Вести

Шеф српског Правног тима Саша Обрадовић рекао је на почетку излагања српске стране пред Међународним судом правде у Хагу да су Срби жртве геноцида, иако је и доста Хрвата пропатило током конфликта у Хрватској од 1991. до 1995. године. Он је, такође, истакао да су Хрвати „фабриковала“ „лажне“ доказе, како би демонизовали Србе.

10. 03. 2014. 12:26х измена вести 15:54х | Срна| фото: Бета/АП/Ј. Б. (VESTI)

***

„Овај случај је прилика за све нас да се подсетимо и на њихову трагедију. Међутим, рат у Хрватској изазвао је тешке патње Срба који су, суочавајући се са сепаратистичким идејама тадашњег државног врха Хрватске, одлучили да оснују сопствени национални ентитет – Републику Српску Крајину“, изјавио је Обрадовић.

Шеф српског правног тима истакао је да оно што се догодило у Хрватској 90-тих година прошлог века не може да се сведе на „поједностављену слику која приказује искључиво извршиоца и искључиво жртву геноцида“.

Сврха доказног материјала, на који се Хрватска, пред највишим судом УН позивала током прошле недеље, јесте „демонизација Срба, заснована на фабрикованим и лажним документима“, рекао је заступник Србије Саша Обрадовић.

 ЈНА је евакуисала цивиле

Обрадовић је указао и да је многе хрватске цивиле, после пада Вуковара, ЈНА евакуисала или у друге делове Хрватске или у Србију „како су желели“. Већина заробљеника, који су били пребачени у Србију, касније су ослобођени, а не убијени.

„Да је постојала намера за уништење групе, цивили и притвореници могли су били најлакша мета наводних починилаца геноцида“, закључио је српски заступник.

Као пример, Обрадовић је навео да је хрватски сведок Фрањо Кожул, „жртва страшног злочина“ у Вуковару, у судници рекао да једна од писаних изјава које су му биле показане, а коју је узела хрватска полиција, „није тачна и да је није он потписао“. По српском заступнику, Хрватска је суду предала 209 таквих непотписаних изјава сведока, а за више од 100 се не зна ко их је узео и у коју сврху.

Понављајући да „Србија не оспорава да су почињени озбиљни злочини над Хрватима“, Обрадовић је сугерисао да Хрватска настоји да та злодела преувелича представљањем доказа, које је сама сачинила, а који су неупотребљиви, односно недозвољиви, пред било којим судом.

Представник Србије оспоравао је и стручност активисткиње за људска права из Београда Соње Бисерко, која је сведочила као вештак Хрватске за историјску и политичку позадину рата у Хрватској.

„Госпођица Бисерко не поседује одговарајући ниво знања и професионалне вештине у пољу политике, савремене историје и уставног права бивше Југославије који би јој омогућио да буде вештак чије би мишљење, ма какво било, могло бити прихваћено пред судом“, казао је Обрадовић, подсећајући да је Бисерко по професији – економиста.

Србија је назначила и да је неприхватљиво да, као вештак Хрватске за нестале и ексхумиране особе, сведочи пуковник Иван Грујић, који је, истовремено, заменик министра хрватских ратних ветерана. Обрадовић је назвао „рекла-казала“ материјалом који се не може користити ни пред судовима у Хрватској. Навео је као пример изјаву сведока да је у Вуковару једној жени „извађена беба из стомака и на њено место стављен пас, са натписом: ‘Ово рађа хрватска мајка'“.

Обрадовић је назначио да изјава није потписана; да се не зна у коју је сврху и под којим околностима узета; да сведок није био очевидац догађаја; те да није сведочио ни пред Хашким трибуналом, нити пред Међународним судом правде.

„Како онда можете поверовати у ову ужасну оптужбу“, питао се пред судијама заступник Србије.

Обрадовић је указао да је Хрватска као доказе представила извештаје које је сачинила њена полиција, „која се не може сматрати непристрасном“. Та полиција и других хрватски органи, по српској делегацији, била је умешана у одбрану генерала Анта Готовине од оптужби за прогон над крајишким Србима пред Хашким трибуналом.

Обрадовић је, као доказ за то, цитирао изјаву председника Хрватске Иве Јосиповића из 2012. да је сарадња Загреба с Трибуналом била „лажна“, обележена чак и лажирањем доказа.

Заступник Србије рекао је да Хрватска „није приказала ниједан документ, нити изјаву са доказима о геноцидној намери“ српских власти и снага током сукоба.

Упозорење обавештајног официра ЈНА да паравојска Жељка Ражнатовића Аркана чини „неконтролисани геноцид“ у Вуковару – на које се Хрватска позивала као на доказ – по српском тиму није ништа друго до „судбински покушај једног пуковника да упозори команду ЈНА у Београду да су паравојске у источној Славонији починиле ужасне злочине, ван контроле ЈНА“.

извор: Франкфуртске  ВЕСТИ

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/387713/Hrvati-izmisljaju-dokaze-da-bi-demonizovali-Srbe