Спомен-костурница Јиндриховице (Маузолеј) и српско војничко гробље, је место мучења и страдања српских заробљеника за време Првог светског рата, за време Аустроугарске. Налази се у данашњој Чешкој Републици близу границе са Немачком, у малом месту Јиндриховице удаљеном око 25 километара од чувене бање Карлове Вари и у близини некадашњег логора Јиндриховице.
Posted: 9. новембар 2013.
****
Српко војничко гробље у Јиндриховицама је, после Зејтинлика у Солуну, највеће српско војничко гробље.
Концентрациони логор Јиндриховице
У Јиндриховицама је за време Првог светског рата, од 1914. до 1918. године, налазио највећи концентрациони логор на територији Аустроугарске, Логор Јиндриховице кроз који је прошло око 40.000 заробљеника. Робијали су Италијани, Руси, Литванци, Румуни, а највише је било заробљених Срба, како војника, тако и цивилног народа, који је аустроугарска војска купила у походу по Србији и железницом доводила у логор .Заробљеника је било из свих крајева Србије, а највише из Шумадије и Ваљевског краја. Логораши су били принуђени да у тешким условима раде, градили су резервоар за воду у логору, радили у каменолому, правили путеве и мостове, градили хемијску фабрику у Соколовцу, граду удаљеном око 30 км у који су одлазили и враћали се пешице сваког дана. Логор је био посебан, јер нико од логораша није био убијен, али су услови у логору били тешки, хладноћа и зараза су харали, дневно је умирало око 40 људи. Сваког дана у 15.00 часова тужна поворка са умрлима је ишла до оближње заједничке гробнице, у којој су полагана тела умрлих свих узраста од деце до стараца.
Маузолеј (спомен-костурница)
По завршетку рата, Томаш Герик Масарик, тадашњи председник Чехословачке, који је био велики пријатељ краља Александра, поклонио је југословенској држави територију где су страдали логораши да би саградили спомен-костурницу. У Маузолеју (спомен-костурници), који је подигнут 1932. године, смештени су посмртни остаци 7100 српских заробљеника и 180 руских војника.
На око 5 км од Маузолеја у једној шуми се налази и војничко гробље са око 1600 српских гробова, које је пре више од једне деценије сасвим случајно открио наш земљак Дејан Ранђеловић из Тимочке крајине, који са породицом живи у Карловим Варима. Ранђеловић објашњава: “– Берући печурке у тој шуми, наишао сам на камен, сав зарастао у траву, на коме је, на српском језику, јасно писало: Овде почива Глишовић из Чачка!”
Брига о спомен-костурници и српском гробљу
До Другог светског рата о спомен обележју је бринула влада краљевине Југославије, последњу Литургију пре дуже паузе је служио Владика Нишки Доситеј, кога су усташе убиле у Јасеновцу. 1994 је наша Амбасада у Прагу, уз ангажовање и господина Дејана Ранђеловића, покренута је иницијатива о реконструкцији , али нажалост до данашњих дана се није одмакло у обнови Маузолеја и српског гробља. Последњих година, делегација наше Амбасаде полаже сваке године венац, и служи се Литургија.
2009. године на Видовданском комеморативном скупу у Јиндриховицама, поред поменутог казивања српског амбасадора у Прагу Владимира Вереша, бројним присутним српским и руским грађанима и свештеницима, након литургије, коју је водио уз асистенцију српско-православног свештеника у Чешкој Срђана Јаблановића, обратио се архиепископ Чешких земаља и Словачке, владика Христифор. Иначе, архиепископ Христифор посетио је низ српских манастира на Косову и Метохији у време њиховог највећег разарања, и касније је у Чешкој сведочио о страдању. 2010. године на Видовдан, поред присуства српског Амбасадора и челника руског конзулата у карловим Варима, Богослужбу су водили српски и руски црквени великодостојници, архимандрит Сергеј, игуман Онуфрије и прашки парох протојереј Срђан Јаблановић. Пред великим бројем наших и руских грађана, на литургији је певао новосадски мушки хор „Академац“.
Брига српске дијаспор
Велика је несебичност и упорност господина Ранђеловића који је годинама финансирао и одржавао споменички комплекс у складу са својим могућностима. Ранђеловић је и председник православне омладине у Чешкој, која је више пута чистила и одржавала спомен-костурницу Јандриховице. На иницијативу неколико Срба основано је удружење “Видовдан” које има за циљ обнављање и одржавање српских гробаља на територији Чешке. Потребно је решавање проблема у вези Српског гробља удаљеног 5 км од Маузолеја , односно решавање имовинских проблема, као и градња цркве(која је постојала) или манастира, и обнова и оживљавање целог споменичког комплекса који је од изузетног значаја.
Веома је важно рећи да су комунисти успели да искористе иницијативу за обнављањем постављењне плоче која је уништена у Другом светском рату али су на њој написали да је ово Југословенско а не Српско војничко гробље. Плоча још увек тако стоји … срамота.
Неопходно је ангажовање и помоћ Републике Србије и наше Амбасаде у Прагу, ради решавања нагомиланих проблема и обнове овог изузетног споменичког комплекса , великог српског стратишта.Остала Српска гробља у свету:
АЛЖИР – Дели Ибрахим
ТУНИС – Бизерта, Мензел Бургиба
ГРЧКА – Солун (Зејтинлик), Видо, Агиос Матеос (маузолеј),
Гувија (спомен обиљежје), Сан Матијас, Кема-Сима
МАКЕДОНИЈА – Битољ, Штип, Куманово …
ИТАЛИЈА – Бари, Падова, Фиренца, Напуљ
МАЂАРСКА – Будимпешта, Баја, Сегедин, Секешфехервар …
АУСТРИЈА – Ашах, Брудф, Гредив, Фрауенкирхен, Кајзерштајнбруф
НЕМАЧКА – Винтерберг и Келн
БЕЛГИЈА – Лијеж (СВГ у оквиру Савезничког гробља)
ФРАНЦУСКА – Париз, Вилфранш де руж …
ЧЕШКА – Праг, Оломуц, Јиндриховце и Чалово
СЛОВАЧКА – Тренчин
РУМУНИЈА – Арад, Луго, Фогара, Георгени и Међидија
БУГАРСКА – Софија
АЛБАНИЈА – Тирана, Скадар, Драч, Корча, Леш, Каваја, Арта код Валоне
Преузето са:
http://srpskaistorija.wordpress.com/2013/11/09/%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D0%B5-%D1%83-%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86/
Po danasnjoj Njemackoj, Madjarskoj, Austriji, Ceskoj i Slovackoj ima puno Spomen Ksturnica iz Prvog i Drugog svetskog rata, u kojima u miru Bozijem cekaju vaskrsenje mrtvih najveci junaci nasega doba.
SRBska vojnicka groblja rasuta po tudjini najbolje govore i svedoce o stradanju i slavi SRBskoga Naroda. Zato SRBski div junaci koji pocivaju u tisini vecnog mira strpljivo cekaju potomstvo svoje da dodje na grobove njihove i da ono vidi i nauci na primjeru njihovom kako se za SRBstvo zivi, bori, strada i umire!
Zato, budimo dostojni potomci junackih pretaka svojih. Obidjimo u tudjini grobove njihove. Na humkama njihovim zapalimo svece zute. Okadimo ih mirisnim tamjanom i prelijmo sa vinom crvenim. Oni su ponosno umirali u dalekoj tudjini sa robskim lancima na sebi kao SRBi: Pravoslavci i Svetosavci. Bili su robovi (zarobljenici) ali se robovima nikada nisu osecali. Duhom svojim oni su bili slobodni poput orla u SRBskoj planini!
Zato njima cijlo SRBstvo nase sa zahvalnoscu klice. Bog da Vam dusu prosti! Slava Vam i hvala za sve dobro koje u zivotu svome uciniste za nase voljeno i Bogu drago SRBstvo, i neka Vam je vecni spomen medju nama! Amin! Boze daj, da nam junacki preci nasi budu svjetli primjer kako se za SRBstvo, zivi, bori, strada i umire!
… [Trackback]
[…] Find More here on that Topic: novinar.de/2013/11/10/srpsko-vojnicko-groblje-u-jindrihovicama-ceska.html […]
… [Trackback]
[…] Read More on that Topic: novinar.de/2013/11/10/srpsko-vojnicko-groblje-u-jindrihovicama-ceska.html […]