Вести

ВИЛИЈЕМ ВОКЕР НА САХРАНИ ТЕРОРИСТА БРАЋЕ БИТИЋИ На сахрани терориста УЧК браће Битићи нашао се и српском народу по злу познати Вилијем Вокер, означен на фотографији. (извор: НИКАД ГРАНИЦА)

Американци поново притиснули српску власт да надје кривце за смрт три терористе и то што је могуће више криваца и са што већег положаја у полицији. Исто као када су правили спискове српских генерала који су послати у Хаг. Наравно, и када су наредили издајницима у Србији да изруче бившег председника Србије и председника СРЈ Слободана Милошевића и то баш на Видовдан.

22.11.2013. / Академедиасрбија Пише : Слободан Маричић

***

Због Видовдана сам 1989. године дошао издалека у Србију и препешачио више од двадесетак километара са сапутницима из Немачке од железничке станице у Косову пољу до Газиместана. Мислио сам тада да Срби заиста поштују Видовдан, своје претке, традицију, завет Цара Лазара и Косовски мит. То је лебдело у ваздуху тада од слиног патриотизма два милиона Срба на том светом месту, чинило ми се.

После изручења Милошевића, мислим да Срби не поштују ништа. Шта више сигуран сам. Не могу да одредим ни тај један мали број Срба, који још држи до свега тога. Славе – фолирање. Национални понос – фолирање. Историјски споменици и историјске прославе – фолирање. Све је постало фолирање. Рекох, извињавам се што не могу да одредим тај мали број људи медју Србима, којима је све оно некад свето – остало и данас – свето.

Србија је увек имала кварну власт и кваран народ. Власт је варала народ, а народ је варао власт. Дефинитивно то нам је остало из времена ослобадјања од Турака, када је престала потреба да варамо Турке, почели смо да варамо себе, кумове, комшије, власт. И до данас нас власт вара где стигне. Тако је било до 2000. до те наводне велике демократске револуције, иначе још једне мегапреваре народа . Медјутим оно што се променило од тада је то, да су се медјусобне преваре излиле изван наше куће и да смо почели да варамо и да се продајемо “напољу” , прво власт, па онда и народ. Власт од тада продаје народ, а народ пошто не може да прода власт, продаје понос. И тако смо ту где смо. У говнима.

Тај опис је заиста најбоља дефиниција наше деценијске стварности, непоштења,неморала, националног поноса, непоштовања традиције, предака, Косова, Лазара, слава и обичаја, и целе историје на коју смо пљунули. Зато је потребно тако јак израз и појам, јер у Србији почиње да све смрди на подвале и преваре, од бајате робе у месарама, покварене хране за децу у обдаништима до бајатих обећања и парола политичара.

Све је почело са првом влашћу после државног пуча 5. октобра 2000. На власт су изгмизали политичари са улице на челу са премијером, који је викао са терасе на Теразијама : Могу да нам пуше ! Дјиндјић, да, он. Слушао сам својим ушима и гледао својим очима.

Тада су почеле уцене и продаја видјених Срба по укуса англо –американацана: на комад , у троје, на десетине. Не само Хашком злочиначком трибуналу, већ изручивања ради удварања Крватима, Босанцима, Македонцима. И пуштање преко 1300 осведочених шиптарских убица из српских затвора по идиотској аболицији председника Коштунице. А ја сам дуго мислио да је он један разуман патриота, интелектуалац и чак сам гласао за њега. Данас када су и до мене дошле све те тајне правога Асанжа и његових српских имитација, мислим да је он – Коштуница један обичан лелемуд. Он и Дјиндјић су најгора комбинација српких политичара, који су почели фарбање Србије у црно. Са њима је почела пропаст Србије, понижавања од странаца , мућке, приватизације, педеризације, велика браћа, фарме, стока и све најгоре. Други после њих су фарбање докрајчили.

Један лик скоро рече : ко гледа фарму је овца ! Неке новине се осетиле прозваним, да одбране неодбрањиво, па написаше да је дотични увредио три милиона ТВ гледалаца у региону. Е па баш ме заболе за тих три милиона оваца. 1880 године смо имали само у Србији пет милиона оваца , нешто мање свиња, два милиона коња, и других домаћих животиња; еј, више од Аустроугарске, па смо им то скупо продавали и имали сребни и златни динар. Али није било телевизије и Фарме, само сељачка имања – окућнице.

И да предјем на разлог горње (само)критике, на коментар поновног америчког притиска да се надју и други налогодавци у убиству шиптарских терориста, јер нису задовољни како српска удворичка власт испуњава налоге америчке администрације.

Дакле, овде имамо још један пример отвореног америчког притиска на Србију , наводно због бриге за њене држављане пореклом са КИМ који су убијени у Србији. Наравно да Американце није брига за тројицу шиптара који су дошли из Америке да се боре против Срба и Србије у једном терористичком антидржавном покрету, кога је сама Америка сврставала у то време, медју остале терористичке организације заједно са Ал Каидом. Е тако је било све до агресије НАТО на СРЈ.

Медјутим, када је Америка добила 100 шамара од Србије у рату са НАТО, решила је да се освети и то чини перфидно до данас. Уцењује, прети, доноси резолуције у свом парламенту и где год је могуће контрира српским интересима. Онај ко мисли да је америчка влада заборавила све своје материјалне, моралне и људске губитке у НАТО агресији (а било их је ) грдно се вара. Једној таквој сили од највеће важности је престиж, а он је силно умрљан пропашћу рецимо например само „Стелт пројекта“ – невидљивог авиона вредног 100 милијарди (утрошених) долара и још толико милијарди неизвршених послова продаје потенцијално заинтересованим купцима широм света. Мало ли је то и за америчку привреду у рецесији ?

Наравно није само то, многи амерички генерали су говорили после рата да им је ноћна мора била евентуална одлука Пентагона за копнену инвазију на Србију. Зашто ? Зато јер нису имали ни минимум података колико је заиста Србија нагрувала технике и људства на Косову и претпостављали (основано) да ће им рат на копну бити нови „Иво Џиме“ или који већ масакр са фанатичним Јапанцима ( Србима). И заиста, они су упоредјивали фанатизам и храброст српских војника са јапанским борцима из Другог светског рата. Тако уместо триумфалног покоравања Србије у три дана, амерички Генералштаб се морао задовољити тиме да бесомучно три месеца бомбардује СРЈ тј. Србију и Косово мислећи, да ће све те грозоте приморати Србе да подигну белу заставу. Јебаше нам мајку српски речено, разрушише нам све што се могло а довољно, да не устане сав свет против таквог дивљаштва. О људским жртвама да не говорим.

Коначно када је потписано примирје или наша капитулација, или како се коме свиђа, али не безусловна предаја територије, поново су англо-американци били посрамљени. Овог пута до истинског бола. Испод земље , из тајних склоништа и бункера изашле су стотине тенкова, артиљеријског оруђа, ракета и свих смртоносних ствари које су биле намењене одбрани. Резултати напада на војну технику и ватрену моћ Србије три месеца су били безначајни у наоружању копнених јединица. Не само они, цео свет је био изненадјен колико је добро Србија успела да се војно припреми и заштити од агресије 19 најразвијенијих злочиначких земаља у НАТО савезу.

Тада смо уместо савезника постали смртни непријатељи Америке. Свој бес су како рекох напред, искалили на херојима Косовског боја из 1999. године, генералима, адмиралима, највишим српским официрима који су надмудрили хиљаде генерала и пуковника , чиновника Пентагона, хиљаде шпијуна, стотине сателита, компјутера, чипова и домаћих српских издајника.

Све је те доцније издајничке трансефере, власт аминовала, чак су нудили и сами : Ево даћемо вам их још….. српске жртве од бомбардовања, од ОВК, од других банди не постоје, уствари то су како гласи омиљени амерички израз : колатералне штете. Јебига, омакло се…

И сад просечан Србин, али не и ја, је скоро у дилеми је ли то Американци заиста толико брину о својим грађанима који су као плаћеници или добровољци дошли да се боре против тада још увек своје земље са најгорим крвницима из целог света. Па да ја одговорим уместо јајара, који би требали да кажу народу баш овако:

Драги српски народе,

после петооктобарског пуча дошле су на власт разне особе које изгледају као Срби, говоре српски и понашају се скоро као Срби.

Али то нису браћо и сестре Срби. То су клонирани српски изроди пореклом из времена док су нас Турци гузили, па су се тако заметнули, учаурени деценијама као неке амебе у скривеним буњиштима и излазе и данас на светло дана. Они у себи имају поданички и издајнички ген и продају вас и Србију на комад, на велико и мало. Своје дебеле или кошчате гузице сместили су у кожне фотеље, које им пружају осећај као да су на туском дјоки. Имају разне титуле и школе, домаће и стране, али, немају они разума , немају срца, немају образа, поштења ни морала и воде ово мало што је остало од Србије право у пропаст. Они су рекох клонови, реподуковани изроди српског робовања под Турцима и зато они продају вас, нас, себе. Они не знају шта је понижење, шта је издаја, шта су национални интереси Срба и Србије. Они мисле да су успешни, јер кад раде деда, тата и син у канцеларији, онда мисле да су успешни. Када им синови поклањају скупе аутомобиле, мисле да су славни. Када газе људе по улицама, мисле да су богови и да кажњавају недостојне.

А ти драги српски народе ћутиш. Немаш пара, немаш посла, немаш перспективе, ни твоја деца ни унуци.

Видиш да нам се свете Немци, Американци, Крвати, Аустријанци , Мадјари, Шиптари, ама бре свако ко стигне. Власт ћути , јер како клонови Срба могу да мисле као људи, као Срби, као патриоте.

И шта нам је чинити драга браћо и сестре Срби ? Немамо ми ту много избора. Како ми да спречимо да нас клонови више не продају: на комад, на кило, у деловима и целини нашег бића и наше Србије. Како да се одупремо тим силама које нас уцењују и говоре клоновима сутра ћете урадити ово, а прекосутра оно ?

Појма немам !

Али ми пада на памет, шта би било када би ми те клонове са дебелим или кошчатим гузицама избацили из фотеља и набили ко Турци на оно, мислим на добро намашћен колац. Али пазите не ове који су сада на власти, јер су они најјачи као дахије пред опсаду Београда. Него оне ислужене клонове које су сјебали ови унапредјени клонови такозване „нове генерације”. Па када би поредјали тако један дрворед тих клонова са дрветом у дупету, можда би се и ови клонови нове генерарације запитали, шта би било када би им улетело неко дебље дрвце у процесор. Можда би се онда појавио неки прави Србин из оног броја X колико их је још преостало, да нас скрене са овога пута.

Ако ме питате, да ли имам и другу алтернативу за евентуални спас наше душе и Србије, рећи ћу вам. Имам.

То је да једемо говна и да ћутимо, ма шта (нам) клонови радили.

То је опробана тактика коју смо примењивали петстотина година, све док Карадјордје није скапирао да на колац могу да се набијају и Турци, а не само Срби.

Дакле избор је : говна – колац, колац – говна или колац – клон, клон – колац.

22.11.2013. / АкадемедиасрбијаПише : Слободан Маричић