Вести

Погледи са странe. Жестина, халабука и галама око „Равне горе“ личи ми на причу о Богу који је сишао међу Србе да им удовољи и договори се са њима када желе да им падне киша.

пише Радош Бајић, 31.01.2014

***

Крајем прошле недеље срце ми је устрептало од радости и олакшања. Медији су јавили да је Влада Србије усвојила уредбу о привременом финансирању „Равне горе“ (о Боже, какав лапсус!) – о привременом финансирању Радио-телевизије Србије. Усхићен, одмах сам позвао Небојшу Глоговцаи поручио му да можемо да одахнемо, и да ни случајно не брије браду. Нисам успео дачујем Бјелогрлића који глуми Тита. Звао сам га неколико пута како бихму јавио радосну вест да више нема недоумица хоћемо ли имати средстава за други деоДрамске трилогије 1941–1945. Мора да је у некој забити са премијеромДачићем на једној од промоција „Монтевидеа“ па од аплауза не чује телефон…

Али авај, добре вести и лоше сустижу једна другу. Mоји саизвршиоци из екипе серије послали су ми агенцијско саопштење Субнора, и то из Хаџића у Босни, у коме се каже да је поводом обележавања Игманског марша делегацију учесника те славне епопеје НОБ-асастављену од антифашиста из свих бивших југословенских република – ових дана примио председник Србије господин Томислав Николић, коме су другови борци предали протестно писмо у којем траже да се забрани даљи рад на ТВ серији „Равна гора“…Речено да је председник обећао да ће им одговорити на писмо, као и да је изјавио да је Субнорискључиви чувар антифашизма у Србији… Сада – ем што стрепим каква ће председникова одлука да буде – ем ме је помало и срамота.Осећам кривицу што поред сијасет државничких послова председник мора да се бави мојом маленкошћу.

После одијума инструментализованих интернет мрзитеља и злураде синхронизоване кампање која је помирила екстремисте слева и здесна, послесијасет равногорских и скојевских сајтова који су се, мотивисани, гле чуда, идентичним циљевима, утркивали ко ће жешће бљувати ватру, омаловажити и нападати серију – врућ кромпир са Равне горе ових дана пече многе дланове. Усталасаној јавности треба саопштити одлуку: Да ли ће бити даљег рада на пројекту Драмске трилогије?То се академски пита професор и редитељ Лоренцин – док у „Политици“ уљудно куди остварени резултат и упозорава ме на комплексност теме од које су се многи безбедно склонили. Да не сломе зубе, да сачувају храброст кад из удобне фотеље критикују и траже длаку у јајету…

Због сликања перформанси каме у „Равној гори“ – чију примену нигде у историјској грађи нисам нашао да је наредио пуковник Михаиловић – али којом су нажалост и непобитно пререзани многи српски вратови – гневној светини повређених четника треба бацити плен. Такође, на олтар вечне ватре комунизма, који је од 1945. до 1950. године без суђења и доказане кривице метком у чело ликвидирао више од 100.000 српских родољуба – којима се ни данас, баш као несрећном Чичи, гроб не зна–ваља положити нову жртву. Хвала Богу, засад нико још не спомиње бацање мојих удова и трупа разјареним лавовима и грабљивицама – већ само да ми се забрани даљи рад на серији…

Џаба је мени да обећавам да ћу мање сликати лепоте Србије, да ће Дража постати оштрији и почети да пуши лулу уместо муштикле, да ћемо учитеља у Планиници заменити учитељицом, да ће четници престати да носе шмајсере и да више неће ускакати у туђе торове, да Тито неће само да се шета и очијука са Даворјанком, да ће по Рибникаревом плану да крене путем револуције,да ће се борити с Немцима као Ричард Бартон уз милионе долара и камионе вискија на „Сутјесци“… Узалуд ми је да се правдам због чега сам морао да снимам на Љутом пољу на Тари, а не на Равној гори пошто је претворена у дивље викенд насеље, затрпано пластиком и празним боцама од хиљаде литара попијеног пива, уз прасетину и покољ јагњади сваког 13. маја…Џаба је мени да убрзавам радњукако ми познаваоци драматургије и режије налажу, џаба ми је да гајим наду да је могуће да сви Срби буду задовољни. Жестина, халабука и галама око „Равне горе“ личи ми на причу о Богу који је сишао међу Србе да им удовољи и договори са њима када желе да им падне киша… Кад су Срби заџакали побегао је Свевишњи главом без обзира. Можда он једини зна – хоће ли се наставити започета прича о српским клетвама и поделама у Србији 1941. године, које су тек назначене у виђених десет епизода. Или ће под канонадом равногорских експерата и комунистичкихидеологааутор бити кажњен и онемогућен да настави планирани рад на пројекту?

Упркос чињеници да смо били убедљиво најгледанија серија, није згорег запитати се – има ли у више од два милиона гледалаца уопште некога коме се „Равна гора“ допала? Некога ко је препознао огроман труд, муку, храброст, одважност, одговорност и остварени резултат екипе и креативног тима? Није ваљда да је то само највећи живи драмски писац Душан Ковачевић? Ако јесте – мени је и то довољно. Неће бити да поред Бећковића и Драшковића баш нико нема речи хвале за показано и виђено? Или их је Радош Бајић позвао на ручак на којем се служило вино са омамљујућим средством а на менију су биле бунике? Уместо одговора и тврдње да постоји ТРЕЋА СРБИЈА цитирам коментар који заслужује да буде објављен не зато што је позитиван – има их на интернету сијасет – већ због тога што је погодио у жицу, што је с неколико реченица дефинисао регресивну замену циља у „Равној гори“. Потписује га Александар Џунић за кога не знам ни ко је, ни шта је, ни одакле је.

Само напред Радоше! Нису криви пацијенти, који су полудели од разних ФАРМА(цеутика) и америчких снап-шотова од филмова у којима се пласира 128 фрејмова у секунди, од тога пет-реклама…Па онда Куросавин Дерсу Узала и твоја Равна гора изгледају као слумоушн. Показујеш колико је Србија прелепо место за истински живот! Показујеш тишином и по још којом секундом колико је бременито ћутање старог солунца, чијег сина воде на стрељање, а унуке му распиње точак историјских токова. Слободно успори и више ако треба. Нека ови узаврели интернетом опогањени мозгови на тренутак застану и пробуде се из тог „матрикса” који им је апсолутно отео идентитет. Да си ти нама живо и здрав и узбрдо брз! Живео!

Радош Бајић

објављено: 31.01.2014.

ПОЛИТИКА.РС

http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Treca-Srbija.sr.html