Вести

Зашто ћути “свети Синод “ и СПЦ по питању изласка на шиптарске избор 3 новембра? Са правне тачке гледишта и најобичнијем лаику је јасно, и без законске интерпртације, да се и Бриселским споразумом а и изласком на шиптарске изборе највулгарније крши Устав Србије, противно сваком моралном и правном кодексу.

***

И то крше они који би требало да бране Устав и законитост своје земље – влада Србије, уствари страни плаћеници модерних колонизатора који, без икаквих моралних скрупула и грубо кршећи  интернационално право, остварују своје ниске профите.?

И тако државна власт, влада републике Србије легализују лажну државу Косово и јавно позива народ на Косову да на изборима учествује.

Шта тражи влада Србије од свог народа на Косову изласком на шиптарске изборе? Тражи да не поштује свој Устав, Устав Србије, а да поштује шиптарски Устав лажне државе Косово?

Од памтивека, све државе се труде да периферне делове окрену матици а они отуђују срце србске државности, србски Јерусалим, и најбољи део србског народа, претећи се понашају према тим Србима које су годинама Шиптари малтретирали а који хоће да остану свој на своме и чувари Српске државе. Они се на тај начин сврставају са шиптарима у истом фронту. Колико се та политика разликује од онога што је садашњи председник Николић изјављивао пре избора да Устав Србије мора да се поштује и да ће Косово стати испред Европе. Он је тако покрао народне гласове што је највећа предизборна крађа у историји јер ја на тим обећањима добио изборе.

Да ли је иједна  влада у историји србког народа  то од Срба тражила?

Али, оно што запрепашћује је да се по том питању оглашава епархија рашко-призренска са својим саопштењем и каже:

“Будући да су почетком месеца новембра на Косову и Метохији заказани локални избори и да су државне власти републике Србије јавно позвале наш народ да учествује на њима и изабере своје представнике и ми као епархија рашко – призренска, обраћамо се овим поводом, апелујући да се одлука о учешћу Срба на изборима донесе озбиљно и одговорно. Зато се треба запитати не само шта добијамо изласком на изборе, већ колико можемо да изгубимо њиховим бојкотом. Реално говорећи, ризик је велики, јер уколико Срби не конситуишу власт у општинама где живе у већини, биће много теже и за нашу државу да им убудуће помаже, а самим тим довешће се под знак питања даљи опстанак нашег народа на Косову и Метохији“.

Коме се овде баца прашина у очи?

О којој помоћи владе Србије се овде ради кад их влада отписује и баца хијенама у  чељусти, хијенама које су их терорисали, силовали српске жене и девојке, отимали српску земљу, спаљивали њихове куће и светиње и као врхунац злочиначког понашања, хватали живе Србе и из њих вадили и по скупе паре продавали њихове органе. Тако су финасирали њихове злочиначке акције на Косову.

То није радио ни Др. Менгеле. И о свему је знала и цела Европа и Америка што им није сметало да у “име демократије и људских права“, на бази таквих злочина, подрже стварање лажне државе Косово.

Српска Православна Црква, у вековима  ропства под Турцима и турске окупације, чувала је  идеју о светости српске државе. Тако је и Карађорђе од српских калуђера био инспирисан за обнављање српске државе. Дух српске државе који је преживео у цркви до скорих дана је напуштен падањем у ропство папизма. Издали су царство небеско ради царства земаљског, и тако напустили борбу кнеза Лазара, славних српских војвода, веможа и безброј мученика. Излском на изборе, то траже и од Срба на Косову. Да ли је могуће одрећи се те борбе?

Онима који прате дешавања у Српској Православној Цркви није тешко предвидети садашње понашање врха српске цркве по овом питању. Одговор нам дају и Вилкинсове тајне депеше америчке дипломатије о којима пише Печат:

“Сазнали смо захваљујући Викиликсу још и кудикамо више о упорним покушајима америчких чиновника да у Светом Синоду СПЦ идентификују своје савезнике“.

Моћници су не само покушавали већ и нашли своје савезнике у “светом Синоду“ па тадашњи амерички амбасадор у Београду, Мајкл Полт,  “тражио је од централе у Вашингтону да “стриктно и у потпуности“ заштити идентитет лица“ у СПЦ.

   “Тако је захваљујући обелодањеним америчким дипломатским депешама откривено да се епископ аустралиско-новозеландски Иринеј Добријевић америчким дипломатама “исповедао“ о односима у српској православној цркви; објашњавао ко је ко од црквених великодостојника са владом Војислава Коштунице радио на ућуткивању “умерених гласова“ у цркви поводом Косова; обећавао да ће деловати на стварању “реалистичне, практичне и аполитичне“ позиције о Косову и “другим питањима од интереса за међународну заједницу“….

Иако се Епископ Иринеј Добријевић жали да га постављање за епископа аустралиско-новозеландског удаљава од Београда и централе где се доносе одлуке –  ипак “нас је уверио да ће остати ангажован око Косова и у Београду до коначног решења“.

У преводу америчких тајних докумената Печат даље наводи да је Иринеј Добријевић указивао на кога Американци могу да рачунају осим њега – “он је епископа Теодосија назвао усамљеним гласом умерености“ – а “Американци га чак виде као водећу личност међу “умерењацима“!

“Отимање Косова било је могуће подршком “умерених“ и “реформатора“ који су својом “умереношћу“ “исказали спремност да зарад власти прихвате отцепљење јужне покрајине“пише Печат.

Да ли онда изненађују синхрони позиви државне власти и епархије рашко- призренске коју води умерени владика Теодосије да Срби на Косову и Метохији изађу на шиптарске избор?

Да ли изненађује неканонска смена, уклањање владике Артемија са трона рашко-призренске епархије и његова забрана да, не само борави у било којем манстиру на Косову нашта је имао право, већ и забрана да крочи на тло те свете земље?

Прогон пастира који је своје проређено стадо чувао и истински бранио..
Прогон пастира опет по налогу моћника…

Да се лакше створи лажна држава Косово…

Да ли је оглашавање епархије – рашко призренске по том питању  урађено у сопственој режији, независно од сагласности са “светим синодим“? Ко у то још може да поверује?

А за то време фарисеји у српској цркви ћуте…не оглашаваји се..
Мисле да је тако најбоље..“ А ћутањем се издаје Бог“…рече један светитељ
Често се питам да ли у Бога уопше верују кад га тако лако издју..
Да ли су уцењени, поткупљени или су презрели оно што је нама увек било свето?
Да ли се за њих може рећи да претстављају Српску Правослану Цркву?

Земаљско царство им је ближе, угодније…Небеско царство је за њих далеко па и недостижно…

“Бог види и Бог знаде наша људска срца и мјери нам дјела на својој непогрјешивој ваги.“,рече један од њих који је био најважнија полуга о уклањању владике Артемија

Један који написа четворотомну књигу летописа и дневника о најновијем Косовском страдању од 1999 и одмах пожури у Америку да је промовише и уновчи.

И где страдање тог народа види као“континуитет непрекидног перманентног насиља и злочина’‘, што му није сметало да тај и такав народ лиши свога истинског пастира, истинске одбране, наравно, опет по налогу моћника…

И који се појави са меморандумом у осам тачака и изнесе своју “платформу“ о Косову и Метохији у великој “бризи“ за тај страдални народ…

И кога не чујемо да се оглашава по питању изласка Срба на шиптарске изборе..

Али га чујемо да намах поштује “што је црногорски народ на референдуму одлучио да обнови државну независност“ и кличе;“Нека нам буде жива “ (независна) “и вечна Црна Гора“

Су чим ли ће он изић пред Милоша?

Или заборавља пророчке речи владике Његоша

“ Ој Косово грдно судилиште“……

Октобар 8, 2013
Др. Десанка Крстић