Вести

Тако се каже у народу кад неко говори, свеједно шта, тек да су уста запослена, па макар она причала и највеће глупости. Несрећа је у томе, што тај „неко“, у последње време, јесте неко и нешто, чак – званична лица, па се не зна, да ли им то служи као средставо за убијање досаде или, пак, као додворавање Западу. Биће ово друго. Јер им је то главни посао.

пише Проф. Др. Слободан Турлаков, 04.04.2014

***

Међутим, ако се, према народу, они и тиме понашају као према збиру глупака, морали би да знају да они који их слушају на страни, да нису ни наивни, нити пак невини, кад је реч о Србији, а поготову да нису лишени здраве памети. Но, „ове“ то много не погађа, главно је да могу да их уврсте у своје пријатеље, тј, у оне који их подржавају и одржавају, те није чудо што Дачић констатује, да се о њима боље прича на страни, но у самој земљи, поготову од Бриселског споразума, који, иначе, представља главни подупирач њихове власти.

Зато се и одлаже питање формирања Владе, јер се напољу тражи модус како би двојац Вучић – Дачић остао у игри, без обзира што су многи незадовољни, унутар СНС, у погледу те „игре“, јер нису се они борили током избора за туђе фотеље, већ за сопствене. Али, сила Бога не моли, па ни овога пута. Иде се чак дотле да се тражи да се Србија прикључи ЕУ у погледу санкција Русији, без обзира на огромну штету коју би тим „слеђењем“ Европе доживела. Али, кога то у Европи интересује.

Јер, без тог „пута“ нема уласка у Европу!

Иако смо много пута указивали на очигледне глупости у поступцима и говору тзв. државног врха, ипак не можемо да верујемо да ни они који се тим баве, нису толико лишени здравог разума, да не виде и не схватају куда иду, куда их европски ултиматуми воде и гурају.

Једно време су се заносили паролом: и Косово и Европа, а сад: и Русија и Европа, али као што ни прва парола није прошла, неће ни ова, и то је главни разлог, што и крај потпуно чисте изборне ситуације, Вучић избегава формирање Владе, иако обећава неке датуме, који ако се и остваре не решавају главни проблем – европски, а отвара унутрашњи, чије је последице тешко сагледати.

Србијом се не бави само Европа, већ и регион, понајпре Црна Гора, већ и због сопственог става према Русији, од које је живела не само током целог 19.века, већ и за време Миловог режима, који сад види свој спас у угуравању у НАТО, који му треба највише, да не кажемо, једино, на унутрашњем плану. Тако Лукшић, потпредседник црногорске Владе, на сарајевској ТВ, коментарише недавну Дачићеву изјаву, по којој је „Републику Српску створио оптуженик Хашког трибунала“. Овакву гадост треба рећи, чак и кад она потиче од оног који је – створио Бриселски споразум.

Али, кад се зна, а то и он зна, да је тај „хашки затвореник“, створио управо њега, тог подмуклог каријеристу, што је, у ствари, највећи Милошевићев промашај, спремни смо да помислимо да је овакав Дачић, такорећи, Милошевићева освета Србији, што га је, на сам Видовдан, предала Хагу.

Но, независно од Дачићевог „стварања“, Дачићево повезивање Милошевића и Републике Српске, многоструко говори, а пре свега се уклапа у многе западне приче о Републици Српској, које је излажу многим опасностима, што, нема суње, Дачићевим промакнућима одговара. Шта више, тај титуларни премијер „заборавља“, да је Милошевић створио Републику Српску неколико година пре но што је одведен у Хаг, још док је за Запад важио као званични гарант Дејтона, и кад је Дачић „ударао темена“ Милошевићу, дижући га у небеса

Лукшић, у закључку свог коментара тврди да је „Дачићу важније да обнови мандат. него да добије Нобелову награду“! чиме је показао, да није случајно коментарисао Дачићеву изјаву.

Нема сумње да би Дачић, као тзв. социјалиста, желео и једно и друго, хвалећи се преко „Гласа Америке“, како је „поносан на резултате који су остварени у државној политици у протеклих годину и по дана, којима је Србија учврстила своју међународну позицију!“ Дакле, под њим као премијером, свеједно што је ППВ и њему диктирао шта има да ради. Знају то и Американци, али им годи да имају као свог човека, једног таквог, макар, и титуларног премијера

Наравно, Дачић прелази преко тог „детаља“, па наставља: „Ниво међусобног поверења (са САД) је нарочито подигнут у последњих годину и по дана“ (тј, од кад сам ја премијер!) „Хејг, Хилари, Бајден били су, када сам са њима разговарао, импресионирани тиме шта је Србија, не само на речима, него и на делу постигла, и на отворењу преговора са ЕУ и са Приштином!“

Користећи „Глас Америке“ да обавести Србију како он лично стоји у Америци и на Западу, Дачић је на најдиректнији начин указао и ППВ-еу на ту чињеницу, којом му је скренуо пажњу да он, Дачић, има да остане у Влади, и то не као шеф неког безначајног, левог министарства.

Шта ће и коме ће Ускрс донети украшено јаје, то ће се тек видети, тек спектакуларних изненађења неће бити. Сви су они под истим кишобраном!

Ових дана је председник Николић боравио у званичној посети Аустрији, где је употребио своја уста на један доста алармантан, готово понижавајући начин. Па тако каже „Аустрија је била Србији узор у стварању модерне државе“. Које? И кад то? Кад нам је кроз цео 19. век и прве две деценије 20. века била крвни непријатељ, са жељпм да нас збрише са лица земље.

Да би ова изјава била неодрживија, он је поткрепљује речима: „Историја нас је много чему научила, укључујући и то да ни један народ не треба да се стиди онога, што је неко учинио у његово име“! Сам Бог зна шта је овим хтео да каже, али близу је памети, да он овим као да жели да каже да Аустрија не треба да се стиди толиких злочина које нам је починила, јер су то учинили појединци у име њеног народа, иако је сав народ ишао одушевљено против нас, предвођен тим појединцима.

Идући даље неким неразумним путевима, он каже: „Ратови (?) су однели 1/3 нашег становништва, изменили су нашу генетску структуру, а нисмо добили оно што нам је припадало , иако смо били на страни победника. Зато за нас нема ратовања!“

Просто фантазија! Све је помешао! И рат против Аустрије у одбрани земље, у ком смо изгубили трећину нашег српског (!) активног становништва, и да смо били на страни победника, дакле против Аустрије, и да нисмо, с обзиром на толике жртве, добили адекватну накнаду; те, према томе и зато, за нас више нема ратовања!

Аман Председниче, ове тврдње не доликују ни малим матурантма!

Да би се ови и овакви промашаји довршили, следи његово обавештење аустријским домаћинима, да је у Србији „планирано да се организује заједничка свечаност (??!!) поводом 100 годишњице Првог светског рата, на коју би био позван и председник Аустрије, Фишер, што би био коначни знак да „тај рат у нашим главама не постоји“

Другим речима, председник Николић, има намеру да укине историју, у чијим то главама? Хоће ли тиме нестати и оних 8.000 умки на тамошњем италијанском гробљу, у којима почивају српски интернирци и заробљеници? које је званично посетио!? А шта ће бити са оном трећином Срба и Српкиња изгинулим од Аустрије, чије су хумке посејане широм Балканског полуострва, хоће ли и оне нестати? Хоће ли се спалити толики мемоари, толики записи, толика сведочанства, толики архиви. (У Сарајеву су већ почели!)

Просто, ужас!

Но, то није све.

Јер, он каже: „Србија у сукобу великих сила у историји, после Другог светског рата, није била ни на једној страни, није могао да је присвоји ни источни, ни западни блок, била је увек своја и тако ће радити и даље“.

Која је то Србија, аман председниче?! Зар у Титовој Југославији? Ко је уопште њему смео да помене Србију, чак и у унутрашњим проблемима, а камоли на међународном плану! Ово је, збиља, исувише!

„Србија ће врло тешко да преживи без чланства у ЕУ и без пријатељства са Руском федерацијом“, мислећи, ваљда, на актуелну кризу око Украјине.

Па, у том контексту, „новој Влади ће посаветовати да сачека да се велики помире“.

Још једна фантазија!

За нашег Председника је „Очигледно постало јасно да је Србија мост између Истока и Запада. Зато је потребна неутрална позиција Србије на све што се дешава, јер неко мора да повезује Исток и Запад“. (Позајмио од демисионираног Коштунице!)

Није то први пут да се наш председник разбацује Србијом. Учинио је то кад је у Турској рекао: „Србија је Косовском битком омогућила Турској војни продор у Европу, а сад ће бити мост њеном економском продору“!!!

Шта ради онај његов Ђурић као званични саветник за иностране послове, то се нас не тиче, али се чудимо проф. др Антићу, како он овај бламаж доживљава и преживљава.

Наравно, и трећи члан тзв. државног врха, има уста која преко сваке мере употребљава. Поготову за обећања бољег живота, тј.за тешке реформе.

Једна од последњих таквих „употреба“ збила се 31. марта путем РТС-а:

„Бољи живот (почеће) на половини мандата, када ће драстично бити смањена незапосленост . Дајем гаранцију! “

Јавише се многи коменататори да га подсете, да је већ две године прошло у претходним мандату, са истим обећањима, и – ништа!

Било па прошло.

„Важно је да су грађани разумели у колико се тешкој ситуацији налазимо.“ Па су, зато и гласали у огромном броју за СНС, као никада у парламентарној историји последњих година, и дали му прилику да настави да реформише Србију и да од ње ствара уређену, модерну, сигурну државу, у којој ће се вредновати рад, знање и поштење.“

А резултати у употреби тог „тројства“?

„Радиће се на привлачењу инвестиција од пријатеља са свих меридијана“

Никако да помене привлачење дијаспоре, која је чак основала и привредно Удружење у Београду, за помоћ матици… али шта вреди, кад они добијају горе услове него странци, како је обавестио председника Николића, наш цењени градитељ Ћурчић, широм Русије!

Да останемо са ППВ-ом.

„У Србији се више неће толерисати тајкунско-криминално-политички систем који је владао годинама, који гуши и разара економију“, што значи да се последње две године, од како је ППВ на власти, да се и тад толерисао тај и такав „систем“, упркос толиким обећањима, да неће бити – недодирљивих!

Требало би ППВ обавестити да их има, још како и колико. Није ли он сам толико пута претходну владу Тадић – Динкић – Дачић, оптуживао за невиђену пљачку Србије, па је по паду Тадића, формирао Владу са онима који су из опортунизма власти, прелазили преко постојања тајкуна, и у Влади и око ње! Али, ником није ни длака на глави фалила, упркос упропашћивању толиких јавних предузећа од стране њихових партијских кадрова, и сви они и данас, после две године Вучићеве владавине, раде свој уходани посао. Једини тајкун којим се китио током те владе, био је Мирослав Мишковић, кад он ових дана објављује да је започео градњу нове, друге, велике хладњаче на плантажи јабука у Челареву, у коју ће до августа ов. г. уложити 50 милиона евра, која ће запошљавати 200 сталних и 1 000 сезонских радника! Аферим!

То је оно што је већ толико пута писао Миша Ђурковић, омогућите способним домаћим капиталистима да улажу у производњу! Не хвалите се њиховим онемогућавањем, утолико пре што се главни, политички тајкуни, нити хапсе, нити онемогућавају, већ зидају тржне центре усред Београда!

А ако је реч о хапшењима, почните од врха, онако како је Миле Исаков, бивши амбасадор Србије у Израелу, пријавио: да су председник државе Тадић и министар финансија Динкић, ојадили државну касу са 20 милиона евра приликом куповине фамозног израелског сателита, који никад није ни стигао у Србију! Колико је већ месеци прошло од те пријаве, и ништа! Али то „ништа“ пада, у првом реду, на главу ППВ-а, које му одузима право да било шта обећава.

Будућност је, како рече Флобер, наша грозна садашњост!

И чему онда таква и толика обмана: „Наш посао је да земљу водимо озбиљно, одговорно, државнички. То неће бити лако и сви неће бити задовљони!“

Из претходног се види да неозбиљност цвета, да одговорности нема, а по најмање државничка способност. Једноставно речено, тек да се нешто каже, свеједно који пут.

И док се он тако, у ветар, као и обично, залаже, за бољу Србију – кроз две године, Дачић са Кацином, га опомињу, тражећи да Србија што пре добије снажну и оперативну Владу! При чему су закључили да је Србија „постигла значајне резултате у бриселском дијалогу. Важну за стабилан и трајан мир читавог региона“., што, дабоме, опет истиче у први план Дачићев допринос који Запад на првом месту цени и вреднује, па самим тим и његово право да остане у Влади, као његов и њихов гарант.

Другим речима, Дачић и Вучић, по потреби Запада, рокирају своје функције, чиме су резултати избора, на високом, европском и америчком, нивоу, анулирани! Вучић је испао наиван јер је очито заобиђен на ефикасан начин, како је то Америци потребно.

Кад је, пак, реч о тим резултатима, председник Војвођанске Скупштине и Савеза Војвођанских Мађара, Иштван Пастор, доста ултимативно је изразио своје интересовање за пет министарстава (!), јер је СНС, пре избора, обећао СВМ да ће бити део парламентарне већине; па, дакле и да учествују у извршној власти, на нивоу државних секретара. „Не желимо да се срамотимо учинком тих људи. Кандидоваћемо за та места врло стручне људе, привржене својој струци и земљи, који могу да помогну да се ствари померају унапред“.

Лепо и доста разложно изнесено, утолико пре и више, што ни једна наша странка, на челу са СНС, не може да кандидује људе „привржене струци“, већ само и једино – странци, што се и тражи и награђује.

Колико уважење Пастор има у Мађарској, видело се и по томе што је на недавном владином митингу у Будимпешти, поред председника владе Орбана, говорио и сам Пастор, позивајући Мађаре ван матице да гласају за Орбана, чиме му се реванширао јер је овај на недавним изборима у Србији позивао Мађаре да гласају за СВМ!

Могућност да говори на Тргу хероја у Пешти, Пастор је доживео као признање Мађарској заједници у Војводини, која је „последњих година показала животну енергију, која улива наду у будућност!“

Брависимо! Будућност?! – правим речима речено, тражиће територијалну аутономију Мађара у Бачкој!

Ових дана, као хрватски сведок против Србије на хашком Међународном суду, Соња Бисерко озваничила је, такорећи, на највишем нивоу своје србомрзачко дугогодишње деловање, па је, као о таквој, било и подоста коментара, али ни један званични, како се могло очекивати јер се радило о једној ноторној лажи – о агресији Србије на Хрватску – која је морала бити раскринкана и раскомадана на фронцле. Но, навикли смо да званична Србија и не постоји, а ако и постоји она није тако одлучно на страни сопственог народа, како то чини хрватска влада, све у нади да ће се тако омилети Европи. Просто, ниткови!

Било је доста приватних коменатара на сајтовима, који су тражили да се нађе начин како би се та Соња протерала из земље у којој живи, а коју тако јавно мрзи и напада, желећи јој тиме да напакости на најцрњи начин.

Да бисмо колико толико допунили оно што се све причало о сулудом деловању те госпође против земље у којој живи, да кажемо оно што није речено, да је она већ годинама виши сарадник Института за мир САД-а у Вашингтону, у ком се она бави ружењем српског народа у виду заната, што потврђује и жалбено писмо председника вашингтонског огранка Конгреса српског уједињења, председнику реченог америчког института од 16.априла 2001..

„Г. Ричард Х. Соломон, председник Института за мир САД

Вашингтон [ST1]

16.април 2001.год.

Поштовани господине Солоном,

У последње време, у неколико јавних наступа, госпођа Соња Бисерко, виши сарадник (Вашег) Института за мир САД – а, изрекла је велики број клевета и тешких оптужби на рачун српског народа, Православне цркве…. велики број неоснованих и нетачних тврдњи које се тичу распада Југославије и ратних злочина, на које ми не сматрамо да треба да одговоримо. Њена дубоко усађена мржња према Србима и свему што је на било који начин везано за Србију (што вероватно вуче корене из њене комунистичке прошлости), очигледна је и видљива из њених изјава у којима Србе пореди са нацистима и позива на „денацификацију“ Срба.

И док је преобраћање госпође Бисерко – које иде од комунизма и рада у комунистичкој влади Југославије, преко 20 година, до улоге борца за људска права – њена лична ствар, веома је мучно слушати њене јавне изливе мржње и нетрпељивости под плаштом „Института за мир“. Ми сматрамо да Институт за мир једна уважена организација, чија професионална репутација не би требало да буде укаљана јавним наступима и неодговорним изјавама вишег сарадника госпође Бисерко.

Искрено,

Мирослава Јовановић

Председник вашингтонског огранка

Конгреса српског уједињења

(Копија: г. Милан Ст. Протић, амбасадор (СР) Југославије у САД –у)“

Овим је све речено, не само о Соњи Бисерко, већ и Милану Ст.Протићу ондашњем амбасадору у Вашигтону, чије је понашање, одн. ћутање, у длаку исто као и данашњих званичних лица у Србији. Срамота, невиђена!

Читајући поменуте приватне коментаре по разним сајтовима, у којима се тражи протеривање Соње Бисерко из Србије као озлоглашеног дугогодишњег србомомсрца, питамо се да ли постоји законски начин да се протерају сви они народни посланици прошлог сазива Народне Скупштине, који су гласали, заједно са Дачићем, Палмом, целом Цветковићевом Владом, за Тадићеву Резолуцију, којом се српски народ проглашава за злочинце, ком проглашењу ће се прикључити и нови председник државе, изјављујући да је спреман да клечи пред жртвама српских злочина, што ће после њега, о ужасу тих злочина његових сународника, поновити и ППВ, коме је на последњим изборима српски народ указао толико поверење.

Гадно!

Слободан Турлаков

П.С.

Ових дана протутњале су Србијом речи председника Путина, који је, како се наводи, тражио од ППВ-а у Москви, да се у новој Влади нађу и представници СПС (т) –а , на челу са Дачићем.

Не верујемо да се било ко усуђује да се тако олако игра речима уваженог председника Путина, али ако су те речи истините, онда је он морао имати за њих, веома јак разлог, који до нас, искрено речено, не допире.

Можда је то наша грешка, мада не бисмо били поносни ако би се показало да – није.

Објављено 04.04.2014
2006-2014 ©новинар.де