Вести

Шта све нећемо доживети у Вучићевом процесу „напретка и просперитета“, који нам непрестано намеће као сигурност и стабилност, како политичку, тако и економску. И, наравно, све под његовим руководством , за кога се, све више види, да је руковођен са више страна, са становишта туђих а и личних сопствених интереса.

пише Проф. Др. Слободан Турлаков, 11.09.2016

***

И тако, саслушали смо и шесточасовни експозе о намерама „нове“ владе, преживели смо 105 дана њеног темељног и вишестраног рађања, и кад је коначно дозвољено да се роди, видели смо да од обећања да ће владу сачињавати борбени, спремни, способни, најчаснији, најпоузданији и радни чланови, који ће сами собом гарантовати резултат, што ће се огледати у повећаном стандарду грађана… да је све то позната Вучићева опијеност речима, по којој се речи узимају за дела, што он непрестано чини, уверавајући грађане да они већ живе у најављеној, срећној будућности.

Наравно, видели смо, да то и није нова влада, већ и тек знатним делом реконструисана претходна , која је, по Вучићевој захвалници, „радилила и дању и ноћу и викендом“! Али да „сада желимо да са новим ентузијазмом кренемо у нове победе, јер Србија више не може да се задовољава малим, време је да крене према врху, у свим елементима друштвеног живота“

И стварно, кренуло се!

То јест, кренуће се за кратко време.

Кроз „наградну игру“– до боље и богатије Србије!

Како?

Врло једноставно, прогласиће се чување исечака фискалних рачуна на сваку куповину и набавку, чиме ће се спровести ефикасна борба против сиве економије, чије многоструко постојање умањује могућност наплате пореза, од којег живи буџет, а преко њега и све јавне институције и све оно што државу чини државом. Овим чувањем фискалних рачуна, омогућава се сигурнија наплата пореза, која је, на пример, у Словачкој, за само 4 месеца, донела држави нових пола милиона евра у буџет.

Тиме ће се и грађани појединачно користити, јер ће сваки сачувани исечак фискалног рачуна о било каквој куповини, бити нека врста лоза, с којим ће, кад се „рулет“ покрене, сви учествовати у игри на срећу, која ће се остваривати богатим наградним фондом, чија ће премија бити чак стан у Београду.

Има само једна тешкоћа или неизвесност, коју и сам Вучић примећује. Наиме они људи који су без плате – не могу да троше, па самим тим не могу ни да скупљају и чувају фискалне рачуне!

Неправда!

Иако Вулин тврди, да је незапосленост све мања!

Требало је да ова лутрија крене још почетком ове године, али су искрсли избори, као сигурнија и далекосежнија наградна игра, и тако сад ће све да крене под новом владом. А уз помоћ организације НАЛЕД, чији је председник Управог одбора годинама била новопостављена министарка за државну управу и локалну самоуправу, Ана Брнабић и ништа природније него да она у том колу буде главна.

Иначе тај НАЛЕД је приватна јавна асоцијација, ближе речено – „Национална алијанса за локални економски развој Србије“, која окупља око 200 компанија.

После много примера свакојаких скандала у локалној самоуправној пракси, Вучић је најзад признао да „Србија и даље има проблема са локалним самоуправама, које лоше функционишу, јер не постављају високе циљеве пред собом, већ се баве дневном политиком и како да запосле блиске људе“.

Том признању требало је да дода и сопствену кривицу, јер је све те локалне шефове он, као и све друге, лично постављао, као и министарку Кори Удовички која је, у његове име, имала да их контролише. Ал, ето, није. И отишла је, мада не верујемо да је разлог у томе што није ефикасно контролисала локалне самоуправе. Утолико пре што је и „национална“ асоцијација НАЛЕД амерички изданак, под чијом је контролом и управом, била, а ваљда и остала, Кори Удовички..

Али сад ће све бити боље, дошла је нова шефица, способна и одлучна. Међутим, док се она не појави на терену са тим својим одликама, Вучић као да је заборавио шта је рекао, на рачун неспособности и корумпираности локлних самоуправа, па је обећао да у овим „играма имају шансу и локалне самоуправе, моћи ће и оне да играју, и за њих су спремне вредне награде“.

Иначе, Вучић је ову игру најавио на скупу „Нордијске пословне алијансе“ одржаном у Београду. Рекао је да већ организована радна група у којој су и представници „Државне лутрије Србије“, „Америчке привредне коморе у Србији“, „Наледа“, и „Пореске управе“.

Дакле, ништа без Америке!

*

Да забележимо, већ по ко зна који пут, да ће се коначно донети Закон о пореклу имовине, а одмах потом уследило је и саопштење, не зато да би се одузело неправедно стечена имовина, већ само да би се наплатио порез.

Просто фантазија!

Али, то је већ одавно јасно, сви они, од 5. октобра, имају путера на глави, и сви знају свак за свакога колико и по чему.

.Треба помислити само колико пута је помињан Пајтић, као онај који је 16 година „пљачкао“ Војводину, и никад се нису усудили да то пљачкање приведу суду или бар ислеђењу. Јер знају да и он има за њих компромитујућег „материјала“, и тако све је остало на речима.

Зна се, имамо чак и сведока, бившег амбасадора у Израелу, Мила Исакова, да су Тадић као председник државе и Динкић као министар утајили 20 милиона евра током „набавке“ чувеног ираелског сателита, који, наравно, никад није стигао у Србију.

Писало се и за Шутановца, да се као министар одбране лепо опарио у трговини опружјем.

А шта рећи тек за Дачића, и његове сараднике: Шарића, Банану, Бранка Лазаревића… уосталом и за његов патронат над функционерима СПС –а који су почев од Коштунице владали читавим низом јавних предузећа, на своју личну корист.

Уосталом, да пружи ту и такву заштиту, он је и био 6 година министар унутрашњих дела!

Зато, ништа природније од његовог позива и његовог другара Палме да народ и у другом кругу гласа за Тадића; а сад, испаде, да не могу да га смисле! Палма чак планира Дачића за будућег Председника Републике!..

Никако да дође време да се тзв. службена Србија дозове памети и почне да води само националну, а не толерантну међурегионалну политику која је са свих страна видно антисрпска. Не само по Дачићу, који се у последње време грдно расџилитао на том плану.

Нико да се запита, зашто ЕУ и Америка снажно подржавају те земље у тој и таквој својој политици према Србији, и зашто ови овде, упркос том и таквом ставу, на челу са Вучићем изјављују: „Србија хоће најбоље односе и са онима који су хтели да нас нема!“

Добро је неко рекао:
„Србија није народ, већ – влада!“
А она ради свашта!

Али, шта ћемо кад народ или боље рећи бивши радикалски санкилоти попеше својим гласом, Вучића на трон!

И тако, сад се са свима братимимо, са свима смо пријатељи, јер Америка тражи добросуседске односе. И ЕУ преко свог комесара за проширење, Јоханеса Хана. исто тако.

Он је ових дана, боравећи опет у Београду, поздравио добру и мудру одлуку о нереаговању на изјаве, а не провокације!, из Хрватске. Упућујући, при том, недорасле Србе, да је „разлика између политичара и државника у томе, што државник не губи из вида – интересе народа!

А ваш је премијер, на срећу – државник!“
Нема шта, овај уме да прича вицеве !
А ко зна, можда га добро плаћају, чим тако често долази у Београд?

*

Нама, лично, Виктор Орбан је симпатичан, због своје отворене и принципијелне националне политике, упркос чланству у ЕУ, којом политиком жели, како каже да – „Мађарска остане Мађарска!“

Чује то Вучић, али требало би да му дође и до памети, па чак ако би и дошло, бадава. Он то не би смео да узме за свој кредо. Јер, он се зарекао на верност онима који владају ЕУ и Западом, и који га одржавају на трону, и нема одступања. Он не само да је решио да промени менталитет и навике, већ се обавезао да промени и националну свест Срба, на тражење немачких пријатеља из Бундестага, што се не би усудили да траже и од Орбана

У оквир тих обавеза посебно је питање прихватање миграната, такође по немачком диктату. Па признаје Орбану:

„Боље си (!!) решио питање миграната од мене! Прихватићу било какву твоју помоћ!“ Чак иако је тврдио, да је „српска полиција, по снази, без премца у региону!“

Признаје Орбану и то, да нас „Мигранти коштају више, него што добијамо од ЕУ“, што је Орбан дизањем ограда на граници са Србијом, успео да спречи њихов улазак у Мађарску, иако се ЕУ, тј. Меркелова бунила.

И тако, док је Орбан водио рачуна о својој земљи, Вучић је хтео да покаже како је Србија традиционално гостопримљива, уосталом и Тома Николић, па су их чак посећивали у парку крај железничке станице, где су се ови тукли међу собом и пљачкали околне радње…

Иако се то, још како, знало и видело, Вучић је, као оно што се у Таванкуту сликао са малим Шиптарчићима, вадећи их из снега, сада се дао сликати, како мале Арапчиће грли у парку, ишчекујући европске аплаузе, поготову од Меркелове, која им је отворила „немачка врата“! Сад испаде, на рачун Вучића – државника и његове Србије!

Али наишли проблеми, које је Орбан као прави и дејствителни државник предвидео и спречио. Па чак и по цену грубог враћања у Србију, оних миграната који су успели, некако, да се прошверцују у његову земљу.

Све су то, крај толиких других, докази колико је влада којом командује Вучић неспособна са становишта националних потреба. У ствари, не толико неспособна, колико неспремна да ради по свом личном и појединачном осећању. Ако га и има.

Јер, шта друго, него као ђаци по школама, да слушају разредног старешину, који им каже, „Мађарска је била испред нас пре 50 и 100 и 200 година“, па је тако и сада испред нас, и они то има и да запамте као разлог што је у „Мађарској боље стање “.

Нико да помисли, а камо ли да каже, па и они су били под транзицијом, као и ми!

Додуше још од 1989, што им је омогућило да десет година касније помогну НАТО да бомбардује Србију.

А пре 50 година, ако су и били испред нас, треба знати да су Титове републике у СФРЈ пљачкале и односили из Србије све што им је требало да би постале богатије, а што ће инспирисати писање Меморандума САНУ, ком и данас подмећу свкаојаке неистине и лажи, чак и у Србији….

Пре 100 година били смо под њиховом окупацијом, да бисмо их две године касније победили, што их је натерало да нам се предају, нудећи мир, како не бисмо ушли у њихову Мађарску, пуну логора са српским не само заробљеницима, већ и протераним цивилима, децом, женама и старцима, који су умирали од глади и свакојаких болештина.

Пре 200 година, били смо у другој години Другог српског устанка против вековног турског ропства.

Помињући ове Вучићеве године, питамо се је ли то одраз његовог незнања или тендециозног срозавања српског народа, што он редовно чини.

Наравно, не и Орбан, који, додуше, жели да мења неке недостатке свога народа, али не и његов карактер и навике да води рачуна о свом интересу. У оквиру кога су и чврсте везе са независним Косовом, које Србија, говори се, никад неће признати, а сваки час се састају са њима и са Американцима, упркос америчком званичном признању да раде, већ 60 година, на стварању независног Космета!

Као да је то разлог да се Бајден осећа све већим пријатељем Србије, одн. Вучића, који се тим речима осећа поласкан, безгранично ликујући!

Зар је шала, толики му главодржитељи честиташе на „новој влади“, уосталом као и на победи на изборима, што је проф.др Славицу Ђукић – Дејановић, министарку без ресора, инспирисало да обећа – да се неће штедети.

Међутим, биће довољно да у свом кабинету отвори психијтријску ординацију, која може да ради и током тајних вечера које ће Вучић организовати, са жељом да се министри што више зближе и спријатеље, пред тешким задацима који им предстоје и које ће им он преносити и давати.

Слободан Турлаков