Вести

Лекција 1- Камата тече и кад камата не тече. Кренем ја јутрос свечано, као сваки српски пензионер, да платим струју. Задњи је дан за попуст од 5%, мало ли је? Одузмем попуст, заокружим износ, па на шалтер.

пише Драгица Крстић, у Нишу, 28. 7. 2017.

***

„Госпођо, уписали сте мање три динара“ – каже госпођа иза прљавог стакла. „Како“’- вадим ја онај папир из коверте, а она каже: „Нисте урачунали камату за текући месец“. Аха, лекција 1. Камата тече и кад камата не тече.

Наставим даље до пијаце. Пролазим кроз ноћас нам окупан центар нашег напредњачког града. А оно, некако свечана атмосфера. На сваком ћошку народна нам полиција. Сетим се. Телевизор је јуче јавио да нам долази наш Председник нам на државу. Срце ми заигра. Ево прилике да и ми, обичан народ, види нашу народну полицију. Добро је, чува нас. Па се тргох… чува Њих!

И на пијаци некако свечано. Сељаци једу оне кобасице у пола леба, ал некако фино, не мљацкају да нам праве зазубице. Нема шта, напредњачка од јутрос и пијаца. Цене скочиле за дупло, да наш Председник на државу не помисли да његов (напредњачки) народ нема пара.

Лекција 2- Социјални дијалог

Шетам се ја онако поносно (на своју напредњачку државу) кроз оне тезге, застанем онако нехајно па питам: „Пошто кило парадајза“? „Сто динара“. „Хвала лепо“. Идем даље.

Лекција 3 – Сива економија

Држава ми омогућила да не пушим оне готове цигарете, са ко зна чим. Зна се ко продаје добар дуван, купим оне папирне цевчице и ето кући занимације. У част овог дана, купим скупље те папирне цевчице и кренем. Тргнем се: Па ово је сива економија! Шта ја радим свом (напредњачком) народу? Закидам своју (напредњачку) државу за порез! А, не. Умирим се. Узела ми је та иста држава унапред 10% од плате, а онда и део пезије! Ако, нека море. Добро је.

Лекција 4 – практична примена семинара „Умеће комуникације“

Продаје сељак лубенице, ал велике. Не могу да носим, а ни да одолим. Али ми се и не уклапа у данашњи (читај недељни) буџет. „Може ли половина те лубенице“ питам стидљиво…“А шта да радим са другом половином“- каже он. „Знате, живим сама, много ми је“- трепћем окицама и стидљиво се смешим. „Ајде, нека ти буде. Носи, ручкај“. Љубазно се захваљујем.

Кренем кући, онако са све оним кесицама, док још ради саобраћај. Председник само што није, а неће ваљда да касни у те фабрике, клиничке центре и … и на тај ручак због нас пензионера, који смо намерно баш данас ишли на пијацу, возили се тим аутобусима и …

Лекција 5 – Бесплатна физичка активност за пензионере

Уђем у зграду – лифт опет не ради. Ако, добро је. Кренем уједначено, са све оним кесицама до шестог спрата. Да ми буде лакше, рачунам изгубљене калорије. Море, одоше и оне од синоћ, а не само од доручка!

Срећна сам.

То је нама наша (напредњачка) држава дала, да имамо Вучића за … председника на државу.

У Нишу, 28. 7. 2017. Драгица Крстић, професор физике у пензији