Вести

Макдауелов рукопис Сведочанство Истине који је још увек забрањен у САД, објављен у Србији у књизи Мајкла Раденковића “Стрељање историје” – поставља данашњим Србима суштинско, па чак и судбинско питање:

“Зашто се Срби не боре против диктатуре над историјом”?

пише Часлав М. Дамјановић, 08.11.2013

***

Јер… само зато и баш зато што Срби не живе зато да би се борили против лажно ‘регистроване’ историје – само зато схватањем Срба још увек доминира Лаж Брозовог зликовачког карактера! Зато је питање да ли се Срби не боре за Истину зато што издишу – судбинско питање! Зато јер Дубина Суштине и ‘Вертикале’ и ‘Хоризонтале’ тог питања значи управо: да ли Срби не живе за Истину зато што данас више нису нити Нација нити Националност? Или зато што је Србији сломљена кичма? Или зато што су изгубили идентитет? Или зато што су га Срби заборавили? Или зато што су Срби изгубили Српску урођену и од Божијег даровану им Духовност? Или зато што су изгубили некдашњу Чистоту Православља која је генерацијама Срба све до Брозовог убиства Равногорске Србије – условљавала и оплођавала Живот као Нације, Народа, и Државе – поштеним Родољубљем Националног Духа и поштеном Савешћу и Одговорношћу Божијој Правди?

Апокалипса Другог светског рата:(5-72)

Макдауелов рукопис оповргава Српску већ устаљену уљуљканост у већ отупелу навикнутост да Броза схвата као “комунисту”! Оповргава ту поразну затуцаност постављајући у свом Сведочанству Истине врло чудна и до сада непитана питања… од којих су најкарактеристичнија: Ко је коме био подређен? Ко се коме заиста додворавао за “наклоност”? Да ли Тито Черчилу, или Черчил… Титу?

Захтев за одговор на то питање задире у филозофску… управо у Духовну сушанственост Српског Бића: зашто зликовац и дан-данас још увек није званично ‘регистрован’ као – зликовац?

Упркос Макдауеловог аналитичког и безпоговорно документованог расветљавања Титових лажи, подвла и обмана – Макдауел наводи на питање које он не поставља – али које је неминовно најчудније од свих питања: одговор за Черчилову а доцније и Рузвелтову издајничку приврженост Брозу – проистиче из Черчилове ‘оданости’ наводно ‘непознатим утицајима’ – а та Черчилова ‘оданост’ проистиче управо из познатог уговора Тита и Павелића средњих тридесетих година – уговора који је заснован на истоветности зликовачког циља!!!

У том смислу пре свега уводни прилози Мајкла Раденковића Макдауеловом забрањеном рукопису недвосмислено и безпоговорно доказују трајаност Титове повезаности са Усташтвом постављањем усташког команданта ваздухопловства за команданта послератног југословенског ваздухопловства, и што је много значајније – постављањем усташког генерала Марка Месића за Титовог личног представника у Црвеној Армији! Иако је чак и фрапантно да обавештајна служба Црвене Армије прихвати Титов ‘савет’ да преживеле Усташе 369-те Усташке пуковније, такозване ‘Плаве дивизије’ коју је Марко Месић предводио у нацистичком нападу на Стаљинград – укључи у Црвену Армију као некакву “ослободилачку југословенску војску” – и да то учини упркос Макдауеловим безпоговорним доказима о знању и самог Стаљина, и Совјетске обавештајне и политичке службе, и нарочито упркос недвојбеном уверењу Совјетског генералштаба да се на тлу Југославије за Победу у Другом светском рату борио генерал Михаиловић – а не Тито – па чак и ниподаштавајућим ‘презиром Совјетског Генералштаба’ према Титовим назови ратним акцијама – ипак је најчудније да су баш Усташе које је Тито инфилтрирао у Црвену Армију – поготово генерал Марко Месић – обезбедио Титу да Црвена Армија приликом упада на територију Србије – не целе Југославије него искључиво на територију Србије – помогне њему – Титу – а не Михаиловићу!!!

Иако парадоксално, ипак се може комотно закључити да су Марко Месић и Усташе… довели Тита на власт!

То потврђују и речи Анте Павелића, на које се, по већ устаљеној отупљености навикнутошћу – не обраћа пажња: када су “аргентински новинари интервјуисали рањеног Павелића – он им се наравно представио као човек ‘који је много учинио за хрватски народ’,” а осврћући се “на покушај атентата”, рекао:

“Знајте, господо, атентат – није извршио некакав емисар југославенског посланства, нити агент интернационалног комунизма. Иза овога крије се друга личност!”(2)

Зашто Павелић брани југословенско (Титово) ‘посланство’ и ‘агентуру (Титовог) интернационалног комунизма’?

Одговор је недвосмислен: Зато што Павелић зна и ко је и због чега довео Тита довео на власт!

То значи да трајност Титове повезаности са Усташтвом, прво – траје непрестано не само од средине тридесетих већ и од раније, и такође током целог Другог светског рата! И друго – да је Тито баш на основу те повезаности – управо истоветности циља – током рата одиграо своју жонглерску улогу за… за добробит Усташтва!

Павелићев одговор разјашњава много тога а поготово је одговор на круцијално питање: зашто је Титов ‘циљ’ већ од почетка рата био да ‘преузме’ устанак од Михаиловићевих снага (од ‘националних снага’ како је преведен Макдауелов текст)? Да је Тито заиста намеравао да учествује у опште народном устанку против Нацизма зар онда није једино логично да би се Тито укључио у већ постојећи и већ увелико ефикасан Михаиловићев устанак Срба Србије? Зар се не би укључио у већ захтукали рат против Нацизма?(5-34)

Међутим: Пошто Тито покушава да ‘преузме’ стварни устанак – према томе и сходно томе – Тито није ни намеравао да дигне устанак ни против Нацизма нити за Ослобођење – јер… како се од данас зна захваљујући Макдауеловом Сведочанству Истине – Тита већ од тада подржавају и Черчил и Усташтво – којима није стало ни до устанка против Нацизма нити до ослобођења – већ до иснталирања Тита да обави задатак који су му Британци – управо Черчил и Усташтво – поставили још пре почетка ратних дејстава на простору бивше Југославије!

Према томе и Британци и Усташтво су већ тада знали да су Титов ‘комунизам’ и ‘револуција’ – само лажна етикета – лаж коју су Британци већ тада конструисали и лансирали – не само због идентичне сродности тек настајалог Титоизма са тада већ увелико распомамљеним злочинством Усташтва над српским живљем – већ припремајући Тита да по завршетку рата спасе Усташтво НДХ и казни Србију!

Према томе – британска Черчилова ‘подршка’ од самог почетка рата на тлу бивше Југославије – није била нити само подршка – нити подршка ослобођењу – већ успостављање зликовачке антисрпске усташоизоидне власти над Југославијом по завршетку рата – управо: силовање Србије под маском некакве лажне Титове наводно ‘комунистичке’ ‘револуције’!(5-30)

То доказује и Макдауел: “Нема разлога да се верује да се стварање херојског мита око Тита у британским и америчким службама и новинама током рата одвијало под покровитељством совјетске владе! Напротив, то je био плод” умишљеног “окретање британске спољне политике током рата у корист Тита”!

И баш зато Макдауел доказује да се ранија завера 1943. одједанпут преобратила у свемоћну заверу – одједанпут лансирајући врло интригирајућа и симптоматична питања:

• “Ко је заправо Тито”!
• и
• “Kаква је Титова веза са комунистичком партијом”!

Ово преобраћење завере јесте и одговор на питање зашто се ко већ на почетку рата прдружио Титу… јер преобраћена у свемоћну издајничка завера је већ унапред знала – да је ‘веза са комунистичком партијом’ – само Титова маска!!!(5-47)

И зато Макдауел и извештава јуна 1944: “Британци могу одлучити да задрже западну Југославију после рата у зони потпуног британског утицаја – а Србију препустити совјетској доминацији” – што су ‘гласине’ које је Макдауел “слушао непрекидно крајем 1943. и током највећег дела 1944.” – ‘гласине’ које су такво “решење приписивале – јаком католичком утицају” сматрајући да “концепт западне Југославије под контролом Британије даје прилику Титу”:

“Да одбаци своје комунистичке везе”!
Зашто да одбаци?
“Зарад свога хрватског порекла”!!!

Циљ моћне завере је, међутим: ‘претња’ која се морала ‘неутралисати’!

Која ‘претња’?
Србија која ‘не може да постоји као етнички чиста држава’!

Хитлер је ту исту ‘претњу’ изразио истоветно као Черчил и НДХ: претњом Михаиловићу и Србији да ће им послати Усташе да истребљењем Срба среде ‘коначно решење’ ликвидацијом ‘Српског питања’!!!

А за ту зликовачку сврху нема бољег решење од навелико рекламираног ‘маршала’ да наравно са Усташтвом – и управо у име Усташтва – ‘неутралише’ ‘Српско питање’!!! И наравно… зато је започето “убрзано повећање англо-америчке помоћи искључиво Титу” – лажно га називајући некаквим “југословенским покретом отпора против Немаца” – наводно зарад некакве “контроле над Јадранским морем…”

Како? “Стварањем копнених и ваздушних база у северним областима Југославије” – наравно… на територији НДХ!

Шта је апсурдно у овој апокалиптичној издаји Другог светског рата?

Да Стаљину заиста није било стало до Средње Европе – и да му је наводно заиста било више стало да спречи НДХ и да спасе Михаиловића и Србију… онда Стаљин свакако не био прихватио Титову директиву да Усташка пуковнија која је предводила Нацисте на Стаљинград – постане некаква ‘ослободилачка војска’ унутар Црвене Армије; нити би дозволио да баш ти Усташе инфлитрирани у Црвену Армију – обезбеде да Црвена Армија обезбеди Титу поратни долазак на власт!!!(5-48)

Далекосежност ове Черчилове усташке антисрпске мржње, иако доказује да ‘британска политика у корист Тита’ свакако није започела 1943. – већ много раније од почетка ратних збивања на територији Југославије – што је много важније – доказује и да мржња наставља да траје непрестано и са несмањујућим кипућим расизмом баш како ју је дефинисао на пример Норман Цигар… кога амерички медији цитирају чак 1977. године(5-49):

“Србија не може да постоји као етнички чиста држава”!(3)

Иако Макдауел, бар како је његов текст преведен, не спомиње НДХ као такву – његове тачне документације доказују да њему мора да је итекако позната не само усаглашеност титове и усташке мржње Срба – већ такође и засада још недовољно документовани тајни договори савезника са НДХ о послератној Југославији у ‘хрватским грофовијама’: “То решење приписивало се – јаком католичком утицају!”

Ова констатација је једна од најбезпоговорнијих потврда савезничких договора са НДХ која непобитно доказује да је од почетка до завршетка рата искључиво доминантан ‘утицај’ на Черчила – а потом и на Рузвелта – била мржња против Срба, јер је јасно да су стратегија генерала Михаиловића – и првобитна Черчилова из 1943.” – биле “истоветне” – и да се “њихово тактичко извршење по замисли генерала Михаиловића суштински подударало са предлозима планера у Савезничком штабу у Казерти” – али га је због раније наведених разлога ‘тајних приватних утицаја’ – “премијер Черчил – одбацио крајем 1943. и почетком 1944”!(5-57)

Зато чак и Черчилов “Маклејн доводи у питање – Титов ‘комунизам’ као једну од Титових ‘улога’: ‘Да ли Тито себе и даље види у својој некадашњој улози агента Коминтерне – или као могућег владара независне југословенске државе’?

Сходно Макдауеловом Сведочанству Истине може се закључити да Тито није никада нити мењао ћурак – и да тек Черчилова приврженост ‘аргументу’ тајних ‘извора’ да подржи и одржи римокатолички део Југославије – открива да је Тито остао оно што је одувек и био – аустроугарски капларица загрижен зликовачком усташоизоидном мржњом против Срба – што су током рата свакако схватили и Стаљин и Коминтерна…(5-60) јер чак и “према Черчиловом Маклејну”: ‘Партизани ‘су запленили залихе, оружје и опрему десет италијанских дивизија’, чиме ‘не само да су наоружали постојеће снаге, већ и велики број – придошлица’!

Којих ‘придошлица’?

Наравно Усташа и осталих квислинга али… нажалост и Срба!

Важно је, међутим, да је општим повећањем Титовог људства, и поготово планским повећањем војним усташким и осталим квислиншким снагама – “Черчилова завера синхронизовала са систематским наоружавњем Партизана предајом италијанских снага”(5-70) – не ни за какву комунистичку револуцију…

…него за:

За “Rape of Serbija”!(5-72)
За “Силовање Србије”

Од варварских најезди Хуна и Гота у Европи се није догодила зликовачка оргија Зла попут расистичког, фашистичког, разбојничког, фанатичког, садистичког, усташоизоидног Титовог силовања Србије!

За ту Апокалипсу Другог светског рата и цивилизованог света границе Титове Југославије биле су затворене да би зликовци несметано обавили садизам!

За непуних годину дана побијено је 150.000 хиљада Срба!
Преко 4 милиона Срба прошло је кроз мучења у Главњачи!
Србија је убијена.

Комунизам као такав употребљен је као камуфлажа за најбруталнији злочин расистичке мржње!

Иако и Макдауел документује да је и Тито употребио комунизам као маску – и иако не залази да му је таулога наложена још пре рата – још су важније паклене чињенице и дан-данас сакривене стрељаном историјом: комунизам као такав био је од почетка коришћен као камуфлажа мржње за расистичко истребљење православног живља: прво руског, онда српског и преосталог православног живља у такозваној Источној Европи! Тако је и Тито – као некакав наводни комуниста – искоришћен – или најмљен – за ликвидацију Православља, исто као што је пре финансирања претакања руске револуције у антируску бољшевичку – против православних наводно ниже-расних Руса финансиран и Јапанско-руски рат да би им расистичка мржња показала и доказала чија је ‘моћ’ расно ‘надмоћна’!!!

Најезда варвара Мржње силовала је Србију зарад преживаљавања нацистичког расизма преобученог у римокатолички аустроугарски расизам… што данашњица непобитно доказује… И најзад… најезда варвара расистичке мржње је силовањем Србије ликвидирала циљ Победе Другог светског рата – ликвидирала је Право на равноправност свих нација и држава пред Правдом!(5-76)

Тај злочин Зла управо доказује ‘Черчилову стратегију’ његовом измишљотином некаквог ‘грађанског рата’ на тлу Југославије! Крилатица ‘грађански рат’ измишљена је зато да запечати и судбину Србије и Драже Михаиловића и судбину будућности Срба и преживљавања њиховог идентитета, јер… чак и сама дефиниција ‘грађански рат’ – у овом случају рат између некога ко – не учествује у рату против Нацизма, ко се крије на територији НДХ, и коме циљ није никакво ослобођење отаџбине – и некога ко је активно у рату против Нацизма, ко Нацизму наноси пресудне ударце, и ко се жртвује за ослобођење отаџбине… чак и дефиниција сама по себи – јесте зликовачки злочин!

Бежањима током рата Тито је под својим лажним етикетама ‘маршала’ и ‘комунисте’ – усташки покољ Срба умувао у ‘двоструке победнике’!(5-81)

‘Трка с једним коњем’, како је то формулисао Идн, на шта му је Черчил одговорио ‘па ти нећеш тамо живети’ што се може превести – ‘баш те брига – та злочиначка фатаморгана од избора коју су Срби прозвали ‘ћорава кутија’ – била је формула злочина којом је Тито пролио српску крв и претворио Србију, како рече патријарх Павле… “у Крст”!

И сам Макдауел верује да будућност Југославије није била само под утицајем Черчила већ и оних “који су Тита доживљавали – више као националисту – него као комунисту”!

Тита су као ‘националисту’ могли да ‘доживљавају’ само Усташтво и Ватикан јер знају Тита још из доба припремањa и убиства краља Александра и потписивања пакта о истоветсности такозване КПЈ и Усташтва!

Черчилов наводни ‘план замишљен планирањем на терену’, свакако је заједничко планирање бритaнских а доцније и америчких представника са НДХ! Где? У хрватским ‘грофовијама’! Черчилов стварни план и стварни циљ тог плана спроведенa je ефикасно и уз свесрдан допринос ‘посвећених’ Американаца:

Западни савезници бомбардују савезничку Србију; Западни савезници не бомбардују нацистичку НДХ; британске базе су на територији НДХ; Усташе су инфилтрани у Титове редове; Тито је инфлитрао Усташа у Црвену Армију – можда чак и на супрот Стаљину – да би Усташе обезбедила да Црвена Армија обезбеди Титовим снагама ојачаним Усташама освајање Србије… уместо да Црвена Армија подржи Михаиловићев стварни отпор против Нацизма! И што је најважније – Черчилов стварни план је de facto обезбедиo огромну здружену британско-америчку пропагандну рекламерску активност у корист Тита – засновану на лажима измишљених фатаморгана којима је обезбеђена обмана јавности Британије и Европе – и што је најважније – обмана јавности САД!(5-89)

Међутим, пошто Титов покрет није био нити антифашистички, нити ослободилачки – нити комунистички – према томе не постоје никаква ‘два покрета’ како се то и данас обмањује!(5-33)

Дакле… пошто су такве зликовачке наказе убиле Михаиловића из мржње – приктивајући то њиховим измишљотинама ‘народни непријатељ’, ‘сарадник окупатора’, ‘фашиста’ – према томе, нити у ‘стрељању историје’ поменути покојни Селић нити још живи Капичић – нијесу уствари никакво нити партијско, нити идеолошко, нити икакво ‘језгро’ – већ су, као и сам Тито – гњездо најобичнијих гребароша, који су најодвратнији срам чак и скарадним злочинма диктатуре која уопште није била ‘револуционарна’ него зликовачка – о коју се гребу фашистичким разбојништвом(5-126) – што је та диктатура управо и била:

“У Цркви Светог Андреја Првозваног на двору Карађођевића на Дедињу приликом дочека Нове 1945. године, Титов усташки генерал Марко Месић пуцао је у чело Исуса Христа на фрески на зиду Цркве”!(4) Тим и таквим зликовцима Србија ће исплатити само ове године 140 милиона евра само на основу учешћа у рату – а уствари за злочин почињен против Србије и Српског народа. Тренутно се исплаћује 49.000 партизанских пензија! Од 2000. године партизанима је исплаћено преко 3 милијарде евра у кешу, плус разне бенефиције. Највеће пензије примају ‘народни хероји’, од којих је данас најактивнији… Јово Капичић.

Недавно ми се јавио драги пријатељ историчар Владислав Сотировић: “То што сте написали је мени одавно познато и знано – Хрвати имали три војске у ДСР: домобране, усташе и партизане! Лондон са Черчилом је камуфлирано подржавао Хрвате (Павелић-Броз) против Срба”. Нажалост највећа жртва свега тога су испали Дража Михаиловић и Србија.” Сотировић је један од малобројних живих Срба које поштујем… Разлог због којег сам навео овај његов допис је стравичан: није питање да знамо – питање је да, како каже Мајкл Раденковић: Истина није ‘регистрована’ као Истина! Jедино је Лаж ‘регистрована’ као историја…

…и зато што је “Стрељање историје” ауторитативно Сведочанство Истине – зато би Срби морали да се пробуде, да освесте учмалост и савст и да почну живот борбе против диктатуре над историјом. Јер… како то рече Свети владика Николај:

“Не ратујемо ми зато што не признајемо наше непријатеље за људе – него зато што су се они одвикли признавати нас за људе.” И зато “Дај нам Боже онолико храбрости, колико наши непријатељи имају мржње према нама… ми дело ће Твоје ускоро бити свршено. Амин”

Часлав М. Дамјановић

www.Ravnogorskivenac.com

________________

(1) “The Rape of Serbia”, The British Role in Tito’s Grab for Power, 1943-1944, Michael Lees, Haircourt Brace Jovanovich, 1990

(2) “Два метка за Усташу: Ко је четник Благоје Јововић који је убио Анта Павелића”, Телеграф, 10/24/13, 21:02)

(3) ”Nationalism Spurs Church, Army Chiefs to Desert Milosevic: Democracy Isn’t Motive”, Bernard D. Kaplan, The Washington Times, 01/11/1997)

(4) „Злочиналчки: Стриц Стјепана месића пуцао у чело Исуса Христа на Двору Карађорђевића”, “Телеграф”, 06/23/13, 19:46

(5) Бројеви страница “Детаљних коментара ‘Стрељања историје’”