logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Србија, Читуље, Друштво    Аутор: Преузето    331 пута прочитано    Датум: 15.08.2014    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

M.SvircevicЖивот, рад и храброст Мирослава Свирчевића дају наду да великани постоје и у добу у којем су зацарили зло и просечност. У нашој јавности честе су тврдње да савремена Србија нема довољно добрих и учених људи. Одзвањају речи хора огорчених незадовољника уверених да су најбољи остали у прошлости или побегли у иностранство.

Чедомир Антић, НАПРЕДНИ КЛУБ

***

У једној земљи у којој се не пита за заслуге, већ за услуге. Где је поштење постало обезвређена општа прича и, замислите, лична дисквалификација… У демократији у којој су државници нестали да би политичари постали, а богатства надокнадила недостатак племенитости; где научни степен сматрају титулом, а титулу употребљавају као накит… Тешко је говорити о личном раду и врлини.

Код нас је политика постала маркетинг, бизнис се свео на шпекулацију, економија се претворила у илузионизам, просвета је постала социјала, култура се преселила у кланове или тржишним путем преметнула у шунд. Чак и су песме код Срба постале пројекти. Ако првог политичара није могуће питати за диплому, најважнијег за кума, богаташа за први милион… Зашто би онда некога честитог, радног и успешног– а неподобног свету политикантства, прорачунате подршке или фрустриране критике – уопште представљали јавности?

Реформатор древне Атине, мудри Солон, тврдио је да најсрећнији човек на свету није био пребогати цар Крез, већ један обичан човек који је доживео личну срећу. Не знам да ли је мој пријатељ Мирослав Свирчевић био срећан. Срећа је лични доживљај. Познавао сам интелигентне, лепе, вољене, богате људе које је нека чудна унутрашња сила водила у самоуништење… Слушао сам о човеку који је пре четрдесетак година дуго живео заробљен испод огромног апарата „вештачких плућа” и писао песме, славећи сваки трен свог живота о којем немам право да искажем сопствено мишљење какав ми се чини да је био… Мирослав је био честит човек. Овај правник и историчар посветио је живот науци – историји права, уставности Балкана и српског народа. Свирчевићева монографија о историји локалне самоуправе у нововековној Србији на мене је оставила дубок утисак као једна од најтемељнијих и најученијих књига које сам прочитао. Посвећен историји Балкана, написао је и обимну књигу у којој пореди развој локалне самоуправе у Србији и Бугарској током 19. и првих деценија 20. века. Запажена је била и Мирослављева бриљантна књига о односу домова британског парламента у времену великих реформи између 1832. и 1911. године. У широком спектру занимања Свирчевић је проучавао теме из историје уставности југословенске монархије, али и развој савременог либертаријанства и либерализма.

Мирослав Свирчевић био је неуморан у једној од најважнијих дужности интелектуалца – он је непрекидно и посвећено учествовао у јавном животу. Своја велика знања непрекидно је представљао јавности, ненаметљиво настојећи да пружи допринос развоју демократије, ширењу нових знања и јавној дебати која се у друштвима какво је наше, нажалост, води на маргинама политике. Мирослав је годинама неуморно писао, не презирући ниједну прилику и не потцењујући ниједну тему о којој је знао нешто, по правилу, сажето, тачно и учено да каже или напише. Последњих година у нашим медијима, пре свега новинама, информативним порталима, али и на друштвеним мрежама, представио се и афирмисао не само као узорни научник, већ и као утицајни и цењени интелектуалац. Мирослав је био и искрени родољуб. У изворном смислу те синтагме, био је посвећени „национални радник” – онај који без личне користи, надахнут оданошћу према свом народу, жели да велике идеале у које верује подели са својим сународницима. Подобан идеалној слици старих Банаћана, син старе и јуначке српске земље, Мирослав је постојано и храбро заступао уверења за која је веровао да су истинита и праведна. Залагао се за народна права, чак и када се тај рад чинио узалудним и био опасан.

Живот Мирослава Свирчевића имао је још једну димензију која његов предани рад и достигнућа представља у донекле другачијем светлу. Као дечак, Мирослав је оболео од тешке болести. Током дугих година, мучним лечењем, успео је да прездрави, али су остале тешке последице по његово здравље које је било немогуће превазићи… Лишен многих животних прилика, надања и радости, Свирчевић је кроз живот пролазио стоички, храбро, стрпљиво и упорно. Пре годину дана изгубио је вид на једном оку. Ипак, наставио је да ради вредно и неуморно. Радио је и у недељу, 10. августа, кад се суочио са смрћу.

Радован Самарџић је говорио да су почетком 20. века „малом Србијом ходали велики људи” и да је то био разлог њеног тријумфа. Живот, рад и храброст Мирослава Свирчевића дају наду да великани постоје и у добу у којем су зацарили зло и просечност. Дужност нас, његових пријатеља и колега, јесте да негујемо спомен на њега.

 

Напредни клуб
Чедомир Антић
објављено: 14.08.2014.

 

Прослава Нове године као национални празник!?
Прослава Нове године као национални празник!?
Posted 5 months ago

Министарство за науку и културу Владе ФНРЈ доставило је акт следеће садржине:
Виктор Грозданић, 31.12.2018

***

„Ових дана дискутовало се у министарству за науку и културу заједно са преставницима Народне омладине и савеза…

Митрополит Амфилохије и даље празнослови….
Митрополит Амфилохије и даље празнослови….
Posted 5 months ago

Каква су то тешка, болна и парадоксална времена настала кад ми , обични лаици, без неког формалног теолошког образовања указујемо митрополиту Српске Православне Цркве да празнослови?...Тај митрополит мора да је…

Вл. Филарет: Када ће се у Српској Православној Цркви говорити истина?
Вл. Филарет: Када ће се у Српској Православној Цркви говорит…
Posted 5 months ago

ПРЕДСЕДНИКУ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ Г.ИРИНЕЈУ и СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ
Ваша Светости,

Браћо Архијереји, чланови Светог Архијерејског Синода,

Дана 25.септембра 2018.године позвали сте мене и надлежног милешевског епископа, како кажете у позиву,…

Сутјеска 1943. г.: Први атентат на Јосипа Броза Тита
Сутјеска 1943. г.: Први атентат на Јосипа Бро…
Posted 5 months ago

Да је југословенска повесница за време и након Другог светског рата плански, систематски и изнад свега крајње успешно кривотворена у корист физичких ратних победника који су „ослободили“ и Београд и…

Сутјеска 1943. г.: Први атентат на Јосипа Бро…
Клетва шест: Површност царује, ум куња
Клетва – шести део. Површност царује, ум куња…
Posted 7 months ago

Можда се жалопојка о Оче наш и Правди у данас може схватити као застарелост и можда се баш зато данас и третира као “било некад сад се и не приповеда”,…

Клетва – шести део. Површност царује, ум куња…
Писмо Маргетића премијеру Хрватске
Отворено писмо Маргетића премијеру Хрватске
Posted 8 months ago

Поштовани господине Пленковић, иако због нарушеног здравственог стања, након пуна тридесет и три дана штрајка глађу, лежим непокретан у стану, знам да је у најмању руку пристојно одговорити како на…

Отворено писмо Маргетића премијеру Хрватске
Парада храбрости, снаге и достојанства 29. септембра у Београду
Парада храбрости, снаге и достојанства 29. се…
Posted 8 months ago

Удружење особа са инвалидитетом „Феникс“, Удружење особа са инвалидитетом „Тавор“ и Удружење грађана особа са инвалидитетом „Нови хоризонт“ организује Параду храбрости, снаге и достојанства 29. септембра од 12.30 до 16…

Парада храбрости, снаге и достојанства 29. се…
Мед, жуч и остала голотиња
Мед, жуч и остала голотиња
Posted 8 months ago

Јутрос разговарам са Чичом, дугогодишњим пријатељем - кога, деценију прогоне, највише због добра које је многима чинио. Ухлебио је један мањи град са платама изнад и оног набилдованог просека за…

Мед, жуч и остала голотиња
Клетва пет.Слобода и Правда…
Клетва – пети део.Слобода и Правда…
Posted 8 months ago

“Некада је Србин дан започињао са Оче Наш...” Некада је химна Срба била Боже Правде... Зашто? Зато што смо Бога Оца нашега молили за Правду... можда чак... и једино за…

Клетва – пети део.Слобода и Правда…
Клетва четири: Муљ…
Клетва – четврти део. Муљ!
Posted 9 months ago

Одговарајући на питања која неумитно намеће данашњица можда је најдостојанственије одговорити на питање: чему су нас учили... или можда: чему су нас научили... или можда на пресудно питање: чему нас…

Клетва – четврти део. Муљ!
PreviousNext



1 коментар у вези “Мирослав”
  1. U SRBiji, zemlji Nedodjiji, se Velikan postaje tek poslije smrti, kada niko vise svojom velicinom ne moze da zasjeni male ljude – laktarose, koji se guranjem i svojim namecanjem probijajuju u prve redove, da bi oni bili lazni velikani. Miroslavu Svircevicu, neka je vecni spomen medju nama. Slava mu i hvala za svako dobro koje on u zivotu svome ucini za nase voljeno i Bogu drago SRBstvo!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo