logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Вреди прочитати, Друштво    Аутор: Иван Максимовић    351 пута прочитано    Датум: 2.10.2013    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Писали смо о финасирању „Шетње Србијом“ британског авантуристе где се појављује ТОС као државна институција која тако намерно издваја територију КиМ из државе Србије. За ранија игнорисања свега српског што долази са Косова и Метохије, за Новинар.Де, директорица ове организације правда се невешто административним „ограничењима“ износећи многе полуистине и неистине на које смо указали. Ваљда навикнута да људи који управљају државним апаратом у Србији све више „подмазују“ пут којим би да, по жељи Западних ментора, јужна српска Покрајина исклизне из државе Србије.

Пише: Иван Максимовић 01.10.2013.

***

Неприхватљива је „компликованост“ регистрације заштићеног географског порекла производа и његово увођење у правне оквире јер држава има апарате за спровођење закона које сама доноси, онда се сигурно много лакше може регулисати нешто што већ испуњава све услове и има своје изграђено тржиште не само у Србији већ и у иносранству. Један од таквих производа јесу вина у потпуности произведена у Великој Хочи и Ораховцу.

Винарија “Хочанска вина ДОО” регистрована је 2007-ме године и као таква представља прво специјализовано предузеће за производњу вина и ракије на нивоу ових двеју енклава а једино је правно лице послодавац а да то није нека од државних институција. До 1999. године као свака породица у Хочи, традиционално су производили вино и ракију, за сопствене потребе, родбину, пријатеље, славе, свадбе и испраћаје. Остали ”вишак” грожђа продавали су једном од највећих подрума у Европи, ОРВИН-у. Временом се у њему будила све већа жеља и љубав за озбиљнијом производњом. Клијентима се упоредо са тим, јако свидело вино и производња је расла из године у годину, без обзира на више него нехумане услове живота у енклави и скоро прекинутих веза са светом. Од 2000. године када је произведено 1000 литара дошло се до тога да је производња 2010. године већ износила 22000 литара што је пораст производње каквим се ретко који произвођач у Србији може похвалити али самој држави Србији то нимало није битно. Ово нам је потврдио власник и директор ове винарије Љубиша Ђурић.

Новинар.Де: Да ли Вас је ико контактирао у вези нечега што би био пројекат представљања најбољих производа из Србије у оквиру чега би била заступљена и ваша вина?

Ђурић: Мене лично нико није контактирао иако сам правно лице, регистровано у АПР, специјализовано за производњу вина и већ имамо запажене успехе код наших сталних клијената.

Новинар.Де: Да ли сте чули за постојање Туристичке организације Србије и да ли сте са њима били у било каквом контакту?

Ђурић: Наравно да сам чуо. То је организација на нивоу државе и свака Општина, по закону, требало би да има своју локалну туристичку организацију. Са њима баш никакав контакт нисмо имали, нити је било ма какве иницијативе ни било шта друго.

Новинар.Де: Да ли Ваша вина имају заштићено географско порекло?

Ђурић: После рата је усвојен неки закон о заштити географског порекла квалитетних вина, мислим да је то урађеном са манастиром Дечани али ми се чини да то нема никакав значај. Мада је то можда нека друга тема винарија “Ђурић” и још неколико винарија из овог краја су свакако конкуретне на српском тржишту и могли би да их (институције државе Србије) уврсте у ту такозвану мапу те врсте туризма. Доста путујем па и помало живим у Француској па тако продајем своја вина Французима, Италијанима, Немцима, Швеђанима. Сви ти људи су јако, јако задовољни па сам и ја пресрећан због тога.

Новинар.Де: Ви сте са Косова и Метохије али када одете у иностранство кога тамо представљате.

Ђурић: Србију.

Новинар.Де: Да листе имали било какву врсту мотивације у Вашем раду од стране државе, макар у смислу промоције?

Ђурић: Затражио сам помоћ од тадашег Министарства за КиМ још 2009-те године. Одобрена ми је помоћ али то сада иде преко Фонда за развој. То су кредитна средства, јесу повољна али ми то враћамо и то је доказ да ми не добијамо никакве субвенције, чак ни минималне. Приликом једне посете аустријском винском подручју, Доњој Аустрији, уверили смо се да тамо и поред високе развијености и животног стандарда те земље они добијају изузетне субвенције. На тај начин граде се и модерне винарије, смештајни капацитети, ресторани тако да се клијентима пружа комплетна и квалитетна услуга. А средства која смо ми добијали уредно и враћамо, постоје најаве да ће се то претворити у субвенције али… не знам, све је то тек у некаквој причи.

Што се тиче подршке српских власти Ђурић је ту прилично безнадежан али упркос свему он се ослања на сопствене снаге и потенцијал и планира даљи развој посла. Дугорочни план ове винарије је подизање нових винограда, повећање производње, очување постојећег квалитета и проширење продаје на тржиштима Немачке, Француске, Аустрије, БиХ… “Да је извоз вина у ове па и друге земље блиска реалност, непрестано нас уверавају држављани ових земаља који са задовољством већ конзумирају наше производе” каже Ђурић. Да је његова љубав према послу којим се бави уједно и највећа његова покретачка снага лако је закључити али то, наравно, не значи да се они требају препусти себи “па шта им Бог да”. Наведени пример аустријског винског подручја би морао да буде модел и за нашу државу када развој земље заиста био циљ власти. По начину опхођења државних институција према српским произвођачима и благу са Косова и Метохије видимо да су циљеви нешто сасвим друго и да се на том они који представљају српску власт не презају од кршења и игнорисања закона које су сами донели а који јасно одређују ове области.

У Правилнику о условима за признавање, поступку признавања ознака (као и о начину производње и обележавању) за мирна вина и нека специјална вина са географским пореклом (Објављено у „Службеном гласнику РС”, број 121/12) прецизно је одређено која вина испуњавају прописане услове за тавке ознаке и како се оне могу добити. То је описано детаљно али уопштено за све произвођаче у Србији док члан II тог закона “Називи ознака за вина са географским пореклом” прецизно бави винским подручјима са којих произвођачи могу добити ознаку географског порекла за своја вина. Члан 5. из поменутог става каже да “Називи географских ознака за вина са географским пореклом јесу:

1) Виноградарски регион Централна Србија / Централна Србија;
2) Виноградарски регион Војводина / Војводина;
3) Виноградарски регион Косово и Метохија / Косово и Метохија”.

Затим следи део у коме се наводе услови које ти производи морају да испуњавају да би тај документ кога је, у Београду 19. фебруара 2012. године, потписао министар Горан Кнежевић има још и додатак, односно прилог одакле преносимо 3. члан:

“Прилог

Називи ознака контролисаног географског порекла

3. У оквиру виноградарског региона Косово и Метохија могу да се користе следећи називи ознака контролисаног географског порекла:

3.1. Севернометохијски рејон / Северна Метохија,
3.1.1. Пећко виногорје / Пећ,
3.1.2. Источко виногорје / Исток;
3.2. Јужнометохијски рејон / Јужна Метохија,
3.2.1. Ђаковачко виногорје / Ђаковица,
3.2.2. Ораховачко виногорје / Ораховац,
3.2.3. Призренско виногорје / Призрен,
3.2.4. Суворечко виногорје / Сува Река,
3.2.5. Малишевско виногорје / Малишево”.

Ово дакле недвосмислено говори не само о могућности већ и о области детаљно обухваћеној законом о правној заштити географског порекла производа. Иако просторно мала област Велике Хоче је винско место у коме многи произвођачи већ испуњавају услове за добијање таквог обележја које би и те како поспешило производњу одашњег надалеко цењеног вина. Колико је тааква ознака производа важна и колико поспешује производњу и труд, ваљда је свима јасно. У својим предавањима о селективним облицима туризма, Професор доктор Бранислав Работић каже: „Храна има важно место у промоцији туризма. Гастрономски туризам је још увек врста путовања мањине, а кулинарско знање и преференције учесника имају и одлику ексклузивности, тј. статусног симбола. Нарочиту осетљивост исказују многи западњаци када путују у неразвијене земље које перципирају као далеке, мистериозне и недовољно безбедне. *** и први српски владари о доносе законе који прописују квалитет вина. Цар Душан је чак изградио 25 км дуг виновод којим је виноиз његових винограда допремано до престоног Призрена.“4. Колико би то повољно и охрабрујуће утицало на произвођаче али и Србе у Метохији можемо врло лако да претпоставимо. Самим тим, доласком туриста из Западних земаља, КФОР би био принуђен да што боље осигура безбедност тог подручја јер се ради о њиховим држављанима. Још један доказ да се то није желело. Чак и „винска карта“ ТОС-а предвиђа пут вина који заобилази ово подручје и игнорише га у потпуности.

Дакле, толико критикован систем државног апарата у Србији чини се да је и те како добро обављао послове који су процењени од одређене или изузетне важности – за Европску унију! Истраживање и упоређивање закона донешених од стране Владе Србије, а од важности за ову тему, и деловања у областима које ти закони регулишу показало је да српско правосуђе извесно време корача стазом удаљавања од свог простора и да оставља трагове који немилосрдну намећу такав закључак.

Тврдња Гордане Пламенац, директорке ТОС-а, да је листа регистрованих производа са заштићеним географским пореклом добијена од институција надлежних за то је климава у истини али стамена у издаји. Просто, не постоје “институције” већ “институција”. То усмерава корак ка нечему што сумњу проширује а ево и зашто. За правну заштиту производа са географским пореклом и додељивање статуса истог у Србији је задужено Акредитационо тело Србије. Тиме се, међутим, може бавити неколико државних ресора попут Министарства пољопривреде али и још неких придружених агенција али коначан суд доноси – министар здравља / пољопривреде. То непобитно потврђује “Закон о безбедости хране” чланом 30. који каже: Министар, односно министар надлежан за послове здравља ближе прописује услове декларисање, означавање и рекламирање хране односно хране за животиње” на који се позива члан 65. истог закона а из дела о “ознакама географског порекла” када указује на обавезност поседовања општих прописа “из члана 30. овог закона” и додаје да (опет) “Министар прописује облик (чак) и садржину ознаке: традиционалног назива, имена порекла и географског порекла”.

Што се каже у народу “ето кога да ‘ватамо за гушу”. С тим што изгледа да је баш “тај” министар нас “уватио за гушу и не пушта”.

Дакле закон прописује високу централизацију управљања државним добрима, наравно потпуно у супротности од онога што говоре нама (народу) о децентрализацији.

Да, сви то знамо али да ли знамо и да је тако уређено законом? Да ли уопште знамо шта је уређено законима које су донеле претходне демократске владе у Србији? Ако се присетимо информисања о томе схватићемо да смо из медија обавештавани углавном истом формулацијом “на данашњој седници Владе Србије усвојен је пакет закона којим (па осмишљено креирање мишљења) се унапређује образовање, врши реформа судства, спречава банкрот Србије… А каква садржина не једног већ пакета закона?… Објављују се у Службеном Гласнику. Ко то још чита осим ако није део његовог посла? Где се он може наћи? Ако се неко уопште и запита онда се обелодањују афере, хапсе супарнички криминалци, врше реформе власти и министри размењују фотеље. Народ кад се умори, оде на “Фарму” и тамо се ментално одмара.

Иако у АТС (Акредитационо тело Србије) тврде да су независни у одељку који је резервисан за део о настанку овог тела под називом “независност и непристраност” претрпани су обавезама које у раду морају испоштовати а које је “донела влада Србије” која је и оснивач и контролор овог „независног“ тела. Кад томе придодамо коначну одлуку и начин одређивања чак и изгледа маркица за обележавање видећемо да Министар (који мора да долази ако не из владајуће старнке оно из владајуће коалиције) донеси коначну реч. У ствари, огроман апарат српске Владе је само маска којом се народу представља тобож озбиљност рада људи који су се у потпуности предали жељи и владавини туђина.

Још један прилог томе јесте да АТС “утврђује и објављује правила акредитације која су заснована на одговарајућим српским, међународним и европским стандардима и документима међународних и европских организација за акредитацију као и то да учествује у раду међународних и европских организација за акредитацију” од чега највише радости има баш “мртворођена држава Косово” што ни сама АТС не крије. У више извештаја о регионалним састанцима Акредитационих тела “са простора западног Балкана” обавезно се појављује КОСОВО УН1244. А један од тих семинара одржан је и у Србији, односно Аранђеловцу 11. и 12. маја 2012. године у организацији Акредитационог тела Србије (АТС) у оквиру регионалног ИПА 2011 пројекта Европске уније6 на коме је обавезан “гост” Ибуш Лужа представник тзв., “Акредитационог тела Косова”. По његовом казивању, како преноси шиптарски лист Коха диторе од 9. децембра 2011. године, “међу највећим успесима Косовског акредитационог тела јесте чланство у Европској асоцијацији за акредитацију”. Овај део Србије, Косово и Метохија, заиста се налази на листи чланица ЕАА али као придружени члан и то под ознаком “Косово по Резолуцији УН 1244/1999″. То Шиптарима заиста може звучати као велики успех, а нама? Нама “онако” само када не би знали да током поменутог семинара у Аранђеловцу “у оквиру регионалног ИПА 2011 пројекта Европске уније „Инфраструктура квалитета у земљама западног Балкана и Турској(?)“, одлучено је да АТС састави јединствену листу акредитованих лабораторија за еталонирање које постоје у региону”! Та листа јесте објављена на сајту овог тела и понуђена у дигиталном облику за преузимање само што је апсолутно немогуће немогуће отворити и прочитати садржај. Случајно? То и такво “Косово УН” предложено је и одобрено је од стране српских ржавних институција иако “тек” неколико месеци пошто је оно постало придружени члан Европске организације, чија је чланица и Србија. На главној страни њиховог вебсајта од слика једино има мапу Европе на којој је Косово дебело одвојено од Србије. Иначе, Вишекориснички ИПА 2011 регионални програм, како се наводи из Владиних извора, под бројем уговора о Гранту: 60702.2011.003-2012.935 предвиђено је да траје од 01.09.2012. до 01.09.2014. а у чему је допринос ЕУ 90% укупног буџета. Дакле, већ на почетку “плаћеног термина” Србија је морала да призна Косово, какво – такво. Те исте године успостављено је тзв., “интегрисано управљање границом” између два дела Србије за чије потребе су изграђени објекти плаћени “српским новцем”. Ако је и прелило пара из тог пројекта – прелило је на име наше срамоте.

Да додамо и то је нови закон који одређује начин поступак, критеријуме и клаузуле закона о регистровању производа са заштићеним географским пореклом, које се до скорашње реформе звало Југословенско…, финансирала је Влада Швајцарске. Иначе, 20. Јула ове године одрћан је пријем у амбасади Швајцарске поводм завршетка пројекта “Упознај државу Србију”. Током лета српски студенти из дијаспоре имају могућност да похађају праксу у локалним самоуправама и предузећима широм Србије. Иако пројекат траје већ три године ни једном се није узело у обзир ни једно предузеће нити било какво важније пословање на или са Косова и Метохије. А специфичност би и те како могла иновативно да утиче на развој размишљања младих пословних људи.

“Наша сарадња са Србијом траје 20 година… Швајцарска је увек подржавала економски развој Србије, демократију и њене европске интеграције… а, нарочито, образовање… Образовање треба да буде блиско свету економије”, оценио је Амбасадор Швајцарске у Београду Жан-Данијел Рух на пријему у својој резиденцији чија Влада финансира упознавање Србије без Косова и Метохије5.Влада Швајцарске је самопроглашену „независност“ Косова, као двадесета земља по реду, то учинила свега десетак дана по самопроглашењу односно 27 фебру2008. Године.

На концу, јавио се круто и кратко и Британац који је изнудио да се истина истражи и изнесе на видело. Кевин Шенон се извинио што није благовремено одговорио и навео да се његова експедиција зове „Шетати Србијом“ и да она подразумева истраживање земље и народа који у њој живи. „Неки људи сматрају да је Косово Србија а многи други не. Ја сам авантуриста и писац, а не политичар, тако да не верујем да би требало да се укључим у политичку ситуацију на Косову тако што ћу посетити то подручје током експедиције под називом „Шетати Србијом“ „ каже Кевин. Зар се на овај начин није умешао у политику и то поприлично? Али не, он за то не мари. А и зашто би? Долази из земље која је својим ноцем платила отимање Косова и Метохије да би дошао у Србију где му нико не тражи да укључи сваки део територије Србије већ га плаћају да један важан део – искључи. И он тако завршава сваку дилему. Верујући да је слободан он не може да схвати да је, у ствари, и он само инструмент у другој руци политичке звери која комада Србију. Да није тако опет би могао да шета али само по свом крају.

Не желећи да погрешно интерпретирамо али ни да будемо схваћени дошли смо до закључка који смо изнели и директорки ТОС-а Гордани Пламенац:

Иако јавно предузеће, државна фирма народски речено, намерно и систематски годинама изостављате изузетно богат и туристички занимљив простор а део државе чијим се новцем финансирате и ВИ.

Сама промоција, организација и финансирање шетње кроз Србију су најбољи доказ за то који не можете али и не желите да побијете. Напротив, истрајавате и учвршћујете се у том ставу.

Овим закључком Вам још једном указујем на моје виђење Вашег начина пословања и тиме Вам пружам прилику да ме аргументовано убедите у супротно како приликом објављивања текста не би дошло до искривљених информација. Уколико грешим молим да ме исправите али другу истину осим ове које сам навео – не видим и не могу је другачије ни приказати. Баш зато су ми потребни аргументи јер не желим да ширим муку међ’народ ако муке нема али ни да прикривам неку па да нарасте поред свих других мука које имамо.

Није уследио никакав одговор. Заиста желимо да можемо да мислимо другачије и „ради бисмо добре казат гласе, не можемо, већ каконо јесте“.

 

Пише:

Иван Максимовић
Звечан, СРБИЈА

 

Извори:

4. http://www.visokaturisticka.edu.rs/skripte/selektivni_novo/predavanje10.pdf

5. http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1363310/Podrška+Švajcarske+evropskom+putu+Srbije.html

6. http://www.ats.org.rs/sr/vest/regionalna-ipa-2011-konferencija-o-akreditaciji

 

 

Одговор редакције „Вечерњих Новости“ на оптужбе из СПЦ-а
Одговор редакције „Вечерњих Новости“ на оптуж…
Posted 6 дана ago

Да се митрополит загребачко-љубљански Порфирије и остали великодостојници нису обрушили на уредништво и новинаре "Вечерњих новости", речима недостојним архијереја СПЦ, оптужујући све нас да заступамо интересе хрватског клера и политичара…

Одговор редакције „Вечерњих Новости“ на оптуж…
Владика Дамаскин Давидовић +(8 јуни 1946 – 28 јуни 2017)
Владика Дамаскин Давидовић +(8 јуни 1946 – 28 јуни 2017)
Posted 1 week ago

“Слуго мој добри, уђи у радост господара свога!”. Изненада, тихо и нечујно упокојио се владика Дамаскин Давидовић у 71 ој години живота 28 јуна, 2017 године. Нашла га је полиција у…

Велики комбинатор не посустаје
Велики комбинатор не посустаје
Posted 2 weeks ago

Имајући пред собом пример Тадића, а иза себе одрицање од свег што је национално, чиме је стекао признање Запада које је морао да одржи по сваку цену, Вучић је решио…

Велики комбинатор не посустаје
Ко заиста сведочи Богочовјека Христа?…
Ко заиста сведочи Богочовјека Христа?…
Posted 2 weeks ago

Овогодишње мајско заседање Архијерејског сабора у Београду било је скоро непримећено, по обичају иза затворених врата, недоступно за јавност, без медијске помпе и разних медијских ''предсказања'' али је, поред саборског…

Ко заиста сведочи Богочовјека Христа?…
Писмо држави Србији
Писмо држави Србији
Posted 2 weeks ago

Поштовани, зовем се Јанко Гашић. Имам 23 године. Имам младост, породицу, пријатеље, љубав. Немам здравље, нормалан живот, радост. Немам, јер су ми то одузели хулигани. Непознати људи којима сам и ја сам…

Писмо држави Србији
Вучић гради кућу бечком коњушару
Вучић гради кућу бечком коњушару
Posted 3 weeks ago

Нови предсједник Србије најавио је да ће обновити кућу бана Јосипа Јелачића. У Србији нема довољно јунака који су свој живот дали за Српство и без којих ни Вучић сад…

Вучић гради кућу бечком коњушару
Вашар таштине и примитивизма
Вашар таштине и примитивизма
Posted 3 weeks ago

Ове године навршава се тачно 170 година од како је познати енглески књижевник Виљем Текери, почео, у наставцима, да објављује своје чувено дело Вашар таштине, чије се основе и данас…

Вашар таштине и примитивизма
Зашто запад никад неће побједити Србе?
Зашто запад никад неће побједити Србе?
Posted 4 weeks ago

Читав свијет обишле су вијести о терористичком нападу у енглеском Манчестеру. Западни новинари се питају: Како неко може убијати ђецу? Тој реченици фали само појашњење коју ђецу? Ради се о…

Зашто запад никад неће побједити Србе?
Црква навија да Брнабићева буде премијер!
Црква навија да Брнабићева буде премијер!
Posted 4 weeks ago

ЦРКВА БИЛА ЈАСНА. СПЦ: Желимо да Ана наследи Вучића! На коктелу који је приређен пошто је нови председник Србије Александар Вучић положио заклетву у холу Дома Народне скупштине министарка државне…

Црква навија да Брнабићева буде премијер!
СПЦ ограничава слободу изражавања
СПЦ ограничава слободу изражавања
Posted 1 month ago

Поводом ултиматума који је патријарх Српске православне цркве Иринеј упутио професорима Православног богословског факултета да се не могу појављивати у медијима без посебног благослова, огласила се група професора Филозофског факултета…

СПЦ ограничава слободу изражавања
PreviousNext



2 коментара у вези “Српска граница – линија по песку? (део l l)”
  1. [...] Новинар.Де, за ФБР приредила Биљана [...]

  2. […] Новинар.Де, за ФБР приредила Биљана […]


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo