Вести

Велика светска финансијска криза која траје већ више година, створила је огромне привредне проблеме и изазвала велика незадовољства грађана у земљама Европске уније. Према једној недавно спроведеној анкети у Аустрији објављеној у најтиражнијим дневним независним новинама Кронен цајтунг од 4.5О4 анкетирана грађанина 9О,4 одсто су изјавили да ради настале финансијске кризе страхују од даљих нових поскупљења, док су само 9,6 одсто њих изјавли да не страхују од нових поскупљења.

припремио Живко Беговић, 11.12.2013

***

Највише руководство Европске уније свакодневно стално говори и захтева у разним медијима од влада земаља својих чланица да предузму највеће мере штедње у савлађивању постојеће финансијске кризе. Међутим,устварности ове мере највише се односе и осећају обични грађани, радници и приватни службеници, пензионери, незапослени и они који примају разне врсте социјалне помоћи, али како се из разних медија дознаје ове мере штедње не односе се устварности и на бриселску бирократску касту службеника Европске уније, које је изазвало веће незадовољство грађана што је довело до пораста неповерења према Европској унији.

Поред врло високих месечних примања службеника Европске уније, која су износила пре 2 године за њене комесаре најмање 2О.278 евра, а које се редовно повећавају сваке године далеко у већем износу на повећања плата грађана у земљама својих чланица, оне су сада још веће. Поред тога, њени службеници имају годишње 85 дана одмора, одсуства са посла, што је за бирократе прави „рај“, рачунајући слободне дане између Божића и Нове године, дане разних путовања и фамилијарне нарочите одморе. Осим тога, службеници Европске уније у Бриселу могу са 55 година старости отићи у пензију са одбитком само 1О одсто од задње плате, а једна њена секретарица са двоје деце може да прима на њих око 8.ООО евра месечно, ради чега је на ове њихове привилегије са незадоволством реаговала Влада Немачке.

Посебна привилегија важи за њене комесаре, који могу после истека мандата да примају 3 године 65 одсто своје плате што износи месечно око 11.ООО евра, без обзира да ли су се запослили или нису, а комесари који су провели на дужности мање од 2 године могу по истеку мандата примати 4О одсто своје плате под истим условима, које износе око 8.1ОО евра месечно. Ради ових првилегија у току 2О1О. године Европска унија је за 17 њих платила око 4 милиона евра.

Из приложеног факсимила Кронен цајтунга на немачком језику од пре пар месеци пише: Негодовање на бриселске привилегије у над наслову и наслову „ЕУ даје службеницима 85 дана годишњег одмора“ и комесари који примају умањене плате после истека мандата.

Прилог: факсимил Кронен цајтунга.

Живко Беговић

објављено 19.12.2013
2006-2013, новинар.де