Драга браћо и сестре, драги пријатељи, најдражи Срби Светосавци, народе Божији, господо хришћанска, помаже Бог!
Више од једне деценије сам духовно бринуо о Србима на југу Африке, са благословом нашег блаженоупокојеног Свјатјејшег Патријарха Павла и нашег духовног оца Епископа Рашко-призренског и Косовско-метохијског Артемија. Упркос осталим многобројним потребама које сада имамо у нашој епархији у егзилу, Владика је са очинском љубављу благословио да дођем у Јужну Африку и покушам да организујем и успоставим духовни и богослужбени живот за наше Србе које су екуменисти и новотарци брутално отерали од њихове светиње и да наставим православну мисију (једину у СПЦ) међу локалним афричким становништвом.
„Црква је само тамо где се чува истинска и неискварена вера“ – Епископ Артемије
***
Владика је препознао и моја осећања и настројења срца и душе да је у том далеком свету мукотрпно заорана дугогодишња дубока духовна бразда, пренето семе Црноречке и Рашко-призренске духовности и Светосавског и Светолазаревског Православља и да не би било добро да ни ја у овој великој невољи и искушењу оставим своју духовну децу и пријатеље на цедилу и препустим их на милост и немилост новотарских екумениста. Колико видим – неће бити нимало лако. Одмах је започело са искушењима. Али, то је и добро. Свети оци пишу да сваком добром делу или претходи или за њим следи искушење. Када сам Владики рекао да је тамо јака пропагандна клеветничка машинерија Иринејеве београдске патријаршије, он ми само кратко одговори: „Бог је јачи“.
Нека буде воља Господња! И како рече Ава, и ако успемо биће веома добро, а ако не – такође имамо пуно духовних потреба које не можемо да подмиримо на свим местима где би било неопходно. Биће још лепше и лакше носити овај крст уз вашу молитвену подршку. Драги моји, молите се Господу Богу за мене грешног и недостојног, за наш род српски на југу Африке и за нашу православну, катакомбну афричку мисију. Да све нас Светосавске Србе овде, који смо 11 000 км. далеко од Отаџбине, вашим молитвама и молитвама нашег духовног оца, Свемилостиви Господ чува од свакога зла и искушења која долазе од видљивих и невидљивих непријатеља и да нас покрива Покров, милост и љубав Пресвете Богомајке! Боже помози! Господе помилуј!
Благослов Господњи и вечно спасење вама и вашим најмилијима!
Архимандрит Пантелејмон (Јовановић)
***
***
***
Велики је и моћан наш Бог, Који хоће да се сви људи спасу, и да дођу у познање истине (1.Тим 2, 4). Зато нас Свевишњи усред свих невоља призива на крепку веру у милост Његову, и преко пророка Исаије храбри: Укрепите клонуле руке, и колена изнемогла утврдите (Ис 35, 3). Упућује нас Господ на веру која је делатна, која покреће на покајање и исправљење, која позива и мало и велико; пастире и вернике; властодржце и просте на покајање које је Богу угодно, а за душу благотворно. Да се утврђујемо у таквој вери учи нас и апостол Петар, образлажући циљ и смисао искушења која Господ попушта, јер каже: А Бог сваке благодати, који вас позва на вечну своју славу у Христу Исусу, Он да вас, пошто мало пострадате, усаврши, утврди, укрепи, утемељи (1. Петр 5, 10).
Дејство и сила Духа Светога не може се поништити нечијим потписима. Речено је у Светом Писму да Бог не слуша грешника, него: “ако ко поштује Бога и вољу његову твори, онога Бог слуша” (Јн. 9, 31). Отуда ми, иако грешни, остајемо на путу светих апостола, светих отаца, светога Саве и осталих светитеља из рода нашега, светога Николаја и оца Јустина.
Речено је: Мудрост крепи човека (Проп 7, 19) а мудрост светоотачка нас преко светог Саве саветује да држимо веру чисту и молитву честу24, тј. де се у православном исповедању вере држимо и побожног живљења у посту, молитви, исповедању грехова својих, причешћивању и свеукупном држању заповести Божјих, са добром надом у Бога који таквим прегаоцима дарује вечна добра у будућем веку, а у овом животу све што је неопходно. Само побожним животом стичемо снагу за чување и исповедање вере православне. Без побожног живљења нема ни побожног исповедања вере а без једног и другог нема спасења. На Господа своју наду полажимо, поучени псалмопојцем који каже: Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити (Пс 55, 22) и таквом вером наоружани смело наставимо своју борбу за духовни и национални опстанак и опоравак.
Преузето са ФП Арх. Пантелејмон
Да би сте послали коментар морате бити улоговани