Вести

Избори у време док траје светски познати минхенски вашар – Пива – Октобар Фест (фото- новинар.де)

Резултати избора су одавно познати, зато ћу да се ограничим само на најважније чињенице. Победа канцелара и њених демохришћана јесте код многих очекивана, но нико није рачунао са тиме да ће бити толико убедљива. Овај резултат стоји у потпуној супротности са прогнозама „озбиљних“ демоскопских института, који се баве проучавањем јавног мишљења. Још два или три дана пред изборе говорили су, како ће резултат бити „веома тесан“.

Из Берлина ексклузивно за „Печат“ Никола Н. Живковић, „Печат“, 27 септембар 2013, Београ

***

А Меркел и њена странка Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) добили су близу 42 одсто гласова, док су њен главни конкурент Пер Штајнбрик (Peer Steinbrück) и његова Социјалдемократска странка Немачке (SPD) узели нешто мање од 26 процента! Тако се још једном показало да „познатим“ демоскопским агенцијама не треба претерано веровати.

Друго велико изненађење представља катастрофалан пораз либерала, односно, Странци слободних демократа (FDP). Њен истакнути члан, садашњи шеф немачке дипломатије Гвиде Вестервела, пред бројним ТВ-камерама није крио своје разочарење. Његова странка није успела да пређу цензус од пет одсто. А пре четири године добили су близу 15% гласова! И због тога да ФДП партија неће бити заступљена у немачком парламенту, у Бундестагу и то по први пут од године 1949. Зато Меркел више неће моћи да рачуна на наставак коалиције са либералима. Не мали број коментара полази од тога, да овај пораз можда значи и крај саме странке ФДП. Они су сада заступљени само у једном покрајинском парламенту. Пре седам дана у баварским парламентарним изборима ФДП добио је свега нешто више од три одсто гласова.

Зато се поставља главно питање: Ко ће демохришћанима бити коалициони партнер? Да ли је могућа „велика коалиција“? Штајнбрик је већ пре избора јасно казао да неће у коалицију са „левима“.

Ваш дописник се акредитовао у изборном штабу европскептичне “Алтернатива за Немачку“ (Die Alternative für Deutschland – AfD). И нисам погрешио, јер њихов резултат по оценама многим политичких аналитичара представља једино истинско и највеће изненађење ових избора. Странка је основано тек у фебруару ове године, а недостајало им је свеа 0,3 % да пређу ценсус од пет одсто. АФД, на пример, захтева укидање евра и повратак немачке марке. Упало ми је у очи, да је у тој странци веома много младих академски образованих људи.

Немачка канцеларка Ангела Меркел, ћерка протестантског свештеника, доктор је физике, а удата је за професора хемије Јоахима Зауера (Joachim Sauer). Толико о њеном приватном животу, кога она љубоморна штити и чува од радозналих новинара. Једино је у недељу увече после, како пише дневни лист „Велт“ из Берлина, „историјског тријумфа за канцелара“ („Historischer Triumph für die Kanzlerin“), помало стидљиво, пред бројним ТВ-камаерама казала како „мом мужу није увек лако са мном“.

Меркелова ЦДУ (CDU) и њена сестринска странка из Баварске ХСУ (CSU) добили су чак осам процената више него на озборима пре четири године. То представља велики успех ЦДУ/ЦСУ (CDU/CSU). Да један странка пређе 40 процената, то је пошло за руком само СПД кандидату Шредеру (Gerhard Schröder) и то на изборима 1998. године. Он је тада добио 41%. Када се погледају бројке, онда Штајнбрик и није био тако неуспешан, јер је добио близу три одсто више гласова него његов партијски колега године 2009.

У оне који су изгубили на изборима ваља убројити и „зелене“ (Die Grünen). Они су добили два одсто мање гласова него пре четири године. Премда су добили три одсто мање гласова него пре четири године, „левица“ (Die Linkspartei) није незадовољно, јер су, како је поносно истакао њен шеф Грегор Гизи (Gregor Gysi), по први пут постали по снази трећа странка у држави и добили су близу девет одсто гласова.

Шеф странке „Алтернатива за Немачку“ Бернд Луке (Bernd Lucke) у специјалној изјави за „Печат“ казао је да није незадовољан изборним резултатом: „Без обзира што смо тесно промашили ценсус, немачка политичка сцена никада више неће бити иста као пре ових избора. Ми смо једини који нудимо нашем народу истинску алтернативу. Нас више нико не може да игнорише. Ми смо тиме постали реална опасност за демохришћине, јер ће њихови десно орјентисани бирачи све више да се окрећу према нама.“

Већина се слажу да „Алтернатива за Немачку“ („AfD“) представља протест великог броја грађана, који су незадовољни политиком етаблираних партија. Због тога „Алтернатива за Немачку“ пре личи на покрет, него на политичку партију. Зато, чини ми се, не претерују много они који говоре да је овде на делу права мала револуција. По први пут појавила се странка која стоји десно од демохришћана. Демоскопи су прогнозирали, да ова странка неће добити више од два и по одсто гласова.

Све политичке партије поздравиле су чињеницу да је излазност бирача износила 73%, док је пре четири године изашло на гласање 71 одсто. Коначни изборни резултати биће објављени вероватно не пре 9. октобра, а најкасније до 22. октобра мора да се оформири нови парламент, Бундестаг. Кратко после тога посланици ће изабрати новог немачког канцелара. Тако налаже устав Немачке.

Највећи немачки и европски недељник „Шпигел“ (Spiegel), каже, да је Немачка сада неопозиво постала „Земља Ангеле Меркел“ („Deutschland ist jetzt endgültig Angela-Merkel-Land“). Вероватно је и сама Меркел изненађеан својим изборним успехом. Овакву доминацију демохришћани су имали само у време Конрада Аденауера.

Боље од свих политичких аналитичара, тајну Меркеловог успеха објаснио ми је један Немац, на чијем киоску годинама купујем новине. У петак, дакле, два дана пре избора, питао сам га, како он гледа на изборе: «То нема никакве велике мудрости. Ми имамо “Gut laufende Wirtschaft” („привреду која добро функционише“). Ја имам шездесет година. Ми Немци нисмо никада живели боље него данас. А погледајте око себе, друге државе. Готово све европске земље имају озбиљних економских проблема. Ја сам овог лета био у Шпанији. Тридесет и пет одсто младих људи су тамо без посла! И шта сада да мењамо, кад нам је добро!“

Он је просто поновио речи, које канцелар Меркел већ недељама говори у својој изборној кампањи. Њој је, дакле, пошло за руком да „стигне до обичног, малог човека“. У Немачкој се сматра непристојно, – само ако нисте члан породице и присан пријатељ, – да се некога пита за кога ће да гласа. Но, из његовог кратког излагања сам схватио не само да ће он да гласа за Меркел, већ сам јасно осетио да овај продавац новина представља на неки начин истински глас народа.

Немцима је на овим изорима била најбитна економија, а канцелар их је успео да убеди да она представља гарант очувања њиховог животног стандарда. Укратко, на изборима је победила Меркел и немачка привреда. Убедљиво најјача економија у Европској унији јесте Немачка. На изборним билбордима најчешћи спот Меркелове гласио је: „Ми смо најјачи у Европи и тако треба да остане!“ Немачки бирачи дали се пре свега подршкој управо овој политици свог канцелара.

Из Берлина ексклузивно за „Печат“ Никола Н. Живковић, „Печат“, 27 септембар 2013, Београd