Вести

Стрељање историје: Макдауелово Сведочанство Истине. Разлог поновном размишљању о Истини Макдауеловог Сведочанства није само Истина сама по себи – већ и наша способност, па и неспосбност, па чак и проблематичност постојања – или непостојања чак и саме жеље за сагледавањем Истине… и сходно томе непостојање чак ни жеље за схватањем живота Истином!

Часлав М.Дамајновић, 28.01.2014

***

Наравно… осим овог духовног посрнућа, други разлог је спречавање рушење бедема којима је Зло обезбедило Трајање Лажи усадивши себе у такозвану нашу такозвану навикнутост… навикнутост на живот Лажи! Па тако, иако је, на пример сам Радош Бајић громогласно најављивао да ће његова тв серија, коју је неумно – заправо злоумно – насловио “Равна Гора” – да ће донети “историјску истину о четницима и партизанима, о герили ђенерала Драже” и “о братоубилачком рату”, и да ће тиме наводно “по први пут гласно показати ко је донео слободу српском народу” – не само сама тв серија као таква, већ и реакција на серију – како “званичних историчра” и “званичних историјских институција” – тако и незваничних историчара (изузев појединаца), али… такође и, па и поготово, и легија најмљених култур-трегера кројача и прекројивача – показала је и доказала толику свеопшту неспособност схватања Истине… да је то – заправо фрапатно!

Елем… а зашто је фрапантно?
Донети “историјску истину” – “донети” је одакле?

Која је то “слобода донета српском народу” па сада треба расправити ко је српском народу донео слободу?
Па како то по “први пут”?

И најзад… коме се то све то “доноси” по “први пут”?
Да ли је злоумнија смутња “први пут” од смутње “доноси”?

Дакле… шта су смутње које растрзавају духовност српског националног бића убијеног убиством Равногорске Србије?

Српски Народ није Народ коме се Слобода “доноси”!

Напротив! Jедино што се још од “Латина”, па чак и од раније, и то од много раније – “доноси” Српском Народу – “доноси” му се мржња којом се мрзи Српски Народ!

А што се тиче “слободе” – Српски Народ се увек сам изборио за своју Слободу – никад му слободу нико није “донео” ни “први” ни четрдесет пети “пут”! Од Часлава Клонимировића до Растка Немањића, и од Растка Немањића до Драже Михаиловића Српски Народ се са Вером у Бога увек сам изборио за своју слободу: изборио се сам Павдом и Истином – изборио се сам жртвујући се за Поштење!

Српски Народ се увек сам изборио за своју слободу од мржње која му се непрестано “доноси”!

Зато је у Првом светском рату Мржња казнила Српски народ! Зато је у Другом светском рату Мржња поставила на власт наводног кумровчавина… зато да убије Равногорску Србију, зато да јој отме све, зато да је расели, зато да је насели онима којима се слобода “доноси”, онима који не умију нити да вјерују у Истину нити да Истином живе… зато да постојању Србије као државе и постојању Срба као Нације – сломије кичму.

Ето то почини Другарица Мржња!

Ergo… па откуд онда и зашто посестрима Другарице Мржње – Другарица Смутња? Како она постаде сеја најдража? Па зато што зато бијаху и убиство, и отимачина, и расељавање, и насељавање…

…тако Зло влада откад је свијета и вијека, зар не?

Ergo… не само да питање уопште није “ко је донео слободу српском народу” – јер никаква “слобода” није “донета” Српском Народу као таквом; и не само да питање уопште није никакав “братоубилачки рат” – јер рат Српског народа убијене Равногорске Србије бијаше рат против Нацизма а не никакав “братоубилачки”! Издајничке сараднике окупатора, а поготово шачицу такозваних комуниста у Равногорској Србији – Срби су одбацили онако како су увијек шљам одбацивали!

Зато шачица и побеже својти у НДХ!

Да, говорим о Равногорској Србији, и не стидим се тога – нека то свима буде јасно: није биo никакав нити “братоубилачки” нити “грађански рат” већ поштена морална свест Српског Народа против разбојничких усташоизоидно расистичких садистичких убица камуфлираних лажним антифашизмом и лажним марксизмом! А и борба Српског Народа на територијма НДХ, који за разлику од Равне Горе није бивао директно у рату са Нацизмом, јер је бивао приморан да очајнички брани невини српски живаљ од каме и Усташа али и Партизана, иако јесте прерастао у “братоубилачки рат” – јесте такође био борба за Слободу!

Зато Другарица Мржња није “довела” ни до каквог “ослобођења” нити Србије нити свеколиког Српског Народа – већ до “ломљења кичме” Равногорској Србији чије jе стравично садистичко трајање данас драстично исказала њезина посестрима сеја Другарица Смутња поменутим самим тв серијалом, и чак још драстичније – контролисаном униформношћу заблуделости реакција на серију!

Без обзира са које су стране “доведене” реакције – оне су буквално засноване на лажној историјографици брозовистичког Војно историјског института на фалсификованим документима без обзира да ли партизанским, немачким, или савезничким… и иако флсификати бијаху фантазмагорија лажи Другарице Смутње данас настављају и непријатељи Српства али и чешароши тековина… из истог непромењеног разлога:

Зато што протагонисти Зла мрзе Српство Српског Националног Духа и зато што плаћају лажно васпитане покорне најамнике да мрзе Српски Национални Дух!

Зато, пре него се пређе на Макдауела, вредно је истаћи да баш због горе наведеног закључка, реакције на поменути тв сериал, од скарадних приказа Сутјеске, Ужичке и Бихаћке републике, и упркос вредним историчарским покушајима раскринкавања Неретве – доиста је фрапантно стравично да смутња општег мишљења – искључује антисрпску мржњу као такву – као примарни па чак и једини стваран разлог – да смутња није свесн да без указивања на мржњу уопште не долази у обзир икакво спасавање не само историјске истине о Првом, већ и ослобођење од наметнуте лажне историје Другог светског рата!

Та абнормалност казује колико су лажа и паралажа усађене у наше данашње национално – управо ненационално биће – управо у – поклоничко небиће!

Куку, леле земљи Недођији!

Зашто већ годинама – нема посетилаца Маузолеју бранилаца Београда у Првом светском рату? Зашто нема Маузолеја побијеним браниоцима Србије на Зеленгори? Зашто нема Маузолеја убијеној Равногорској Србији? Зашто је Календар организација Удружења припадника Југословенске војске у Отаџбини 1941-1945. године и Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета, поводом сто година од почетка Великог рата – посвећен учешћу Драгољуба Михаиловића – само – само у Балканским ратовима и Првом светском рату? Зашто Календар није посвећен Дражи због Равне Горе? Да ли зато што је био вољени “чича” Равногорске Србије? Или зато да се не повреди папин орден Брозу? Или зато што је и дан-данас увреда чак само и поменути постојање Равногорске Србије? Па зато, кад већ ћаскамо о сурутки смутње маузолејских доколица… вредно је истаћи један од доказа Драгана Крсмановића:

“Тито је провео шест сати у личној посети код папе када је био у Анцију да се види са Черчилом”!(1)

Дакле, пошто на пример америчким председницима Столица даје посету од протоколарних петнаест минута или највише пола сата, а узурпаторима СПЦ чак и само по пет минута за љубљене руке и прстеновање прстеном покорних послушника – а Тити је приуштила читавих шест сахата – и то непосредно почим га је Черчил канонизовао у маршала – закључак је да је на том шесточасовном разговору најрекламираније планетрно Зло Јереси декларисало судбину Срба, Историје, Истине, Светог Саве, Драже… управо злочине који ће бити почињени над њима! Према томе, Папа је Титу поверио најважнији задатак бивања јереси ватиканове шамлице:

Убити Равногорску Србију!
Убити Равну Гору!
Убити Дражу!
Убити Српско Православље!

Прошверцовати Усташтво у победнике Другог светског рата!
Сакрити Јасеновац и јаме!

А као награду за успешно обављене злочине “папа је током 1971. крунисао Тита почасном титулом” римокатоличке јереси “почасног каноника” цркве светог Јеронима у Риму” и “доделио Брозу привилегије које је имао и аустријски цар над Хрватима”.(2) Како то обичаваше да рече један вашингтонски Фратар: “Хваљен Исус и Марија”: зато је послушном Черчиловом фанатизму требало свега четири минута да канонизира пошаст Титиног лажног комунизма на разапињање читаве Источне Еуропе! Није знано, међутим, колико је минута требало Џозефу Бајдену да “канонизира” бомбардовање Србије, али се знаде да га је наговорио поменути Фратар; а не знам да ли је и Фратар био код Бајдена на роштиљу у Делаверу или је роштиљ био само искључиво за српске принчеве! Али ако Фратар би тамо а не позва и мене “Србијанца” на кркање, а баш ми се диванило… али ако, нека их… шаролици екранизиране “Равне Горе” мора да су иста питомина као и околица Широког Бријега… можда су рзличитим ђубривом натопљене, али нема везе јер дакако, везе нема “Хваљен Исус и Марија”! Али, почим у Отаџбини историчарима не пада на памет да повезују чињенице и да одговоре на на примјер једноставно питање: где је “почасно” “каонизирани” “маршал” био после канонизације – управо на којем је то ратишту ратовао до завршетка рата – зато ће о томе ће бити речи другом приликом. Међутим, пошто чаврљамо о реакцији на филм… можда би најлогичније питање неспосбности схватања било:

Зашто је тв серијал уопће насловљен “Равна Гора”? Такво насловљеније је подлачкије, па и лажније чак и од Булајићевог “Влака без возног реда” иако је његов влак биваше доиста “строго контролисани” плави “воз” Дргарице Мржње! Па се зато усуђивам на наравно циничан потсетник: да ли зато што је пресељавање и насељавање било већа подлост чак и од “Козаре” и “Неретве” – да ли зато нема Маузолеја и да ли су зато чак и постојећи Маузолеји… непосећени – зато што се такозвана данашња нација данашње такозване државе стиди… стиди чега?

Стиди се да каже да је разлог Зла: Aнтисрпска мржња!

“Не сме да се каже” Равногорске Србије лажна историја преточила је у злодуха: Не сме да се каже Истина! Зашто се данас Србија стиди себе – зато да не би нашкодила ломљењу кичме Србијанцима!

Зато не-ослобођена Србија не жели да је Зло рехабилитује! Зато не-ослобођено Српско Православље не жели опроштај од Зла! Зато не-ослобођена Србија захтева једино Слободу Истини! Зато што тако свагда биваше у Правдености Божијег света и зато што тако и данас и довека бити мора!

Општа изгубљеност наведених међаша суштине јесте управо оно чиме се лаж Зла најефикасније – чак ефикасније од свих драконских забрана и масовних крволочних убистава – не само брани од Истине – већ и чиме најефикасније наставља да поново и поново… убија чак и сећање на Истину! Зато је, пре него се пређе на Макдауелово Сведочанство Истине, важно поменути тривијалност чак и грубљу од Бајићевог тв серијала и смутњу реакције на њега:

Међу многим фантастичним тврдњама америчке тв серије “Ancient Aliens” је и тврдња да је недалеко од Високог у БиХ “највећа и најстарија античка пирамида на планети”, непрепознатљива јер ју је током времена прекрило растиње! Ко зна, можда и јесте, али – тврди се да је цивилизација која ју је подигла – старија и од сумерске и египатске и свих осталих цивилизација – да су пирамиду подигли Илири! Можда оним Србима попут Радоша то и није чудно, али… иако нема доказа да су Илири као такви толико стар народ, и иако нема доказа да су Шиптари пореклом од Илира – сада чак и Брозов ерзац производ, такозвани “Бошњаци” – који су се узгред речено од Срба потурчили у Турке и то у хиљадама година доцније од евентуалне пирамиде у Високом – такође тврде непостојећу шиптарску везу са Илирима… а не за чудо, професор Ђорђе Јанковић истовремено доказује да су не само на Богословском – већ и на Археолошком универзитету заведене – забрањене зоне – забрањене за изучавање! Зашто? Зато да би се забраном спречило изучавање прошлости… Срба! Наравно… ако Хилари Клинтон буде постављена за претседницу САД – евентуална пирамида у Високом постаће најновије светско чудо! Које чудо? Па да Срби уопште нису никад ни постојали! А то је баш оно чудо које је усташоизоидна брозовштина и завела, зар не? Дакле…

…да ли је кицошки предотераног коцкара на београдској железничкој станици окупиране Равногорске Србије – баш зато дочекао Пенезић? Да ли је Бајић зато назвао Дражу “чича” још пре стизања на Равну Гору – иако је Дражу тек много доцније “својим чичом” назвао Српски Народ Равногорске Србије? Ове опскурне лажи почињене су зато да би се шестоаприлска Србија приказала наказно заосталом зато да би јој се тако примитивизираној могли да одузму снагу морала и духа којима је водила рат за Слободу и зато и схватила Дражу као “својег чичу” – али и зато да би јој тако примитивизираној једино загребачки кицош могао “донети” “ослобођење” – што је кицошу шамлица итекако и омогућила…

Сведочанство Истине

За схватање Макдауела најважније је схватити да је схватање Истине пре свега другчије од схватања лажи, али такоше и да је различито и од схватања сензационалистике свакодневних тумачења и површних реаговања – различито од површности која је умишљено накљукана не само као навика него чак и као једина “игрица” у учмалости каљуге у коју је лаж угурала и затарабила подлежне покорности. Напторив:

Истина је… као Вера: Као што је Вера Вера тако је Истина Истина! Као и Вера тако и Истина захтева поштену савест и моралну одговорност – и тиме живот чини другачијим од навикнутости на анемично животињарење у каљузи.

Такав живот поштене савести и моралне одговорности био је живот Равногорске Србије изродио Равну Гору! Зато их је Мржња убила!

Ето… баш о томе говори Макдауел. Он се не залеће у детаље. Он детаље зна и анализира, и ако су проверено веродостојни – узима их за чињенице – и на основу чињеница стручно одмерава историјске токове и доноси поштене и објективне ауторитативне закључке.

Он доказује да су Равна Гора и Равногорска Србија били у рату против Нацизма! Да су у рату били врло успешни и да су упркос громадним жртвама нанели Нацизму жестоке поразе којима су огромно допринели победи у Другом светском рату. Да су и као уставна војна снага, и њихова војна дејства – трајала без прекидања од почетка до завршетка рата и да им је морална одговорност била на врлој висини од првог до последњег тренутка. Он доказује да поменути квалитети нису изостали чак ни када су Западни савезници почели са крвожедним бомбардовањем по Брозовој поруџбини и уз његово директно навођење на бомбардовања изричито невиног цивилног српског становништва. Он устврђује да је чак крајем рата, када је Српском Народу Рвногорске Србије било јасно да ће их Савезници издати – да чак ни тада морал Срба и спремност на жртвовање за савезничке циљеве није посустао. Макдауел непобитно доказује да ни Равна Гора нити Дража лично – нису сарађивали са окупатором.

Шта су поенте Истине? Макдауел оспорава битне лажи којима је Бртианска пропаганда оптужила Равну Гору: британску измишљотину неактивости Равне Горе у две задње године рата на тлу бивше Југославије; британску измишљотину сарадње Равне Горе са окупатором; титоистичко-бритнску измишљотину клања и распојасаних злочина над невиним грађаством од стране Дражиних снага!

Макдауел добро схвата да је рат Рвне Горе био герилског типа и подробно доказује и мудрост герилске и формацијске структуре, и герилске стратегије и одабирања циљева напада, и тактичко извршење истих како би се спречиле масовне репресалије окупатора и улудо губљење живота, а окупатора опалити тамо где му је најважније за његове најзначајније комплексне операције. Макдауел непобитно доказује да је у моралности сваког појединог војника Дражиних јединица била дубоко уврежена нетрпељивост и презир према сарадницима окупатора, укључујући и такозване комунисте. Честа снабдевања оружјем од стране сарадника окупатора нису била Дражина сарадња са тим снагама већ напротив издајство квислиншких снага од стране појединаца Срба који су схвативши да се Равна Гора бори против Нацизма за слободу отаџбине тајно изневеравали формације сарадника окуптора у корист Равне Горе. Иако је изван Равногорске Србије било пуно сабораца Равне Горе и Срба са тероторија НДХ, и поготово Словенаца, па чак и Муслимана и Хрвата – све те снаге нису биле формацијски кадар Равне Горе – нису биле под директном Дражином командом! Сарадња је била повремена, а одговорност је била више герилска него формацијска, поготово што су поготово Срби на територијама НДХ били принуђени првенствено на спасавање српског живља од усташког ножа, и на директну борбу са Брозовим и Усташким снагама. Одомаћеног термина “четник”, иако га срећемо и у немачким и савезничким документима, па чак и међу сељаштвом Србије, и наравно међу Србима на територијама НДХ – нема на Равној Гори! Равна Гора је била стриктно уставна војна формација.

Другу лаж коју Макдауел непобитно распирује и доказује јесте истина о Брозу. Непотребно је истицати да је и овај доказ наравно потпуно супротан лажима којима смо кљукани већ генерацијама. Иако у односу на Броза Макдуел не инсистира превише на Брозовом учешћу у почетним борбама на тлу Србије – он детаљно прецизира Брозову сарадњу са Нацистима од Брозовог доласка у Београд; Брозову неактивност до напада Немачке на СССР, истичући истовремену борбу Драже и Српског Народа у том периоду; подробно и узастопно анализира Брозова бежања током целокупног трајања рата са једне територије апсолутно неважне за ратна дејства на другу такву неважну територију; непобитно доказује да су Брозова дејства била искључиво против националних српских снага а поготово против снага Драже Михаиловића; доказује да Броз de facto није уопште био учесник у рату против Нацизма; доказује да су Брозове такозване пролетерске бригаде, осим мобилисаних јуришника биле комесарски расадници затупљивања мобилисаних квази-комунистичком идеологијом – управо затупљивања у фанатике антисрпске мржње; убедљиво и непобитно доказује Брозову тоталну непослушност на све Стаљинове позиве и Коминтернина наређења да почне да се бори против Нацизма и да се остави идеолшког преваспитавања; доказује Брозову сарадњу са Усташтвом; доказује Брозову срадњу са Немцима и са осталим сарадницима окупатора; доказује да Брозу уопште није стало ни до каквог ослобођења већ само до успостављања власти како би себи омогућио убиство Србије…

Међутим, у трећој лажи коју Макдауел доказано раскринкава – преовлађује доминантност Черчилове ватиканско-проустшке издаје која је била пресудна за довођење Броза на власт! Макдауел детаљно анализиријаћи Черчилову издајничку заверу непобитно доказује да је Брозов комунизам био управо Брозов марифетлук којим је камуфлирао свој хрвтски проусташки национализам и своју мржњу према Србима. Иако Макдауел не залази у детаље он продубљујући Черчилову завереничку издају фаворизовањем Тита који не учествује у рату – против Драже и Равне Горе који учествују у рату, и доприносе ратној победи и жртвују се за ослобођење Отаџбине – дубином својих непобитних доказа Макдауел раскринкава издајнички британски утицај на слање савезничких агената од самог почетка рата; раскринкава британску издајничку контролу над савезничким војним командама; и безпоговорно раксринкава абнормална преувеличавања Титових непостојећих војних снага и непостојећих војних победа – и констатује да је изненађен двема Титовим наводним ратним дејствима пред крај рата. Ово Макдауелово “изненађење” је логично јер је очигледно да ни OSS, ни генерал Донован, па самим тим ни Макдауел, па чак и генералштабови врховних савезничких команди – нису били упуђени у Черчилову издајничку заверу која се преко веза са Усташтвом повезивала чак и са Нацистима преко загребачке нацистичке војне командантуре. Зато је речео да су чак и два Титова војна дејства која су изненадила Макдауела уствари “наводна” јер је чак и сам Рузвелт није знао о Черчиловој завери којој је попустио тек доцније и на велику Макдауелову жалост.

Када се узме у обзир да је OSS под командом генерала Била Донована, чији је обавештајни помоћник био Макдауел, послао своје прве агенте тек крајем 1943. и тек после званичног прекидања савезничких односа са Равном Гором – прекид који је био потпуно нелогичан и нецелисходан из перспективе ратних дејстава, и до којег је дошло на Черчилово фанатично па чак и неразумно инсистирање – дакле, када се узме у обзир да је OSS тек тада преузео контролу од апсолутнe дотадашње контроле Британаца – слањем Макдауела код Драже – тек се онда логично разлучују мистериозне ујдурме британских агената послатих на терен бивше Југославије и дубина Черчилових тајних договора са Ватиканом и Усташтвом. Када се све ово узме у обзир, а такође и да је Труман доцније отпустио Донована и да су Макдауела и Дражу гонили Брозови убице заједно са немачким специјалним командосима да их убију, и да је по повратку у САД Макдауелу забрањено објављивање извештаја о Равној Гори, и да је Брозов режим чак захтевао од америчког Државног секретаријата да Макдауела осуди на смрт, и да је до краја живота у САД Макдауел био под претњом смрти… тек онда се схвата пресудан значај Макдауеловог забрањеног Сведочанства Истине које је он поверио Мајклу Благоју Раденковићу да га објави тек после Макдуелове смрти; тек Макдауелово Сведочанство задире у срж злочина мржње шестосахатне папине инаугурације Броза у маршала…

Часлав М. Дамјановић

www.ravnogorskivenac

___________

(1) Видео: “Бодље и жаоке”, Интервју: Драган Крсмановић, 01/21/14)

(2) Katolicka crkva u Jugoslaviji, Hrvatski tjednik “Danica”, od 29 rujna/septembra 1971, Chicago, Illinois; Ante Jeric, “Svica”, broj 135, Dalmatian publishing company, New York, 1971, Извор: “Документација о злогласном фратру Крунославу Драгановићу, Душан Буковић, Телеграф, Новинар.де, 01/09/14)