Вести

Пошто се више не говори о тзв. „унутрашњем дијалогу“ то је и Патријарг изјавио да неће бити Сабора СПЦ о Косову, што би значило да СПЦ оставља Вућића да се сам, као „лав бори за Косово“, па да му не кваре борбу, тј, да му не одузимају славу. Ништа ту није јасно, као и толико тога до сада, а тако ће остати и у будуће.

пише Проф. Др. Слободан Турлаков, 27.01.2018

***

Додуше, зна се само ко је једини владар Србије, што је изгледа народу довољно, што је, према некаквим истраживањима, и потврђено, јер њему кажу, верује 49% народа, више него војсци (33%), СПЦ (31%) и полицији (17%), док странкама мање од 5 % !!!, па се онда треба питати, чему 117 странака?!

Али, о тиме није било речи.

Интересантно, пре 160 година, на Светоандрејској скуптини у Београду, 1858, било је речи о томе да се имена као што су Вук, Вукашин и Вучић, избришу из списка српских имена за свагда, што је ваљда и разлог што је владару познавање српске историје, слаба страна.

Ето, на пример, на овогодишњем скупу светских лидера у Давосу, како је јављено, „објаснио је због чега КиМ-у, не даје оружје“. Јер, „Српском народу је доста ратовања , треба нам период мира и стабилности“.

Није рекао колико би тај „период“ трајао, али из историје се зна, да тај и такав „период“ никад није ни постојао. Албанци су непрестано кидисали на нас, на наш косовскометохијски живаљ и његову имовину, што им је , како је писао конзул Милан Ракић, из Приштине: „та давнашња навика, коју сматрају да треба непрекидно да упражњавају“, утолико пре што су знали да је наш тамошњи народ – ненаоружан.

Ко иоле зна нашу историју, чуо је и за Николу Пашића, који није хтео да наоружава наш народ, бојећи се да ће овај, наоружан, изазвати буну, што би Србију, чији је он председник владе, довело у незгодан положај, јер велике силе хоће мир и да се одржи статус кво.

Има о томе хиљадама доказа, чак и таквих, да је наш живаљ, у немогућности да се одбрани од Шиптарских злочинаца, тражио од руских конзула да им омогући да се чопоративно преселе у пространу Русију!

Јављено је да је садашњи владар, пре неколико дана, боравећи на Косову, молио Србе да се не исељавају, да остану ту где су рођени и где су до сад живели.

„Шта више, они морају да преживе, а живе у веома тешком условима, и то на својим огњиштима, затим да побољшају свој животни стандард, и треће, да створе будућност, за себе и своју децу. Доста је свих ратовања, а то морам да признам, не чујемо са друге стране, али знам да је Србима, српском народу, доста ратовања“.

Очигледно, тај господин, неће да призна самом себи, да Срби нису ратовали, већ су се вазда бранили од Шиптара, што ће и у будуће морати, све док се не иселе са својих огњишта, ако желе да преживе.

Коначно, шта значи његово признање, да се то о „престанку ратовања“ не чује са „друге стране“, дакле Албанске.

И шта онда?

Два дана пре но што је извршено убиство Оливера Ивановића, владар се хвалио да „последњих пет година – од како је он на власти – није било ни једно етнички мотивисано убиство Србина на КиМ!“

Није етнички мотивисно убиство, није ни политичко, већ – терористичко! У чему је разлика?

Тек, Оливера Ивановић више нема, и не може се компензирати ни сахрана у Алеји великана, у Београду!

Ипак, забележимо да је примећено, да сем Марка Ђурића, (оног који је у време избора, најоштрије осуђивао Ивановића што је против тзв. Српске листе!) није било ни једног присутног лица из СНС! Не само званичног. Свакако, с разлогом.

Један коментатор на владареве изјаве, се пита „Јел он луд, ил хоће нас да направи лудим“?

Свеједно је. И исто је.

Јер, ако на изборе редовно излази само половина народа, и да од те половине половина гласа за СНС одн. за АВ, не може се онда, са једном четвртином народа располагати као са целином, а то се управо ради, не избегавајући и најпогрдније ствари, почев од обећања лукративних места у власти и администрацији, или, пак, прехрабреним поклонима, куповати њихови гласови, да би се потом хвалисали – како је њихова победа чиста као суза!

Шта ће се у том погледу и у том смеру дешавати у Београду до мартовских избора, за време тзв. предизборне кампање, коју, иначе, владар непрекидно води, то се чак и не може замислити, али већ је почело идење активиста од врата до врата, не само са питањем за кога ће да гласају, већ се тражи и да то писмено потврде!

То не само да је ружно, већ и гадно, недостојно и покварено, испод сваког морала.

Ту скоро, код локалних избора у неким општинама, у Мионици је дошло до коалиције Дачића, Палме и Шешеља, с напоменом да ће у зависности од резултата избора, та тројна коалиција имати и шире амбиције, па чак и у београдским изборима.

Дошло је, међутим, до јавног скандализовања: Дачић који је до сада био шампион у бирању странака са којима ће обезбедити своје учешће у власти, извадио се тиме што је нашао неки модус којим је АВ приклонио себи, тј. СПС-у, и они су, чак, потписали и неки споразум о трајној сарадњи и у будућности, и тако остадоше кратких рукава Палма и Шешељ.

А колико ће тих „кратких рукава“ још бити до самих избора! Најављени су већ једни, због коалиције ДЈБ и Двери, јер се наводно Политички савет Двери успротивио сарадњи са ДЈБ и неки чак запретили оставкама, али се све смирило, бар тако тврди шеф Двери.

Чиме ли их је успео да убеди да се умире, ако је то тачно, сам Бог зна. Тек достојанство ће и даље бити на дневном реду.

Јуче је писало на неким насловним странама, да је цео државни врх на путу, по белом свету, што није први пут, па се треба запитати колико је то бројна летећа армада српског политичког врха, кад могу једновремено да лете по све стране по свету. А да не говоримо о трошковима тих путовања, која се не завршавају на политичком врху, већ и осталим члановима делегација, које нису занемарљива.

Уопште, Србија је, судећи по државним трошковима, далеко од тога да је сиромашна земља, колико то изгледа по просечним платама запослених, те није чудо што је, како је јављено, премијерка затражила вилу на Дедињу, од хиљаду квадрата, у коју би се уселила са својом партнерком.

Ми у ту вест не верујемо, али био је ред да се то демантује, ако није истина, јер са овим избегавањем било каквих коментара, не чини се добро ни држави, ни онима о којима је реч.

Слободан Турлаков