logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Србија, Друштво    Аутор: Часлав М.Дамјановић    3.184 пута прочитано    Датум: 20.07.2014    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

1325941_originalИдеје за анализу Брозових такозваних “непријатељских офанзива” и доминанте улоге и састава Брозовог језгра, потекле су од мог драгог пријатеља и вршњака Мајкла Благоја Раденковића. Његова саветодавна улога и непресушно знање чињеничних детаља и њихов одраз на битне закључке од непроцењиве су важности за комплетирање ове анализе. Моју пријатељску захвалност Раденковићу на његовом саветодавном учешћу поткрепљује нашу веру дa у Србима још живи неначето и чисто стремљење за Одговорношћу Истини, које је упркос свим наметнутим деформацијама – пресудно за спас Истине Српског Националног Бића!

пише Часлав М. Дамјановић, 17.07.2014

***

За размишљање о такозваних “Седам непријатељских офанзива” није у питању ко ће кога! Није питање отимања, управо окупације Косова; нити да ли без Косова нема Србије; нити несхватање да нема Косова без Србије! Није у питању замлаћивање – у питању је чињеница: Нису нити данашњи Срби, нити остали окупатори и издајице Србије настали данас у пост-Милошвићевској Србији! Напротив: настали су из отпадака фашистичких преваспитивача “преваспитања” Срба у убице Србије и Срба – који су сви засели на власт Убиством Србије! За трајање овог расистичког злочина најеклатантији доказ је да је после 62 година Брозов “утук” о некаквим “непријатељским офанзивма” и дан-данас непромењен на Википедији! Упркос склерози Лажи којом је камуфлиран ево га данас дословце непромењен од званичног школског уџбеника “Историја за 8. разред”, београдског издавачког предузећа “Знање”, издатог тек средином давних педесетих, када сам био у Првој мешовитој на Сењаку! А кажем “тек” зато што до тада нити је ико од нас имао благог поњатија ни о каквим “офанзивама”, нити су дошљаци помињали икакве “офанзиве”! Али авај… Лаж фигурира на сцени до дана-данашњег: фашизам будног Нацизма “Schneller! Schneller!” у Украјини и “убијање 100 припадника народне војске за једног украјинског војника“, како 11. jула ове године саопштава “Глас Русије” – јесте наставак Брозовог фашизма Убиства Србије!

The Most Enduring Lie: “У име народа” – У име злочина: “Седам непријатељских офанзива”

“Седам непријатељских офанзива је израз који се у хисториографији бивше Југославије користио за седам најопсежнијих, односно најамбициознијих операција које су снаге Сила Осовине на простору бивше Југославије подузимале како би за вријеме рата ликвидирале главнину партизанских снага. Те офанзиве су, поређане хронолошки”:

“Прва непријатељска офанзива – коју су од септембра до новебра 1941. подузеле њемачке снаге у Западној Србији с циљем гушења устанка, односно ливидације територије познате под називом Ужичка република.”

“Друга непријатељска офанзива – коју су осовинске снаге подузеле против партизанских снага у Источној Босни у јануару 1942, а у оквиру које је 1. Пролетерска бригада извела познати Игмански марш.”

“Трећа непријатељска офанзива – позната као операција Trio, која је за циљ имала ликвидацију партизанских снага на граници Босне и Хрватске у прољеће 1942. Понекад се наводи као битка на Козари, односно козарска офанзива.”

“Четврта непријатељска офанзива – позната као битка на Неретви, одосно Операција Weiss, је представљао покушај ликвидације главнине партизанских снага у Босни и Херцеговини, односно ликвидацију територије познате као република почетком 1943. године.”

“Пета непријатељска офанзива – позната као битка на Сутјесци, односно Операција Schwarz је представљао покушај да се партизанске снаге опколе и униште на граници Босне и Црне Горе у касно пролеће 1943.”

“Шеста непријатељска офанзива – је назив за серију офанзивних операција које су њемачке снаге подузеле од септембра 1943. до почетка 1944. како би од партизанских снага одузеле територију ослобођену након капитулације Италије.”

“Седма непријатељска офанзива – познатија као Операција Коњићев скок или Десант на Дрвар, је био амбициозни покушај њемачке војске да се крајем маја 1944. партизанске снаге обезглаве падобранским десантом чији је циљ био ликвидација или заробљавање њиховог врховог комаданта, маршала Тита.”

На Википедији су у продужетку наведена чак и “Тумачења”:

”Још много пре савезника, Немци и Италијани су схватили да партизани представљају војни чинилац од прворазредног значаја, пред којим је савремена армија у много чему беспомоћна. У току три године, они су против њих” (“партизана”) “повели не мање од седам офанзива широких размера, од којих је свака ангажовала више од по десет дивизија са свим подржавајућим родовима војске. Једном или двапут веће снаге партизана налазиле су се близу опкољавања и истребљења. Непријатељева авијација, против које нису имали никакве заштите, играла је овде знчајну улогу откривајући њихове положаје и везујући их док би пристигле јединице копнене војске да се обрачунају са њима. Али, сваки пут су успевали да се извуку, нестану и да се опет појаве на другом месту, нападајући непријатеља тамо где је најмање очекивао. За време сваке од ових офанзива, обимна померања трупа излагала су непријатеља, више но икад раније, нападима и заседама партизана. Због тога су све офанзиве пропале а партизани, иако изнурени, гладни и лоше опремљени, наставили су несметано са својим отпором”. (Fitzroy MacLean)

“У природи је партизанског отпора да га непријатељске операције морају или у потпуности уништити или га оставити потенцијално јачим него прије. То је показано узастопно у сваком од претходних пет офанзива из којих су, једна за другом, партизанске бригаде и дивизије излазиле јаче у искуству и наоружању него што су биле прије, уз потпору становништва које је увидјело да нема алтеративе отпору, осим смрти, затвора, или глади. Ту не може бити никаквих половичних мјера; Њемци нису оставили ништа иза себе, сем трага пропасти. Оно што би у другим околностима можда могло остати чисто идеолошки рат, како су реакционари у иноземству говорили да јесте (а њемачка пропаганда је учинила све да их подржи), постао је рат за национлни опстанак. Сасвим је јасно било да нема мјеста за провинцијализам; Срби и Хрвати и Словенци, Македонци, Босанци, хришћани и муслимани, православци и католици, њихове разлике потонуле су у чистом очају да се остане жив.” (Basil Davidson)(1)

У оригиналном тексту “школског уџбеника” који су нас приучени “органи” присилили да га научимо напамет – осим “голи” и “боси” – није било ни речи о Меклејну и Давидсону! У то давно време “органског” злочиначког “мењања српске свести” – “Дебели Еглези” бејаху тајна! Меклејна и Дејвидсона мора да су провокативни незналци доцније накинђурили на Википедији зарад вероломне “уверљивости” њихове лажи!

Авај… у то доба “органа” први намет бијаше: Не Библија, не Врлина, не Морал… све је то “реакционарно”: преконоћ дечаштво, младост, старост, живот, стварност – све узаптише “офанзиве”! Душа Српства убијена: постадосмо недоношчад лоботомије “офанзива”: пошто наравно нисмо били деца “хероја офанзива” – били смо према томе, како то рече један Цига: “Криф сам што сам жиф”! Дакако: били смо “деликти” – зато што смо деца “деликтаната”! Па ипак… већ од тих гимназијских дана, упркос фотографијама Жоржа Скригина, а можда баш и због њихове фрапантне неубједљивости… знали смо дубоко у себи да су “офанзиве” биле “бежаније”! Али, пошто су “органи” наметнули лоботомијске “офанзиве” као некакав “Велики Прасак Постања” (Big Bang) управо као једини дозвољени нам живот који нама “деликтима” наводно није “деликтан”, ми “деликти” – животарили смо – али… погрешисмо: нису “офанзиве” биле “бежаније”:

“Oфанзиве” бејаху подвала!

Погрешисмо што то не схватисмо већ тада: “У име народа” бијаше расистички злочин у име Мржње… у име расистичке мржње против Срба и Православља! Чињеница да је Броз већ чистком на конгресу КПЈ у Москви елиминисао све Србе – данас је јасна: Броз није био агент Информбироа. Броз је био агент совјетског НКВД-а и нацистичког Абвера! Наставак злочина који је Броз починио није био никакав његов “идеолошки” наставак! Какав комунизам! Какав Стаљинизам! Напротив, наставак свих злочина које је Броз доцније починио – нису наставак никаквих његових иделошких схватања! Напротив – једини Брозов став било је анти-Српство – једини Брозов “наставак” био је управо наставак злочина које је починио као обавештајни најамник НКВД-а и Абвера! Брозовa лаж “у име народа” бијаше злочин у име мржње! Брозова лаж “Смрт фашизму” бијаше смрт слободи Срба! Јер… Па… ко се хвали “непријатељским офанзивама”?

Хвали се онај ко се наводно толико активно борио против “непријатеља” да је “непријатељ” био наводно принуђен да против њега предузима “офанзиве”!

Међутим: Већ у самој дефиницији – нема уопште тих “активности” против којих “непријатељ” предузима “офанзиве”!

Како то? Како то да као разлог наводних “офанзива” – преовлађују “ослобођене територије” због којих “непријатељ” наводно “покушава” да “ликвидира” Брозов назови “отпор” наводно против “непријатеља”?

Ова чињеница сама по себи указује и доказује да формулација дефиниције “непријатељских офанзива” као таква – није уопште чак ни смишљена нити умишљена да Броза прикаже као некакав део ратних напора у рату против Нацизма! Напротив: дефиниција је већ сама по себи демагошка пропагандистичка формулација подвале: такозване “ослобођене територије” и такозвано завођење “ослободилачке” такозване “револуционарне власти“ на њима – било је управо бестијалан зверски терор над углавном српским цивилним становништвом! А терор назван “револуционарним” уствари није имао никакве везе нити са “револуционарним” нити са “комунистичким” – јер Броз уопште није био идеолог! Он идеологију користи као лажну камфулажу за терор! Зверство над Србима било је расистичко безумље фашистичко-разбојничког фанатизма: Какви идеали! Каква идеологија! Прво је курвински подметнуо Србе да буду клани од Усташа, онда потаманио Србе који мисле – онда довео у Србију оне Србе који су му фанатички послушни! Побио је људе са културом а довео шлосере, пљачкашe и убице! Претворио прост српски свет у јаничаре: обећао им пљачку Србије и да могу да убијају кога хоће! И све то наводно “у име народа” – не “у име Бога”:

…разуларио их је у злочинце мржње!

У убице свог сопственог народа у обећаној Србији!

Брозов терор над Србима био је копија одушевљења Хрватске нацистичком окупатору, које је Хитлер сматрао најоданијим одушевљењем од свих нација које је Хитлер “ослободио” широм Европе! Броз терориста – не иделог него терориста – је под маском револуционарне комунистичке демагогије копирао усташко убиство Срба лажући да је убиство некаква наводна “друштвена промена”!

Током рата показало се да је за зверствo над Србима – чак и лажни комунизам боља маска од усташке! Управо: показало се да Брозова лаж јесте једина маска која конвенира и Западу, и Стаљину, и НКВД-у, и Абверу – јер је управо тачно онаква каквом ју је Ватикан испланирао: најбоља маска која ће прошверцовати Усташки злочин над Србима у победнике Другог светског рата!

То је била суштина “Тито највећа превара Другог светског рата”!

Зато тeк из ове истините перспективе преварантска формулација дефиниције “седам непријатељских офанзива” постаје логична: Зато у списку “офанзива” није поменут “Сремски фронт пробијен по непотребну цену од најмање 13.000, како то каже званична Брозова статистика – док цифра свесно и намерно жртвованих на Сремском фронту од стране нережимских истраживача – иде и до 30.000 голобраде србијанске омладине”!!!(2) Зато није поменуто нити Брозово масовно Убиство Равне Горе и Равногорске Србије које превазилази стравичну цифру од 150.000 зверски убијених Срба. Али… и још због нечега: зато што ни нама тада давно, али нити иком до сада – не пада на памет да озбиљно размисли:

Шта управо значи дефиниција, “Седам непријатељских офанзива”!?!

Изузев измишљотине назване некаквом “Првом непријатељском офанзивом”, свих шест осталих такозваних “офанзива” – нису биле на територији окупирне Србије – нису биле на територији на којој се водио рат против Нацизма – а рат се није водио на територији неокупиране НДХ – напротив: рат се водио на територији окупиране Србије! Друго – свих преосталих шест “офанзива” биле су или на територијама НДХ, укључујући и НДХ територије БиХ; или на територији дукљанске Црне Горе! Треће – свих “седам офанзива” – нису биле партизански напади на окупаторске снаге – већ наводно немачке ”офанзиве” – наводно против партизана! И четврто – немачке ”непријатељске офанзиве” као такве – нису биле против некога ко је у ратном стању против Трећег Рајхa – јер чак нити у дефиницији нису протумачене као такве – већ их напротив сама дефиниција тумачи као некакве немачке “ликвидације ослобођених територија” – и то не на територији окупиране Србије (о Ужицу доцније) – где се водио рат против Нацизма – већ на неокупираним територијама поменутих нацистичких “марионетских држава” НДХ и НДЦГ! Питање је према томе: за кога се то ослобађају неокупиране територије? И што је много важније – зашто би Осовина уопште предузимала “седам најопсежнијих, односно најамбициознијих” војних операција да наводно “ослобађа” те некакве неокупиране територије – и то територије потпуно ирелевантне за ратна дејства – и то током читавог трајања рата када је Осовини сваки војник био драгоцен на Источном, Западном и Афричком фронту уместо да се замајава некаквим “ликвидирањем” некаквих “ослобођених” територија?

Управо већ у дефиницији самој по себи – овако нелогичан постулат НОБ-овог катихизиса – сам себе представља као вишеструки апсурд! Вишеструки пре свега зато што се Други светски рат водио против Нацизма, и зато што је циљ герилског отпора Нацизму било слабљење немачке војне силе ометањем њеног функционисања, и саботажом њених капацитета и потенцијала!

Према томе, партизански катихизис, или ти пак була, апсурдан је сам по себи не само зато што драстично прецизира – не-учествовање Брозових партизана у рату против Нацизма – већ и зато што драстично инсистира на нелогичном ангажовању наводно “огромних немачких снага” на ликвидирању некаквих “ослобођених територија” на неокупираним територијама квинслишких марионетских држава – нулторазредних по важности за немачке ратне операције!!!

Сходо томе, разлози зашто је дефиниција већ сама по себи вишеструки апсурд – јесу:

Прво: сржни постулат громадне издајничке лажи западне пропаганде у сарадњи са нацистичком пропагандистиком у корист Броза – проистекао је баш из покушаја да анулира – да, да анулира баш ту апсурдност брозовске дефиниције “седам непријатељских офанзива” као такву: зато што је анулирање баш тог Брозовог апсурда било битно за лансирање тоталне преваре o Брозовом лажном учешћу у рату против Нацизма!

У недавном интервјуу отаџбински историчар Калабић је само делимично у праву када каже да је Дража приликом састанака са Брозом пред собом видео Броза као “дилетанта”! Наравно Дража јесте схватио да је Броз “дилетант” за герилско ратовање – али Дража је такође одмах схватио и да пред собом има префриганог злочинца, експонента међународне издајничке завере: Ни Броз јуче – нити његови испљувци који данас конфискују информацију – нису дилетанти! Али као и јуче – јесу: – ништа! Зато јер дa би данас опстали – исто као и Броз јуче – зато замазују очи Србима – зато да живoтињаре од “владања лажном инфрмацијом”! Тако је на жалост и од античког Навукодоносора и од Микеланђелових мајсторија које камуфлирају јерес Ватикана… па све до данашњег тероризма који Олбрајтова камуфлира као “демократију”! Но, на ову издајничку обману – садржану већ у дефиницији “седам непријатељских офанзива” – вратићемо се доцније. Сада ваља прво обавити сажету анализу дефиниције:

Сходно демагогији дефиниције “Седам непријатељских офанзива” – такозване “офанзиве” су наводно “седам најопсежнијих, односно најамбициознијих операција које су снаге Сила Осовине на простору бивше Југославије подузимале како би за вријеме рата ликвидирале главнину партизанских снага.” Формулација је сама по себи бесмислена зато што не каже да Немци хоће да ликвидирају ратну активност против немачких ратних операција – већ да укину некакво постојање некаквог покрета као таквог! Као такво, то је уствари невољно признање брозовске демагогије да “покрет” као такав – није уопште био нити покрет ратног отпора, нити у рату против Нацизма!

Пошто такозвану “Прву офанзиву” остављамо за доцније – већ у дефиницији такозване “Друге непријатељске офанзиве” – “у Источној Босни јануарa 1942.” – нема ни речи о партизанском рату против Нацизма већ се напротив наводи: “у оквиру које је 1. Пролетерска бригада извела познати Игмански марш”! Поменути “марш” као такав – сам по себи не значи – не значи ратно дејство против непријатеља! И узгред речено, проблематично је да ли је уопште био “марш” или “бежанија”, нити се зна коме је тај “познати марш” – уопће познат?

У опису такозване “Треће непријатељске офанзиве” – наводи се “ликвидација партизанских снага на граници Босне и Хрватске у прољеће 1942,” уз додатак да се поменута такозвана “офанзива” “понекад назива као битка на Козари, односно козарска офанзива”! Tакође се не наводи ма какав ратни разлог! Зато јер – осим лажног приказа против кога је заиста била немачка офанзива – а била је против јединица Драже Михаиловића а не против Брозовог “језгра” – једноставно није наведен никакв ратни разлог партизана за ма какву “непријатељску офанзиву”! Oнда се за разлог такозване “Четврте непријатељске офанзиве” – “позната као битка на Неретви, одосно Операција Weiss”, наводи немачки “покушај ликвидације главнине партизанских снага у БиХ, односно ликвидацијa “територије познате као република почетком 1943.”! Иако и Weiss, исто као и потоњи Schwarz, такозвана “Пета непријатељска офанзива – позната као битка на Сутјесци” – нису биле немачке офанзиве против партизана – већ напротив против Војске у отаџбини – у дефиницији се лажно тврди да су представљале некакав немачки “покушај да се партизанске снаге опколе и униште на граници Босне и Црне Горе у касно пролеће 1943.” исто као и такозвана “Шеста непријатељска офанзива” – која је уистину била наставак немачког покушаја ликвидирања Војске у Отаџбини – и то у сарадњи са партизанима – дефинише се супротно истини некаквом “серијом офанзивних операција које су њемачке снаге подузеле од септембра 1943. до почетка 1944. како би” наводно – што се поново наглашава: “од партизанских снага одузеле територију ослобођену након капитулације Италије” – иако је уистину немачко дејство било малтене идентично немачком дејству у Ужицу – да италијанским оружјем наоружају партизане и спрече Југословенску војску у отаџбини од наоружавања истим!!!

Зато је овде врло је значајно поновити да Брозов “званични” опис догађаја – поново инсистира на ликвидацији некаквих “партизанских ослобођених територија”! Где? На територијама НДХ! И баш сходно тој нелогичности, када је доцније утаначена здружена пропганда западних савезника са нацистичком пропагандистиком навалила да преплављује западну јавност глорификацијама назови “ратног маршала Тита” – иако Броз уопште није био у рату против Нацизма – напротив: не само да је сарађивао са окупатором већ је био и експонент нацистичко-фашистичко-ватиканског Усташтва – такозвана “Седма непријатељска офанзива – познатија као Операција Коњићев скок или Десант на Дрвар” – која је уистину тотално пропагандистичка ујдурма лаже и паралаже – приказује се као некакав “амбициозни покушај њемачке војске да крајем маја 1944. oбезглаве партизанске снаге падобранским десантом чији је циљ био ликвидација или заробљавање њиховог врховог комаданта, маршала Тита” – иако се од Ужица до Дрвара не наводи нити један логичан разлог зашто би Немцима уопште пало на памет да се бакћу некаквим ликвидирањем Броза?!?

Све заједно комплетна дефиниција је управо сопствено Брозово признање да није учествовао у рату против Нацизма: дефиниција је управо моделирана лаж да докаже западну пропагандистичку лаж као да Броз јесте учествовао у рату! То доказују и додатна “тумачења” која наводно чак детаљно разјашњавају раније наглашен постулат громадне издајничке измишљотине западне пропаганде у сарадњи са нацистичком пропагандистиком у корист Броза – а уствари разјашњавају пропагандистички покушај анулирања Истине – безпоговорно употпуњујући већ наведену бесмисленост брозовског катихизиса као таквог да Броз није био у ратном стању против Нацизма – и да је “преживаљавао” своје “језгро” по територијама НДХ да индоктринирају пијадинске “бескућнике” да “језгро”, као и усташе – посредством НКВД-а – прошверцује за Толбухиновим трупама у Србију – да би под њиховом командом залуђени “преваспитани” убице починили нагрозније холокаустичко убиство Србије!

Зато што Брозови ратни подухвати не постоје – зато је западно-нацистичка усташко-ватиканска превара измислила напад на Дрвар – зато да би сервирала лаж као да су Немци против Броза – зато да би том лажју убедила западну јавност у своје измишљотине Брозовог ратовања и тако анулирала стварни рат Равне Горе, Драже Михаиловића, и Србије против Нацизма… и то не само присвајањем равногорских успеха битних за рат… већ и лажним “непријатељским офанзивама” наводно против Броза! Зато такозвано “тумачење” Черчиловог бригадира Меклејна напросто кључа глупошћу: ”пре савезника, Немци и Италијани су схватили да партизани представљају војни чинилац од прворазредног значаја”! Зашто би неко ко не учествује у рату уопште био “војни чинилац”? Зашто би неко ко уз сарадњу са немачким војним снагама није у стању да ликвидира ни Војску у отаџбини нити Дражу Михаиловића – који су кост у грлу немачким ратним операцијама – био од “прворазредног значаја”? Зашто би Немци уопште обраћали пажњу на некога ко се шуња по забаченим и из перспективе ратних дејстава нулто-безначајним територијама по НДХ – називајући их некаквим “ослобођеним територијама” – на којима Брозово “језгро” терорише српско становништво… зашто би Немци уопште обраћали пажњу на све то? Зашто би пред овим шуњањем ма која, а поготово немачка “савремена армија била у много чему беспомоћна” кад су Немци за недељу дана рашчистили територију после капитулације Италије – управо зато да би Брозу обезбедили да се докопа италијанског оружја!

Зашто? Само зато што је то важно за лаж западне ватиканске пропагандистике!

Залуђеност пропагариањем черчлијанских лажи потврђује сам Меклејн: “седам офанзива широких размера, од којих је свака ангажовала више од по десет дивизија са свим подржавајућим родовима војске”! Меклејн скаче сам себи у уста: једино је Дражина Равна Гора везивала више целих немачких дивизија прецизним герилским ратним операцијама што је осим директног ослабљења Ромелове ратне операције Афричког корпуса довело такође и до задоцњења почетка немачке “Барбаросе” на СССР – што је у крајњој линији коштало Трећи Рајх победе у Русији па можда чак и у рату! Међутим, детаљна анализа пуковника Макдауела доказује да су у операцијама које се наводе у Брозовој дефиницији “седам непријатељских офанзива” учествовале мање немачке јединице покупљене из разних дивизија – а не целе немачке дивизије – као што је на пример на Сутјесци учествовала само Друга регимента дивизије Бранденбург… и то чак непотпуна!

Према томе, Меклејнова тврдња да су се партизани “налазили пред истребљењем” од Немаца – јесте огромна лаж: да су Немци заиста желели да истребе партизане свог послушника Брозовеа – они би их очас истребили! Уместо тога Немци су их спасавали и користили за нападе против Југословенске војске у отаџбини коју су заиста покушавали да ликвидирају! Зато је можда најбезочнија Меклејнова лаж о авијацији: “Непријатељева авијација, против које” наводно партизани “нису имали никакве заштите”! “Непријатељева авијација” – била је управо америчка и британска авијација која је бесомучно бомбардовала савезничке Србе – и то не само по налогу Броза – већ и сходно Брозовом директном навођењу на убијање српског цивилног становништва! А ловачким авионима добијеним од Америке, британски пилоти су митраљирали Дражине формације током њихових напада на нацистичке трупе, и… становништво Србије! И наравно и усташка авијација потпада под Меклејнову “непријатељску” јер је као и енглеска авијација – митраљирала четничке јединице на територијама НДХ, због којих “заслуга” је командантр усташког ваздухопловства Броз унапредио у команданте својег послератног ваздухопловства што се све непобитно доказује у “Стрељању историје”!

Меклејновa лаж да су Брозови партизани “сваки пут успевали да се извуку, нестану и да се опет појаве на другом месту, нападајући непријатеља тамо где је најмање очекивао” – не односи се на партизане него на Дражину Војску у отаџбини која је деловала герилски на супрот титоистичко-черчилијанској утопијској “стајаћој војсци” аутроугарско-римског наалеђа! Зато се Меклејново “тумачење” и завршава најбезочнијом лажју: партизани су наводно “наставили несметано са својим отпором” – иако партизани – уопште нису пружали никакав отпор непријатељу нити су са непријатељем били у ратном стању – напротив – били су сарадници тог истог непријатеља – и рат против Нацизма уопште није био њихов циљ: Брозов циљ био је злочин над Србима и Србијом! Исто као и Усташе – Зло расизма најмило је Броза да ликвидира Србе и Србију! И зато, да би се Истина камуфлирала – најодвратнија ратна лаж преовладала је будућност: зато данас ми Срби “за Запад никада нећемо бити добри јер смо православци”, јер, како каже задрти пропагатор Зла Збигњев Бжежински: “Комунизам је готов – на реду је Православље”!(3)

Зато је данас у америчку књигу објављену 2008. о командантима Другог светског рата – у команданте увршћена и лаж о Брозу: “рођен Јосип Броз”, “овековечени комуниста”, “предводио je југословенски отпор након немачке инвазије априла 1941. Спорадичне саботаже од јула месеца прерасле су доцније током 1941. у ратну операцију у Србији. Међутим, Тито је морао да напусти Србију у првој од седам непријатељских офанзива од којих су неке такорећи ликвидирале његову герилу и само што га Немци нису ухватили и убили… Пошто је Тито на својим плећима водио југословенски отпор, упочетку неодлучни савезници почели су да га снабдевају оружјем и материјалом 1942. када је четничка сарадња са окупатором постајала све очигледнија. Његова позиција постала је још снажнија септембра 1943. када је Италија напустила рат, када су Титове снаге бројале 250.000 мушкараца и жена под оружјем. До озваничење Титове позиције дошло је маја 1944. када је југословенска влада у изгнанству сменила четничког вођу и почела преговоре са Титом. Његове снаге заузеле су Београд октобра 1944. и до завршетка рата ослободиле целу земљу. Његова комунистичка партија победила је на првим изборима. По чину маршал.”(4) Ова склеротична лаж, данас у једној од многих врло ауторитативних и врло популарних америчких књига, која је чак и образовни уџбеник, доказује лаж коју данашње генерације Запада сазнају о Другом светском рату… а “детаљима” их снабдевају већ наведене склеротичне лажи накалемљене у Википедији!

Међутим, Броз није био никакав “овековечени комуниста” – Броз уопште није био идеолог – Броз је био агент Мржње Зла! Зато је приступ Истини забрањен исто као што је сведоцима Истине из Америке и Енглеске било забрањено да сведоче на линчу Драже Михаиловића; исто као што је Западној јавности било забрањено сазнање масовног холокаустичног убиства Србије и Равне Горе! Али од свих накарада набројаних у овом школском уџбенику најодурнија лаж је Брозова лажна “стајаћа војска” од “250.000”: Свакоме ко иоле схвата ратно стање јасно је да је ратна активност оволике војске – не само немогућа на непријатељској територији – већ да је чак и само снабдевање, биваковање, наоружање и вежбе оволике војске – немогуће на окупираној територији – немогуће без знања окупаторских снага – а поготово немогуће на територији окупираној од Вермахта и нацистичких политичких, полицијских, безбедносних и информационих служби које су биле изванредно организоване и стопостотно ефикасне!

Нацистичка доминација “језгром” Брозове разбојничке дружине, не само да доказује разбојничку усташоизоидну преваратску улогу Титоизма у рату, и не само да непобитно оповргава измишљотину седам такозваних “непријатељских офанзива” – већ такође разобличује и брозовистичку лажну такозвану “диктатуру пролетаријата” у расистичку мржњу плаћеника и агента вешто камуфлирану као некакву идеолошку диктатуру “комуниста над некомуистима”! Дакле… зашто је онда на овим парадоксалним лажима – да је Броз био некакав “овековечени идеолог” – заснована издајничка Лаж Запада о такозваном “маршалу” наводно некаквом “ратнику”? И зашто је Истина чак и данас у зони забране?

Пре свега зато што Брозова “војска” није уопште постојала као војничка ратна војска – и зато што такозване “партизанске територије” уопште нису биле нити “ослобођене” нити “слободне територије” већ фашистичко језгро које су Нацисти инсталирали као сржни modus vivendi Брозове подвале… о чему ће бити речи доцније! Зато се на завршетку Википедијиног “тумачења” “седам непријатељских офанзива” наводи лаж Басила Дејвидсона, најмљеног пропагандистичког шегрта који булазни попут најмљених тв пропагатора током масакра Срба деведесетих прошлог вијека: “партизанске бригаде и дивизије излазиле су јаче у искуству и наоружању него што су биле прије, уз потпору становништва које је увидјело да нема алтеративе отпору”:

Зашто би “становништво” – и то “српско становништво” – “увидјело да нема алтернативе отпору” против Нацизма? Србија на чијој се територији водио рат против Нацизма и која је водила тај рат – није никад “увидјела” такве издајничке концепте!

Под лажном налепницом некаквог “успостављања” некакве “револуционарне власти” Брозове такозване “ослобођене територије” – и то на територији НДХ на којој се није водио рат против Нацизма – биле су управо концентрациони логори које су Броз и шпански специјалци његовог “језгра” користили за ликвидацију Срба оданих Слободи и борби против нацистичког расизма – и што је најужасније – преживеле избегле Србе избезумљене од усташког ужаса – користили да их “преваспитају” у злочиначке наводно “комунистичке” зомбије – а de facto: у убице Србије којима су као награду обећали пљачку и убиство! Зато Дејвидсоново булажњење черчилијанско-ватиканско-британске мржње против Срба јесте сраман и грозоморан покушај да се анулира огроман допринос Равне Горе и Србије Победи Другог светског рата – и да се камуфлира усташоизоидно Брозово препрогамирање свести пребеглим Србима – у убице Србије! И баш зато, да би се устоличила лаж о Брозовом непостојећем учешћу у рату, Википедија завршава са Дејвидсоновом најпоганијом од свих лажи:

“Оно што би у другим околностима можда могло остати чисто идеолошки рат, постао је рат за национлни опстанак. Сасвим је јасно било да нема мјеста за провинцијализам”! Без обзира што је лаж да је рат био “идеолошки” лаж је наравно искоришћена да употпуни лажи Зла и расизма да “нема мјеста провинцијализму” – иако је Истина да у фашистичком Злу заиста “нема мјеста” нити Србима, нити Православљу! И баш зато је у овом тексту намерно употребљен израз “преваспитавање”: јер се од Шумарица оличење злокобне будућности сарадника окупатора током Другог светског рата данас наставља у окупираној Отаџбини несмањеном усташоизоидном ватиканском окрутном мржњом Православља која се не мења од “Србе на Врбе”!

Ужице: Лаж дефиниције!

Немачка офанзива почеле је много раније од септембра 1941, до којег се Тито гостио и шепурио по окупираном Београду. Немачка офанзива била је против устанка Срба на челу са Дражом Михаиловићем против немачке окупационе ратне силе којој је Дража већ тада са својим герилским одредима наносио знатне ударце који су ометали њене ратне операције! Ипак, на Википедији данас пише дословце исти “утук” као и у гимназијском тексту средњих педесетих зван “Прва непријатељска офанзива” – коју су наводно “од септембра до новембра 1941. подузеле њемачке снаге у Западној Србији с циљем гушења устанка, односно ливидације територије познате под називом Ужичка република.”(5) Међутим… прво – суровим репресалијама немачке ратне силе над српским невиним становништвом – узрок нису били нити устанак Срба, нити Дражине герилске акције – већ разбојнички злочини појединих “Шпанаца” које су Нацисти увезли у Србију да би их поставили за Брозово “језгро” што непобитно доказује да је Броз био под директном немачком контролом! Друго – палење Равне Горе, бесомучно уништавање српских села у околини Краљева, и убиство хиљада Срба починили су фолксдојчери припадици немачке елитне дивизије Принц Еуген! Ти фолксдојчери су у Србију довели и усташке убице да се у име Тита наслађују српском крвљу – исти они фолксдојчери које ће попут Јаше Рајтера Тито наградити за директора Новог Сајмишта! И треће – зато што је од самог почетка сврха Брозових разбојништава била не само тотално ирелевантна за непријатељева ратна дејства – већ напротив: Брозова разбојништва нису била нити рат против Нацизма, нити отпор, нити устанак:

Циљ Брозовог разбојништва
било је гушење Устанка у Србији
по наређењу Нациста… и Британаца:

Брозова разбојништва
била су намерно изазивање
репресалија над Србима!
Брозов подли циљ репресалија,
осим садизма, било је управо
угушивања устанка!

Што је као такво био управо примарни немачки циљ!

Тадашњи преци данашњих властодржаца историјске лажи, већ 1941. имали су од самог почетка спремну лоботомију за “ликвидацију српске свести”: зато су своју прву “творевину,” коју су издјничком преваром и уз сарадњу са Немцима отели од одреда Драже Михаиловића – попут многих доцнијих Брозових лажних “република” – назвали “Совјетска Ужичка република”! Без обзира на издајство Српског анти-нацистичког Устанка, и на издајство смишљених ратних акција Драже Михаиловића, па чак без обзира и на доцније издајство Другог светског рата – формирањем такозване “слободне територије” под маском иностране, наводно “совјетске територије”, осим што већ на самом почетку доказују злочиначки циљ Убиства Србије и Равне Горе – формулација дефиниције такозване “прве непријатељске офанзиве” најдрастичније доказује антисрпски злочин као премису титоистичко-усташке черчилијанске ватиканске лажне дефиниције “седам непријатељских офанзива”:

Територије на забаченим неокупираним територијама НДХ и НДЦГ, потпуно неважне за ратна дејства биће називане “ослобођеним територијама”, и иако их Броз користи за преживљавање свог такозваног “језгра” – а управо за терор српског становништва синхронизован са усташким клањем; и као концентрационе логоре за лоботомисање Срба у убице Србије – лажно ослобађање ових НДХ територија – проглашено је за лажни разлог лажних “непријатељских офанзива” – иако су те такозване “офанзиве” у стварности биле заједнички немачко-усташко-титоистички покушаји ликвидирања снага Равне Горе и локалних српских четничких снага!

Зато је данас на истој Википедији, под насловом “Операција Ужице”(6), светска и отаџбинска јавност још увек у лоботомистичним ченгелима те већ посклерожене лажи:

Драконски су прећутане Титова издаја Дражиних снага које су заиста заузеле Ужице од Немаца! Драконски је прећутан партизански масакр ужичких Срба Равногораца који су подигли устанак против непријатеља и који су били стварни ослободиоци Ужица и околине! И што је најстрашније – драконски је прећутано масовно убиство Срба – и то на усташки начин – попут усташког злочина са петокраком звездом Хинка Мејера недалеко од Крагујевца: “Друг” Хинко је усташки претестерисао живог српског градоначелника – а Титови издајнички “другови партизани” усташки су се наслађивали убијањем Срба Ужица и околине…

…убијајући их – тољагама!!!

Сходно премиси да је антисрпски злочин сржна премиса “дефиниције седам непријатељских офанзива” – важне су још две чињенице: Прво – склеротични лажни опис крцат је комунистичким лажима: осим лажи да је агент Броз некакав “овековечени идеолог”, ту је и лаж да је “Ужичка Република” наводно “совјетска” – иако није комунистичка, јер пошто није иделошка, сходно томе није ни совјетска – већ је разбојничка – па према томе фашистичка; “Батаљон” је “раднички” – иако није раднички; некакав наводни “Врховни штаб НОПОЈ” је “комунистички” – иако не постоји никакав штаб а поготово не “комунистички” – постоји једино Брозово нацистичко “језгро”, Брозови фолксдојчери припадници Принц Еугена, и… доведене усташе; “од радника Фабрике оружја формирана је партизанска чета у саставу “Радничког батаљона” некаквог “Ужичког одреда” – иако одред као такав не постоји; фабрика оружја у Крчагову је “партизанска” – а не нити устаничка, нити ослободилачка, па чак нити лажно антифашистичка; ослобођена територија је чак названа “Држава” – иако није никаква држава – која је наводно “трајала само 67 дана, од 24. рујна до 29. студенога 1941, а потом је пала у руке њемачког Wermachta и четника” – “и четника” је драстична лаж јер су титоисти били у непрестаном дослуху са Немцима и поготово са фолксдојчерима дивизије Принц Еуген – заједнички здружених против Дражиних снага и против српског устанка! И најзад… Лаж је и да “су се партизани повукли према Санџаку” – партизане су евакуисани по нацистичком плану!

Два пута се наводе локације ткозваних “партизанских жртава” од стране наводно “Дражиних снага”, па чак и “партизански рањници” наводно побијени у наводно “партизанској болници на Златибору”(7) – насупрот истини да су у сарадњи са Немцима тамо издајнички побијени не само Равногорци већ и многи Срби који су или својевољно или натерани од партизана – верујући да приступају Устанку – које је Броз намерно истурио пред немачке шмајсере да би повлачење свог “језгра” отарасио од стварних српских родољуба Србије!

Осим прикривања директне сарадње са Вермахтом, осим прикривања својих злочина, и осим присвјања српских стварних победа над Немцима – већ у овој наводно “првој непријатељској офанзиви” нацистичко инсталирање “Шпанаца” у Брозово “језгро” доказ је да је под капом чланова КПЈ управо група фашистичких злочинаца, префриганих специјалиста за непојмљиво претеривање, лагање и бесомучно кићење туђим перјем!

Како историчар Владислав Б. Сотировић цитира ис “Српских Погледа”, Сретен Ђорђевић из Лешнице код Лознице сведочи: “Дана 7. јула био сам на вашару у Белој Цркви. Са удаљености од десетак метара видео сам Жикицу Јовановића како са леђа прилази жандарму Лончару. Жкица је драо руку у задњем џепу од панталона. Када је пришао Лончару, који га због гужве није чуо, извадио је пиштољ и пуцао му у потиљак. Другог жандарма, Бранковића, Жикица је убио непосредно потом из заседе у Заглави”.(8) Сотировић закључује: “Дакле, кукавички, фукарски, пиздарски, тј. типично комуњарски! И таква пизда, Жикица Јовановић, “Шпанац”, усмртивши с леђа српског жандарма и убивши још једног из заседе је од стране Титоиста након рата јавно слављен као покретач “устанка” у Србији”, и пита “Зашто Загорски металац док је био у Загребу није исто тако с леђа упуцао првог усташу на загребачкој калдрми и тако започео устанак у Хрватској?” Анализирајући комуњарски фукарлук, Сотировић доноси круцијалне закључке, прво – да нити комунистичка историографија, нити злочини комуњарска премалецка мањина у Србији од јула до децембра 1941. – “нема некакве акредитиве од стране домаћег становништва”, и измешу осталог, друго – да ту комуњарску мањину доминирају “припадници “Интернационалних бригада”, углавном “шпански борци”, тзв. “Црвена легија”. Недићеве власти су у јесен 1941. Издале читав списак ових комунистичких професионалних “паса рата”, како се назива овај сој људи на свим меридијанима”, јер су “припадници са дна друштвене лествице, криминалне прошлости и још криминалније будућности, којима је домаћа или интернационална хајдучија – под моралном фирмом “револуције” – била основни извор прихода али и туристичких атракција…”(9) – управо усташоликих фашитичких злочинстава! И доиста, злочин, лаж и префриганост ће до краја рата бити Брозово типично и једино обележје! То и јесте логично јер злочин као такав – под контролом Нациста – и јесте постулат Брозове сопствене дефиниције “седам непријатељских офанзива”!

На Википедији се у напису “Ужице” тврди на пример: “четници” су наводно напали “партизанску тенковску јединицу и партизанску артиљерију и уништили посаду”! Невероватно је да је шачица комунистичких злочинаца могла имати тенкове и артиљерију! Међутим, чак и ако предпоставимо да их јесу имали – која их је то “посада” опслуживала ако не – “посада” фолксдојчера Принц Еугена који су били Брозова лична пратња његовим пребацивањима из Загреба у Београд, и из Београда у Чачак, његова директна веза са немачком политичком загребачком командом, и који су крајем рата били извршиоци спрдње за рекламну пропагандну Запада – звану “десант на Дрвар” – и наравно “Шпанци” које су Нацисти инсталирали у Брозово “језгро”!!! Партизанске лаже и паралаже – на пример тврдња да су партизани у ужичкој фабрици оружја произвели 25.000 пушака – Википедија оповргава чак и саму себе наводећи Кочу Поповића: “У ужице сам отишао по позиву, на реферисање. Тито ми је том приликом саопштио да ситуација постаје драматична и наложио ми да преузмем одбрану града.” Међутим: “Имао сам на располагању мале, слабо опремљене и слабо организоване јединице”!

Где су онда 25.000 пушака? Где су тенкови? Где је артиљерија? Где је штаб? Где су одреди? Па као да одговара баш на ова питања – Коча Поповић закључује:

“Нисмо могли ништа учинити”!

Наравно, баш зато што здружени напад Немаца и партизана није могао ништа да учини – баш зато Лаж тврди на Википедији: “за свега пет дана од почетка завршне офанзиве, немачке оперативне дивизије су заузеле центар тзв. Ужичке републике” – а “у бици на Кадињачи 29. новембра, бранећи одступање Врховног штаба, изгинуо је цео Раднички батаљон, док су Немци имали само два мртва”! Лаж наравно не каже да је Кадињача била увертира Сремског фронта: Србе на Кадињачи – преварене да учествују у устанку против окупатора – брозовци су безпоштедно изложили немачком тамањењу у корист – не идеолога него агента Броза! Али се зато наглашава да се Броз “из Ужица Тито једва спасио” и да је “Врховни штаб био захваћен паником и растројством”! Истина је – не паником због немачке офанзиве – него паником због неуспеха немачке офанзиве – од страха од противнапада Дражиних снага – због чега jе “Врховни штаб са још 1.500 бораца” – управо престрашено “језгро” – “прешао Увац и нашао се у Санџаку”!(10)

Међутим, непостојећи штаб није се “нашао” – него побегао! Тита и “језгро” су евакуисале немачке снаге! Зато се на Википедији не каже да је “партизанско језгро” евакуисано из Србије где се води рат на територију НДХ на којој се не води рат!

Међутим, како пуковник Макдауел непобитно доказује у рукопису укљученом у “Стрељање историје” – тајна директива британске тајне службе агенту Брозу била је: “Преузети устанак у Србији од јединица Драже Михаиловића”!

Другим речима, британска директива је значила већ од самог почетка:

Уништити устанак Србије ликвидацијом Равне Горе!

Злочиначка намера ове британске директиве доказује да је од почетка британска служба била у дослуху са нациситичким, усташким и поготово ватиканским диригентима, којима је свима заједнички коначни циљ:

Убиство Србије без обзира како ће се рат завршити!

Британска злочиначка директива јесте доказ лажи Брозове дефиниције “седам непријатељских офанзива”, и да је Брозова упораба некакве “комунистичке идеологије” – управо камуфлажа Брозове усташоизоидности за заваравање пијадинских “бескућника” како би их “језгро” препpограмирало у убице Србије док “бескућници” верују као да су препрограмирани у “комунисте”! То је и најважнији доказ да Броз не само да није био комуниста – већ да Броз није уопште био нити идеолог нити учесник рата против Нацизма! Брозов усташко-ватикански циљ је од почетка до краја Убиство Србије, које се због пораза у Ужицама морало одложити за после завршетка рата!

Осим што су снаге Вермахта такозваном “совјетском републиком Ужице” обезбедиле наоружавање агента Броза зарад постизања британске директиве “преузимања устанка” од Драже Михаиловића; и после Брозовог неуспеха да “преузме устанак” евакуисале Броза на безбедну пријатељску им територију НДХ – британска тајна служба је искористила такозвану “совјетску ужичку републику” за саботажу повезивање западних агената са Равном Гором која јесте крварила у рату, и са којом су ти агенти требали да се повежу, сходно наређењима савезничких команди – усмеривши их на повезивање са Брозом који није ратовао против Нацизма! Британско саботажа повезивања са Равном Гором обављена је у потпуном мраку – не само дрско противна званичним војним наређењима и званичној савезничкој политици – већ – исто као и покушај “преузимањa” устанка – ова издаја већ на самом почетку – била је тотално прикривена!

Та замраченост британске ватиканско-усташко-нацистичкe издајничке завере не мења се читавог током рата! Чак је на пример и равногорски Конгрес у селу Ба – и то крајем рата – био филмован “од стране британског ‘Гардијана’ – и у Београду је у Гестапоу филм приказан” – значи британски ‘Гардијан’ је филмовао за Гестапо – “после чега је одмах уследило Гестапово хапшење наших људи.”[87](11) У истој зони тоталне забране биће обављено и инсталирање Броза на власт – de facto најнемилосрднијим убиством Другог светског рата: Брозовим убиством Србије и Равне Горе! Наравно, упркос ондашњем превасходно родољубивом и слободарском америчком јавном мњењу – амерички “сапутници” расизма (fellow travelers) – не сапутници Бољшевизма него сапутници расизма – одиграће пресудну улогу током рата – али још пресуднију улогу у садашњости:

Данас најамници Зла истребљују Истину чак и из сећања!

“Офанзиве”?
Од Вранића
до крвожедне кланице Срба
од Младеновца до Београда!

“У селу Вранићу, недалеко од Београда, крајем децембра 1943, догодио се стравичан злочин. Три године касније у монтираном судском процесу генералу Михаиловићу се, између осталог, судило и због тог злочина јер су “четници… заклали у селу Вранићу 72 лица, међу којима једно дете од две године, друго од три месеца… Суд се уверио да су злочини… који су на претресу потпуно расветљени писменим документима и исказима преживелих сведока – извршени под непосредним Михаиловићевим наређењима”!

Међутим, “у једном тајном обавештајном извештају (Аксентијевић) из Београда Штабу ВК на Равној гори” доказује супротно:

“Гестапо је послао људе у Ваљево, Јагодину, Вранић и Болеч да испитају како је текло вишебројно убиство у свима овим местима. У Вранић су слали и специјалне фотографе да се сними тамошње убиство од 70 чланова. Гестапо скупља ове податке и шаље у Берлин својој централи, са циљем да компромитују нашу (Равногорску) организацију као терористичку, која врши гори терор него Титове (Брозове) банде…”(“др Краус”, 2/4, к-19)

И доиста, “извештај Бојичића” доказује Истину:

“Броз тражи од српских комуниста (Благоја Нешковића и Сретена Жујовића) да предузму све мере како би у Србији добили што веће симпатије, а народ окренули к себи. Нешковић, у договору са својим сарадницима, доноси одлуку да Дражу Михаиловића, што више компромитује пред народом, са суровим злочинима које ће они сами – Брозови комунисти – починити”:

“Пресвучени у униформе Дражиних југословенских официра, и четничких формација”:

“1) Поклати породице и многе ножеве оставити у грудима деце, и младих, да би сутрадан народ то видео; 2) Уз убијање узвикивати пароле: ‘Живео Дража!’ ‘Живела Равна Гора!’ ‘Живео Краљ Петар Други!’ и гласно псовати комунисте; 3) По обављеном послу, пошто се раздвајају на две групе, и одлазе на две стране, ка Барајеву и Великој Моштаници, комунисти ће запевати јачим гласом да народ чује четничке песме: ‘Од Тополе, па до Равне Горе, све су страже генерала Драже’, и ‘Заклаћемо, убићемо и Тита и Мошу’! ‘Равна Гора победити мора’!”

“Зораида Шпадијер – сведок на монтираном суђењу генералу Михаиловићу – деценијама касније се јадала”:

“Све моје изјаве су лажне и неистините. Никад нисам знала ништа о покољу у Вранићу!”

Околина Вранића, недалеко од Београда, још од Брозовог доба је врло популарна за викендице. Данашњи насљедници досељених пијадинских “бескућника” програмираних у убице Србије и Равне Горе, као и наследници шпанских “апостола” расизма и фолксдојчери Принца Еугена – без обзира на којим високим акадамеским, управним, па и црквеним и СУБНОР-овим положајима у данашњој окупираној Србији су највероватније већина оних који могу приуштити летњиковце у Вранићу. Њима наравно не пада на памет да размисле шта о српској проливеној крви у Вранићу каже “Брозов генерал Рајко Димитријевић”:

“Ово је било безумно!” “Да сам знао у шта ће ме увалити Комунистичка партија никада не бих био њен члан!”(12)

Наравно да су злочини које је НОБ починио били безумље, међутим… шта заправо значи “Гестапо скупља податке и шаље их у Берлин својој централи, са циљем да компромитује Равногорску организацију као терористичку”, која наводно “врши гори терор него Титове (Брозове) банде”? На ово званична формулација такозваних “седам непријатељских офанзива” захтева одговоре на круцијално важна питања:

Зашто би “крајем децембра 1943. недалеко од Београда” Гестапо скупљао податке и чак их слао у Берлин да компромитује Равну Гору као терористе, који наводно врше гори терор од Титове банде?

Формулације данашњих историчара су катастрфофално погрешне: Гестапо – не Хитлер него Гестапо – још од пре почетка рата – не сматра нити Тита “бандитом” нити Титово “језгро” “бандом”! А пошто се черчилијанско ватиканска, управо брозовско усташоизоидна формулација заснива на некаквој сарадњи Равне Горе и Србије са немачким окупатором – зашто би онда Гестапо убеђивао Берлин да је Титова “банда” мање терористичка од Равне Горе – ако Равна Гора сарађује са Нацистима? Зашто би уопште било потребно убеђивати Берлин у то ако Равна Гора и Србија заиста сарађују са Осовином?

Према томе питање које поставља Истина – сасвим је другачије:

Кога Гестапо заиста убеђује?

Ако термин “Титове банде” искључимо као недотупвност наших данашњих историчара, и као данашњи врло злонамеран наставак искривљавања истине – онда се долази до недвојбеног закључка да Гестапо de facto координира са огромном кампањом Западних савезника усредсређеном да Србију и Равну Гору прикаже америчком јавном мњењу као некакве немилосрдне кољаше и сараднике окупатора – управо као некаквог “унутрашњег непријатеља” – и то баш онаквог каквог Тито мора… ликвидирати!!!

Па пошто се званична формула измишљотине такозваних “седам непријатељских офнзива” базира на такозваном Брозовом “језгру” које и у самој формули као таквој и у свим черчилијанским фатаморганама – доминира као пресудaн фактор Брозовог квази-ратовања – мора се зато анализирати тај кључни елеменат фатаморгане:

Шта је управо Брозово “језгро”?

Како то давно рече британска краљица Елизабета I, “открила сам издају у поверењу”(13) питање је да ли се издаја започета у Франковој “Долини палих” – Valle de los Caidos – развила у издају Брозове Инквизиције “антифашистичког” фашизма?

Зашто су Нацисти из француског логора
наводно за комунисте који су учествовали у шпанском рату – довели те наводне комунисте
у Србију
и инсталирали их као Нацисте у језгро Брозовог Зла?

Зато што када се фашисти разголите од етикета у које су се преобукли – лаж непобитно излази на видело: уништити нормалност људи који живе срећно, оптимистички, поштено! То уништење је стварни циљ фашиста! Циљ те њихове мржње поникао је наводно из њихове мржње оних који живе у лепим кућама, који се лепо одевају, који добро једу… Зато су фашисти прогласили такве нормалне у некакве злочинце који су наводно “злочинци” зато што имају све и свашта – без обзира што су то заслужили углавном поштеним радом – као супротност некаквом наводно изнуреном наводно пониженом свету, са наводно упалим образима и наводно празним стомацима… Баш зато нема еклататнијег примера комплекса мање вредности од Милована Ђиласа који је несрећом по њега знао да пише и записује: из свег његовог писанија произилази да је разлог његовог наводног “револуцонарства” био што је за два динара дневно морао да разноси флаше са млеком и остаља их на праговима… богатих!

Међутим, као и сваки злочинци тако и квази-“комунистички” новопечени фашисти Брозове КПЈ, под лажном етикетом “антифашизма”, једино што заиста желе је да се садистички иживљавају мучким убијањем! Тај и такав фашистичи разбојнички злочински порив, учинио је затворенике које су Нацисти ослободили из логора у Француској, у најефектније “преваспитаче” и најоданије убице!

Зато су их Нацисти убацили у Титово језгро!

Зато се из даншње перспективе Издаја Победе Другог светског рата, па наравно и Издаја Србије и Равне Горе од стране Западних савезника у корист такозваног маршала Тита – мора сагледати из неколико драстичних чињеница које оличују данашњи свет као директну последицу те издаје: Данашњицу не оличује само операција “Paper Clip” – “Спајалица” – што само по себи значи “спајање”, у којој је наводно, нацистички астронаутички таленат, доведен после рата у Америку, одрадио услугу Америци управо невероватним и такорећи тренутним послератним напретком америчког ваздухопловства и спектакуларним развојем аустронаутике оличене првим и засада још увек јединим – што је врло, врло чудно – лансирањем човека на месец! Међутим, док данас често у понеким кафанама Чесапик залива недалеко од Вашингтона одјекују тугованке наводно поражених нацистичких тенкиста у најмасовнијем досадашњем тенковском окршају код Курска – Издаја Другог светског рата – или ти пак “спајање” “Paper Clip” “спајалице” – круцијално је питање шта заиста данас оличава данашњицу на глобалној сцени?

Оличава је трајање расизма! Оличава је трајање расистичког холокауста!

Зато је важно истаћи да се актуелност појма “језгро”, толико доминантног у брозовистичкој демагогији – иако је његово значење и дан-данас тотално нерашчишћено – није појавила тек у детаљно документованој анализи пуковника Макдауела објављеној у “Стрељању историје”! Напротив – појам “језгро” појавио се већ у раним данима рата – како ће моје генерације сазнати тек доцније, када одрастемо, доцније када ће као такав мистериозан појам “језгро” доминирати поготово у накарадној западној папагајској пропагандистици брозовистичке догматике Лажи! Већ током Убиства Србије, већ најранија послератна титоистичка пропагандистика наметнула нам је појам “језгро” као појам некаквих нових “апостола” – “Шпанаца” – не само као једино дозвољено и једино некажњиво “историјско тумачење”, већ и као искључиву и наводно “дијалектичку” и наводно “свемоћну” условљеност некакве лажне “праведности” почињеног злочина – који као такав “замењује” сва дотадашња “реакционарна”, “противнародна”, и наводно “фашистичка” вјерују: Славиш славу – злочинац си! Сечеш колач, палиш свећу – реакционар си! А нови “апостоли”… “Шпанци” задржали су дотадашње гестаповске кожне виндјакне, задржали исте лугере специјалне полиције, и наравно… преселили се у конфисковане виле и станове, постали свемоћни секретари реона и гранапа! “Кварт” је “реакционаран” – “реон” није! Нови жреци “језгра” – “Шпански борци” – преобукли су учитеље веронауке у учитеље руског! За “голе и босе”, сада посве природно у отетим вилама – страни језици изузев руског – кажњени су у “рекационарне” и “капиталистичке” јер наводо… нису “антифашистички”!?!?!?

Међутим, иако Брозови “шпански борци” јесу већ тада фигурирали као некакви квази-“апостоли” некавог квази-”комунистичког” Брозовог квази-НОБ-а и квази-НОР-а – тек данас је јасно да су Брозово наводно “револуционарно” – и наводно “антифашистичко” “језгрo” – сачињавали баш ти такозвани Брозови “Шпанци”! И баш зато у разматрању Брозових такозваних “седам непријатељских офанзива” – управо у разматрању да ли су те такозване “офанзиве” уопште реалне – управо да ли је војна сила Осовине уопште предузимала икаква офанзивна дејства против Броза или је Броз био њихов агент – такозвано Брозово “језгро” постаје данас примарни доказ да су такозване “офанзиве” – исто као и навелико рекламирана Брозова “идеологија”, и то наводно “комунистичка” и “револуционарна” – да су управо најобичније измишљотине:

“Очување језгра” испоставља се данас као искључиви modus vivendi Брозовог краткотрајног квази-ратовања у Србији; као искључиви modus vivendi Брозовог дуготрајног шуњања по територијама НДХ и НДЦГ – али и као искључиви modus vivendi његовог наводног “ослобађања територија” и завођења злочиначке диктатуре на њима, наравно лажно називаних и приказиваних као завођење некаквих “револуциоонарних власти” – иако су уствари биле крволочно истребљење превасходно Срба који су и за мржњу Броза и за мржњу “Шпанаца” били искључиви “унутрашњи непријатељ”!

Зато тај злочин из доба рата данас изискује одговорe на суштинска питања:

Шта је стварно значење фразе “очување језгра”? Шта је заиста било “језгро”? Ко је заиста био “језгро”? Испоставља се да су “језгро” били Брозови “Шпанци”! И то по записима самог Броза, Дедијера, Пијаде, Ђиласа… али и Хемингвеја… али зачудо не и Џона Дос Пасоса! Намеће се идеја да као да су “Шпанци” који су се борили против нацистичких фаланги били “комунисти” и били “добровољци”! Међутим, током рада на једној тв серији у Канади, приликом снимања на језеру Хурон, код једног канадског портретисте, прочитао две књиге у којима се документовано доказује да је Коминтерна финансирала и лансирала Пикаса у оквиру своје глобалне операције “разбијања форме”: од сликарства, па преко сликарства све до разбијања форме породице, форме веровања, форме реалности, форме државе, форме нације, форме народа… и тако даље. Међутим, још је значајније, да су ми и поменути портретиста, потомак учесника шпанског грађанског рата, и другом приликом стари шпански емигрант који ми је компоновао музику за серију, па чак и и један принц, син такође шпанског емигранта… када су чули да сам из Титове Југославије – са бесом рекли дословце исто:

Комунисти су издали револуцију!

Судећи поготово по учешћу и врло познатих америчких “Шпанаца” на њујоршком процесу за поштено суђење Дражи Михаиловићу… долази се до недвојбеног закључка да су Брозови “Шпанци” били упрво најамници, управо најмљене убице – као и Броз – камуфлирани: фашисти преобучени у лажне комунистичке догматске иделоге!

Данас, међутим, историја је учинила огроман корак напред баш у рашчишћавању те давне и врло “умишљено занемарене” епизоде Историје:

После епохално завршене Гернике, док сe Броз шепурио по париском Сан Желизеу и “регрутовао” по загребачком Зрињевцу – кажњени Брозови “Шпанци” срповедени су у логор у Француској! У логору су – иза жица – провели све време док Хитлер није окупирао Француску! И гле чуда, једна од првих ствари коју су Нацисити учинили била је да Брозове “Шпанце” – ослободе из француског логора, и… да их спроведу у Србију!?!?!? Нацисти су у окупираној Србији инсталирали неке од Брозових “Шпанаца” за своје најповерљивије доушнике и најоданије потказиваче нацистичкој Специјалној полицији и Гестапоу! Ти “Шпанци” су потказивали превасходо Србе, али и Јевреје и Роме, оптужујући их да припремају оружани отпор против снага Осовине! Доцније током рата, чак иако је Брозово “језгро” евакуисано из окупиране Србије на територију НДХ – потказивање “Шпанаца” заосталих у Србији усмерило се на српске чланове Дражиног отпора против Нацизма! “Шпанци” су потказивали кога су хтели, али су и најзверскије – и то типично усташоизоидно – садистички убијали многе виђеније Србе, најчешће у сарадњи са фолксдојчерима… и то напојени и опијени Брозовом злочиначком лажју: “ликвидација унутрашњег непријатеља”!

Осим доушника Гестапоа и Специјалне…
превасходна већина Брозовог такозваног “језгра”
били су баш ти такозвани Брозови “Шпанци”
које су Нацисти ослободили из логора у Француској,
и довели их у Србију да би их
инсталирали у Титово “језгро”!

Дакле… када се разматра Будућност коју је Зло наметнуло не ради се о самовласним организационим структурма које “предвиђају будућност” – напротив: Ради се о Злу које људском духу натура – не “предвиђа” – него натура – будућност Зла! То је злочин који је починило Титово “језгро”! Због тог злочина почињена је Издаја звана “Тито највећа превара Другог светског рата”!

Према томе:

Офанзиве… Које офанзиве?

Као што чувени злочин нацистичке дивизије Принц Еуген – од злочина нацистичких трупа прераста у злочин фолксдојчера који су већ 1941. довели у Србију усташке крволоке… тако и анализа Брозовог “језгра” прераста у непобитан доказ не-постојања немачких офанзива против Броза – јер управо директно анулира – директно анулира навелико рекламиран такозвани “директан Вермахтов споразум са Титом марта 1943.” – јер током читавог периода ратних дејстава на територији бивше Југославије било је бар стотинак састанака такозваних партизана и Вермахта и одржавана је непрекидана радио-веза Броза и Нациста – и то сходно непобитно документованим признањима ни мање ни више саме Брозове врхушке!

То значи да је блиска сарадња и координација Броза и Вермахта трајала непрекидно током целог рата!

Броз и његово “језгро” не само да нису учествовали у рату против Нацизма – већ чак нити у њиховој декларативној догматици Лажи – они Нацизам уопште не спомињу! Спомињу једино фашизам! И громогласно приписују себи антифашизам! Зашто? Зато да би осим издаје комунизма још у Шпанији – прикрили сопствени фашизам – који они сами крволочно упражњавају јер је фашизам разбојничка потка на којој је заснована њихова мржња! То најбезпоговорније устврђују навелико рекламирана “засједања” такозваног “Авноја” која недвосмислено карактеришу циљ и Брозовог постојања и постојања “језгра”:

Не рат против Нацизма!
Него разбојничка фашистичка ликвидацијa
српског “унутрашњег непријатеља”!

То доказује и блиска повезаност Брозових чауша са Куртом Валдхајмом, шефом немачке обавештајне службе на Балкану – поготово не много познатим Валдхајмовим давањем директива партизанима на Никшићком аеродрому – кога су по завршетку рата НКВД и Удба наместили прво за председника Аустрије а онда за Секретара УН!

Брозовска тумачења непостојећих “непријатељских офазива” су толико очигледно лажна да је на пример “ликвидација главнине партизанских снага у Босни и Херцеговини, односно ликвидација” некакве наводно ослобођене “територије познате као република”(14) – било заиста Брозовово обезбеђење Вермахту несметаног пролазка кроз такозвану “партизанску” наводно “ослобођену” територију – и то добрих двеста километара – да би Вермахт неочекиваним нападом с леђа изненадио трупе Павла Ђуришића којом приликом је Ђуришић ухваћен и побијено преко три хиљаде његових бораца који су се активно борили против Осовине!

Kрајем рата је британски генерал Вилсон, у телеграму, на Черчилово питање како се боре Титови партизани на такозваном Сремском фронту, одговорио: Немци пролазе кроз партизаске редове као “као нож кроз сир”! Иако Википедија приписује ове речи Брозу, Вилсонова конастатација је далеко тачнија: Цвет српске омладине коју је Броз истурио пред немачке трупе у повлачењу – Немци су убијали само узгредно… али: Масовно убиство српске омладине обавили су “језгро”, од њих “преваспитани” партизани, фолксдојчери у немачким униформама, и Месићеве усташе… убијајући Србе с леђа! То је један од одговора на питање улоге “језгра”:
Непобитна је чињеница:
Нацисти су ослободили “Шпанце”
из логора у Француској
и спровели их у Србију
зато да би их
инсталирали
у Брозово злочиначко антисрпско “језгро”!

Према томе:
Зашто би онда Нацисти
уопште предузимали “офанзиве” против Тита?

Зато је “језгро” Титових “Шпанаца”
непобитан доказ
да су такозване “непријатељске офанзиве”
најпокваренија лаж од свих лажи агента Броза!

Мора се открити шпанска везу Брозовог “језгра” са “шпанским” Усташама који су учествовали као најамници фалангиста. Та веза је логична јер су такозвана КПЈ и Усташтво повезани на ликвидацији српског “унутрашњег непријатеља” већ од двадесетих! Требало би продубити анализу улоге НКВД-а да би се открила веза: Броз – “језгро” – Коминтерна – Немачка обавештајна служба – Британска обавештајна служба – улога Марка Месића – и из те везе установити зчетак у већ поменутој издаји “комуниста” Герникe – и тако разоткрити злочиначку везу из које је произашао Броз као највећа превара Другог светског рата! Осим тога, Нацисти су свакако послали и неке “Шпанце” у НДХ што је вероватно довело и до различитости међу самим Усташама: расизам Усташа мора да је презирао губитнике Брозовог типа! Због тога их је Броз стрељао – док је оставио живим само оне Усташе који су пристали да их Тито прошверцује у победнике Другог светског рата! То би коначно разјаснило “две победе” Марковог нећака Стипе Месића! Усто, било би такође добро проучити да ли је Курт Валдхајм одиграо неку улогу у Шпанији и да ли је можда он један од заснивалаца идеје некаквог “бољег Нацизма” од Хитлеровог, управо… некаквог “најбољег Нацизма”!

Којег? Наравно расизма Ватиканове инквизиционе јереси:

Србе које Усташе и Броз нису побили преваспитати у Титове убице Равне Горе и Равногорске Србије! Јер… навелико рекламиране Брозове такозване “непријатељске офанзиве” су Лаж! Циљ авнојског злочинства био је убити током рата виђене српске грађане, а онда по завршетку рата, истребити прво велике градове Србије, а онда вароши и села, па депортовати Србе староседеоце… А током рата, оне избегле српске јаднике који су преживели Усташки злочин побити на лажним “ослобођеним територијама” – уствари у логорима у којима је “језгро” прво побило све Србе у којима су преживели Српски Национални Дух и Православље – па онда просте и необразоване преваспитати у зликовце којима је обећано:

Отимите Србију! Убијте Србију!

Да ли је Марко Месић пуцао у очи Исуса Христа зато што није могао да преживи да је супериорна расистичка Мржња Усташтва натерана да преживи под знаком Титове лажне петокраке? Да ли Месићев супериорни расизам није такво преживљавање сматрао као његов нећак Стипе некаквим “двијема побједама” Хрвата у Другом светском рату? А можда је и требало да буде задовољан, јер најзад… па зашто би Титов усташки генерал Туђман био примљен у вашингтонском Музеју Холокауста… са државничким почастима? Можда у свему томе и има неке логике, зар не? Али… које логике? Па наравно… расистичке логике Зла:

“Папистички тоталитаризам”: Расизам Римокатоличанске јереси!

2014: “Папа је архијеретик и кривац за вечни грех истрајања у непокајаности, у највећем скандалу Хришћанства – у папистичком тоталитаризму”!(15) 1991: Патрик Бјукенан захтева одбрану Хрватске јер су “Хрвати Бедем против Православља”! 2014: Карл Билт оптужује: “Православље је највећa опасност за западну цивилизацију! Путин прави православни бастион против Запада”! Данас наследници Мржње тог “најсупериорнијег расизма” отворено оптужују да је чак и “Совјетски Савез с његовом комунистичком доктрином – барем остајао у оквиру система идеја створених на Западу” – на супрот Путиновој “новој Русији која се враћа својим традиционалним вредностима – корену Православља“!(16)

А “језгро”? “Језгро” није само “језгро” ратне преваре – “језгро” јесте “језгро” Зла! Зато расизам “папистичког тоталитаризма” траје и данас:

Убиство Србије и луђење досељених потомака “језгра”!

Из удобних не рекверинаих него отетих станова и данас гласно одзвања лаж о Убиству Србије. Наводно су “пре свега убијани” – само – “сарадници са окупатором”, а онда, “међу њима – свештеници, ђаци, чувени глумци (попут Аце Цветковића), књижевници (попут Светислава Стефановића), шеф Црвеног Крста Петар Зец, бројни професори универзитета, домаћице, радници… Систем је, према речима аутора изложбе, био једноставан. Међу оне за које се знало да су издајници” и који би наводно “у сваком систему били кажњени уписало би се понеко звучно немачко презиме и прегршт имена невиних грађана, којих су Удбаши желели да се реше…” Наводно су “Спискови били јавно објављиваи на стубовима а онда би се кретало ‘у акцију’.” Наводно су “Чланови тајне полиције, из личних освета или због партијског напредовања, ликвидирали око 56.000 људи. Од тога, више од 30.000 стрељањем. Око 3,000 њих страдало је након фарсичних судских процеса у којима су унапред били осуђивани, а остатак је завршио у логорима и затворима у Градишки, Билећи, Столцу, на Голом Отоку, Забели и Пожаревцу (кроз коју је прошло више од 40.000 људи), Рамском риту где се налазио логор за жене – открива аутор изложбе.”(17) Е брале, брале… пре свега нису уопште убијани они “за које се знало да су издајници” – нити они “који би у сваком систему били кажњени”! Не! Ради се о руљи која је убиства вршила: Они који су убијали знало се да су они издајници јер су били сарадници окупатора! Убијало је “језгро” и “логораши” које је “језгро” преваспитало у убице Срба. Није се Удба скривала иза “звучних немачких презимена” нити је “кришом додавала прегршти невиних грађана”, и јесте се “држало спискова” али ни “језгро” ни њихови “логораши” нису убијали само “због освета”, нити само због “партијског напредовања”! Не! Иако свакако да јесу страдали и неки са немачким именом – “језгро” и логораши убијали су Србе Србије и Србију коју су расистички мрзели!

Убиство Србије био је развратан холокауст! Холокауст је био ликвидација наводног “унутрашњег непријатеља” – које је фашизам – а баш та никаква “диктатура пролетаријата” него фашизам – јесте de facto био стварни унутрашњи непријатељ – и то непријатељ Добра и Цивилизованости – који је поштене Србе измислио у “унутрашње непријатеље” и фанатично и разбојнички их ликвидирао у име расистичке мржње!

“Унутрашњи непријатељ”
злочиначког фашистичког “језгра”
био је српски национални Православац!
Холокауст лажног антифашизма,
лажно назван “У име народа” био је
злочиначка инквизиција Правде
у име расистичке мржње!

Ту мржњу против Србије Енглеска је “озваничила” као “опште европску” већ пре атентата на Обреновиће – лажно дефинишући Србију као злочиначку земљу у којој је убиство наводно политичко решење! Сходно овом устоличеном расистичком презиру Срба – “званично” предодређених за ватиканску “европску” инквизицију – после атентата 19. маја 1903. – Енглеска”, чија историја врви заверама и краљеубицама – проглашава Србију “земљом завереника и краљеубица”, и на захтев Енглеске – европске земље прекидају дипломатско општење са Србијом! Британско-ватиканска инквизиција Србије није се наставила само мучком издајом Срба, Српског Јунаштва, и de facto Српске Победе над аустроугарском расистичком цивилизацијском помраченошћу у Првом светском рату – већ кулминира још мучкијом расистичком инквизицијом Срба у Другом светском рату, намећући антисрпску мржњу садистичког и наводно “супериорног расизма Усташтва” – via Титоизам! Зато је време да Историја престане да булазни о некаквом “грађанском рату”: док је Србија крварила у рату против Нацизма Запад и Нацизам и Папство и Усташтво разуларили су на Србију Брозов фашизам!

“Геноцид Мржње над Истином”(18)

Истина: Изузимајући малобројне издајнике сараднике окупатора, као што поштеним Србима савест не би дозволила да стану на страну расизма и против слободе – тако поштеним Србима савест никад не би дозволила да приступе Брозу да су знали у шта ће их “увалити Брозова” лажна “КПЈ”! Али… таквих који су се опаметили и схватили премало је остало живих јер су их такозвани “комунисти” већином побили! A од још живих… премало је оних који се данас усуђују да се ослободе брозовистичке затуцаности и да се определе за Истину! Зашто? Зато што агент Броз није био никакав идеолог, зато што је уништио српско руководство КПЈ и то – уништио га са Србима, камуфлирајући ликвидацију Срба лажним партијашким идеолошким фразама! То је непобитан доказ да су такозване “непријатељске офанзиве” – измишљотина јер злочин који је већ тада започео остао је агенту Брозу увек његов искључиви циљ: “Још 1928. године КПЈ је на свом 4. Конгресу у Дрездену усвојила документ да Југославију, као творевину из Версаја треба разбити на посебне државе – Хрватску, Словенију, Македонију, помиње се и стварање независне и уједињене Албаније. КПЈ 1934. први пут заузима став да право на отцепљење од Југославије имају чак и две националне мањине, што је јединствен пример у целокупној историји комунистичког покрета у свету! Ради се о две националне мањине које се налазе на територији Србије” јер је – ”Србија синоним те Југославије која је створена на српској крви у Првом светском рату“! Зато своју злочиначку антисрпску мржњу такозвана “КПЈ претвара у сарадњу са сепаратистичким покретима у Југославији пре Другог светског рата” за остварење свог “основног циља” – ради “разбијања Југославије” и “преузимање власти на” наводно “револуционаран” – a уствари на разбојнички “начин”! Зато се ова “здруженост КПЈ“ са фашистичким “сепаратистичким покретима у Југославији може пратити од њеног оснивања… све до распада Југославије”!(19) Здружењем са фашизмом руководили су Британци и Ватикан, али и Нацизам и Усташтво, од првог до последњег дана рата! Најеклататнији примери издајничке преваре и антиспрског злочина су Ужице, Сутјеска, Неретва, Дрвар: “Титу, Усташтву и Ватикану су Дража Михаиловић и Србија” били “једини и прави непријатељ” – циљ њиховог злочина – одувек је био убиство Србије и Равне Горе и остварење “грандиозне римокатоличке Словеније и Хрватске у рестаурисаној постратовској Кумровачкој Југославији.” Зато “на корпус деликти документ, тј. на писмо босанском комунистичком харамбаши Иси Јовановићу, које су осим Броза потписали и Срби Александар Ранковић и Сретен Жујовић – директно се надовезује и депеша, коју је кумровачки машин-бравар својеручно написао и потписао 30. марта 1943. у виду наредбе и упутио Штабу тзв. ‘Босанског корпуса НОВЈ’, у којем је дословце латинични текст”:

“Svu vašu borbu upotrebite protiv četnika u centralnoj Bosni i Krajini, a odbrambenu borbu voditi protiv ustaša ako vas napadnu”!(20)

”Само ако вас усташе нападну” је најбестидније замазивање очију заблуделима који су поверовали да учествују у некаквом “комунистичком покрету” – несвесни да уствари учествују у фашистичком расистичком злочину Мржње:

“Руководство В. Мачекове Хрватске сељачке странке (ХСС), које је 10. травња 1941. отворено и јавно позвало хрватско пучанство да прихвати хрватски нацистички режим поглавника Анте Павелића и његову ГДХ – издало је хрватском пучанству 14. априла 1943. до сада вешто прикривану ‘Окружницу’, којом се од Хрвата… отворено тражи”:

“Ступајте у редове народно-ослободилачког покрета,
који је хрватски,
јер је његово вођство у хрватским рукама”!

“Под паролом демократских принципа,
ми код Савезника
морамо Србима избити из руку
легитимацију коју данас имају”!(21)

Сакривање ове “Окружнице”, и сакривање Брозових, његовог “језгра” и фолксдојчера легитимација службеника Вермахта и Абвера као некаквих “државних тајни” – јесте сакривање онога што Броз – не идеолог него најмамник обавештајац – јесте радио у Другом светском рату:

Исти антисрпски злочин који почињава непрекидно од двадесетих!

Зато Истина мора отворити очи свима: Броз је Обавештајац – не идеолог!

“Наравно, кумровачка хисториографија има и ‘умесне’ одговоре на овакве корпус деликтије” – лажући као да се ту наводно ради о некаквом “издвојеном случају који се објашњава тренутном војно-политичком ситуацијом на западно-југословенском ратишту”! Које је то непостојеће “западно-југословенско ратиште“?

Не ради се ”ни о каквом “тренутном окретању ћурка наопако услед” никакве наводне “новонастале ситуације”! Напротив, ради се “о стратешкој политици и деловању на терену током читавог рата”!!! “Наиме, Немци – нису организовали офанзиве Weiss 1 и Weiss 2 против партизана – већ против Михаиловићевих четника како би их разбили на простору Крајине, Босне, Херцеговине и Далмације пре планираног савезничког искрцавања на источну обалу Јадрана”! “Немци су фактички послали партизане на четнике да им на Неретви одраде посао што су Титоисти и испунили уз стихове “Партизани спремте митраљезе да пуцамо на краља и Енглезе!” “Дакле, заједнички и једини непријатељи и Немцима и “Кумровчанима” су били четници тј. ЈВуО Драже Михаиловића који су се у пролеће те 1943. спремали да сачекају и прихвате англо-америчке савезнике у Далмацији што је за Немце значило отварање другог фронта у Европи и повлачење назад у Немачку – а за Брозовце” – за Броза, његову врхушку, и његово нацистичко фашистичко усташоизоидно “језгро” – наравно дуго сневану “реализацију” злочина убиства Србије:

“Разбијањe србског националног бића
и свођење Србије
на територију Смедеревског санџака
као економско-финансијске
колоније Словеније и Хрватске”!(22)

“Истина против света”

Убијена Равногорска Србија бејаше Отаџбина Духовног Српства која је одбила да призна капитулацију Слободе, Правде и Истине! Ту светачку одредницу племенитости Нације – попут чувеног прадавног бојног поклича “Y gwir Erbun y byd!” – “Истина против света!” – којим је шездесете године наше ере краљица Боудика повела Шкоте у ослобођење од Римског царства – Дража је овековечио једноставно, сажето, војнички, кристално јасно: “Не признајем капитулацију!” Као и Српска православна одлучност моралне одговорности “боље гроб него роб” – и као и “Истина против света” – ове одреднице Правде су за вјеки навек Камен Темељац Трајања Добра: “Истина против света”! Зато одговор на Лаж произилази из познатог “мудровања” Брозовог кумашина Винстона: “Русија је загонетка упакована у мистерију, а унутра је ребус”! Али је завршна Черчилова фраза мање позната: “Кључ је национални интерес Русије”.(23) “Kључ” Лажи јесте Мржња! “Кључ” Мржње јесте Убиство светачке одреднице племенитости Српског националног духа Српске православне Нације! Зато што Черчил одредницу Истине покушава да окужи и депласира као некакав “национални интерес” – зато је Дух Племенитости Слободе – увек сам!
Зато је Истина увек – “сама против света”!
Зато јер Православни Дух Срба
јесте “кључ”!
И зато Срби “за Запад
никада неће бити добри:
зато јер су Православци”!(24)

 

Које офанзиве?
Зато Лаж Зла и дан-данас
врши “геноцид над Истином”!
Амин

 

Часлав М. Дамјановић

www.Ravnogorskivenac

____________

(1) Википедија, “Sedam neprijateljskih ofanziva”)

(2) “Легализација хрватског ”Magnum Crimen”-a”, Владислав Б. Сотировић, Новинар.де, 04/14/10)

(3) “Збигњев Бжежински је рекао: “Комунизам је готов, на реду је Православље”!”, Борба за веру, 05/15/14)

(4) “World War II Commanders”, Ian Westwell, Metro Books, New York, 2008)

(5) Википедија, “Sedam neprijateljskih ofanziva”)

(6) Википедија: “Operation Uzice – Операција Ужице”, 2014)

(7) Исто

(8) Владислав Б. Сотировић, “Почетак Титоистичког забагривања Србије и Српства”, Новинар.де, 08/07/10, Наведео из “Српски погледи”, 09/01/99).

(9) Владислав Б. Сотировић, “Почетак Титоистичког забагривања Србије и Српства”, Новинар.де, 08/07/10)

(10) Википедија: “Operation Uzice – Операција Ужице”, 2014)

(11) Милослав Самарџић: “Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета“, четврти том, НИП, “Погледи“, Крагујевац, 2007, стране 67-76)

(12) “Разоткривена комунистичка превара – Седам деценија од стравичног злочина у селу Вранићу 1943. године”, Новица Стевановић, генералштабни пуковник у пензији, www.savremenaistorija.com)

(13) “I have found treason in trust”, Queen Elizabeth I, Tudor)

(14) Википедија, “Sedam neprijateljskih ofanziva”)

(15) Архимандрит Георгије Капсанис)

(16) “Лавров: Запад се удаљава од Русије због њеног повратка Православљу”, Борба за веру, 06/07/14)

(17) “OZNA ubila 56.000 Jugoslovena između 1944. i 1953. godine!”, Katarina Vuković, “Telegraf”, 06/05/14)

(18) Парафразирано: “Сребреница – геноцид над истином”, пуковник Ратко Шкрбић)

(19) “Неоткривене тајне Титовог архива“, Јована Вукотић, 04/27/13, 22:07, http://serbian.ruvr.ru/2013_04_27/Neotkrivene-tajne-Titovog-arhiva/)

(20) Копија Титове својеручне депеше, Архива Војно-историјског института, Београд, Штаб врховне команде, Четничка архива, К-12, 30/12, “Четници једини непријатељи”, Владислав Сотировић, Новинар.де, 04/07/10)

(21) “Легализација хрватског ”Magnum Crimen”-a”, Владислав Б. Сотировић, Новинар.де, 04/14/10

(22) “Четници једини непријатељи”, Владислав Сотировић, Новинар.де, 07/04/10)

(23) Черчилов цитат из “An uncensored history of America’s top secret military base”, Annie Jacobson, Back Bay Books, New York, Boston, London, May 2012)

(24) “Збигњев Бжежински је рeкао: “Комунизам је готов, на реду је Православље”!”, Борба за веру, 05/15/14)

 

 

Прослава Нове године као национални празник!?
Прослава Нове године као национални празник!?
Posted 3 months ago

Министарство за науку и културу Владе ФНРЈ доставило је акт следеће садржине:
Виктор Грозданић, 31.12.2018

***

„Ових дана дискутовало се у министарству за науку и културу заједно са преставницима Народне омладине и савеза…

Митрополит Амфилохије и даље празнослови….
Митрополит Амфилохије и даље празнослови….
Posted 3 months ago

Каква су то тешка, болна и парадоксална времена настала кад ми , обични лаици, без неког формалног теолошког образовања указујемо митрополиту Српске Православне Цркве да празнослови?...Тај митрополит мора да је…

Вл. Филарет: Када ће се у Српској Православној Цркви говорити истина?
Вл. Филарет: Када ће се у Српској Православној Цркви говорит…
Posted 3 months ago

ПРЕДСЕДНИКУ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ Г.ИРИНЕЈУ и СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ
Ваша Светости,

Браћо Архијереји, чланови Светог Архијерејског Синода,

Дана 25.септембра 2018.године позвали сте мене и надлежног милешевског епископа, како кажете у позиву,…

Сутјеска 1943. г.: Први атентат на Јосипа Броза Тита
Сутјеска 1943. г.: Први атентат на Јосипа Бро…
Posted 3 months ago

Да је југословенска повесница за време и након Другог светског рата плански, систематски и изнад свега крајње успешно кривотворена у корист физичких ратних победника који су „ослободили“ и Београд и…

Сутјеска 1943. г.: Први атентат на Јосипа Бро…
Клетва шест: Површност царује, ум куња
Клетва – шести део. Површност царује, ум куња…
Posted 5 months ago

Можда се жалопојка о Оче наш и Правди у данас може схватити као застарелост и можда се баш зато данас и третира као “било некад сад се и не приповеда”,…

Клетва – шести део. Површност царује, ум куња…
Писмо Маргетића премијеру Хрватске
Отворено писмо Маргетића премијеру Хрватске
Posted 5 months ago

Поштовани господине Пленковић, иако због нарушеног здравственог стања, након пуна тридесет и три дана штрајка глађу, лежим непокретан у стану, знам да је у најмању руку пристојно одговорити како на…

Отворено писмо Маргетића премијеру Хрватске
Парада храбрости, снаге и достојанства 29. септембра у Београду
Парада храбрости, снаге и достојанства 29. се…
Posted 6 months ago

Удружење особа са инвалидитетом „Феникс“, Удружење особа са инвалидитетом „Тавор“ и Удружење грађана особа са инвалидитетом „Нови хоризонт“ организује Параду храбрости, снаге и достојанства 29. септембра од 12.30 до 16…

Парада храбрости, снаге и достојанства 29. се…
Мед, жуч и остала голотиња
Мед, жуч и остала голотиња
Posted 6 months ago

Јутрос разговарам са Чичом, дугогодишњим пријатељем - кога, деценију прогоне, највише због добра које је многима чинио. Ухлебио је један мањи град са платама изнад и оног набилдованог просека за…

Мед, жуч и остала голотиња
Клетва пет.Слобода и Правда…
Клетва – пети део.Слобода и Правда…
Posted 6 months ago

“Некада је Србин дан започињао са Оче Наш...” Некада је химна Срба била Боже Правде... Зашто? Зато што смо Бога Оца нашега молили за Правду... можда чак... и једино за…

Клетва – пети део.Слобода и Правда…
Клетва четири: Муљ…
Клетва – четврти део. Муљ!
Posted 6 months ago

Одговарајући на питања која неумитно намеће данашњица можда је најдостојанственије одговорити на питање: чему су нас учили... или можда: чему су нас научили... или можда на пресудно питање: чему нас…

Клетва – четврти део. Муљ!
PreviousNext



1 коментар у вези “Брозових “Седам непријатељских офанзива”!”
  1. Hvala G. Caslavu M. Damjanovicu, sto je ovim svojim clankom SRBsku javnost posjetio na jos jednu istorijsku istinu koja se precutkuje i planski sakriva od SRBskog Naroda. Naucno je dokazano da nije bilo nikakvih partizanskih Sedam ofanziva. To su bile ofanzive njemacke vojske protiv KJV u Otadzbini ili cetnika Draze Mihailovica. Vodeci borbe protiv Cetnika, njemacka vojska je usput progonila i komunisticke odmetnike ili partizane Josipa Broza Tita!

    Komunisti koji su bili na celu partizanskog pokreta cijelo vreme rata su izbjegavali sukobe sa Nemcima i ustasama. Oni su pokusali preko Velebita u Zagrebu da naprave savez sa Nemcima. Njemacka komanda u Zagrebu je bila napravila sporazum sa partizanima o nenapadanju. Taj sramni sporazum izmedju partizana i Njemacke Komande u Zagrebu ponistio je licno Hitler uz rijeci da Njemacka sa “partizanskim komunistickim banditima ne pregovara”!

    Istorijska je istina da partizani nisu nikada vodili borbe sa njemackom vojsko ako nisu morali. Partizani su uvije bjezali ispred njemacki vojske, a borbu su prihvatali samo u krajnjoj nuzdi kada vise nisu imali mogucnosti da pobjegnu. Partizani su “junacki” pobjegli ispred njemacke vojske najprije iz SRBije u Bosnu. Ona je bila idealna za partizane. U Bosni su partizani bili tokom cijelog Drugog svetskog rata pod zastitom ustasa Ante Pavelica.

    Sporazum o suradnji izmedju ustasa i komunista sklopljen je davni tridesetih godina proslog vijeka u zatvoru Sremske Mitrovice,u kome su komunisti u ustase posle donosenja zakona o zastiti drzave zajedno izdrzavali svoje zatvorske kazne. PREMA TOME, SVAKO TREBA DA ZNA ISTORIJSKU ISTINU DA NIJE BILO NIKAKVIH SEDAM PARTIZANSKIH OFANZIVA. BILO JE SAMO SEDAM PARTIZANSKIH BEZANIJA. BEZECI ISPRED NEMACA PARTIZANI SU SRBSKI NAROD TJERALI U ZBJEGOVE I POSLIJE NEZASTICENE OSTAVLJALI NEMCIMA I KRVOLOCNIM HRVATSKIM USTASAMA NA MILOST I NEMILOST!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo