Вести

Причајући ми о Дражи и Равној Гори једна од првих ствари коју ми је у Вашингтону рекао Милош Аћин-Коста, била је да је на крају Првог светског рата Српска војска напредовала до Темишвара и ту се зауставила јер су се дотле простирале српске земље. Схватио сам то као лекцију о Српском Националном Духу. Наравно, Милош ми је рекао да је ускоро после тога такозвана међународна заједница наредила Српској војсци да се повуче неколико десетина километара.

пише Часлав М. Дамјановић, 23.11.2013

***

Зашто ми је Милош рекао баш то причајући ми о Дражи и Равној Гори?

Причајући ми о Дражи и Равној Гори једна од првих ствари коју ми је у Њујорку рекао Душан Петковић, који је Тита сматрао “Јудом”, била је да је на Нирнбершком суђењу Нацистима, Рибентропов обавештајац на Балкану, Герхард Емскотер (Gerhard Emskötter) изјавио: “Тито је био наше оруђе”! Ова вест била је објављена 6. јуна, 1946. у “Чикаго Трибјуну” (“Chicago Tribune”), a 12. јуна, 1946. у “Њујорк Ивнинг Сан” (“The New York Evening Sun”).

Зашто ми је Душан рекао баш то причајући ми о Дражи и Равној Гори?

Тек данас, иако смо на врхунцу малаксалости од утопљености у наизглед безизлазну каљугу наметнутих погрешних схватања – управо наметнутог несхватања – одговори постају јасни. Пре свега, постају јасни Макдауеловим Сведочанством Истине, које он, анализирајући пресудну улогу Срба у Другом светском рату, иако говори превасходно о Дражи, Равној Гори и Равногорској Србији – почиње анализом издаје Победе Првог светског рата – говорећи као и Милош и Душан, и много више о Брозовој улози у Черчиловој издаји циља Победе Другог светског рата! Зато што су историјски опуси Милоша и Душана непознатица на отаџбинској историографској сцени присиљен сам да остакинем да су непознатица зато што су исто као и Макдауелово Сведочанство Истине – забрањени од стране злочинства које мржња почињава над Србима као Нацијом и Србијом као државом још од давних “Латина” операцијом данас знаном Ломљењe кичме Србији.

Поменути одговори постају тек данас јасни и због разлога који недвосмислено произилази из такозване “ревизије” и управо наше немуште одбране од те “ревизије”, и са друге стране истовремене врло активне и контролисане пропагандистичке коментаристике понукане тв серијом “Равна Гора”. Навешћу само неке примере: “политички систем у Краљевини труо и зрео за мењање”; “грађански рат био је распад народног организма изнутра”; “Србија се” – због поменуте тв серије – “поделила на идеолошке бункере”; задњих “десетак година Србији као да је оперетски антифашизам”, итд, итд… Очигледно је да се говори углавном о Југославији као таквој, и о пост-Милошевићевској Србији – али је такође очигледно да се уопште спомиње Равнгорска Србија, нити се урачунава наставак Усташког злочина Брозовим Убиством те Србије. Оно што проистиче из те, да кажемо аномалије – или злонамерности – јесте циљ те пропагандистичке коментаристике, који је предобро утуткан у уобичајену и већ итекако склеротичну камуфлажу: циљ није пропитивање ауторитета, већ напротив – већ устаљено оспоравање ауторитета! Чега? Ауторитета Истине! Испоставља се као да данас наводно не постоји ауторитет да утврди и потврди да је Истина – Истина! То је уствари доказ да је забрањено мењати стварност Истином од прописа Ломљења кичме Србији! То значи забрањени су и Право на Истину и Ауторитет на доказивање Истине! И не зачудо – збрањени су данас на тангенцији југословенства – зато што је Србија као таква још од Латина – забрањена да постоји: “политички систем у Краљевини труо и зрео за мењање”; “грађански рат био распад народног организма изнутра” – a све то наводно зато јер је чак и данашња Србија некакав проблематичан антифашизам! Иако је то измишљотина у односу и на давнашње и данашње Право Српског Народа на постојање Српског Народа, и иако уопште није измишљотина у односу на фашизам окупаторских власти данашње Србије – ипак… измишњеним наводно српским проблематичним антифашизмом прикрива се и негдашњи и данашњи фашизам нација које су сарађивале са окупатором и у Првом и у Другом светском рату, и које су наравно биле за то благосиљане ређираним растурањем Југославије – јер наводно и у Краљевини Југославији, и у НОБ-у, и у Титовој Југославији, па чак и приликом растурања Југослвије – у њима и у последичним државицама – њихов антифашизам наводно није био проблематичан! На основу тога антисрпска пропагандистика лансира синтагму на којој је заснована: да су Срби и у Првом светском рату, и у Краљевини Југославији, и у Другом светском рату, па чак и у Титовој Југославији – пошто су као и данас изигравали проблематичан антифашизам – били наводно фашисти – па су сходно томе такви наводно били и Равна Гора и Равногорска Србија!

На тој пропагандистичкој тракалици, по демагошком покваренлуку једнакој брозовистичко-черчилијнским фатаморганама – заснива се забрана Србима на Ауторитет и Право да се залажу за Истину. Забрањена је зато да би се одржала званична лаж некаквог наводног “уравнотежења” некаквог наводно “грађанског рата”! И иако Истина није никакво “уравнотежење” – зато је на лажи “уrавнотежења” Србија као тaква и њена пресудна улога у Другом и Првом светском рату – прешалтована у некакво “југославенство” зато да би Срби и Србија наставили да буду жртва лежне оптужбе – да би се лаж Титоизма и даље величала!

Према томе – забрана је апсолутна: Истина је забрањена!

Фатаморгане лажних ветрењача

Рим је био непобедив све док себи није допустио да га загаде инфериорци поробљених! (Rome was invincible until it allowed itself to be polluted by the inferiors it conquered) Ова брутална дефиниција Расизма као таквог није наравно нити “геополитичкаи”, ни “друштвенo-етнолошки”, ни “академски” покушај дефиниције расизма – али јесте дефиниција фатаморгана лажних ветрењача Черчиловог издајничког плана, стварне Титове мисије, и маскирања те мисије такозваном идеологијом некакве наводне “КПЈ“, јер је, између осталог… пуко рзјашњење расизма и мржња аустроугарског римокатолицизма! Зато на пример, Никола Жутић, анализирајући разарање Православља од стране Римокатоличке цркве на простору Југославије… “доказује да се временом испољила стратешка потреба Ватикана и Аустријске царске управе за прављењем некакве виртуелне римокатоличке нације на јужнословенском простору западног Балкана који је био скоро апсолутно и у огромној већини насељен православним Србима.” И иако се потреба римокатоличке јереси за најамницима мржње зацарила много раније – јесте чињеница да су се за ‘потребе’ мржње “појавила назови историографска дела, у којима се, без доказа, величала некаква ‘стара Хрватска’ – зато да би се тим фалсификаторским процесом постепено ‘стварали’ такозвани Хрвати… и то – као римокатоличка нација”! Па пошто о Хрватима “нема оригиналних докумената ни података о њиховом постојању у Историји ни у једном једином архиву чије је постојање старије од такозване ‘старе Хрватске из периода хрватске народне династије’ – односно из времена пре, наводног, њеног потчињавања од стране Мађара – ни у архиву Ватикана, ни Венеције, ни Милана, ни Фиренце, ни Граца, ни Беча, ни Цариграда – ни игде ни нигде, већ само у такозваним ‘преписима са старијих несачуваних оригинала’ – тиме је ипак настала”:

“Хисторијска Хрватска” – али само – “у препису’!”

“То јест – у историји – није постојала – али у виртуелним замислима хрватске историографије: јесте наводно ‘постојала’!” Зато је “питање – како то да за већину некадашњих држава има оригиналних и убедљивих података – само о држави ‘средњевековној Хрватској’ – гле чуда – нема ниједан!”(1)

Чињенична ‘продукција’ покорних најамника лажних нација, итекако позната већ од Латина, даје одговор на Макдауелово питање којим је ‘утицајима’ Черчил ‘веровао’: Черчил је веровао и Павелићу и… Тачију – јер коликогод је недоказива Тачијева теза да су Албанци Илири – толико је недоказива и теза НДХ да су Хрвати Хрватска – и теза Втикана да није наводно јерес него… хришћанство!

Враћајући се на “ауторитет” – одговор је значи да је Черчил веровао у оно што су му Ватикан, Павелић и Тито – наложили да верује! Зато је Стипи Месићу подарен стричев аманет да је НДХ “дупла победница” Другог светског рата: зато што као што је Ватикан измислио Хрвате – тако је Черчил измислио Хрвата Тита, преобукао га у мантију комуњарског агит-проп-марксо-осветилника, и најмио га да међу Србље и свет унесе ‘кугу’ баш како је то Историја записала на вратницама цркаве у Магденбургу! То значи да је брозовско-павелићевско ‘право’ на мржњу Срба засновано искључиво на… Черчиловом ауторитету! Међутим, иако је заборављена и Трећа победа Хрвата – Победа у Првом светском рату када су били прошверцовани у победнике збрисавањем победничке Србије и укључењем Срба у истребљење холокаустом у такозваној ‘заједничкој држави’ – мржња је иста још од пре Светог Саве и Немањића… јер је непрестано истоветна и данашњем холокаусту над Србима, отимању Косова од Србије, и сваљивањем непостојеће кривице на Србе: зато што Срби нису произведени најамници – него стваран народ – зато што су као такви још православни… значи зато нису ни најамници ни јеретици… Срби се кажњавају зато што нису покорни попут вештачки произведених… покорних!

Према томе, пошто “коначно ријешење” такозваног “Српског питања” јесте проблем моралности – ионо као такво потпада под Ауторитет Истине – јер не само да је издајнички “брлог” немилосрдним лажима “жртвовао Србе Титу – већ је тиме жртвовао Истину Победе Другог светског рата уствари – ‘исправивши’ Пораз расизма Аустроугарске у Првом светском рату – што необитно значи да је Черчил уклонио Хитлеров Нацизам зарад аустроугарског анти-националног фашистичког и расистичког лажног антифашизма!”(2) Зато данас расизам јавно декламује лаж да су Срби кривци за Први светски рат јер је Србија наводно “разбојничко гњездо” које наводно “угрожава европски мир”!

Према томе питање ауторитета се не своди на проблем ко је ауторитет – него на Макдауелов одговор: Лаж није ауторитет – Истина јесте!

Зато је неприхватљива на пример твдрња академика Дргољуба Живојиновића – да би данас “Немачка желела да се ослободи стигме да је одговорна за два светска рата”, и то иако он верује “да велике силе победнице неће пристати на ревизију историје” зато јер “политика не може да надвлада историју и истину” и да само некакви “кругови из Немачке желе ревизију историје”, наводно само зато “да би радо склонили часну улогу Србије у страну”! По његовом акадамском убијеђењу, пошто Немци “знају да Србија није крив за рат”, он напомиње да је “покушаја ревизије историје увек било”, и то “најчешће од поражених страна”! Не примећујући, или претварајући се да не примећује истоветна издајства Победа и једног и другог светског рата, иако је поменутом академику необично “да из земаља победника, као што је Велика Британија, долазе ревизије” – сматра да су то ‘покушаји историчара’ који наводно “раде за свој грош, приватно” а не зато што “имају било чију подршку, сагласност или охрабрење”!(3) Сличан “ауторитетлија” је и канадска историчарка Маргарет Мекмилан, која закључујући да је “Немачка одлучила да уђе у рат и нападне Србију зато јер се плашила да ће изгубити Аустро-Угарску ако то не учини” – истиче наводно ауторитативно да је тадашња “Србија била као Иран данас” и да је наравно “Принцип био терориста”!(4)

Наведени цитати су доказ како најмљени ауторитетлије сами себе дезавуишу папагајишући прописану наводно званичну лаж – која је прописана управо само зато – прво, да прикрије пресудну улогу Срба и у Првом и у Другом светском рату; и друго, да прикрије расистичку антисрпску мржњу и холокауст “коначног ријешења” који се јавно и разудано данас нставља над Српском Нацијом и Државом! Према томе, у вортексу лажи и мржње нема ама баш никаквих моралних оријентира деноминатора ауторитета!

“У Србији постоји књига која је преведена и објављена – без прве половине текста! То се десило делу дубровачког попа Мавра Орбина који га је штампао у Пезару 1601. на италијанском језику, под насловом ‘Царство Словена’ – с бедним образложењем да су првих 250 страница… легенде”! Зато су као такве наводно некаква “непотребна историја” – и зато је првих 250 страница – избачено из књиге!

А првих 250 избачених страница – нису никакве “легенде” – него стварна Историјска Истина Српске давнашње прошлости, постојања, идентитета, и улоге у моралном цивилизацијском развоју! И ево како је дошло до тога: Римокатолицизам је Србију победио наметнувши “joj берлинско-бечку историјску школу још у XIX веку. На берлинском конгресу 1878. потврђена је Србији модерна државност – али и наметнути стандарди који ће се примењивати у историјској науци. Стандарди су и данас много популарна реч, њих треба да испунимо како бисмо ‘ушли у Европу’! Моје је питање – одакле? Рођена је такозвана права и владајућа критичка историографија која, ево, влада до данас – постанак новог језика, у наше време je – политичка одлука. Врхунац овог ‘критеријума без критеријума’ догодио се у XX веку када је одлукама неколиких центара моћи, на првом месту Ватикана и Коминтерне, почело комадање српског језика и српског простора, односно, српског народа.” Сходно томе, такозвана победа такозваног комунизма је “1945. одмах ‘породила’ три народа: Македонце, Црногорце, Југословене, и нешто касније муслимане са великим М. Који су после серије ратова 1991–1999. волшебно постали Бошњаци”!(5)

Ето како је забрањена Правда – једини стварни ауторитет Истине!

Заједничка држава: Жонглерај… или?

Жонглераји нису само вербални. Осим што су непрестани доказ трулежи, и осим што су непрестани доказ да су потурчењаци расистички опаснији чак и од својих госа – жонглераји су антисрпска пропагандистичка платформа која од завршетка Првог, и поготово од завршетка Другог светског рата, почињава два злочина: Први је – у заједничкој држави Срби су обзнањени да су ти који су трулеж; сви остали – пошто су покорни и фанатични сарадници окупатора – баш и због тога наводно нису трулеж! Други проистиче из лажи првог: пошто су ниже расни Срби трулеж – све што они тврде – није Истина јер: Срби нису ауторитет пошто као расно нижи немају право – на ауторитет!

Америчка медија је почетком деведесетих јавно потврдила да је поменути злочин на снази:

– У Другом светском рату Србија “није била окупирана од Нациста”!
– Срби су “сарађивали са Нацистима”!
– “Српски национализам у великој мери био инспирисан немачким национал-социјализмом, а у мањој мери италијанским фашизмом“!

Ову лаж Стјепана Мештровића, цитира је Дејвид Рајсман (David Riesman), у предговору књиге врвеће злочиачким лажима од Филипа Коена (Philip J. Cohen) ”Тајни рат Србије” (”Serbia’s Secret War”), која је као надомјестак папској були деведесетих била демагошки ‘Вјерују’ антисрпске расистичке мржње, која се од Првог и Другог светског рата, од деведесетих – наставила Холокаустом над Србима до данас! Та лажна и расистичка синтагма била је управо званична була којом се одређују ауторитет казивања Историје и забрана Истине: српски злочини су – што су преживели ропство под Османлијама – што су остварили Србију као државу – што су у Првом светском рату победили и растурили Аустроугарску – што су Равном Гором и Равногорском Србијом преживели казнене мере ‘заједничке државе’; што су преживели усташки и Брозов масакр и што су се и приликом режираног растурања ‘заједничке државе’ на државе потомaкa сарадника Нацизма па самим тим и Аустроугарске и Ватикана – поново побунилi против права ових држава на постојањ… због свих тих злочина зато су сада подвргнути ‘коначном реjeшењу’ холокаустом под окупацијом!

И гле чуда сада се појављује некакав Макдауел и ниже расни Срби тврде да је он ауторитет Истине… Зато су жонглирања оптужницом заснованом на трулежи која је Србима лажно приписана у држави заједничкој са расно супериорним сарадницима Нацизма и Аустрохунгаризма… засада још прикривена! Али… чињеница је да упркос лажима оптужнице, немању права на ауторитет, и забрани Истине да када је “у Цркви Светог Андреја Првозваног на двору Карађођевића на Дедињу приликом дочека Нове 1945. године, Титов” усташки “генерал Марко Месић пуцао у чело Исуса Христа на фрески на зиду Цркве” – да је тим својим злочином поменути генерал доказао да је Ватикан јерес која нема никакве везе са Хришћанством, да је Броз није прошверцовао у Југославију никакав комунизам – него напротив усташку мржњу ниже расних Срба – и да је зато да би прикрио свој злочин прописао да искључиво расистички чисти – поседују искључиво право на ауторитет… на ауторитет Лажи!

Вредно је овде потсетити маестре жонглирања, али и млађе генерције Срба на две чињенице: прво – да је “по подацима из историјског архива у које ‘Телеграф’ имао увида, Марко Месић пре него што је постао командант такозваног Југословенског батаљона” у оквиру Црвене Армије, “био у саставу 369-те Усташке пуковније и био један од 360 Усташа који је Црвена Армија заробила подно Стаљинграда у Другом светском рату”(6); и друго – да је по подацима “Стрељања историје”, Тито прво поставио поменутог Месића у Црвену Армију да би дотични обезбедио да Црвена Армија омогући њима – Брозу и Усташама – освајање Србије – уместо да помогне ослобађање Србије и Југославије од Нацизма помагањем Равној Гори која се на супрот и Брозу и Павелићу – у Другом светском рату заиста борила и изборила против нацистичког рсизма. Наравно… Титов усташки генерал је у време злочиначког пуцања у Исуса Христа – бивао… командант Брозове Гарде на Дедињу!

Србија није “ухваћена на спавању”!

Неумитно је схватање стварности схватањем Српског Националног Духа да би се доказала стварна Истина и дезавуисале лажне фатаморгане мржње измишљене зарад ликвидације Срба! Осврнимо се зато још једанпут на оно што раде жонглери: истог дана када је почело приказивање уводног дела тв серија под насловом “Равна Гора” – одржана је служба Божија српској јуначкој деви Милунки Савић. Нико од Срба није се приупитао да ли је скарадно, па чак и грех… да је Божију службу Милунки Савић одржао патријарх Иринеј! Истог дана… почео је серијал РТС-а, „Велики рат, цена заборава”, o “значајним светским догађајима и местом Србије у свету” емисијом “у празничном издању о Дану примирја”(7), који “од Марсељског атентата” и атентатата нпре почетка “Првог Светског рата, тражи одговоре на питања: да ли су краљ Александар Карађорђевић и шеф француске дипломатије Луј Барту били прве жртве фашизма? Шта је Версајским миром Србија добила, а шта изгубила? Због чега је Београд један од најређих градова на свету одликован орденом Легије части? Зашто у Паризу, Марсељу и Лиону постоје споменици српским савезницима а зашто их нема код нас? Како наћи своје место у обележавању стогодишњице Првог Светског рата?” Итд…

“Место” Срба је већ давно “нађено”! Српска Нација зна и шта је учинила и зашто је то учинила! Али “место” Нације није одређено тим знањем! Напротив, “место нације” je већ давно одређено и то не само за “обележавање стогодишњице”:

Одређени су “место” Срба и будућност Срба: Без гроба!

Зато о свих споменика, титулирања, одежди… жонглерима приличи само један орден: “Шупља љуштура без душе” (‘I’m Just An Empty, Soulless Vessel’)

То није ријеч нити Мадлен Олбрајт, нити Хилари Клинтон, нити Наташе Кандић… не, то је ријеч данас најпознатијег глобалног жонглера, Ентони Вајнера (Anthony Weiner) некадашег америчког конгресмена примораног да поднесе оставку због порнографских веза на Интернету, који се доцније – ваљда у знак испаштања – кандидовао за начелника града Њујорка, али је изгубио јер упркос наводног испаштања није прекинуо порно-рекламирање себе на Интернету. У чланку је Вајнер насловљен: “срж данашњег политичара” (The Essence of Today’s Politicians)(8) – што би у нашем случају могло комотно да се преведе: “Шупља љуштура без душе” – једина је суштина жонглера! Зато је отворено, трагично и глупачко питање зашто Срби ћуте, зашто се не боре против диктатуре над историјом, зашто се не боре против мржње, зашто се не боре за Истину… с глупачко је јер Срби не схватају оно што са запрепашћењем врло добро схватају сви мрзитељи Срба: У Другом светском рату Србија није “ухваћена на спавању”! Први светски рат се не може спасти од лажи ако се од лажи не спасе Равна Гора, а Равна Гора се мора спасти не само откривањем Истине о њој – него и откривањем лажи о Брозу!

Макдауелово Сведочанство Истине јесте непобитан и искључиви ауторитативан доказ да су Дража Михаиловић, Југословенска војска у отаџбини, Србија и Равногорство као такво: Били у рату против Нацизма! Били итекако заслужни, па чак и пресудни за Победу у Другом светском рату! Допринос Срба и Србије у Другом светском рату био је од пресудног значаја! Дража Михаиловић и Војска у отаџбини под његовом командом били су ефикасни против непријатеља – током целог трајања рата на територији бивше Југославије – непрестано од почетка до краја ратних операција – није било никаквих прекида ратних активности против непријатеља, није било никаквих периода ‘неактивности’! Дража Михаиловић и Војска у отаџбини – нису сарађивали нити са окупаторским нити са квислиншким снагама. Њихово ратно дејство простирало чак и у суседне државе.

Због свих ових наведених доказа Истине није на одмет још нагласити: Главне британске лажне оптужбе против Равне Горе, доцније прихваћене и у Америци, биле су черчилијанске измишљотине: Наводна неактивност 1943. и 1944! Наводна сарадња са окупатором! Наводно недовољан допринос ратном напору!

Макдауел непобитно доказује да су све те принципијелне оптужбе – лажне!

Брозов такозвани Титоизам није био учесник рата против Нацизма! Није уопште допринео Победи у Другом светском рату! Био у специјалној мисији да преживи рат зато да би Титова анти-српска диктатура била постављена на власт над Југославијом по завршетку рата! Зато се Титоизам током рата сакривао по забаченим гудурама потпуно неважним за ратна дејства! Првобитни задатак Брозовог Титоизма био je да ‘преузме’ устанак од Драже Михаиловића зато да би ликвидирао рат Србије против Нацизма! Када у томе није успео, Титоизам је провео рат углавном на територији нацистичке марионете ткозване НДХ зато да би сарађивао са окупатором, Усташтвом, и… Черчилом! Бивајући на том задатку Броз је делао супротно свим Стаљиновим наређењима, само се маскирајући комунистичком идеологијом да би прикрио служење Черчиловом римокатоличко- ендехаовском ријешењу!

Пошто разбојништво такозваног Титоизма уопште није било нити ослободилачко, нити анти-нацистичко, нити чак такозвани грађански рат – због свега доказаног није на одмет нагласити: наведене лажи, доцније прихваћене и у Америци, биле су основна потка за измишљене “заслуге” за ‘маршализацију’ Броза од стране черчилијанских измишљотина, чији је циљ био брутално убиство Србије: Усташки геноцид над Србима није био довољан – зато је усташоизоидни Титоизам побио сто педесет хиљада Срба за непуних годину дана… И зато, на завршетку анализе жонглерског бунцања о ауторитету – вредно је навести неколико цитата из Макдауеловог Сведочанства Истине”:

“Михаиловићева сарадња са окупатором – титоистичка измишљотина”!

“Колико је утицај Михаиловића и на пријатеље и на непријатеље мера његове истинске величине допуњује и његова одлука да не напусти отаџбину иако је знао да га чека страшна смрт!”

“Михаиловић је сањао о миру у будућности – не као сањар – него као извршилац – који је желео будућност мира не само својој отаџбини него и Балкану… и зато је био против доминације било које стране силе…”

“Да је Дража био у прилици да предводи слободну Југославију после рата, што би се и десило да премијер Черчил и председник Рузвелт нису тако грубо погрешили у својој процени… генерал Михаиловић остао би упамћен као један од малобројних, заиста великих лидера поратне Европе. Но…

…таквог смо човека ми препустили Титу да га срамно и свирепо погуби”!

Ауторитет Истине јесте… Време Божије Правде.

Амин.

Часлав М. Дамјановић

Ravnogorskivenac.com

___________

(1) “Хрвати нису историјски народ”, Др Гојко Маловић, Нови погледи у српској историографији, Новинар.де, 10/05/08)

(2) “У сусрет Воскресењу…”, Аутор, Новинар.де, 05/02/13)

(3) “Akademik Dragoljub Živojinović: Znaju da Srbija nije kriva za rat”, Tanjug, 11/11/13, heroesofserbia@yahoo.com)

(4) Tanjug/Вечерње новости, 11/07/13, 22:56)

(5) “Порекло Словена, Срба и Руса и осврт на ДНК генеалогију”, Радован Дамјановић, Извор: Башта Балкана, Срби на окуп, 11/14/13, 13:38)

(6) „Zlocinacki: Stric Stjepana Mesića pucao u čelo Isusa Hrista na Dvoru Karađorđevića!“ Телеграф, 06/23/13, 19:46)

(7) РТС, 11/10/13, 17:00)

(8) Weiner: ‘I’m Just An Empty, Soulless Vessel’ – The Essence of Today’s Politicians, Huff Post Politics, 10/17/13)