Вести

Дух коме тежимо, византија

Косовска Митровица је српски град на који су се многи намерачили. Надметање у снази обавезно се испољава заставама сваке од умешаних страна као да се ради о некаквој друштвеној игри. Многе од њих, нису омиљене у овом граду, барем међу Србима који не желе да оно што јесу замене за било шта друго.

Припремио: Иван Максимовић / 14.10.2013.

***

Однедавно, овде је осванула још једна застава. Стефан Патрић и Славиша Јоцић су заслужни што се на бедему одбране нашло још једно  знамење које потврђује правац којим овдашњи српски народ жели да иде. На врху највише зграде у Косовској Митровици, на самом улазу из правца Звечана, они су поставили заставу царске Русије из Византијског периода.

Нашли смо се у правом тренутку и у право време да забележимо један, наизглед не тако велики догађај поред свих који су се одиграли али и те како битан у симболици и трајању. Славиша и Стефан нису инсистирали на анонимности већ су били врло расположени за сарадњу са порталом НовинарДе.

Заставу димензије 6 са 4 метра добили су од „браће са далеког истока и Руса“ који су овим послали поруку да „светиње и почивалишта не заборављамо. Васкрснуће Србија као што је и увек до сада“ каже Славиша.

Стефан каже да у то пре свега урадили због симболике „добро је да се на улазу у град, поред српских, нађу и друге заставе. Не само оних земаља које нас подржавају већ и оних чија учења следимо“. Постављањем ове заставе „показујемо да тежимо светосављу“ наговештава Стефан.

Они подсећају да се овде води велика борба за опстанак и да живи велика љубав према Православљу. Уздају се у Бога да ће се српски народ вратити на прави пут, правој вери и да ће доћи до прекопотребног јединства.

Било је доста тешких тренутака, кажу ови млади људи, али има и лепих. Вестидавде одлазе само када пукне бомба или избије неки инцидент. Стиче се утисак као да живот стоји између таквих вести а и те како има лепих ствари овде.

Стефан и Слави су двојица од групе администратора који воде грпу на друштвеној межи Фејсбук и до сада та страница има преко 18.000 људи које је редовно прате. Та група се труди извештава о свему што се у граду догађа и због тога, у последње време, бива и често нападана.

Објекивност коју новинарство подразумева је оно чега се ови људи придржавају више него било који други медиј у Србији. Посебно данас када је свака вест постала пројектил којим се гађају неистомишљеници а тако је са свим медијима, и великим и малим. Баш та напуштена новинарска етика је оно што њима данас прави проблем. А они су до сада са свима сарађивали уступајући информације и фотографије без икакаве надокнаде.

Као и све што раде и ово су схватили крајње озбиљно. Доста труда и времена је уложено. А да ништа добро не може да буде и лако и да мора да наиђе на искушења показало се и овај пут. Младићи су се трудили да упркос свему пронађу решење које ће бити најбоље за остварење њихове намере. Време је пролазило а постављање заставе је трајало нешто дуже од планираног тако да их је на врху зграде затекао мрак.

Из опрезности да се по ноћи могло десити да нешто промакне и не буде урађено како треба, Стефан и Славиша су и сутрадан дошли да провере да ли је све постављено тако да буде довољно безбедно и видљиво. После ситних преправки посао је приведен крају а на улазу у Косовску Митровицу осванула је још једна застава и царске Русије из византијског периода.

Припремио: Иван Максимовић,
Косовска Митровица, СРБИЈА