Грађанска иницијатива СДП – Оливер Ивановић, најгрубље је прекршила све кодексе моралног понашања злоупотребом туђе храбрости, у овом случају Српкиње из Косовске Митровице Весне Ћосић која ће, не сваког дана већ сваког часа постати мајка јер је њена трудноћа при самом крају. Користећи се личним познанством Весна је, жаргонски речено, „навучена“ у канцеларију СДП-а и након кратког разговора, не само без њене дозволе већ и без њеног знања, СДП је издала саопштење о некаквој подршци трудници зарад прикупљања политичких поена.
Пише: Иван Максимовић / 29.11.2013.
***
Након објављивања нашег видео прилога у коме Весна Ћосић говори о притиску Социјалне службе у Косовској Митровици одакле јој је речено да „мора да изађе и гласа за Панта“ или ће остати без социјалног примања, уследиле су многе реакције. Најгнуснија од свих ипак је даља злоупотреба Веснине приче, притисци који се врше над њом у тренутку када порођај само што није почео и продубљивање њеног проблема.
Разговарали смо са Весном да би смо утврдили о чему се тачно ради.
( После још једног разговора са Весном Ћосић редакција портала новинар.де је повукла део текста који се односи на приватност Весне и њене школске другарице, а у интересу очувања приватности и кућног мира Весне Ћосић и њене још нерођене бебе. Јавно се извињавамо Весниној беби, Весни и њеној школској другарици, као и свима онима чија је приватност повређена. 29.11.2013; 18:00)
Прошао је дан избора и Весни се више нико није јавио. Нити да прети, нити да пита како је ни било шта друго. До дана када смо ми, са портала Новинар.Де у договорено време закуцали на њена врата и разговарали са њом.
После комплетног посла, видео прилог је објављен. Уследиле су многе реакције, свакојаког типа… Весни су се обраћали са порукама подршке које „веруј ми да више не могу ни да их читам колико их је“ каже Ћосићева.
Новинару нашег портала је обезбеђено редовно „друштво“. Било од стране КПС-а било од цивилне заштите али како им и име каже „у цивилу“. Пошто ни једни ни други нису обучавани за такву врсту посла више су него „провидни“. Претњи физичких или било каквих других било је само на дан шиптарских избора у три – четири наврата, када је по пријави и приведен у станицу косовске полиције заједно са супругом, и после вишечасовног задржавања пуштени, као и неколико дана касније када је под претњама онемогућен да ради али после овог прилога, за сада није.
Весни редовно стиже пуно „захтева“ за број њеног жиро или текућег рачуна што непоколебљиво одбија. „Не могу да докажем људима да не радим ово због пара. Ово не радим ни због себе већ једино због свог детета. Нећу да ми дете сутра буде на улици и да размишљам да ли ће неко да га претуче, дигне у ваздух или киднапује“. О новчаној помоћи коју јој нуде каже да „немам ни жиро ни рачун. Социјалу примам са личном картом, односно матичним бројем“.
Јуче, у току дана, Милена је позвала Весну рекавши јој да Оливер Ивановић жели да разговара са њом и да дође у канцеларију СДП-а. Весна је одговорила да не може пре подне јер има заказани контролни преглед код свог лекара и да не зна да ли ће бити гужве али да после тога може.
Примећујемо да и поред тако присног познанства, Ивановић није отишао код Весне већ је тражио да она, упркос својој поодмаклој трудноћи, дође к њему на разговор.
Око поднева, Весна је стигла у канцеларију СДП-а. Ту се налазила и једна од функционерки Ивановићеве странке, Ксенија Божовић, иначе рођена и живела у истој згради са Весном, неколико спратова ниже.
У време принудне смене власти у овом граду Ксенија је позивала одређене организације да им каже да су по новом сазиву власти оне припале „њима“. „Ваљда смо сада под вашом надлежношћу, Општине или евентуално ваше странке у најгорем случају“ питао је један од саговорника чију организацију је позвала Ксенија, „не, не. Нама сте припали“ била је изричита Божовићева тада.
Пријем у СДП-а је био врло срдачан. Ивановићева супруга Милена је била такође ту са сином као и још неки чланови странке. „Стварно су били максимално предусретљиви“ каже Весна. Рекао ми је да су „одгледали видео“ (који су међу првима поставили на своју званичну ФБ страну тако да су Весни пријатељи одмах указали на тај случај и питали да ли да интервенишу како би СДП уклонила видео и престала да поентира на њему).
„На самом почетку разговора рекла сам Ивановићу да НЕ ЖЕЛИМ ДА СЕ МОЈА ПРИЧА ПОЛИТИЗУЈЕ. Нигде до сада нисам поменула политику нити она има везе са тим, ја сам аполитична. Одавно не излазим ни на српске а још мање ћу на шиптарске изборе. Нисам ово урадила због Пантића јер нисам ни за ни против ниједног од вас двојице“ додатно је Весна појаснила Ивановићу. „ВИ ЗНАТЕ ДА САМ ЈА ЗА БОЈКОТ, да тако сам му рекла, али нисам устала ни због тога већ због свог детета и свих других који су на списку Социјалног.Ту стварно има људи којима живот зависи од тог примања и лако је манипулисати њима“ рекла је Весна Оливеру желећи да се њен случај изолује од било каквих политичких расправа и трговине. Оливер је рекао да зна то и да неће о томе. Питао ме је како сам, како се сналазим. Онда је прешао на ствар рекавши да је он већ комплетирао случај и да ће сутра отићи у Социјално са захтевом да се читава ствар истражи до краја и да ће захтевати смену садашњег директора. Весна и даље није схватала због чега су је у ствари позвали да дође. „Да ли то значи да ја треба да дам негде изјаву, у полицији, Суду, било где? Треба да сведочим, да се појавим негде?“ Одговор је био да за сада не мора. Оливер Ивановић је рекао да је адвокат, члан његове странке, требао да се појави на овом састанку али је спречен. Планирали су да он правно заступа Весну уколико се процес покреће. „Нема потребе за тим, рекла сам му, јер мој случај је покренуо и води Џон Боснић. Њему сам рекла све што знам, дала изјаву у писаној форми, фотографисала позив који ми је стигао из Социјалног на мобилни телефон и са осталим доказима послала“.
Комплетирање доказног матерјиала за предмет Ћосићеве је при крају. Уколико не буде нових доказа тужба ће ових дана бити поднета.То је све, каже Весна, о чему су они разговарали.
„На крају сам му још једном рекла да нећу да се политика меша у мој случај“.
Убрзо пошто је Весна напустила просторију СДП-а ова странка издаје јавно саопштење како је „Оливер Ивановић примио трудницу која је приморавана да гласа“! Весни ни једног тренутка, ни једном речју није речено нити било како назначено да ће бити издато ма какво саопштење, посебно не званично, којим ће се обелоданити и за политичке сврхе експлоатисати њен случај! Не само да је без икакве сагласности већ упркос њеном назначавању у два наврата да то не жели њена прича је процурела два дана пре шиптарских избора.
Увидевши да се наше извештавање, којим указујемо на неправду, може безобзирно компромитовати за ниске политичке интересе а учесници уместо заштите бити изложени још опаснијим нападима, реаговали смо на објаву СДП-а. Иначе, приликом ранијих било случајних сусрета (конкретно стајањем стоперу на путу ка Косовској Митровици, члану СДП-а), било сусретима у оквиру нашег посла, на изборном месту у Техничкој школи у Косовској Митровици, сви припадници ове странке препознавали су нашег новинара пре него што би се и представио рекавши да су и они „некада били на нашој страни“ и редовно одбијали званичне изјаве. На крају разговора са поменутим стопером, који је нашег новинара замолио да провоза још један круг градом како би још мало попричали незванично, те услед излагања аргумената и уверења закључак је био да се мислило како Новинар.Де заступа одређену страну „као што сви новинари чине“ али се, барем тај члан, уверио да су светосавски национални затим основе православља и истинско а не декларативно поштовање новинарског кодекса, једини принципи којима се водимо у нашем извештавању.
Како не би било неке искривљености у овом тексту отишли смо до стана Весне Ћосић која нас је љубазно примила упркос свом стању и прекидајући одмор и мировање који су јој прекопотребни. На питање да ли је пристала на то да се изда такво саопштење Весна се нашла у чуду уопште не знајући за њега и замолила нас да то пронађемо на интернету. Прва реакција је била на опис како је радница Социјалног „најбруталније малтретирала“ Весну – „па ја то никада нисам рекла! Има и на прилогу где кажем да не кривим њу иако је била дрска“ реаговала је Весна изненађено.
У саопштењу се даље наводи „Чак ни сазнање да је госпођица Ћосић у деветом месецу трудноће није их одвратило у настојању да злоупотребљавајући свој положај, противправно и без имало емпатије, врше притисак“. Како из овога видимо ни Оливера Ивановића ни СДП сазнање да је Весна Ћосић у још поодмаклијој трудноћи није их одвратило да злоупотребљавајући лично познанство, противправно и без имало емпатије, злоупотребе ионако измучену трудницу и покупе политичке поене на њеној муци још организованије и са много више прорачуна. Шта је горе од ова два?
Ако има толико части, храбрости и утицаја колико жели да надува пред јавношћу, зашто онда Оливер Ивановић није заштитио своју супругу и јавно изнео њен проблем? Наиме 12. септембра ове године медији су јавили како је „непознати мушкарац насрнуо на његову супругу у њиховом стану. Није је физички малтретирао већ је само претио а у суседној соби се налазио њихов син који је у том тренутку спавао“[1]. Оливер је тада, посредно, оптужио људе који позивају на бојкот. Међутим, већ месец дана уназад се тачно зна ко је био мушкарац који је Оливеру Ивановићу упао у стан! Такође се зна и да је његова супруга Милена тада неколико пута ошамарена и то пред њиховим малолетним сином који је био уз своју мајку и све то гледао! А зна се и разлог због кога се све то десило. После тога Оливер шета градом без обезбеђења што је супротно његовој тадашњој изјави да су за то криви људи који позивају на бојкот јер у граду је таквих барем 97%. Тада је „Ивановић потврдио Танјугу да се инцидент догодио али није желео да говори више о овом догађају“.
Зашто није устао у одбрану своје жене? Зашто тада СДП није изашла са саопштењем којим би се тражило да се познати кривци приведу правди. Лако је зарађивати политичке поене на муци незаштићене труднице злоупотребљавајући њену храброст коју они никада нису и неће имати.
Да би сте још мало детаљније имали увид у политички ангажман О. Ивановића препоручујемо текст објављен на нашем порталу јула ове године а потребно је кликнути на линк у дну овог текста под бројем [2].
Као реакција на ово саопштење СДП-а оптужена страна, тј., листа „Српска“[3] најоштрије осуђује „пласирање лажи и оптужбе“ које долазе из штаба Ивановићеве грађанске иницијативе СДП. Мислећи притом на истинито извештавање нашег портала којим су се без икаквог допуштења послужила а које се разликује по томе што не позива службеника Канцеларије за КиМ да му прочита вест и добије или не добије дозволу за објављивање.
У саопштењу „Српске“ се каже још и да „иза оптужбе стоји смењени директор Миладин Ђуровић, који више не може да контролише и манипулише социјалним случајевима које је злоупотребљавао у различитим облицима и који је истовремено на платном списку Приштине“. Из више него поузданих извора знамо да је бивши директор Миладин Ђуровић смењен након вишеструких претњи чак и батинама. После њега на то место позван је човек који видевши како се са тог места одлази и како се на њега долази одбија да се прихвати финкције. На крају је пристао садашњи директор, иначе, супруг управо службенице која је позивала уписане на листу Социјалне службе да дођу, приме помоћ и за зејтин и шећер „одуже се својој држави“ и пристану на издају потписану у Бриселу. А шта је ово ако не „злоупотреба социјалних случајева у разним облицима“? Ђуровић је на платном списку Приштине? А колико је чланова „Српске“ на платном списку Приштине“? Не сећамо се извештаја страних војних служби[4] које су обзнаниле да „Хашим Тачи располаже огромном количином новца којом купује медије и политичаре у Србији“. Ко у Србији од политичара ради за интересе Приштине? Јел то из чистог задовољства можда? Али у тој листи оцењују како „оптужбе против институција Србије и људи који у њима раде представљају „јасан доказ“ да је Ивановић „на страни Приштине“. Како оценити гашење институција на северу Косова и њихово називање у Бриселу „паралелним“ од стране Премијера Србије иако на северу никада није била оформљена ни једна институција такозване „државе Косово“ а да ће после ових избора, које је Влада подржала, све функционисати по законима Приштине?
„Истичемо да је евидентан страх и несигурност у штабу Оливера Ивановића, што говори да је у последњим данима изгубио подршку великог броја грађана Косовске Митровице“, наводе у Г.И. „Српска“. На основу чега је евидентиран тај страх па се још јавно истиче? Шта то говори да је Ивановић „у последњим данима“ изгубио подршку у народу? Зна се да Ивановић није ни имао подршку у јавности. Многим његовим члановима је речено да би имали завидно већу подршку само да нису са Ивановићем а сва она подршка коју је на шиптарским изборима добио обезбеђена му је баш од стране „Српске“! Ово је пре свега дошло од силних приморавања Срба да на изборе изађу али како нису могли да контролишу ко за кога гласа приморани народ је своју подршку пружио, из ината, управо Оливеру Ивановићу. Пре би се могло рећи да је „српска“ уплашена због недостатка подршке у Косовској Митровици.
Овакво безобзирно политичко препуцавање преко медија изузетно је потресло Весну која је уместо да буде подржана у ствари дубоко изневерена и има нападе нервозе и дрхтања.
Што се тиче „Српске“ и њихових редовних оптужби за „сарадњу са Приштином“ нећемо да помињемо од кога је Пантић добио новац за школовање, то сви знају. О привременом „градоначелнику“ Општине Звечан, његов брат Деспот Николић за портал Новинар.Де тврди да је он „продао сво имање Шиптарима, на најбољем месту у том делу Општине Вучитрн и да више нема где да се врати а и његов син је врло проблематичан и у озбиљном сукобу са законом пред српским Судовима“. Са друге стране сазнајемо да је тај исти човек, када су му из српске Владе понудили садашње радно место био потпуно јасан и рекао „добро, али ја на шиптарским изборим нећу ни да се кандидујем нити да гласам“. Тај човек је омогућио да се редовна власт у Звечану смени али није желео да учествује у стварању шиптарске државе. Иако је власт у 4 општине на северу КиМ смењена управо због омогућавања шиптасиизбора Влади није сметало што ће тај човек бојкотовати шиптарске изборе.
Кандидат ове листе из Лепосавића већ има и завидан радни стаж у Приштини, после 1999-те године као и прилично утабану каријеру.[5]
Да не помињемо све представнике ове листе редом рећи ћемо само да је и њихов представник са централног Косова, Бранимир Стојановић из Грачанице, иако није био кандидат, пре неколико година заједно са још двојицом своје рођене браће уврћући руке рођеном оцу унео га у возило којим су га одвезли до бирачког места како би гласао. У колима је, од куће до школе, са сваке његове стране седео по један од синова како им отац у вожњи не би искочио из аута. Толико одбојности према шиптарским изборима код овог човека долази од чињенице да су његовог деду, бабу и њиховог слугу Шиптари измасакрирали и исекли на комаде. А „добра воља“ његових синова за излазак инспирасана је понудом СЛС-а да их богато награди. Њихов отац, кога су камере забележиле док убацује листић у гласачку кутију, горко је плакао пошто је изашао са гласања а синови су добили штампарију у Грачаници и перионицу аутомобила приде. Данас су двојица запослена у „Пошти Косова“ како би омогућили мултиетничност у функционисању независног Косова а трећи је кандидат листе „Српска“. Јуче је СЛС јавно иступила и рекла да ће у другом кругу подржати кандидата са листе „Српска“[6] јер је „најбољи“ како је из те странке објаснио представник за мањине у влади Косова Срђан Поповић, иначе брат Димитрија Поповића[7] кога су док је куповао хамбургер Шиптари убили пуцајући му из калашњикова у главу, с леђа. Све то из опкладе. Јавна је тајна да је СЛС основала Влада из Београда на челу са Борисом Тадићем чија је и била идеја да се оснују „српске“ општине по косовским законима.
У целој овој причи, у „овом одсудном тренутку“ како су говорили, нема заговорника бојкота. Званично саопштење је гласило да „је за њих трка завршена јер је бојкот успео“. Након заиста успешног бојкота уследило је поновљено гласање а сада и други круг у коме ће се озваничити оно што је народ бојкотовао. Хоће ли власт бити легална или не свеједно је јер ће бити – власт! У народу су храброст и одлучност прилично пољуљани јер „нема више ни ових да зову на бојкот“. У таквој ситуацји и услед општег духовног и душевног стања, народ је принуђен да „уђе у коло“.
А зашто је то тако? Не можемо тврдити са сигурношћу али нас искуство учи следећем: антиизборни штаб основала је странка ДСС. У извесној мери је све вођено са терена али је подршка из центра базе више него значајна. У редовима те странке такође је јасно да се „са одбраном Косова сувише касно почело“. Поименце током антикампање најактивнији су били др Марко Јакшић и Небојша Јовић. Јакшиио народни посланику Скупштини рбије, одрекао се те плате те тамо обавља своју дужност волонтерски а како недавно рече псе отужби за сарадњу са Шиптарима „да постоји и најмања ствар коју сам згрешио ја не бих био слободан човек“. Након успешног бојкота заговорници шиптарских избора говорили су да је „за овакво стање крив Марко Јакшић који сарађуе са Тачијем“. Иначе, Тачи који у Бриселу преговара са Дачићем на потерници је Министарства на чијем је челу Дачић. Хашим Тачи се захвалио Србима који су изашли на изборе и позвао их да изађу и у другом кругу Марко Јакшић их је звао на бојкот. Јовић је упркос великој неправди нанетој његовом рођеном брату од стране српске власти, није устукнуовћ је уложио себе у потпуности како би народ отрезнио од медијских извртања истине и објаснио да је бојкот опција која омоућава живот Србима на КиМ. То је тада и успело. Све наводи на то да команде ипак долазе од самог Председника те странке Војислава Коштунице. У организовању власти и успостављању петорице градоначелника Београда, уврштен је и Андреја Младеновић Председник Градског одбора ДСС-а у Београду. Да ли ово има везе са затишјем пред изборе можемо само да нагађамо. А да верујемо да је тако наводи нас и сећање приликом блокаде изградње граничног прелаза на Јарињу. То је такође извела општинкса власт ДСС из Косовске Митровице са пуном подршком из централе ове странке. Незванично али из поузданих извора сазнали смо, у то време, да је „стигао позив из Београда, од Коштунице лично, да се повучемо“. За повлачење као разлог наведене су „гаранције Владе“ да то неће бити гранични прелаз да би, већ колико сутрадан, Влада била оптужена да је „опет изневерила поверење“ јер је успостављена класична граница које највероватније не би било да се истрајало у отпору али и о томе можемо само да нагађамо.
А кад помињемо имена да не заобилазимо и родбинску везу Коштуничине супруге са митрополитом Амфилохијем. Митрополит је гласноговорник и заштитник „овога и онога српског“ када се треба пред народом показати а о својој сервилности заклетим непријатељима српства сам говори и чини. Њега нико није јавно повезивао са фашистичким папом Павлом 6-тим (Павле VI) али он са симптијама и поносом истиче да га је лично познавао[8].
Када се рат завршио, скоро цело тело Усташке владе налази уточиште у Ватикану. Павелић је провео неко време у аустријском манастиру прерушен као монах. Када бива откривен, одмах бежи у Рим у априлу 1946. Ускоро га амерички обавештајци и тамо откривају, и према документу Централног Aмеричког Oбавештајног Корпуса, хрватски Фирер је био у контакту са Ватиканским државним секретаром, Ђовани Батистом Монтинијевим, који је био његова заштитна мецена, а исти је убрзо затим постао папа, под именом Павле VI[9]. Неговао је побољшане екуменске односе са православним и протестантским црквама, што је довело до многих историјских састанака и споразума[10].
Један од заговорника свејеретичког покрета Екуменизам у СПЦ јесте баш митрополит Амфилохије. Он је на силу, убедивши Синод СПЦ такође огрезао у јереси Екуменизма, довео и за викарнод епископа липљанског поставио Теодосија. Од тог тренутка заобиђена је сваком приликом највиша инстанца Епархије РП, канонски епископ Артемије. У сваку „мисију“ која се тицала јужне српске Покрајине уместо канонског епископа ишао је, по Амфилохијевом благослову (јер је себе прогласио и заменика Патријарха Павла још за време његовог живота), викарни то јест такозвани епископ Теодосије. Прогон владике Артемија и безакоње над њим такође је координисано од стране овог митрополита и његових сабораца да би то и признао медијима изјавивши да се на прогон „чекало десет година“ чиме је директно оповргао оптужницу која је владику Артемија теретила, односно клеветала, за разна недела почињена „током претходних годину дана“ а која ни 4 године касније није доказана и потврђена било каквим доказима. За то време истицали су се Амфилохије и Теодосије једино у стварању шиптарске државе на територији Косова и Метохије. Недавно је и орден Светог Саве првог реда уручен норвежанину, лобисти за ослобађање Рамуша Харадинаја[11] да би пре недељу дана њихов „повереник“ за сарадњу са Шиптарима Сава Јањић свечано отворио мост(ић) са Агимом Чекуом[12], чешећи се раме уз раме колико је „ширина“ моста могла да их прими. Наравно, све је то било омогућено када је прогон највећим делом успео јер многи страни медији али и тајне службе епископа Артемија наводе као трвду струју и човека који је највећа сметња отимању Косова поред Српске радикалне странке[13].
А где су данас Радикали? У Хагу или се упокојили. Није потребно посебно наводити случај др Шешеља и његову 11-ту годину у незаконитом заточеништву у Хагу. За то време, највише организационе способности и личног ангажмана понудио је Љубомир Краговић из Косовске Митровице и истакнути члан ове странке. Он је један од оснивача Заједнице српских општина која се супротставила Тадићевим „српским“ општинама по шиптарским законима међутим, та Заједница никада није добила ни један динар од државе иако је она по Уставу била обавезна да финансира њен рад. Више се радило на саботирању њеног постојања па је она тако после 4 године рада и престала да постоји. За ову најављену ЗСО по Бриселском споразуму Краговић је говорио да је то шарена лажа која ће такође учинити да се на КиМ заокружи шиптарска независност[14]. После његовог упокојења показало се да нема довољно расположиве снаге и живе жеље у овој странци која би се интензивније борила за одбрану српске државе. Они су једини напустили седницу када су прихваћене „гаранције Владе Србије“ да на Јарињу неће бити успостављена граница. Својевремено је Краговић то за портал Новина.Де то објаснио „први члан Статута СРС гласи да не прихватамо ништа друго осим Велике Србије“ чија је граница Карлобаг – Огулин – Карловац – Вировитица.
Ако нико не ваља или барем није довољно добар, поставља се једино питање – кога послушати и за ким поћи?
Кога је то Весна Ћосић послушала? Да ли заиста сами нисмо у стању да проценимо где је истина, где правда, којим путем поћи? Свима нама Бог је дао савест. Ако би смо по савести ишли нико не би могао против нас. Ко би и могао против нас, не би нама ништа могао. Зар оне хиљаде косовских мученика страдале у једном дану, нису путоказ – куда поћи? Ако се бојимо тог пута, сетимо се оних хиљада српских мученика из Јасеновца, немачких логора и шиптарских руку за време њиховог управљања Косовом до пре две деценије а са чијим се узданицама „лижу“ српска власт и највиши редови црквеног клира у Србији. Зар то није јасан путоказ куда не смемо?
Свакако не за онима који преко лешева али и трудница грабе ка врху пропасти.
Изгледа да нас ни ових преко 40 земљотреса на Косову и Метохији, од којих неки са епицентром у Самодрежи, током дана шиптарских избора није довољно раздрмало.
Стални дописник портала Новинар.Де
Иван Максимовић, Косовска Митровица
*напомена: Извињавамо се свима због погрешно наведеног имена супруге О. Ивановића у првобитној верзији текста који смо сада исправили.
Додатни извори:
[1] http://www.tanjug.rs/novosti/99225/napadnuta-supruga-olivera-ivanovica-u-stanu-.htm
[3] http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/363813/Srpska-odbacuje-optuzbe-Ivanovica
[4] Време од 8.50 до 10.00 минута http://www.youtube.com/watch?v=fti-hpzbC7Q
[5] Време од 10.20 до 11.30 минута http://www.youtube.com/watch?v=XxBjYy_yDGE
[6] http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/363250/Prvo-se-pljuvali-a-sad-zajedno-u-drugi-krug
[7] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:158573-268ETIRI-METKA-U-DE268AKA
[8] Време од 0.00 до 0.20 минута http://www.youtube.com/watch?v=vHxdjTah7gk
[9] Половина другог дела текста http://www.vaseljenska.com/misljenja/malo-poznata-istorija-kako-je-zavrsio-zlocinac-ante-pavelic/
[10] У дну кратког текста http://sr.wikipedia.org/sr/Папа_Павле_VI
[12] http://pravoslavljepzv.wordpress.com/2013/11/28/agim-janjic/
[13] http://facebookreporter.org/викиликс-хронологија-злочина-издаје-2/
[14] Време од 04.45 минута http://www.youtube.com/watch?v=8QlDiMSYtDI
[…] Пише: Иван Максимовић / 29.11.2013.Новинар.Де […]
[…] Пише: Иван Максимовић / 29.11.2013.Новинар.Де […]
[…] Пише: Иван Максимовић / 29.11.2013.Новинар.Де […]
[…] Пише: Иван Максимовић / 29.11.2013.Новинар.Де […]
[…] Пише: Иван Максимовић / 29.11.2013.Новинар.Де […]
[…] Пише: Иван Максимовић / 29.11.2013.Новинар.Де […]
[…] Пише: Иван Максимовић / 29.11.2013.Новинар.Де […]
[…] Пише: Иван Максимовић / 29.11.2013.Новинар.Де […]
Видим да су и неки београдски медији најзад показали занимање за мој случај, али, на жалост, онакво занимање какво одговара њиховим политичким потребама. Таква „пажња“ какву су ми уделили неће донети никакву корист мојој личној борби, нити борби за идеале које препознајем и следим. Искрено, лична корист ми није била ни на крај памети када сам била одлучила да проговорим о уценама којима сам била изложена: зато и не сматрам да су ме медији некако оштетили, тиме што су и у овом случају, као и небројено пута раније, одлучили да служе сопственим, уместо општим циљевима.
Не замерам чак ни појединцима из Косовске Митровице, мојим познаницима, који су неке моје поступке и речи извлачили из контекста и такође користили онако како њима одговара, уместо да су поштовали и своју и моју приватност. Они су били показали занимање за то што ми се догодило и жељу да ми помогну. Прихватила сам, наравно, да се видим са њима, и то потпуно незванично. Касније су они те разговоре јавно тумачили онако како је њима одговарало, што су радили без мог знања и одобрења. Јесу се тиме огрешили о мене, али кажем да им не замерам, зато што су се још више огрешили о себе, па и о идеале које тврде да заступају.
Истине ради, желим овде да истакнем да стојим искључиво иза сопствених речи и дела, која се односе искључиво на уцену којој сам била изложена 15. новембра. Никакав други контекст, а најмање политички, нисам ни дотакла. Не зато што политички контекст избегавам, нити зато што немам став. Напротив, имам: јесам против ових избора, јесам против прихватања шиптарске државе, Србија јесте једина држава коју признајем и на чије ћу изборе моћи да се одазовем. Али, политички став је једно, а ово што ми се догодило је нешто друго, нешто старије чак и од политике: то је питање људскости, односно недостатка исте. Мислим да политика, нарочито дневна, нема ту шта да тражи, јер је свака политика, ма колико била исправна, потпуно немоћна ако је људскост поништена. Зато још једном позивам оне који су се, вољно или невољно, огрешили о мене, да мом случају, ако их већ занима, приступају искључиво у том смислу. Све остале позивам да не верују олако у разноразна тумачења, већ само у оно што сам под својим именом и презименом изјавила.
[…] Пише: Иван Максимовић / 29.11.2013.Новинар.Де […]
[…] Пише: Иван Максимовић / 29.11.2013.Новинар.Де […]
[…] Пише: Иван Максимовић / 29.11.2013.Новинар.Де […]