logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Вреди прочитати, Друштво    Аутор: Тема Др. Петровић & Грешни Милоје    966 пута прочитано    Датум: 22.04.2017    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

ERPШта је то хорепископ? Хорепископ јесте епископ у малом граду, најчешће у селу. О његовој намени најбоље говори 14. канон неокесаријског сабора. Овај канон изричито говори да је хорепископ постављен по примеру седамдесеторице апостола, да је као такав саслужитељ епархијскоме епископу и да се нарочито истиче бригом о сиромашнима.

пише Жељко Которанин, 22.04.2017

***

Тумачећи овo велики руски канонолог архимандрит Јован у своме делу „Општи курс црквенога законодавства“ каже: „хорепископи се тако зову свакако да се разликују од главних епархијских епископа, који су наследници дванаесторице апостола, али ова се разлика може узети само према уређењу црквене управе, у којој су хорепископи имали нижи положај од епархијских епископа, јер по свештеноме достојанству, и по духовним епископским правима нема никаквог разлога дјелити хорепископе од осталих епископа, пошто су и хорепископи имали на себи епископско достојанство као и други епископи, – а сви епископи су једнако наследници светих апостола“ ( исто, I, стр. 371).

„Хорепископи не могу у другој области рукополагати презвитере или ђаконе, а још мање презвитере за град, ако им то писмено није било допуштено од дотичног епископа.“ ( 13. Канон Анкирског сабора)

Под „другом области“ канон подразумева приградско место – село и област којој то село припада, а која област није подручна дотичном хорепископу. Хорепископ је могао за своје село самостално да поставља ниже клирике, ђаконе или презвитере без дозволе епископа града (епископије) коме је то село припадало. Са писменом дозволом надлежног епископа хорепископ је могао рукоположење да изврши чак и у граду, што сведочи о његовој епископској благодати, и власти ограниченој границом његове области.

Одувек је Црква имала начело да у једном граду (подразумева се епископија) може бити само један епископ (в. 8. канон I Васељенског сабора).. Међутим, бројни канони и историјски споменици (на пример, писмо Коринћанима Климента Римског) сведоче да је поред епископа града (целе епископије) као његов саслужитељ и помоћник у приградском малом месту постојао хорепископ који је био по благодати и апостолском прејемству потпуно раван градском епископу.

Гоњење којем је Црква била изложена не мало векова, колико од незнабожаца толико, чак и више, од јеретика, условило је потребу за хорепископима. Вера се морала очувати.

Како помирити начело ”један епископ у једноме граду” са установом хорепископа?

Касније, у раазоју Цркве, власт хорепиксопа бива условљена приволом епископа града. Хорепископ је, наиме, могао за своју област самостално да поставља ниже клирике, али ђаконе или презвитере без дозволе и саслуживања епископа града (епископије) није више смео постављати ни у свом селу, односно својој области ( в. 10. канон Анктиохијског сабора).

Доцније је и чтеце могао постављати само уз претходнну дозволу епископа града.

”…По древном обичају и хорепископи, са дозволом епископа, могу производити у чин чтеца.”(14. Канон VII Васељенског сабора)

Древни обичај је произашао из 57. канона Лаодикијског сабора по коме хорепиксопи ”не могу ништа радити без приволе градског епископа”.

Ваља знати да наведени канони, и поред међусобне разлике, не поништавају једни друге. Сви су једнако запечаћени јединим печатом истине (2. Канон VI Васељенског сабора), а примена овог или оног зависи од услова у којима помесне Цркве живе.

Када се наведена правилa поштују доследно редовни епископ, тј. епископ града, био би главни управитељ свих црквених послова у својој епископији, како у граду тако и по селима његове епсикопије. На овај начин очувало би се начело „у једном граду један епископ“.

И поред свега реченог, хорепископи су каткад уносили неред у Цркву, пренебрегавајући условљеност своје власти, па су без дозволе епископа града рукополагали по своме нахођењу ђаконе и презвитере.

О овоме имамо сведочанство у писму Светога Василија Великога његовим хорепископима, а које представља 89. канон овога светога Оца.

„Много ме жалости, што су већ и правила отаца напуштена и што је искључен из цркава сваки ред; пак бојим се, да мало по мало, ако таква немарност буде ступала овим путем, не дођу у потпуну забуну црквени послови…. Сада пак, ви сте прије свега искључили нас, нећете ни да нас о томе извјестите, него сте сву власт себи присвојили. За тијем, занемаривши у највећој мјери овај посао, допустили сте презвитерима и ђаконима, да кога они хоће, и без испитања начина живота дотичних, него по пристрасности, или из родбинских обзира, или по какавом другом пријатељству, уводе у цркву недостојне. И због тога много се црквенослужитеља данас броји у свакоме селу, а ни један није достојан службе олтара, као што и ви сами свједочите, не имајући људи, кад је при изборима. Пак пошто је посао овај најпослије тако далеко пошао, да се већ не може излијечити, особито сада, кад многи што се боје војнице, увлаче се у службу црквену, предузео сам по неопходности да успоставим правила отаца, и пишем вам ево, да ми пошаљете попис црквенослужитеља свакога села, и да ми тачно назначите ко је ким уведен, и каквога је живота. А имајте и ви код себе свој попис, да се могу ваши списи упоређивати са онима, што се чувају код нас, пак да нико не може да се уписује, кад га је воља. Таквим начином, послије првога индикта, ако су презвитери које увукли у свештенство, нека сви буду повраћени међу свјетовњаке, а ви ћете међу тијем подвргнути их новом испитивању; пак ако су достојни, нека се по вашој одлуци приме, и очистите цркву, уклањајући из ње недостојне. А у будуће, испитивајте који су достојни и примајте их, али немојте их у клир уводити, док нама не јавите, јер знајте, да ће постати опет свјетовњак, који буде примљен на службу без нашега знања“ (89. канон Светог Василија Великог).

Слично стање било је и у другим помесним Црквама. Да би се изборили са овим неуредностима Оци Антиохијског сабора доносе 10. канон који гласи:

„Свети сабор је добро расудио да епископи у малим градовима или селима, или такозвани хорепископи, премда су рукоположени као епископи, ипак морају знати своје границе и управљати црквама које су њима потчињене и старати се о истима, постављајући чтеце, ипођаконе и заклињаче. И задовољити се тиме што могу да их постављају. Свештеника или ђакона нека се не усуде постављати без епископа града коме је хорепископ и његов округ потчињен. Ако се неко дрзне да преступи ову наредбу, нека буде лишен оне части коју има. Хорепископа нека поставља епископ града коме је потчињен његов округ“. (Књига правила, Петроград,1893, ).

У овоме канону значајна је одредба по којој хорепископа поставља епископ града коме је потчињен хорепископ и његов округ.

Одредба је донета из велике нужде за црквеним поретком и представља одступање од канонског начела да епископа поставља читав Сабор или бар двојица или тројица епископа (в 1. канон Апостолски, 4. канон Првог васељенског сабора и 6. канон Првог васељенског сабора).

Ову одредбу Никодим Милаш није добро навео, нити ју је уопште тумачио иако заслужује пажњу. Код Милаша наведена одредба гласи:

„….Хорепископа ће пак одредити за мјесто службе епископ онога града, од кога зависи то мјесто.“

Ваља истаћи да Милашево навођење одредбе не постоји ни у једном канонском зборнику. Спорно је било Милашу да преведе реч „поставља“. Та реч у Законоправилу Светог Саве заправо је „поствление“, и има само једно значење – успостављање у чин, што се на грчком каже хиротонија односно хиротесија.

Да бисмо избегли нејасноћу навешћемо Валсамоново тумачење спорне одредбе у Атинској синтагми, том 3, стр. 143-4:

”А как некоторые из тщеславия, старались получить рукоположение в хорепископы от митрополита, или от патриарха, не обращаясь к местным епископам; то запрещено и это, и определено, чтобы хорепископ был поставляем от епископа города, дабы был в подчинении ему и не уничижал его, как не давшего ему рукоположения в сей сан.”

У преводу: „А како су се неки из сујете старали да приме рукоположење у хорепиксопа од митрополита, или од патријарха, не обраћајући се месним епископима; то је забрањено и то, и одређено, да хорепископ бива постављен од епископа града, да би био подчињен њему и да га не би унижавао, као оног који га није рукоположио у овај чин.“

Навешћемо исто тумачење преведено са грчког изворника:

„Пошто неки из сујете беху на становишту да се , пошто хиротесију хорепископа примише од митрополита или патријарха, не врате подручнима епископима – би забрањено и то, те би одлучено да од стране епископа града бива хорепископ, да њему подлеже, и да га не презире као (некога) ко му није дао хиротесију достојанства.“

Дакле, не ради се о одређивању места за службу, него о успостављању у чин хорепископа. Правом да поставља хорепископа, епископ града је стекао и право да му суди. И то је разлог доношења одредбе. Наведени руски текст преузели смо са сајта агиосканон.ру

Одступање од начела да епископа поставља потпуни Сабор или барем двојица или тројица епископа не сведочи једино о величини неуредности, него сведочи и о потреби коју је Црква имала за хорепископском службом.

Како је гоњење Цркве јењавало тако је јачао утицај презвитера. Поједине помесне Цркве немајући више изражену потребу за хорепископима доносе следећа два канона:

- 57. канон Петог помесног Лаодикијског сабора каже: „У малим мјестима и селима не могу се постављати епископи, него периодевти; а ако су у неким таквим мјестима поједини епископи већ постављени, они не могу ништа радити без приволе градског епископа. Исто тако и презвитери не могу ништа радити без приволе епископа.“

- 6. канон, Шестог помесног Сардикијског сабора, између осталог, каже: „…Никако пак не треба постављати епископа у какво мало мјесто или мали град за који је довољан и један презвитер; а не треба постављати у таквим мјестима епископа с тога, да се не омаловажи име и власт епископа…“

Наведени канони говоре да епископској части не приличи да епископи буду постављани у малим местима и селима у којима је довољно за потребе народа постављати периодевте.

Лаодикијски сабор говори да постојећи хорепископи не могу ништа чинити без приволе епископа града упоређујући то са обавезом коју имају презвитери. Сабор ипак говори да ови хорепископи не губе своју част нити службу нити бивају премештани у велике градове нити се њихова установа сматра противканонском.

Напротив, њих помиње VII Васељенски сабор у наведеној одредби 14. канона.

Ово је важно да би се разумео карактер одредбе 57. канона Лаодикијског сабора, а исто тако и 6. канона Сардикијског сабора. Они немају императивни карактер, који би укинуо хорепископе као неканонску установу. Постављање или непостављање хорепископа ствар је црквене потребе. Они су из потребе настали и из потребе до прошле, 2014 године су постојали у Кипарској цркви.

Епархија рашко-призренска протерана је из своје канонске области рашке, косовске и метохијске. Протерана је удруженим снагама екуменистичке београдске патријаршије и секуларне а екуменистима наклоњене ондашње државне власти Републике Србије, које су садејствовале са окупаторским властима Косова и Метохије. Њен епископ и монаштво, свештена лица и лаици верници нашли су уточиште у Србији, у малим местима, у катакомбама, где су јој пришли свештеници и благоверни народ жељни праве светосавске науке.

Оволиком распрострањеношћу битно је отежано управљање црквеним пословима из једног седишта. То је изазвало сушту потребу за постављењем хорепископа, канонски зависног од епископа рашко-призренског у егзилу, који га је и поставио. Овим чином не вређа се епископско достојанство јер углед који у благоверном народу ужива катакомба која му је додељена као седиште, тј. манастир посвећен светом Николају у Лозници код Чачка, одмах је после угледа седишта епископа рашко-призренскога.

Дакле, у постављању хорепископа Николаја ниједан канон није повређен, као што неће бити повређен ни постављењем и других хорепископа, уколико црквене прилике у Епархији рашко-призренској у егзилу то буду изискивале. На такав начин се чисто, без компромиса, штити правоверје од екуменистичке свејереси.

 

Жељко Которанин
22.04.2017

подебљања и формат текста новинар.де

Остале текстове Жељка Которанина можете погледати ОВДЕ

 

Копирање и јавно објављивање садржаја објављених на порталу „новинар.де“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције нису дозвољени.

 

Тихи талас Православља на Тихом океану
Тихи талас Православља на Тихом океану (ФОТО)
Posted 3 months ago

Један од ретких православних Филипиница које сам упознао овде у Даету је брат Атанасије (Ромуло Б. Темплонуево). Има 70 година, а већ 20-ак како је крштен. Док је живео у…

Тихи талас Православља на Тихом океану (ФОТО)
О Хрватима други не треба да пишу, они су сами већ све написали и доказали!! И још доказују…
О Хрватима други не треба да пишу, они су сам…
Posted 3 months ago

Jaсно каже Колинда: „Сви грађани Хрватске су – Хрвати!“ А још јасније АВ: „Идем у Загреб, у најбољој вери!“ А најјасније: „Тражиће да оживе – српска села! Идем у Загреб…

О Хрватима други не треба да пишу, они су сам…
Протокол са последње демонске скупштине
Протокол са последње демонске скупштине
Posted 4 months ago

Причао ми један прозорљив човјек, а касније још многи други да је једном, датум се не зна, одржана демонска скупштина на којој је донијета одлука, односно одређене смјернице како да…

Протокол са последње демонске скупштине
Струка исправила бирократску неправду
Струка исправила бирократску неправду
Posted 4 months ago

Поштовани, на дан Светог Саве, 27.1.2018. године, у просторијама градске општине Звездара, на редовној годишњој скупштини Кик бокс савеза Београда уручене су плакете у старосним категоријама најбољим кик боксерима на…

Струка исправила бирократску неправду
Патријарх тврди да нам је бог дао вучића, а ко нам је, онда, дао – патријарха?!
Патријарх тврди да нам је Бог дао вучића, а к…
Posted 4 months ago

Пошто се више не говори о тзв. „унутрашњем дијалогу“ то је и Патријарг изјавио да неће бити Сабора СПЦ о Косову, што би значило да СПЦ оставља Вућића да се…

Патријарх тврди да нам је Бог дао вучића, а к…
С.Тулаков: Обнова српске институционалности
С.Турлаков: Обнова српске институционалности
Posted 4 months ago

Поштована и драга Госпођо Професор, sа великим болом и исто таквом радошћу, читао сам Вашу књигу Постхеројски рат Запада против Југославије, јер наша је трагедија без преседана, већ и зато…

С.Турлаков: Обнова српске институционалности
Душе неше немојмо губити!
Душе наше немојмо губити!
Posted 4 months ago

''Иако смо царство изгубили душе наше немојмо губити'' (порука народног гуслара) ''Не стражарите пред туђом кућом док вашу лопови харају''. Сазнајемо кроз штампу о Апелу за очување Косова и Метохије…

Душе наше немојмо губити!
За Јосипа Броза је било мало побијених у Јасеновцу
За Јосипа Броза је било мало побијених у Јасе…
Posted 4 months ago

Једна од најсрамнијих и најтамнијих мрља (а било их је премного) у историјату југокомуниста, Титославије као и животописа самопроглашеног „маршала“ јесте питање односа КПЈ/СКЈ, партизана и њиховог врховног команданта, потоњег…

За Јосипа Броза је било мало побијених у Јасе…
Episkop Artemije: Nezavisnost Kosova i Metohije ne sme biti priznata!
Епископ Артемије: Независност Косова и Метохи…
Posted 4 months ago

С обзиром на непрекидно и континуирано појављивање Његовог Високопреосвештенства Митрополита Амфилохија у медијима последњих дана, у циљу слања јавности одређених порука које се тичу Епархије рашко - призренске и косовско…

Епископ Артемије: Независност Косова и Метохи…
Обележавајући нашу умртвљеност и успаваност
Посланица која обележава нашу умртвљеност и у…
Posted 4 months ago

Драги и поштовани Читаоци, има доста времена како пишем о свему оном што би требало да нас, Србе, обједини у борби за наш опстанак, на који се са свих страна…

Посланица која обележава нашу умртвљеност и у…
PreviousNext

 

 

 

 

 

 

 

 

 




4 коментара у вези “Хороепископ у Епархији рашко-призренској у егзилу”
  1. […] Подсетићу ДР-а на текст  Жељка Жугића Которанина: Хорепископ у Епархији рашко-призренској у егзилу, ком […]

  2. […] објављен 22. 04. 2017. године (novinar.de) под насловом Хорепископ у Епархији рашко-призренској у егзилу. Одраније сам знао да веома надарени бистрином ума, и […]

  3. […] је једном приликом похвало и текст  Жељка Которанина: Хорепископ у Епархији рашко-призренској у егзилу  Види […]


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo