Вести

„БОЉЕ ЈЕ УМРЕТИ НА НОГАМА, НЕГО ЖИВЕТИ НА КОЛЕНИМА“. Поштовани пријатељи, колеге и познаници, данас ми је уручен отказ без образложења, а коју одлуку председника Вишег суда у Београду, Александра Степановића, нисам потписао. Ако сте читали моје текстове, све ће вам бити јасно. Стиже ми много порука са срдачним речима подршке и свима се неизмерно захваљујем. Победићемо, морамо!

Радован Ненадић, четрвратк 23. јул 2015

***

Сада знате и епилог, а у наставку текста ћу вас подсетити шта је узрок отказ, као и на обавештење од стране председника Вишег суда у Београду, Александра Степановића.

Пре два дана сам на свом фб и тwиттер профилу писаним путем исказао мишљење у вези срамног и недостојног поступања судије грађанског одељења Вишег суда у Београду, Предрага Васића. Нисам се бавио његовим радом и питањем да ли по стручноти и оспособљености заслужује судијску функцију или не. Бавио сам се недостојним понашањем судије Васића а поводом циркузантске прославе рођендана А. Карађорђевића.

Текст је изазвао доста пажње како код мојих фб пријатеља тако и код запослених у Вишем суду у Београду, који су без трунке срама мене јуче и контактирали. Прво, желим да поновим речи које сам написао пре три дана јер иза њих и даље чврсто стојим и сматрам да судија не сме ни на који начин да се понаша противно законским овлашћењима и судском правилнику. Посебно напомињем да нисам увредљиво писао о судији Васићу, али да сам сходно својим моралним принципима имао потребу да широј и стручној јавности (а којој и сам припадам) укажем на поступање судије, које би се у демократским и цивилизованим државама оштро санкционисало. Такође, нисам ни на који начин давао мишљење о судској одлуци, иако и на то имам право с обзиром да је решење о рехабилитацији, постало правноснажно. Не смеју се коментарисати неправноснажне судске одлуке, јер би коментари могли да утичу на другостепени суд приликом одлучивања по жалби. Но, то није сада тема. Неком другом приликом ће бити.

Фотографија преузета са сајта www.ртв.рс

На слици се види судија Вишег суда у Београду, Предраг Васић, како слављенику за рођендан поклања решење Вишег суда у Београду, а којим решењем је слављеника и рехабилитовао. Са аспекта улоге коју Васић има, овакав чин је сраман и недостојан судијске функције. Запослени у суду, без одобрења од стране председника суда, не могу ни на који начин да иступају у име суда односно ма по ком основу да коментаришу ток поступка, нити да се сликају са странкама, предлагачима или другим учесницима у судском поступку. Да ли се судија Васић приликом одлучивања у поступку рехабилитације Карађорђевића руководио искључиво чињеничним наводима или је одлуку засновао на емоцијама које гаји према лицу које је рехабилитовао? Да ли је председник Вишег суда у Београду, Александар Степановић, одобрио судији Васићу да судску одлуку урами у сврху рођенданског поклона и да личним присуствон на овом догађају представља Виши суд у Београду и његове запослене? Ако председник суда није одобрио овакав гест судије, да ли ће се покренути адекватан дисциплински поступак против судије Васића, или ће председник суда накнадно конвалидирати, по мени, скандалозно понашање судије Васића? Улога судије не сме да буде самопромоција нити судија сме да буде пристрасан по било ком основу, већ независан у доношењу одлука заснованих на поштовању Устава и закона. Часних судија је нажалост јако мало и зато грађани неретко правду и не дочекају или буду оштећени незаконитим судским одлукама. У Србији правда не станује.

Као неко ко тренутно ради у Вишем суду у Београду, поступак судије Васића најоштрије осуђујем, посебно напомињући да ме је срамота српског правосуђа и неких носилаца судијских функција. Оним малобројним изузецима исказујем дубоко поштовање јер суде по слову закона а не по диктату власти и моћника.

Захваљујем се свима који су ову моју објаву поделили на друштвеним мрежама и тиме показали зрелост и свест да се на проблеме у друштву стално мора указивати, јер наша грађанска дужност и јесте да се изборимо за своја права и да не дозволимо да правду деле они који за то нису достојни. Свесни сте да је српско правосуђе по званичним извештајима ЕУ и разних међународних комисија, једно од најкорумпиранијих и најнеефикаснијих у Европи, затимда су српски судови неретко место на којем правда не може да тријумфује, затим да тужилаштва често (нећу рећи увек) за најтежа кривична дела подижу оптужне акте само онда када им неко из извршне власти да сигнал, затим да је министар правде човек који у моменту избора није имао дана стажа у судству или бар у адвокатури, који је судећи по његовим способностима и капацитетима недовољно стручан и оспособљен, а који чак нема ни положен правосудни испит.

Даље, на судијске и тужилачке функције се ретко када бирају (мало сам ублажио) они који немају дебелу политичку везу или којима родитељи нису садашње или бивше судије или тужиоци. Да не причам о утицају који БИА има на поступак избора или реизбора носилаца судијских и тужилачких функција. Судска власт је једна од три гране власти, и као таква по Уставу мора да буде независна и лишена било каквих политичких утицаја. Међутим, у пракси то није тако. Судије и тужиоце у великом броју бира ПОЛИТИКА а не СТРУКА. Критеријум да судије и тужиоци морају да буду достојни, у пракси значи да морају да буду политички подобни (непосредно) или да ћуте и жмуре на оно шта им извршна власт наређује и чиме их условљава. Високи савет судства је продужена рука извршне власти (и ту има часних људи). Без обзира на катастрофално стање у српском правосуђу, увек истичем да има квалитетних и поштених судија и тужилаца, који су нажалост огромна мањина и у јавности недовољно заступљени. Исказујем дубоко поштовање према судијама и тужиоцима који суде по слову закона а истовремено поштујући моралне принципе. Српско правосуђе одражава целокупно стање у држави и друштву, а ту пре свега мислим на постојање партократије и морални суноврат. Навешћу вам један пример. Судија Вучинић, који је донео решење да се окривљеном Мирославу Мишковићу врати пасош јер није било никаквих законских основа да му се пасош не врати, данас је изложен страшним притисцима, а и покренут је поступак за његово разрешење пред Високим саветом судства. И то само зато јер је хапшење Мишковића било Вучићев највећи адут за добијање избора. Та фарса и данас траје. Ако се питате шта толико кочи тај поступак, одговор је недостатак доказа јер је у питању политички монтиран процес. Пре извесног времена сам за судију Предрага Васића чуо (не знам да ли је та информација тачна или не) да је у време док је био судија бившег Трећег општинског суда истовремено био и правни саветник Патријарха Павла или неког дела СПЦ. Ограђујем се од те информације, можда је истинита а можда и не. У сваком случају СУДИЈА НЕ СМЕ НИКОМЕ ДА БУДЕ ПРАВНИ САВЕТНИК ДОК ОБАВЉА ФУНКЦИЈУ СУДИЈЕ. Држава у којој је Уставни суд излетиште за партијске послушнике, не може да се сматра правном државом нити државом која почива на владавини права.

Пре два дана, док сам се спремао на посао, на фб ми је стигао захтев од секретарице председника Вишег суда у Београду, Јелене Векерле. Тај потез госпође сматрам безобразлуком. Госпођа и ја нити се познајемо, нити смо икада имали било какву комуникацију, па сходно томе сам и поступио. Захтев за пријатељство сам одбио. Све време након тога сам осећао да тај захтев дотична није случајно послала, а и преварила се ако је мислила да ћу исти прихватити. Можда су је „обавештајци“ погрешно саветовали. Док сам био на паузи, записничарка ми је пренела да су ме тражили из Палате правде и рекли да им се ХИТНО јавим. Након тога, кафа ми је била још слађа. Јавио сам се ПР-у (занимљива функција) Вишег суда у Београду, госпођи Душици (презиме јој не знам). Разговор је кратко трајао и покушаћу да вам пренесем што прецизније садржину истог.

ЈА: Добар дан, Радован Ненадић крај телефона. Тражили сте ме.

ПР Душица: Добар дан Радоване. Зовем вас поводом ваше објаве на друштвеним мрежама до које смо дошли а у вези судије Предрага Васића.

ЈА: Драго ми је.

ПР Душица: Председника суда, Александра Степановића, занима шта ћете даље урадити поводом Предрага Васића и да ли је то ваше мишљење или планирате да предузмете нешто друго или покренете нешто против судије Васића?

ЈА: Да, то је моје мишљење иза којег чврсто стојим јер сматрам да је понашање судије Васића непримерено.

ПР Душица: Добро, не желим да улазим у то, али вас ово питам јер председника суда занима шта ћете даље урадити, како би и он размотрио одређене мере.

ЈА: За сада толико.

ПР Душица: Хвала, довиђења.

Ја: Довиђења.

Овај разговор је оставио јак утисак на мене али ме насмејао довољно да ми дан буде лепши.

Прво, зашто председника суда занима шта ћу даље урадити по овом питању, када сам у свом тексту јасно поставио питање да ли је председник Вишег суда у Београду, Александар Степановић, обавештен о понашању судије Васића и да ли ће покренути одговарајући дисциплински поступак против судије Васића или накнадно конвалидирати његово чињење? Никада, али никада своје намере не откривам поготово јер све шта радим, радим у складу са својим моралним принципима, а у овом конкреном случају и у складу са законима Републике Србије. Искрено се надам да ће председник суда ценити то што сам указао на нешто лоше, а шта би у правно уређеним државама било санкционисано (на мени није да покрећем дисциплинске поступке и одређујем казне у истим). Моје питање је било веома пристојно.

Друго, ако су мислили да ће ме овим позивом уплашити или натерати да повучем своје речи, грдно су се преварили. Ја никакве компромисе не правим око суштине, нити допуштам да ме било шта уплаши и обесхрабри у борби за истину и правду. То знају сви који ме добро познају, па чак и они који ме кратко и површно познају. Хвала на позиву, увек сам расположен за причу, али ме ућуткати нећете. Ја свој образ и своје принципе не продајем нити компензујем за било какве привилегије и награде.

Треће, изузетно сам почаствован јер председник суда тражи моје мишљење и размишља о томе какве ћу следеће кораке предузети. Хвала му на указаном поверењу, али своје намере, као што сам и написао, не откривам никоме и ни по какву цену.

Свој посао обављам стручно и савесно, а за резултате рада сам добио највише похвале од двоје судија који су ми непосредно надређени, како за понашање и лични ангажман тако и за квалитет одлука које израђујем. Много сам научио од њих и захваљујући тим дивним судијама (они су она мањина о којој сам писао) данас сам добар правник који се у пракси изузетно показао.

Данас 23.07.2015. године у управи грађанског одељења Вишег суда у Београду ми је уручен раскид уговора, без образложења и навођења коју сам уговорну обавезу прекршио, а које кршење исте је довело до једностраног раскида уговора о обављању приправничког стажа. Радио сам 16 месеци савесно, поштујући радну етику и израђујући квалиитетне материјалне и процесне одлуке, а за шта сам увек био хваљен од двоје судија у чијим већима сам радио. Мој квалитет рада је био видљив и личним ангажманом и квалиетним бављењем послом сам допринео и ефикаснијем раду суда. То решење о отказу нисам потписао. Упутио сам допис председнику Вишег суда у Београду, Александру Степановићу, а након тога сам добио обавештење да ће решење о отказу бити стављено на огласну таблу суда, те да је обезбеђењу суда наложено да ми забране прилазак суду (ако треба и да примене физичку силу).

У прилогу можете видети одлуку председника Вишег суда, Александра Степеновића, коју нисам потписао.

У наставку следи мој одговор председнику Вишег суда у Београду, Александру Степановићу.

***
***
***

Дана 23.07.2015. године у згради грађанског одељења Вишег суда у Београду, уручен ми је раскид уговора о приправничком стажу у Вишем суду у Београду, а који стаж обављам од 14.04.2014. године.

Једнострани раскид уговора нисам потписао, и са непотписаном доставницом сам Вам вратио у Управу Вишег суда у Београду, Улица Савска број 17а.

Ваш гест сматрам неоправданим с обзиром да је раскид уговора о приправничком стажу између Вас и мене раскинут једностраном одлуком а претпостављам као последица мојих текстова о понашању судије Вишег суда у Београду, Предрага Вусића. Своје уговорне обавезе сам обављао веома савесно, поштујући радну етику, ефикасно израђујући матријалне и процесне одлуке, а за шта сам и похваљен код судија принципала.

Шокиран сам чињеницом да Ваша секретарица мени шаље захтев на фб, а непосредно након тога и портпаролка суда ме контактира како би ме обавестила да се неко бавио мојим објавама на друштвеним мрежама.

Био бих вам веома захвалан ако бисте издвојили мало вемена (не више од онога колико сте издвојили на читање мојих текстова) и образложили одлуку коју сте донели, јер без релевантног образложења, Ваша одлука нема тежину а није ни правнички утемељена, нити је одлука последица неиспуњења уговорних обавеза већ последица текста у ком сам изнео критичко мишљење о нечему шта нарушава углед и достојанство суда.

Оно шта желим да похвалим код Вас јесте Ваша брзина у доношењу одлуке у односу на мене, па се надам да ћете у много значајнијим стварима поступати експедитивно. Ваша одлука за мене представља велики подстрек да истрајем у борби коју сам започео. Биће ми задовољство да и у будућности читате моје текстове, а биће их, у то сам сигуран.

У нади да ћу добити образложену одлуку, како бих исту могао и да потпишем,

С поштовањем, судијски приправник

Радован Ненадић

****
****
****

За сада толико, своје намере јавно нећу откривати, али ћете о свему значајном бити благовремено обавештени.

http://radovannenadic87.blogspot.de/2015/07/necu-da-cutim.html