Вести

Познато је да Вучић воли да тврди како у разним областима јавног живота и рада, Србија, као никад у историји, није била то што сада јесте, то јест, „Србија никад није имала већу међународну популарност,  него последњих годину дана“. У погледу такве самохвале не заостаје ни председник Тома, који је, ту скоро, током заседања УН у Њујорку имао читав низ сусрета са шефовима држава, па каже: „Похвале са Истока и Запада , са свих страна света за Србију.  Потпуно је јасно  да је Србија  фактор  стабилности  и да  је највише допринела томе да овај регион  буде миран  и безбедан“

пише Проф. Др. Слободан Турлаков, 19.10.2015

***

Врхунац  тих и таквих хвала дошле су од самог Обаме, који је лично рекао Николићу „Зовите ме кад год нешто затреба, Ви сте најзаслужнији за стабилност у југоисточној Европи. Само тако наставите. Ако Србији, понављам, буде  била потребна било каква помоћ,  позовите ме!“

Али крај све те наводне пријатељске и срдачне понуде председника САД, на пријему који је овај органиозовао за све шефове држава, био је позван и присустан представник самозване Републике Косова, иако оно није члан УН!

Није тешко предпоставити  да је Николић, с обзиром и на његов лични непомирљив став по питању признања Косова, који Обами свакако није непознат, у знак протеста, требало да напусти тај и такав пријем. Наравно, он то није учинио, вероватно сматрајући да би тиме више штетио Србији него што би јој користио, што је вероватно истина. Али, била је то јединствена прилика да се, целом свету, покаже одлучан став Србије.

Вучић и његов министар Зорана, и поред незаобилазних чињеница  још од првог Раминог доласка, кад су га пустили да сам, без пратње, обилази и цело Косово, па и  Бујановац да се састане са својим сународницима, који су га са Албанском заставом дочекивали, врло су се похвално изражавали  о  будућим односима са Албанијом, па чак и о заједничком улагању у инфраструктурне објекте…  сад одједном та „пријатељска Албанија“ излази са предлогом да се Косово прими у Унеско, што је Николић оценио као затирање Србије.

Наравно, за тај потез Албаније, ЕУ је знала, и подржала га, па је Николић сазвао све амбасадоре европских земаља у Београду којима је рекао  оно што они нити су знали, нити су прихватили, то јест, да је „питање пријема Косова у Унеско, питање целог света. Српско верско и културно наслеђе на Косову не припада ни једној генерацији, ни једном времену. већ свима и заувек“.

Дабоме, то их није импресионирало, као ни њихове централе, које и даље подржавају предлог Албаније, која је свакако са тим предлогом изашла по одобрењу и  сагласности Запада, који је у свакој кључној ствари, био и остао против Србије и њених интереса, што нико не може да порекне.

Уосталом, треба стално имати у виду,  оно што је Вучић, не једном, изјављивао да верује Западу, посебно Немачкој, па и сада је поновио да верује у немачку реч, као што верује да и она њему верује.

У шта?

Па у оно што је већ толико пута  подвлачио, да Србија (тј. ОН) жели „још веће присуство Немачке на Балкану и у Србији“ Шта више, „Србија жели да буде њен савезник“. И онда, „нећу да кварим пријатељство са Немачком. Пре ћу отићи из владе!“ Тиме је све речено, и то ће бити Закон, све док он буде на власти.

Колико је та наводна популарност Србије реална ствар, видело се најбоље  по резултатима посете председника Николића, Словенији, којом приликом се он размахао о нашем узајамном историјском пријатељству, па се са тог становишта, нашао побуђеним да се искрено исповеди тамошњем пучанству у интервјуу у  листу „Дневник“:

„Србија је доживела велике промене, што је случај и са некима од нас, који смо сада на власти. Времена се мењају. Пословица каже: ‘Само се будала никад не мења’. Зашто смо се променили Вучић и ја? Да бисмо победили на изборима. И победили смо! Зар је требало да останемо какви смо били,  и да никад  не победимо на изборима? Да би ситуација  у Србији  била каквом су је други  замислили  и каква је била тада. И Србија се променила. Грађани апсолутно схватају  да је оно што смо урадили добро“.

На крају, кад га је већ захватила еуфорија, Николић је додао Словенцима:  „не верујем да имате још са неким,  пријатељство,  као са Србима“. Каква брука и срамота! Наиме, не верујемо да ја Николић толико необавештен, и да не зна да Словенија и даље игнорише избрисане Србе из списка својих грађана. Шта више, иако је прошло 23 године како је 25.000 Срба, држављана Словеније  изгубило статус грађана, овај проблем још није решен. У Србији се налази  између 3 и 7 хиљада „избрисаних  људи“,  који ни до данас нису добили  грађанска права која су уживали у бившој Југославији. И сад се питање њихове одштете налази  у  рукама Европског суда за људска права, у Страсбуру.

Шта ради наша дипломатија, зар Николићева посета није могла бити условљена овим решењем?

Није прошло ни неколико дана, ти Словенци, који имају у Србима своје највеће пријатеље, у лику њиховог министра иностраних дела, Ерјавца, изјављује „Словенија подржава чланство Косова у Унеску. Ја не разумем  противљење Србије том чланству“. Баш као ни енглески министар иностраних дела Филип Хамонд који чак тврди „пријемом Косова у Унеско, још боље  би се зашптитило српско наслеђе!“.

И шта сад, него да се питамо: „Зашто је Николић уопште ишао у Словенију?“ Ваљда, да се још једном уверимо  да 1991. није дошла случајно. Али исто тако да ни садашња власт није дорасла свом положају, ма колико да су се они „променили“, тј. шта ли су постали том променом!.

Не вреди се питати, то је свакодневна појава, коју власт нити признаје, нити схвата. Па је сасвим разумљиво, да Вучић није срећан кад види  да се „национализам користи за изборну кампању“.

Нема сумње, тиме је мислио на Хрватску, која се спрема за изборе. Међутим греши, свака је кампања у Хрватској национална, ма од кога била вођена. Они се разликују само у програмима, али не и у националном самоосећању, које је код свих једнако и основно, колико и доминантно. У том погледу, свака им част!

Ко је њему крив што се он одрекао тог осећања, у име власти и у име спаса од Хага, који га је чекао као Шешеља.  И њега и Тому! При томе он се у свему понаша као Милостиви Самарјанин!

„Улажемо много у добре односе са суседима и пружамо руке свима, без обзира на политичке провокације са разних страна“.

И зар је онда чудо што „Србија помаже БиХ на путу ка ЕУ! Спремна да јој пружи помоћ у свим изазовима са којима ће се суочити на путу ка ЕУ!“ Она, која узалудно обиграва Брисел са свих страна?

И не само то, већ: „Србија ће улагати у Сребреницу, уложићемо много у њену обнову и развој, да људи, и Срби и Бошњаци,  могу да живе боље и да виде колико је снага наше земље“.

Она, која нема ни мало пара да уложи у санацију толиких клизишта у Србији (по државној процени 1/3 земљишта је под ризиком), за чију санацију, иначе, треба по тој истој процени, 11 милијарди евра! Ужас! Није се Кустурица пребацио кад је означио Енглезе као оне  који су  увек били заинтресовани за Балкан, у ствари да на њега не дођу Руси. То је један ретко егоистичан народ, свуда хоће да буду присутни са становишта сопствених интереса, а не пате ни од било каквих захвалница.

Два пута су их Руси судбински спасли, први пут од Наполеона, јер да је он успео 1812, да победи Русе, они би видели Французе у Лондону! Други пут од Немаца, јер да је Хитлер победио Русе, Немци би били у Лондону. Али то њих ни најмање не обавезује, и од пуковника Хоџеса 1837, па све до овог последњег, Кифа, непрестано воде бригу и сплетке о томе да Руси не дођу у Србију.

Известилац ЕП за Србију, Дејвид Мекалистр „Србија  мора да следи  ЕУ у односу према Русији. Најновији услов  ЕУ, Србија да уведе  санкције Русији и да се  политички  одрекне Русије. Не бисмо се изненадили ако би Вучић управо зато путовао у Москву. Уосталом, пре неки дан је обавестио, свакако не Србе: „да је Путину рекао  да је ЕУ стратешки пут Србије“.

Чудо једно, како тај човек не уме да мисли својом главом, па је тако и Меркел рекао: „Обавили смо многе тешке задатке  а обављаћемо их и у будуће“- Ни то није упућено Србима! Али, ипак је 1.700.000 гласало за њега. И сигурно би опет поновили тај самоубилачки потез,  али он им није дао. Нема избора!

У ствари, то је још 15.септембра, кад је последњи пут овде био ММФ – наређено! Може само реконструкција владе. И ето, самодржац је то наређење испоштовао, мада је заваравао публику  неколико пута да ће  бити избора. А и зашто би били, кад на терену нема никог другог сем њега и његовог СНС? А ко зна, можда  ММФ и његови саборци, нису желели да се Вучић покаже толико јак и незаменљив, па су наредили – нема избора!. А можда још нису нашли новог, бољег играча кога би подржали и изгурали на трон? А можда су им ови, неокрњени, потребни за завршницу око Косова?

Уопште Косово је изашло у први план, чак  и мигранте прећуткују, мада они и даље непрестано долазе, а, ваљда, и пролазе…

Отворено говорећи, тешко ће наћи овакве играче, који као играју за Србију, а потписали су за други клуб или клубове! Готово – немогуће. Тек, једно је сигурно, завршница ће бити тешка и опасна, чак толико да Николић помиње и некакав грађански рат!

Наравно и дабоме,  није у питању Унеско, али су се ови много залетели, да не кажемо прерачунали, тако да се јавио и извесни председник Скупштинског одбора за европске интеграције (Александар Сенић) „Све је последица  лоше испреговараног  Бриселског споразума, 19. априла 2013,“ који уз то каже, да је видео  Нацрт  платформе  Брисела за Србију.

А тај споразум је потписао Дачић, који се сад прави невешт, док бивши амбасадор у Берлину и Бечу, Милован Божиновић, опомиње да је садашња кампања против уласка Косова у Унеско, беспредметна, јер Бриселски споразум обавезује да се не спречава чланство тог Косова у међународним организацијама“.

Јавио се и председник САНУ, др Костић, који додуше тврди да је то његово лично мишљење, које му нико не може ни прописати, ни забранити, тј. „Неко треба да каже да Косово није више у нашим рукама и да  треба да га достојанствено  напустимо“.

Међутим, Зејнел Зејнели је још 5.октобра писао „Косово је данас држава оивичена својим границама, царином, полицијом. државном управом, документима,  ознакама, униформама…“

Истог дана огласио се и Борис Тадић, који тврди да је Бриселским споразумом  у пракси уведена „независност Косова“, што је оценио као велеиздају, мада је онда, Бриселском  споразуму, у седишту  Националног.  демократског института у Вашингтону, одао признање тадашњим властима  за постизање овог споразума.

Да Косово постане општа тема, постарао се и Уставни суд, који се огласио ненадлежним за питање оцене уставности тог споразума.

Министар Селаковић је изјавио да УС треба да се прогласи ненадлежним, јер је реч о политичком акту,  што је Суд и усвојио и тако практично признао да ради по захтевима Владе, што ће и кад питање пензија дође на дневни ред поновити. Бедно! .

Наиме, Бошко Јакшић у „Политици“, Миле Исаков у „Таблоиду“, вратили су тему отимачине од пензија, у оптицај, али , ваљда и због контроле медија, без очекиваног одјека.

Исаков се посебно осврће на неморалност одлуке Уставног суда, који се огласио  ненадлежним по питању пензија, заобилазећи два основа, да је пензија имовина која је заштићена Уставом, као и да су сви грађани пред законом једнаки, што Суд није узео у обзир, већ је чак поздравио  одузимање од пензија по категоријама, тако да су они који имају више дали већи допринос буџету, као неку благотворну социјалну меру.

И Јакшић указује на чињеницу да пензије нису социјална давања, већ имовина, стечена радом, као што су судови у  Грчкој и  Италији, пресудили и одбили њихове владе у намераваној жељи да их умањи..

Јакшић се залаже да се призна да је пензија имовина  и стечено право, и да се сав одузети новац, мора вратити,  са  припадајућом каматом, као у што је одлуком Суда у Страсбуру учињено у Румунији.

Но, он се окомљује и на лидера Партије удружења пензионера, Михаила Кркобабића, који је, нов. 2014, пристао на ту отимачину,  – „дали смо својевољно, оно што је  било нужно, нису нам узели“. Међутим, за то отимање,  дали су пристанак они који су били у врху ПУПС-а! Нико није питао  пензионере  да се одрекну  дела својих  легитимних примања,  своје радом стечене имовине. За тако нешто био је нужан плебисцит свих пензионера!

И овом приликом се показало да иза Уставног суда – стоји политика!

Вучић се као и увек, бескрупулозно хвали успесима своје Владе, која у ствари и не постоји као колективни орган, већ као скуп оних који има да слушају њега, као свеминистра и канцелара – самодржца, и не само они већ и цео народ. У низу самопохвала нашла се и једна по којој је посебно  поносан, тј. да се за сваки динар зна, куд је отишао и зашта је потрошен.

Наравно, то је чиста и неомеђана лаж.

Између осталог, јављено је да је Влада, тј. Вучић, стотине милиона из буџетске резерве дала општинама којима влада СНС, као помоћ њиховим буџетима, међу којима су Лесковац,  Крагујевац (300 милиона!), Ниш, Нови Сад, а и  и коалиционим, Јагодина и Нови Пазар.

У своје време, државни секретар  у Министартству финансија, извесни Слободан Илић, открио је да је Динкић вадио милионе из буџета и удељивао  општинама којима је владао његов Г17 ⁺.

Кад је та пљачка доспела у јавност, Динкић  је написао писмо премијеру Цветковићу, тражећи да тог Илића изјури из Владе, јер је оним што је објавио напад на његов ауторитет у грађанству, што је премијер и учинио, и од тада се никад више није чуло за тог поштеног Илића. Како је сад речене милионе делила Влада, тј. Вучић, не постоји могућност сличне жалбе и тужбе премијеру. Но како се не ради о динару, већ о милионима, то не остаје ништа друго већ да се констатује „појео вук магарца!“

Ко воли спектакле и прославе уопште, имао је прилику да види обележавање 7 година  од постојања СНС, којој су присуствовали и „новодоминантна елита“ и „новонежељена елита“, уз говорнике од којих се обележио само Кустурица, који је својим присуством и говором побудио у свима носталгично време, када су, како рече проф. Којен, „интелектуалну и политичку елиту чинили исти људи“.

Та су времена појавом СНС на политичкој сцени Србије,за увек нестала, што се видело и приликом ове „прославе“

Као оснивач СНС-а и разбијач СРС-а први је говорио Тома Николић рекавши  да „Нема боље владе од владе СНС и бољег премијера од Александра Вучића“,  поручивши  члановима странке  да нико не може  да их победи  и да не дозволе  себи да то сами  учине“. „Нисам у странци, али је она у мени. Нема бољих од вас а бољи сте него кад сам постао председник државе. Имам љубав само према једној странци – вашој, мојој, нашој. У срцу сте ми најмилији, Позивам вас  да се за истину, правду и нашу Србију борите часно, аргументовано , храбро и упорно“.

Лепо. Још и да је истинито…

Наравно, говорио је и Вучић „Србијом више не управљају тајкуни  захваљујући политици и реформама које подразумевају бескомпромисну борбу  против корупције и криминала, које је предузела влада, чију окосницу чини СНС“. Наравно, није рекао где су тајкуни отишли, а није рекао, ни који су, због корупције и криминала, процесуирани.

„Утицај тајкуна и политичара  који су им помагали  у пљачкању Србије, више не постоје“ Наравно, ни њих није поменуо, ни једне ни друге, иако се знају ко су..

„Затекли смо земљу у хаосу, финансије су биле у минусу, све приватизације које су обављене, биле су криминалне“

Наравно, ни то није детаљније разоткрио, иако још увек стоји налог ЕУ  за испитивање 24 суњиве приватизације, али није пропустио а да не каже да је „  Србија поштована свуда  у свету, и да је иза свега тога могућа „пристојна Србија“. Целу ствар је спустио на тло Дачић низом неукусних досетки, мада је озбиљно почео.

„ Србији је потребан крупан корак напред. Грађани заслужују  да живе као нормални свет. Она не сме више  бити земља  пропуштених прилика  и изневерених очекивања“.

„У време Слобе, после Дејтона  нисмо добили напредак,  после 5.окт. уместо напретка  опет смо ишли уназад, Србија не сме да дозволи да буде  у фази имитације  живота и напретка. У време Тита  крене воз,  кад стигне до места  где више нема пруге, Тито каже – радна акција. У време Слобе, Мркоњић кад нема више пруге, узме пругу од позади, и стави је напред и идемо даље. Србија мора да има циљ, стратегију и темпо,  и као у шаху, да матира све што је лоше. – јавашлук, пљачку, разне имитаторе, све митове у Србији. Србији су потребне победе, до сад смо величали  изгубљене битке.“

И онда је изашао са једним податком, који, ако је тачан, није могао ништа погубније да каже: „Српска економија сада је на нивоу 70% у односу на ону из 1989.“ (!!!) „Влада Александра Вучића преузела је одговорност  да Србију покрене напред. Србија  заслужује да живи као нормалан свет. да буде поштована  и надам се да ће то бити и остварено“.

Довољно за оставку или да га смене. Али, гле чуда нечувеног!. Наиме, Николић који их је онако нахвалио, „нема бољих од вас!“, сад изјављује да „није добро када једна странка  води државу“, што ће рећи , да Вучић сам влада Србијом! Додуше није рекао ко и управља, али то је већ питање за западне партнере.

Слободан Турлаков