logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Вреди прочитати, Друштво    Аутор: Владислав Б.Сотировић    272 пута прочитано    Датум: 23.02.2014    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

t-nalepnica-cetnicka4. Кривотворина

Југословенски народи и народности су у току Другог светског рата прихватили партизански покрет КПЈ и Јосипа Броза Тита јер је био народни, анти-фашистички и искрен

Чињенично стање:

У новијој повести јужнословенских народа и народности феномен комунистичког преузимања власти на просторима Југославије још увек остаје недовољно разјашњен услед низа околности од којих су две најбитније:

  • недостатак архивске грађе на просторима Југославије, и
  •  невољност државних повесничара да истерају истину на чистац.

Наравно, остајала је могућност да како инострани тако и повесничари из дијаспоре употребе изворе који су се могли наћи ван Југославије, што су они и радили, али домаћи читаоци, сем уског круга струковних стручњака који су путовали по иностранству, нису имали великих користи од овакве стручне литературе из једноставног разлога што титоистички цензори нису дозвољавали да се овакве за режим компромитујуће књиге појављују у преводу на југословенском тржишту, а ако би се то којим случајем и десило компромитујуће странице оригинала нису се појављивале у преведеним издањима. Тако је, на пример, уз личну Титову дозволу преведена књига о четницима Драже Михаиловића од Јозе Томашевића са енглеског на српскохрватски (Četnici u Drugom svjetskom ratu, Zagreb, 1979. g.), али без за нас овде три кључне странице (са фотографијама немачких официра и партизанског руководства) које говоре о матровским преговорима и споразуму на релацији Немци – партизани.[1]

Што се тиче околности недостатка релевантних повесних источника за период грађанског рата 1941. г.–1945. г. морају се напоменути основни разлози за овакво de facto стање ствари:

  • Победник у грађанском рату, тј. Титоисти, је смишљеном и добро организованом политиком уклањања, па чак и физичког уништавања, како своје сопствене тако и „непријатељске“ архивске грађе успео да у кратком временском раздобљу након окупације Србије и Београда у јесен 1944. г. елиминише са јавне сцене све компромитујуће аутентичне и оригиналне документе који би могли у већој или мањој мери да оспоре политикантску пропаганду званичне титоистичке историографије након рата. Тако, нпр., у југословенским архивама се не могу наћи кључна документа о отвореној сарадњи Титових партизана са усташама, шиптарским балистима и Немцима као и о отвореној анти-српској политици и војним акцијама титоистичког Врховног штаба као и њему потчињених оперативних командних штабова на терену. Стога су у овом контексту сачувана немачка и италијанска документа као и дневници и мемоарска литература немачких и италијанских команданата (нпр. дневник аустријског генерала у служби Вермахта Глезеа фон Хорстенауа који је био немачки опуномоћени генерал у НДХ и који се у Загребу првенствено бавио обавештајним радом) од кључне важности за разоткривање праве истине о политици и циљевима борбе Политбироа КПЈ у времену борбе за преузимање власти у Југославији за време Другог светског рата.
  • Победник је такође, исто тако добро смишљеном политиком, убацивао фалсификована документа, а нарочито фалсификоване фотографије у фајлове супарничке стране, а који се и дан данас могу наћи по разноразним архивама широм бивше Југославије (док су са друге стране фотографије партизана са Немцима „нестале“ из свих архива ако су у њима икада и биле: нпр, фотографија Љубићког партизанског одреда са немачким војником у средини у доњем реду, Аугуста Хелера, настала у околини Чачка 1941. г.), али се ова политика фалсификовања повесних источника нарочито систематски примењивала у случајевима када је требало компромитовати руководећи кадар ЈВуО под командом ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића. Разлози за овакву политику убацивања фалсификата у фајлове „четничке“ грађе се лако могу објаснити и схватити уколико се зна да је већ од самог почетка грађанског рата па све до самог његовог краја ЈВуО био и остао једини војно-политички непријатељ који је озбиљно стајао на титоистичком путу преузимања власти па стога није нимало чудно да су сами Титоисти грађански рат и започели у јесен 1941. г. (након што је Павелић уз немачко одобрење послао Тита из Загреба у Београд као што су то урадили Немци са Лењином 1917. г. пославши га у Русију да преузме власт и потпише капитулацију) и настојали да га скончају тек хватањем живог команданта ЈВуО.

Ипак, без обзира на горе наведене ставке, југословенски повесничари, било режимски или не, до сада нису успели да дају одговор на вероватно круцијално питање у вези са комунистичким преузимањем власти:

Зашто су се етнички Срби – сељаци у масама прикључивали Титоистима?

У покушају одгонетања ове загонетке као прво што треба истаћи је да су највећи део борачког састава титоистичких војних формација чинили управо Срби – сељаци, али не и припадници других народа и народности, док је командни кадар истих тих јединица у великом броју случајева био не-српски. Дакле, питање се своди на то зашто су српски сељаци пристајали да им командују не-Срби и да им (не)српски политички комесари испирају мозгове опроштајничком политиком „братства и јединства“.

Као друго, идеолошки је комунистички Титоизам био далеко од патријархалног конзервативизма једног српског сеоског домаћина који се, истина, нашао у ситуацији без куће и огњишта на просторима НДХ, али који је ипак на терену могао да бира између Титоиста и ЈВуО.

Као треће, већ борећи се на страни Титоиста, српски домаћин је врло лако могао да види и схвати да се у суштини бори против интереса свог сопственог народа и да му командују србофоби најразноврснијих профила и то са ознакама стране (совјетске и анти-руске Црвене) армије па стога остаје необјашњен феномен масовнијег непребегавања на страну ЈВуО из титоистичких редова.

На ова горућа питања режимска титоистичка историографија је давала неубедљива фразеолошка објашњења по принципу „црно-бело“ типа да је слободарски дух српског домаћина од почетка самог рата врло добро осетио ко се стварно бори против окупатора. Овакве пропагандне флоскуле ћемо коначно оставити по страни јер једноставно не одговарају истини на терену, али ћемо покушати да дамо одговор на горе постављено питање уз помоћ једног, али сматрамо епохалног, архивског документа који објашњава сву суштину комунистичког начина борбе за освајање власти. Наиме, иако су победници након рата настојали да елиминишу на овај или онај начин сву за њих компромитујућу грађу остао је ипак незнатан број таквих компромитујућих докумената углавном услед нехата, тј. несавесно обављеног посла од стране оних који су требали да их уклоне од јавности и стручњака-повесничара – тј. од стране титоистичких архивара-цензора.

Такав један „залутали“ документ се може наћи у Архиву Војноисторијског института у Београду у фајлу Штаба врховне команде (ЈВуО) – Четничка архива, под ознаком К-12, 30/12. Ради се конкретно о делу излагања Моше Пијаде на Првом заседању тзв. АВНОЈ-а новембра месеца 1942. г. у Бихаћу (на територији НДХ). Ево конкретно како је овај високи члан КПЈ и њеног Политбироа кратко и јасно објаснио који је најбољи пут стварања комунистичке армаде под руководством аустро-угарског каплара Јосипа Броза Тита:

Потребно је зато створити толико много бескућника, да ови бескућници буду већина у држави.

Стога ми морамо да палимо. Припуцаћемо па ћемо се повући. Немци нас неће наћи, али ће из освете да пале села. Онда ће нам сељаци, који тамо остану без крова, сами доћи и ми ћемо имати народ уза се па ћемо на тај начин постати господари ситуације. Они који немају ни куће ни земље ни стоке, брзо ће се и сами прикључити нама, јер ћемо им обећати велику пљачку.

Теже ће бити са онима који имају неки посед. Њих ћемо повезати узасе предавањима, позоришним представама и другом пропагандом… Тако ћемо постепено проћи кроз све покрајине. Сељак који поседује кућу, земљу и стоку, радник који прима плату и има хлеба, за нас ништа не вреди. Ми од њих морамо начинити бескућнике, пролетере… Само несрећници постају комунисти, зато ми морамо несрећу створити, масе у очајање бацити, ми смо смртни непријатељи сваког благостања, реда и мира…

Након читања овог Пијадиног излагања (по овом члану Политбироа је све до недавно једна од централних београдских улица, садашња Дечанска, носила име), које је срочено у виду конкретних смерница за стратешко деловање изречених једноставним и јасним језиком без икаквог камуфлажног увијања из простог разлога јер се и сам језик излагања морао прилагодити образовном нивоу народа који је седео у сали, многе ствари и конкретни догађаји из периода 1941. г.−1945. г. постају много разумљивији. Овде бисмо навели само оне најбитније:

  • Комунисти су се могли ослонити само на српског сељака, и то поготово са простора геноцидне НДХ, обзиром да су се све друге народности чврсто определиле за колаборацију са окупатором или његовим квислинзима. Припадници других народа и националних мањина су бивали пропагандно освајани тек од јесени 1943. г., тј. од момента када је било свима јасно ко ће добити, а ко изгубити рат у светским оквирима што је индикативно назначено Техеранском конференцијом. Међутим, не-Срби (преко Дрине) су прелазили на титоистичку страну поглавито стога што им је комунистички агитпроп отворено обећавао и гарантовао нереваншистичку политику како у току остатка тако и након рата за геноцид над Србима у току читавог рата.
  • Усташко-партизанска сарадња на просторима Босне, Херцеговине, Лике, Баније и Кордуна је и једнима и другима доносила конкретне користи: усташе су као јуришни шуцкор одреди римокатоличке цркве чистили западне делове Југославије од „шизматичних неверника“ док су у исто време на тај начин стварали и бескућнички пролетаријат за Титове партизане уз помоћ кога је Броз настојао да дође на власт у Београду („ослобађање“ Загреба није никада било у опцији НОВЈ-е) како би легализовао покоље Срба преко Дрине и рассрби саму Србију сводећи у исто време њене остатке на словеначко-хрватску политичко-економску колонију.
  • Комунистичка војска Јосипа Броза Тита се поглавито кретала преко територија насељеним Србима у оквирима НДХ сакупљајући преживеле српске сељаке које је након укључивања у партизанске редове политички комесаријат партизанских одреда требао да у што краћем временском периоду морално-политички преваспита у духу борбе против „великосрпског национализма“ и послератног братског суживота управо са онима који су од српског сељака направили пролетерског бескућника, тј. материјал за комунистичку обраду.
  • Комунисти су плански, иако војно-тактички бескорисно, нападали јаке немачке снаге по систему „пуцај па бежи“ у Србији 1941. г. како би намерно створили критичну масу бескућника и осветољубивих незадовољника након немачких одмазди без икакве намере да им прискоче у помоћ и спасу их са губилишта (пример крвавог крагујевачког октобра из 1941. г.).
  • Kако за време, тако нарочито након рата, добростојећи српски сеоски домаћини (тзв. кулаци), као и многи други којима куће нису биле спаљене, су искусили сву жестину комунистичке освете јер су успели да избегну судбину бескућника, а самим тим и потенцијалних Брозових сабораца који су требали да га преко српских костију и спаљених имања доведу на власт на Дедињу.
2. Sotirovic 2013
Владислав Б. Сотировић
“Југославологија”
Независни истраживачки центар за југословенске студије
Директор центра
www.jugoslavologija.eu
sotirovic@jugoslavologija.eu

[1] Ова књига је од стране Брозових цензора дозвољена за превод јер ју је написао Хрват са намером да изједначи хрватске усташе са четницима што је једна од највећих хрватских подметачина историографији Другог светског рата у Југославији.

ustase partizani

Колаборационисти: партизани и усташе заједно негде у Босни 1942. г.

Чему опањкавање Миодрага M. Петровића
Чему опањкавање Миодрага M. Петровића
Posted 2 дана ago

Поводом неких написа о нашем најбољем познаваоцу живота и дела Светога Саве и канонологу на порталу новинар.де. Портал новинар.де објавио је недавно више написа (25, 26. и 27. 04. и…

Чему опањкавање Миодрага M. Петровића
Тајно расписани избори за Савете месних заједница?
Свилајнац: Тајно расписани и одржани избори з…
Posted 4 дана ago

Како новинар.де из поузданих извора сазнаје, у околним селима општине Свилајнац су на веома чудан начин организовани и одржани избори за Савете месних заједница. По досадашњој пракси Зборови се по…

Свилајнац: Тајно расписани и одржани избори з…
Међународни протест “Марш против Монсанта 2017″ – СРБИЈA БЕЗ ГМО
Међународни протест “Марш против Монсанта 201…
Posted 5 дана ago

Јавни скуп и покрету СРБИЈА БЕЗ ГМО, у организацији Друштва српских домаћина, Удружења „Ко нам трује децу“, Хуманитарне организације „Здрава Србија“ као и других нестранчких и невладиних организација, одржан је на…

Међународни протест “Марш против Монсанта 201…
Питање је да ли је ова коалициона влада способна и спремна да очува Србију
Питање је да ли је ова коалициона влада спосо…
Posted 6 дана ago

Чак, није питање, већ очигледно – није! Јер, Вучића интересује само одржавање његове апсолутне власти, и ништа друго. Meђутим, иако се на све стране говори о његовој диктатури, толики примери његовог понашања…

Питање је да ли је ова коалициона влада спосо…
Рвање др. Миодрага Петровића са самим собом
Рвање др. Миодрага Петровића са самим собом
Posted 6 дана ago

Свој не баш академски текст „Професори Грешни Милоје и Славко Радовановић“, објављен на сајту Новинар. де 8.5.2017, др Миордраг Петровић завршава лепом народном изреком: „Што се дуже рвеш са свињом, све…

Рвање др. Миодрага Петровића са самим собом
Јавни апел неких професора ПБФ-а
Јавни апел неких професора ПБФ-а
Posted 7 дана ago

Поводом иницијативе групе грађана да се изврши „ревизија изучавања теорије еволуције у нашим школама и факултетима“ осећамо обавезу и потребу да јавности и надлежним институцијама представимо следеће ставове:

***

Подсећамо да ниједна…

Јавни апел неких професора ПБФ-а
Папа у Србији? Можда да — можда не!
Папа у Србији? Можда да — можда не!
Posted 1 week ago

Изјава патријарха српског Иринеја, а која се тиче доласка „епископа Рима, намесника Исуса Христа, кнеза апостола, намесника Светога Петра, врховног свештеника свеопште Цркве, примуса Италије, архиепископа и митрополита Римске покрајине,…

Папа у Србији? Можда да — можда не!
О томе како владика Максим брани Дарвинову теорију о еволуцији
О томе како владика Максим брани Дарвинову те…
Posted 2 weeks ago

У неколико протеклих дана (као блага увертира у овогодишњи рад Сабора СПЦ) могли смо прочитати више вести о томе како се појавила иницијатива (или боље рећи петиција) групе грађана за…

О томе како владика Максим брани Дарвинову те…
Србска Црква у загрљаху јереси
Србска Црква у загрљају јереси
Posted 2 weeks ago

"Тешко ми је да напишем, а још теже да прећуткујем нешто о чему не сме да се ћути. Чини ми се, требаће ми небројено много страна да искажем истину. У питању…

Србска Црква у загрљају јереси
Игре престола — сезона 2017.
Игре престола — сезона 2017.
Posted 2 weeks ago

Данас је са радом (радни део) почео Сабор СПЦ који за ниже свештенство и вернике и даље остаје мистериозан и надасве затворен. Као и до сада, његов рад ће пратити…

Игре престола — сезона 2017.
PreviousNext





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo