Вести

Јасеновац – Логор смрти за преко 700.000 цивила, махом Срба

О потезу Хрватског ногометног домољуба Јосипа Шимунића доста се писало и расправљало у домаћим и светским медијима. Прихватање и одобравање публике на стадиону у Загребу, и поистовећивање већине кроз усташки отпоздрав говори о свој немоћи Хрватске државе и њених грађана да се сусретну са савременим светским трендовима и жељом за целокупном хуманизацијом друштва.

Пише: Драгомир Билић, 27.11.2013

***

Када би данас неко у „колевци фашизма“ Немачкој урадио такав гест на јавном месту сигурно и безрезервно би дошао под удар закона. Био сам и видео својим очима како то тамо функционише. Хитлер би се у гробу преврнуо када би видео шта је остало и ко све сада има право да живи и ужива сву правну заштиту у тој Немачкој. Само овде код нас и на овим Балканским просторима, хорде агресивних „националиста“ свој шовинизам покушавају да представе као врхунски патриотизам и једину исправну националну идеју. Када старно треба да се иде и одбрани Српска нација и све културно историјске тековине исте, онда им тобоже сметају идеолошке разлике у односу на тадашње носиоце власти. Те своје срахове и кукавичлук нај боље манифестују кроз агресију на безбедним местима као што су разне спортске манифестације и такозвани патријотски сајтови.

Има ту и одличних појединаца и група који на промишљен начин покушавају да подигну ниво свести код, већине своје националности, кроз аргументовано изношење непобитних историских чињеница али су затрпани стотинама оних који своје знање могу да сведу на „ виљушке Цара Душана“ и слично. За мене као Србина и та „ виљушка“ је довољан аргумент али да ли сам довољно спреман да победим пазног стомака исто такве аргументовано „ спремне“ са друге стране.

Ми Срби требамо да будемо паметни и сретни што је тај несретни Хрватски ногометни домољуб разоткрио сву моралну беду и лицемерје те Хрватске демокрације. Не требамо, да ношени реваншизмом и емоцијама, релативизујемо њихове лоше потезе. Као добре комшије ми треба да помогнемо Хрватима да се суоче са својим демонима прошлости и садашњости јер да нас побију све не могу а да их побијемо све не можемо. Мртве да оживимо тешко да можемо, али да живимо са сећањем и успоменама треба. Са убицама и злотворима мало ко жели да буде комшија. Бес праведника ником не доноси добро.

Хрватска држава је данас талац тих „бранитеља“ који сада нападају темеље те исте државности и ми као паметне комшије морамо да им помогнемо. Они још увек не схватају да је једно ратна а друго мирнодопска логика. Ратном логиком у миру ти онемогућујеш своју децу да израсту у нормалне људе који ће бити својим знањем омиљени у свом окружењу. Нерационалним расипањем те младалачке енергије, и неправилним усмеравањем исте, свака нација је осуђена на пропаст.

Да сам на месту садашње власти, нашао би средства, и основао „Српски институт за проучавање геноцида на Балканским просторима“. Он би се бавио испитивањем и презентовањем чињеница о свакој врсти геноцида над Српским и другим народима у даљој и скоријој прошлости. Те студије објављивао би у свим светским медијима по сваку цену. Једино тако са знањем и експертским утврђивањем тачних чињеница могуће је доћи до општег међунационалног помирења на овим просторима. Ко се боји истине нека се боји и даље, али суочавање са кривицама следи кад тад. Што пре то боље. Све досадашње релевантне научно утемељене радове о теми злочина на овим просторима, сакупио бих и објавио, на свим водећим светским језицима, у виду алманаха.

Тиме би се допринело доступнијем и прегледнијем приступу о тој теми целокупној светској јавности. Никад на овим просторима међу Словенским народима неће бити истинског братства и јединства док те своје мртве једном за свагда не покопамо и оставимо да живе у нашим срцима, а не да их сваких пар година откопавамо и тако њихову жртву злоупотребљавамо за прављење нових жртава. Тиме ћемо заувек онемогућити те велике силе да кроз те наше не зацељене ране остварују своје интересе на овим просторима.

Читам и ове „патриоте“ што се залажу за то да се ми Срби никад више не уједињујемо са комшијама па их питам да ли се јача када шириш територију или само кад гинеш и губиш. Доста те лудости и јефтиног патриотизма. Нагледао сам га се досад премного на свим ратиштима на којима сам био. Ако не знате да поштујете противнике и ношени сте само мржњом брзо ћете бити само још једно име у статистици промашених патриотских идеала. Дај једном да паметно одиграмо на туђе грешке и победимо без испаљеног метка. Џо-кица а и ова ћирилица на којој пишем нам то омогућује. Ја нисам исти као они. Ја сам Србин, ма шта то вама значило. Мени значи. И опет би са вама јер немам друге али се сада борим да будете паметнији и бољи „ и ако сте Срби“. Наша вековна демократија никад не сме да има упитник као, на жалост, њихова.
„Живи и пусти друге да живе“

Пише: Драгомир Билић

формат и илустрација новинар.де