Вести

Предсједница градског вијећа Книна изјавила да ће: „Олују прославити у јуначком, хрватском, херојском граду Книну“. 31. августа 1941. Јадарски четнички одред под заповједништвом потпуковника Веселина Мисите ослободио је први град у окупираној Европи – Лозницу. Четници су заробили 93 њемачка војника.

пише Мислав Хорват, 05.08.2017

***

Били су то први заробљени нацистички војници у 2. свјетском рату. Када би данас неки политичар у Србији изјавио да иде у Лозницу, херојски српски град – одмах би га напали да живи у митовима, да је то ратна демагогија, да мора промјенити свијест… Иако је Лозница заиста српски град и град херој, а Книн нити херојски град кад у њему није било никакве борбе, хрватска војска само је ушетала у њега, нити је икад у прошлости био хрватски, јер је у њему све до 1995. живјело 90 посто Срба.

Сваки народ има своје битке које слави и памти. Али не знам за народ који слави битку у којој је био 10 пута бројнији и у којој је без борбе ушетао на празну земљу, гђе је палио куће и убио старце који су били преслаби да побјегну. Олуја је највећа хрватска побједа. Јадан је народ којем је то побједа. 300 000 хрватских војника и полицајаца и припадника 5. корпуса Армије БиХ уз помоћ НАТО авиона напало је 28 000 слабо наоружаних крајишких војника, од којих су многи били старији од 50 година. Омјер је био десет на једног. У теорији ратовања за побједу је довољно 3 на 1, а са логистиком какву је имала хрватска војска довољно је било и 1 на 1.

Замислите да десет људи пребије једног. И да се сваке године састају и славе како су пребили тог једног несретника. Да ли би нормалан, частан човјек то могао славити?! Да ли би нормалан, частан народ могао славити протјеривање 220 000 људи са њихових вјековних огњишта?! Да ли би нормалан частан народ могао славити покољ 2 000 људи?!

Занимљиво је да Вучић тражи од Срба да промјене свијест, а зашто хрватски политичари не траже од Хрвата да промјене свијест него је цијела Хрватска на челу са владом, сабором, предсједником сваке године у Книну на прослави етничког чишћења? Хрватска влада позвала је грађане да на своје куће окаче заставе. Плаћа наступ екстремистичког пјевача Томпсона, дозвољава сташка оргијања у Крајни… Хрвати, тзв. Бошњаци и Албанци свој идентите граде на србофобији и демонизацији Срба, а Дачић каже да Србима не требају топови. Њему не требају, јер би они и да ИСИЛ окупира Србију сједио у влади.

Пленковић је изјавио да је Олуја спријечила нову Сребреницу, иако је у Олуји убијено двоструко више српских цивила, него што је у Сребреници стрељано Насерових муџахедина. Можда је онда и Јасеновац спријечио нове Сребренице, јер би потмоци стотина хиљада Срба покланих у НДХ сигурно једног дана убијали исиловце. Пленковић је хтио подвалити да би Срби заузели Бихаћ, да није било Олује, што је ноторна глупост, Бихаће је тада био пун армије БиХ и оружија, подмазан арапским милионима и војска Републике Српске могла би га освојити само уз жртве што ником на крају рата није падало на памет (осим тога српска војска је неколико пута током рата могла ући у Бихаћ, па је одустала да се не деси егзодус и јер су војници Фикрета Абдића били жељни освете).

Политичарима који воде Србију поручио бих да не шаљу поруке Хрватима из сигурности београдских фотеља. На тај начин у још гори положај доводе оно мало Срба у Хрватској. Нема смисла да се баве Хрватима, требају се бавити собом. Требају се запитати зашто се Србима десила Олуја?! И зашто се Србима дешавају Олује?! Да ли својом пасивношћу, расрбљеношћу, а екстремним случајевима и аутошовинизмом сами узрокујемо своје Олује? Зашто смо у 20. вијеку своје побједе и милионе жртава, своју круну и вјеру дали да би стварали нове нације и нове државе на српској крви? Зашто смо мјењали славу, косовски завјет и ћирилицу за југославенство, комунизама и титоизам, а данас за евроунијатство?!

Да ли се народ који нема своје симболе, светиње, завјете, хероје уопће може назвати народом? Или је то руља сљедбеника филозофије дебелог цријева – „главно да имам леба да једем, па макар и НДХ окупирала Србију“?! Након небројних вјекова бивстовања српски се народ налази пред судбоносном одлуком: или ће Срби научити да мисле српски или ће нестати. Срби морају поново изградити своје институције, открити истину о својој славној повијести, одати поштовање својим херојима, а одрећи се издајника, морају имати заједничке циљеве, стратегију и приоритете, који су важнији од ситних личних интереса. Национално свијесном и поносном народу се не може десити „Олуја“.

Погледајте овај исјечак из хрватског документарца, како су Хрвати доживјели катастрофу у једином мјесту у Крајни гђе су им Срби пружили отпор, у Петрињи. Лако је ушетати у празна села, палити куће и убијати старце, па то онда славити као највећу побједу.

пише Мислав Хорват виа Фејсбук