta međunarodnog prava, ali i zato što Kosovo nikada neće moći samo da obezbeđuje svoj ekonomski opstanak. Pokušaće da privuče Albance iz Makedonije i Grčke, što će uroditi konfliktima s tim zemljama. U jednom trenutku će se verovatno aktivirati pokret za „veliku Albaniju“, a sigurno je da Srbima na Kosovu sledi ili egzodus ili takvo zagorčavanje života da će sami poželeti da odu. Oni koji su priznali Kosovo sada moraju da spreče Albance u ovakvom razvoju događaja

Lorens Iglberger, bivši ambasador SAD u Beogradu govori u intervjuu za Glas o velikoj kosovskoj greški SAD i zapadnih država, koja će Srbe na Kosmetu koštati novog egzodusa, a region novog rata, ovoga puta između velikoalbanskog pokreta, Kosova i Albanije, na jednoj strani, i Makedonije i Grčke, na drugoj. Takav scenario čeka nas ako oni koji su izneli nezavisnost Kosova ne budu zauzdali Albance, predviđa Iglberger, inače čovek od poverenja republikanskog kandidata za američke predsedničke izbore, Džona Mekejna.

Na pitanje kako će istorija odgovoriti na izazov koji joj je postavio aktuelni šef Bele kuće Džordž Buš (rekao je da će ona pokazati da su SAD i Zapad bili u pravu po pitanju onoga što su učinili sa Kosovom i Srbijom), naš sagovornik tvrdi da „ono što je rađeno da bi Kosovo dobilo nezavisnost nije ništa drugo nego garancija da će u budućnosti biti novih konflikata između Srbije i Kosova, a možda i Albanije“.

– Ne odobravam i ne slažem se sa odlukom SAD i još nekih država da nateraju Srbiju da prihvati jednostranu deklaraciju nezavisnosti Kosova. Bilo je drugih načina da se nosimo sa ovim problemom. Razumem i slažem se da se Srbija loše ponašala prema kosmetskim Albancima i da oni zato imaju prava da se žale. Ali, mnogo bi bolje rešenje bilo da su države umesto pune nezavisnosti podržale polunezavisnost, jer je, sa stanovišta međunarodnog prava, nezavisnost greška. Kosovo nikada neće moći samo da obezbeđuje svoj ekonomski opstanak, pokušaće da sebi privuče Albance iz Makedonije i Grčke, što će uroditi konfliktima sa tim zemljama, a u jednom trenutku će se verovatno aktivirati pokret za „veliku Albaniju“ i stvoriti ozbiljne probleme u tom delu sveta – zato mislim da je bila pogrešna odluka.

NEMOGUĆA PODELA

A podela Kosmeta? Zapadni mediji o tome sve više spekulišu…
– Nemoguća je. Srbi žive samo u nekoliko malih oblasti, a Albanci neće hteti deobu. Oni su već odlučili, i neće hteti da se vrate unazad da bi to menjali. A i sad treba da budemo veoma obazrivi jer će Albanci vremenom pokušati da proteraju preostale Srbe. Ako ih ne budemo sprečili, to će se desiti.

NATO DA ZAUZDA ALBANCE

Kažete da prihvatimo nezavisnost jer nena alternative. Jeli ni nasilje Unmika i Kfora, nad Srbima 17. marta nema alternative? Kad su Albanci pre pet godina napravili pogrom, morali smo da prihvatimo, iz toga je nastala nezavisnost koju „moramo da prihvatimo“, a sada na nas pucaju UN snajperi, a Vašington i Brisel traže da prihvatimo krivicu!

– Albanci su se poneli jako loše, kao što sam od njih i očekivao i verovatno bi se ponašali loše i pod bilo kojim drugim okolnostima. Kad je proglašena nezavisnost, desilo se ono što je bilo neizbežno. Sad treba preduzeti sledeće – da sve zemlje koje su u ovo umešane, uključujući SAD, osude svako nasilje nad Srbima i moraju da insistiraju da Srbi koji žive na Kosovu ostvaruju svoja prava i imaju punu zaštitu. A ako se to ne desi, umešane zemlje i SAD moraju da upotrebe svaku potrebnu silu da nateraju Albance da se ponašaju kako treba. Ako ne budu hteli, onda će morati da se napravi međunarodna policija na Kosovu koja će se starati o tome.

Da, ali umesto toga, NATO, UN i EU kažu da su Srbi opet ti koji su počinili nasilje, a ne Unmik!

– NATO treba da promeni pesmu i da prizna da su u ovom slučaju Srbi ti koji su napadnuti i da onda kažu nešto po tom pitanju. Ako to ne urade, onda prave grešku, kao i moja vlada.

U ovoj novostvorenoj situaciji, kad već imamo deklaraciju nezavisnosti i priznanja od tridesetak država, šta bi bili pravi koraci SAD, EU, UN, Beograda da se reši problem na bolji način?

– To je dobro pitanje, a ja nemam dobar odgovor. Najbolje što mogu da kažem jeste da, sad kad smo već došli u ovu fazu, Srbija prihvati nezavisnost, ali i da se Kosovo posveti miroljubivim odnosima sa Srbijom i da ne pokušava da vrši pritisak na Makedoniju i Grčku kako bi se Albanci iz tih zemalja pridružili Kosovu. Zapadne države, odnosno NATO, moraju da jasno kažu i Srbiji i Kosovu da oružani konflikti neće biti tolerisani i da će, ako bude bilo potrebe, upotrebiti silu protiv onih koji pokušaju da započnu rat u regionu. Važno je da NATO primi Makedoniju, da bi se prisustvo Alijanse suprotstavilo svim agresivnim napadima sa Kosova ili Albanije.

Ako je nezavisnost Kosova toliko opasna, kako možete da nam savetujete da je prihvatimo?

– Zato što mislim da sad nemate alternativu.

Srbija je tražila da zemlje koje su priznale nezavisnost povuku priznanje. Je li to realno i šta bi moralo da se promeni u Vašingtonu, Briselu i odnosima između Srbije i SAD?

– Srbija ima sva prava da na tome insistira, mada nisam siguran da će priznanja biti povučena. Jedna od stvari koja me je mnogo mučila tokom poslednjih meseci i godina je da Albanci na Kosovu postaju sve nasilniji, sve više i više siledžije. Moramo se setiti i da su Srbi bili siledžije u jednom periodu, ali od kako je vlast u rukama Albanaca, sada države koje su priznale nezavisnost moraju da insistiraju da Kosovo zaštiti Srbe, spreči predrasude i napade na njih. Ako neće, onda međunarodna policija mora da uđe na Kosovo i zaštiti Srbe. Ako su neke države bile spremni da promovišu nezavisnost, sada moraju da budu spremne da im odbruse i nateraju Albance da se ponašaju kako treba.

Zašto mislite da je nezavisnost bila jedino rešenje?

– Ne mislim. Mislim da su neke zemlje odlučile da je tako zbog odnosa koji je vremenom izgrađen između Srbije i Kosova, jer se albanska populacija uvećavala, a srpska smanjivala. Takođe, i zbog Miloševića, zbog koga su na Zapadu stvorene teške predrasude o Srbima. Slažem se da su Milošević i Srbija tada radile neke strašne stvari, ali ne mislim da ćete naći rešenje za to, tako što ćete proglasiti nezavisnost Kosova. Jer, evo sada vidimo da to neće zaustaviti borbe, nego ih samo pogoršati.

Mislite li da je tek počeo kosovski maraton, hoće li biti novih pregovora?

– To je svršen čin. Nema dalje, nema mogućnosti da se Kosovo vrati Srbiji i da ona tamo uspostavi neku vlast.

Kažete da je novi egzodus moguć ili verovatan?

– Ako se stvari nastave kao do sad, a zemlje koje su priznale Kosovo ne učine ništa da ih spreče, Albanci će ili sami isterati Srbe, ili će im toliko zagorčati život da će oni sami hteti da odu.

Američki ambasador u Beogradu Kameron Manter je rekao da nije u redu da jedna država ima pravo veta na politiku međunarodne zajednice. Ali, koliko je puta SAD upotrebila veto naspram jedne ruske pretnje da će to uraditi. I nije li Amerika učinila sve da svoj strateški plan – nezavisnost – pretvori u politiku međunarodne zajednice?

– Ako UN odlučuje preko SB, normalno je da Rusija ima veto.

Vašington se, posle albanske deklaracije, upadljivo trudi da nas uveri kako nam je SAD prijatelj. Da li su se SAD stvarno prema Srbima ponašale prijateljski i koliko je onoga što je realno išlo na štetu Srba bilo samo opravdavano borbom protiv Miloševića?

– Nema sumnje da je, čak i u vreme Tita i komunista, odnos među našim zemljama dosegao jednu razumnu bliskost. Istorijske veze su nam uvek bile bliske, u Prvom svetskom ratu smo bili saveznici protiv Nemačke i Austrije. Ali, Tito je umro, Milošević ušao u kancelariju, izveo sve loše stvari, Srbiju pretvorio u svojevrsnu terorističku državu i isterao jugoslovenske republike iz Jugoslavije. Ona je možda i mogla da ostane cela da je neko drugi preuzeo. Ali Milošević je bio megalomanijak, loše prosuđivao i tokom njegove diktature sukobio se sa Kosovom. U tom periodu, a podsećao me je na Hitlera, naš odnos prema Srbiji se mnogo promenio. Zaista je loše što posle njega, mi na Zapadu, a naročito SAD, nismo mogli da brže krenemo u popravljanje odnosa sa Srbijom.

Ko bi bio najpogodniji novi američki predsednik za dalji razvoj i popravljanje odnosa Srbije i SAD?

– Senator Mekejn. Ali ja sam njegov dugogodišnji poklonik i član njegove partije, tako da sam pristrasan. Ali, verujem da bi on bio spremniji od demokrata da radi na popravljanju naših odnosa. Kakav god da bude ishod, proces oporavka će biti dug. Najviše će zavisiti od toga koliko će Srbija biti spremna da sa Kosovom razvije odnos koji neće biti zasnovan na oružju. Neizbežno je da će Albanci pritiskati Srbiju i Srbe na Kosovu, ali ako ona uspe da izbegne da uđe u rat na Kosovu, to će biti najbolji način da sledeća američka vlada bude spremna da radi na zaštiti srpskih interesa i srpske manjine na Kosovu. U tom smislu, Mekejn je najbolji kandidat. Nadam se da ćemo vratiti staro prijateljstvo, ali za to Srbija mora da pokaže da ne nastavlja Miloševićevu politiku nego da ima novu.

Diana Milošević za Glas 

Predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju general Ninoslav Krstić smatra da blag stav predsednika Tadića i obraćanje ovim povodom državnog sekretara za odbranu, a ne ministra Dragana Šutanovca, jasno govori da deo srpske vlasti ne želi da se zamera SAD.

Ne fali im oružje

Prema izveštajima NATO-a, UN i nevladinih organizacija na Kosovu i Metohiji van legalnih tokova nalazi se najmanje 330.000 do 460.000 komada različitog naoružanja, a svaki četvrti stanovnik pokrajine drži u kući bar jedan komad oružja. Problem nelegalnog naoružanja, kako se navodi u izveštaju, gotovo je jednako izražen u srpskim i albanskim sredinama, ali se napominje da je strah glavni razlog nabavljanja oružja kod Srba koji se plaše da bi se u nekom trenutku moglo naći na meti pljačkaških ili etnički motivisanih napada.

– Po mom mišljenju, Beograd bi trebalo da uskrati gostoprimstvo ambasadoru SAD, da se hitno zakaže sednica Saveta za nacionalnu bezbednost sa glavnim pitanjem šta posle naoružavanja KiM, kao i da zahteva vanrednu sednicu SB UN, jer se ovde radi o drastičnom kršenju međunarodnog prava i Rezolucije 1244 koja predviđa razoružavanje, a ne naoružavanje Kosova – kaže Krstić.

General primećuje da postoji realna opasnost da se to oružje „prelije“ na jug Srbije, zapadni deo Makedonije, Crnogorsko primorje, gde većinu čine Albanci, pa čak i na sever Grčke, što vodi ka destabilizaciji čitavog regiona. Očigledno je, procenjuje naš sagovornik, da Vašingtonu ne želi mir na Balkanu, već da preko žarišta u ovom delu Evrope kontroliše Brisel. Čak i zapadni mediji, poput bečkog „Pressa“ konstatuje da se prva pomoć, koju SAD upućuju siromašnom Kosovu, sastoji od ratne opreme čime se pokazuje da su strateški i vojni značaj Kosova za SAD nesporni.

J. Arsenović za Vesti