Вести

Објављено је да ће Савет Европе у сарадњи са Министарством просвете Србије, 3. и 4. јуна у Београду, организовати семинар „о учењу историје, у циљу превенције конфликата и насиља у савременом европском друштву“

пише Проф. Д. Слободан Турлаков, 30.05.2015

***

Објављено је и да ће на том семинару учествовати представници 20 европских земаља.

Дакле, будући српски ђаци учиће такву историју која ће им омогућити, кад одрасту и ступе у живот, да воде добросуседске односе, да успоставе трајни мир са суседима.

Другим речима, историја ће бити прављена по вишој, европској, потреби, коју су признали сви чланови ЕУ, преносећи своју сувереност и независност Европској унији, која је, у ствари, савезна, федеративна, држава, која кроз своје органе ствара обавезну заједничку политику, у свим областима, како економским, тако и културно-просветним, па ће, према томе, створити и заједничку историју, којом ће младе нараштаје упутити у жељеном правцу и смеру.

Бивши шестогодишњи министар просвете Жарко Обрадовић, при крају свог манадата, изјавио је да што се тиче просвете, Србија је већ у ЕУ, што значи да се Србија на просветном пољу, већ одрекла и своје независности и суверености.

У време обнове и стварања нове српске државе, током 19.века, нарочито у време Првог Намесништва и прве владе Јована Ристића, он је упозоравао: „Да би контрола и прављење наставног плана и предавања у српским школама, то била повреда суверенитета Србије, која је као независна држава, једина власна давати правац свом школству“,

У то време, и не само тада, Србија је, као независна и суверена држава, још пре 1878. када јој је то право признато, знала како и у ком смеру треба да образује свој млади нараштај, па и кад је реч о историји, и мада није била та која је подстицала било каква непријатељства са суседима, ипак је водила рачуна о томе, да младе генерације упути у историјско искуство у погледу односа и сазнања ко нам је пријатељ, а ко то није, и да у том смеру развија национални осећај код оних који ће једном ступити у реалан живот.

Данашња Србија, која је, почев од 5. октобра 2000. широм отворена за све дошљаке из бивше СФРЈ, која чак одржава и све њене институције (не само именом!) нуди се свима за пријатеље, чак и кад ови, до дана данашњег, на свим странама, имају другачије понашање, жели да игра примирителну улогу. Велике западне силе, дабоме, пренебрегавају такво наше понашање, те од нас демонстративно траже да у том погледу дајемо пример, чак и на нашу очигледну штету, правећи се да не виде другачије понашање наших суседа, који упорно настоје да нас прикажу другачијим, па чак реметилачким фактором, те тиме оправдавају своје агресивне поступке.

Иако би било цивилизацијски за очекивање, да се поштују реципрочни односи, ови који као западни експонати владају овом окупираном земљом, ни у једном свом саставу, нити у било којој прилици, нису одлучно затражили увођење тих, реципрочних, односа, већ су, напротив, допустили и допуштају свакојако понашање према нама, не само као државе, већ и према нашем расејању.

Ових дана наш премијер, са члановима своје делегације, чини све да се приликом своје посете, додвори албанским властима, нудећи им многе доказе о пријатељству, па у том склопу и читав низ економских мера и споразума, упркос чињенице да албанска страна већ вековима, не само од 1878, не помишља на никакву промену свог нетрпељивог, да не кажемо непријатељског, става према Србији. И тако, док се српска страна навелико распричала о будућим добросуседским односима, дотле се у Албанији, што и сам наш премијер признаје, прича само једна прича, о слободном, независном и ујединитељском Космету.

Коначно, зар није довољно паметном и неудворичком, оно што албански премијер ових дана изјављује, да ће се Космет уједнити са својом матицом, свеједно или преко чланства у ЕУ, или на неки други, „класични“ начин.

Наравно и дабоме, Запад и ЕУ, нису реаговали на ове Рамине одлучности, па самим тим је и српска страна имала да ћути, чак да иде у посету Раминој Албанији, и да том приликом изрази толико тога, што нема никакву ни савремену, а камоли историјску, подлогу.

Чотрић је пре неки дан написао, како је у Албанији српска дијаспора на најагори начин третирана, да је чак сведена на нешто преко 300 Срба, јер су на последњем попису становништва, сви постојећи тамошњи Срби уписани као Албанци! Али шта то вреди, кад у влади Србије, нема чак ни орган који води бригу о нашој дијаспори! Ваљда нису нашли у СНС одговарајуће лице које би било његов шеф.

Да подсетимо, пре годину дана српски патријарх Иринеј био је, такође, у Тирани, поводом освећења неког обновљеног тамошњег манастира. И ко зна како и зашто, тек њему су се отеле најгоре неистине, које се ни Вучићу, и то пред посету Америци, нису догодиле.

Наиме, патријарх је тада рекао, како су „Срби и Албанци вековима живели без икаквих проблема“, па се зато „заложио за наставак тог мирног узајамног живота, како је то раније, кроз историју било“

Јадан патријарх и још јаднија црква којој је он на челу. А то се још како и види и трпи…

Наравно, све оно што је изрекао Вучић, све је то у служби његове првојунске посете Америци, где треба, по ко зна који пут, да се покаже као послушник америчких циљева и хтења. Па тако и око увоза гаса, који више неће ићи из Русије, која је „промена“ углављена још у фебруару месецу у Минхену у његовом разговору са Бајденом и азербејџанским председником!, а сад се жели да прикаже та промена, као данашња диверзификација.

Срамно! По ко зна који пут.

Шта ли ће се десити у Америци, која ли ће нам „добра“ Вучић донети са тог свог историјског пута, и још у већој мери која све наређења, шта има да чини и да уради, ако жели остати на челу окупиране Србије.

Да ли ће и онда рећи Србима – „Заклео сам се!“

Наравно, њима!

Ето, тако састављена историја, има да се предаје у српским школама, да се припреме будући послушници, који неће ништа друго знати из наше историје, већ само оно што је потребно Западу и Америци, који ће тим и таквим знањем водити добросуседске односе и обезбедити мир и комшијско пријатељство.

Срећом по нас Србе, постоји Католичка црква, која је и до сада васпитавала и упућивала своје вернике не само у историји, већ и у понашању и емоцијама, па ће тако и наши млади нараштаји имати пример и упутство како треба да се и они понашају.

То јест, ако дотле буде још Срба. Што не треба да чуди као сумња, јер је још у Првом светском рату, аустро-мађарски-немачки-бугарски–албански– муслимански циљ био да их збришу са лица земље.

Најгоре од свега јесте то, што је Вучић убеђен да има месијанску мисију, у име које редовно чини свакојаке гафове, али ни из једног да извуче неку поуку. Напротив, чини увек још горе ствари.

Ко ли је Вучића упутио на политички терен, који претпоставља не само таленат, већ и интуицију, којом се предвиђају могући догађаји, а не да се, као он, њима прилагођава. И што је још горе, да се тим својим редовним неуспесима – хвали!

У својим честим жалбама на горње слојеве, како га не подржавају, морао би већ једном да схвати да није реч само о подржавању, већ и да су све те његове вратоломије просто одвратне! Уосталом, не само њима!

Да, одиста, како се не плаши да ће га и странци прочитати и да ће почети да га исмејавају!

А колико је небулоза изрекао!

Ту скоро, на Б 92, је рекао да размишља да се повуче и да он зна да ће у СНС имати ко да га наследи! Наравно, то нико није схватио за озбиљно, али било је тзв. аналитичара који су рекли да би после Вучића, Србија била олупина.

Грешка! Она је и сада, са њим – олупина.

„Грађани ће бољитак моћи да осете за 6 месеци и годину дана.. То је величанствен успех. Србија ће добити веома високу оцену од ММФ-а“

Међутим, ММФ из Вашингтона извештава: „Србија је у погледу напретка привреде, најгора у региону. Док привреда у региону наставља раст и у 2015, сви, осим Србије“

Сад је, пак, уверен да ће Меркелова по доласку у Београд, дати веома позитивну оцену о нашим реформама. Мада је немачки амбасадор изјавио : „Српска привреда још увек није покренута“ То није више уображеност или неспособност процене самог себе и свог рада, то је болест, коју сем Србије и он сам има да плати. Утолико пре, што ма колико он , и не само он, мислио да је он моћник, чак диктатор, видно је да је Србија у хаосу, као она која нема акционог и стварног премијера.

А то свакако виде и они на страни,код којих сваки час навраћа.

Шта више, ми смо уверени, да га они чак и отворено опомињу на стање у држави, под његовим руководством. А оно што ће га најпре докусурити, то је његово окружење, у ком се налазе и такви „примерци“, који му јавно, у тзв. Народној Скупштини, без стида и срама, метанишу:

„Ја Вам се дивим, физички и ментално и било како!“

Слободан Турлаков

П.С.

Нешто се мислимо:

Хоће ли Историјско Одељење САНУ реаговати на речени семиниар, како би заштитило нашу будућност… О Историсјкој катедри на Филозофском факултету немамо шта да мислимо. Тамо има професора који већ предају „нову“ и потребну историју.