Вести

Необјављен допис/реаговање “Где су похвалнице и ордени Титу?” у новосадском дневнику “Данас”/”Danas” (25. 08. 2014. г.). Допис је послат три пута на електронску пошту главног и одговорног уредника “Данас”-а као и на електронску пошту уредника интернет издања истог дневника са молбом да се пошиљаоцу потврди пријем поруке. Пријем истог није потврђен.

Допис није објављен у дневнику нити ће бити објављен.

Владислав Б. Сотировић, 25.08.2014

***

Где су похвалнице и ордени Титу?

Реаговање

Након читања дописа Светозара Ора („Подићи споменик Титу, Кочи и Пеку“) као и одговора на исти Петра Грујића („Друже Тито, ми ти се кунемо“) недавно објављених на страницама „Данас“-а поводом изложбе Историјског музеја Србије (изложба је трајала до 31. јула) „У име народа“ о комунистичким злочинима у Србији 1944.−1953. г., а као професионални историчар и истраживач, сматрам да ми је и професионална и морална обавеза да реагујем на тему улоге равногораца и партизана у Другом светском рату на просторима Југославије.

С обзиром да је добро познат менталитет Титових знанственика-повесничара приликом започињања било које научне расправе о равногорцима и партизанима, а поготово о улози КПЈ и Титових бојовних формација на просторима Југославије у Другом светском рату, а нарочито о карактеру тзв. НОБ-е, овом приликом ћу документовано и конкретно презентовати само нека од многобројних савезничких признања која је добио лично Драгољуб Дража Михаиловић као командант Југословенске Војске у Отаџбини (ЈВуО) у току самог рата као и непосредно након њега за антифашистичку борбу његових равногораца и сарадњу са Савезницима:

• Слово британског министра иностраних послова, Антони Идна од 24. септембра 1942. г. (Службене новине бр. 10, 24. новембар 1942. г., Лондон):

„Мислим да ће ми сваки мој сународник казати данас, да је Југославија већ осветлила образ у овом рату…

Добро уређене југословенске војске воде борбу против непријатеља на сопственом тлу, под необично храбрим вођством ђенерала Михаиловића. То је једна важна војничка чињеница.

У овом часу непријатељске дивизије које су преко потребне на руском војишту, или потребне на египатском војишту, задржане су борбом у Југославији…“

• Телеграм генералу Михаиловићу кад је француски генерал Анри Жиро примио команду над француским трупама у Северној Африци, 11. новембар 1942. г. од генерала Анри Жироа, Команданта француских снага у Северној Африци:

„Поново сам ступио у борбу против наших заједничких непријатеља.

Вама лично и херојској војсци желим у овом тренутку да изразим и подвучем традиционално братство по оружју које влада између француске војске и ваше војске.

Израђавам вам своје најдубље дивљење.

Ваш херојски отпор, и ваши успеси, пробудили су и покренули националну свест свих оних који се боре против нападача.

Ваш отпор и ваш пример воде ка победи, која почиње да се рађа.“

• Телеграм генералу Михаиловићу од Алана Брука, Начелника британског генералштаба од 1. децембра 1942. г:

„У име царског генералштаба не могу да пропустим 24. годишњицу од уједињења Срба, Хрвата и Словенаца, а да не изразим честитање за дивне потхвате југословенске војске на Средњем Истоку у овом победоносном часу, него и на ваше непобедиве четнике, под вашом командом, који се боре дан и ноћ под најтежим ратним околностима.

Уверен сам Господине Министре, да ће ускоро доћи дан када ће и све ваше снаге моћи да буду уједињене у једној слободној и победничкој Југославији; дан када ће непријатељ, против кога се заједнички боримо раме уз раме, бити сатрвен заувек“.

•  Телеграм генералу Михаиловићу од Самнера Велса, Државног подсекретара САД-а од 4. јануара 1943. г:

„Влада САД има потпуно поверење у патриотизам генерала Михаиловића и велико дивљење за вештину, истрајност и храброст са којом он, и југословенски патриоти око њега, настављају борбу за ослобођење своје земље.

Ми сматрамо да војна акција, на коју се позивате, представља чињеницу у оријентисању вођства рата од стране Уједињених народа против Осовине.

• Телеграм генералу Михаиловићу од генерала Двајта Д. Ајзенхауера, Команданта англо-америчке војске у Северној Африци од 13. јануара 1943. г:

„Америчке оружане снаге у Европи и Африци, поздрављају своју браћу по оружју, одличне и храбре војне јединице под вашом одлучном командом.

Ти јуначки људи, који су приступили вашим редовима, у свом завичају, да би непријатеље изгнали из Отаџбине, боре се с пуном оданошћу и самопрегором за заједничку ствар Уједињених народа.

Нека би им та борба донела потпун успех“.

• Похвална наредба за све француске сувоземне, поморске и ваздухопловне јединице, на дан 2. фебруара 1943. г. од стране генерала Шарла Дегола, Председника слободне Француске:

„Легендарни јунак, симбол најчистијега родољубља и највиших југословенских војничких врлина, тај генерал [Дража Михаиловић] није престао водити борбу на окупираном националном тлу. Уз помоћ родољуба, он без сустајања не да мира окупаторској војсци, тако припремајући онај коначни јуриш који ће довести до ослобођења његове Отаџбине и целог света, раме уз раме с онима који никад нису сматрали да се једна велика земља може да покори суровом завојевачу“.

• Телеграм за генерала Михаиловића од 5. фебруара 1943. г. од Лорда Селборна, Британског министра блокаде (Министарство спољних послова, строго поверљиво бр. 37 од 9. фебруара 1943. г.):

„Бриљантно је оно што је генерал Михаиловић учинио и још увек чини. Имате разлога да будете горди на њега. Черчил је сад у Каиру начинио анкету код својих власти о акцији генерала Михаиловића, и извештаји које нам је о томе послао заиста су ласкави за генерала.

Ми ћемо да му дотуримо помоћ у оружју.“

• Похвална наредба уз Орден Legion of Merit 29. марта 1948. г. од Председника САД-а Хари Трумана:

„Генерал Драгољуб Михаиловић изванредно се истакао као Главни заповедник југословенских оружаних снага и доцније као Министар војни организујући и водећи крупне снаге против непријатеља, који је окупирао Југославију, од децембра 1941. до децембра 1944. године.

Захваљујући неустрашивим напорима његових трупа, многи амерички авијатичари били су спашени и безбедно враћени на савезничку страну.

Генерал Михаиловић и његове снаге, упркос недовољном снабдевању и борећи се под изузетним тешкоћама, материјално су допринели савезничкој ствари и били судеоници у извојевању коначне савезничке победе.“

На овом месту ево и неколико питања за Брозове саборце, њихове потомке и титоистичке повесничаре:

Да ли се сећате да је Јосип Броз Тито добио икада сличне похвалнице из Лондона или Вашингтона за борбу против фашизма?

Да ли сте видели на Титовој сахрани иједан једини орден који је овај самопроглашени маршал добио од било ког савезничког председника или команданта као што је то био случај са Дражом Михаиловићем?

Да ли сте пронашли иједан једини број било којих савезничких великотиражних или неких других недељника или месечника посвећених Јосипу Брозу Титу са његовим ликом на насловници за време самога рата а пре Черчилове издаје Краља Петра и ђенерала Драже након Дрвара 1944. г. као што је то био нпр. случај са њујоршким “Time”-сом који је читав један број из 1942. г. посветио Дражи Михаиловићу са његовим ликом на насловној страни?

Да ли сте чули да је ико од Савезника за време самога рата снимио било документарни или играни филм о Титу и његовим партизанима који се приказивао у биоскопима за време самога рата као што је то био случај са Дражом Михаиловићем и његовим равногорцима о којима су Американци направили бар један документарни и један играни филм (“Chetniks! The Fighting Guerrillas” – A 20^th Century Fox Picture. Редитељ Louis King. Главне улоге: Philip Dorin, Anna Sten, John Shepperd, Virginia Gilmore, Martin Kosleck) са њиховим јавним приказивањима док је рат још трајао (септембра месеца 1944. г. чланови Мекдаулове мисије при Дражином штабу су снимили документарни филм о Дражи о чему постоје и фотографије начињене при снимању филма)?

Да ли сте чули или видели на фотографијама или документарним филмовима да је и један једини савезнички војник који се у току рата из неког разлога затекао на територији Југославије манифестовао улицама Велике Британије или САД-а 1948. г. у знак подршке Ј. Б. Титу против Стаљина као што су то урадили спашени амерички пилоти од стране Дражиних равногораца 1944. г. када су за време судског процеса против Драже Михаиловића 1946. г. носили транспаренте са натписом „Он је нама спасао животе помозимо ми њему сада“ испред југословенске амбасаде и конзулата у САД-у?

25. август 2014. г.

Владислав Б. Сотировић

Виљнус, Литванија

www.sotirovic.eu