Вести

Фијоке, фрљоке и остали еКУМЕНИСТИ

Често се чује и чита како је многа истина, скривена у фијокама, које су у многим случајевима постајале и „помрчина“, и тако израстале у једну неомеђену установу државног и страначког скривеног живота.

пише Проф. Др. Слободан Турлаков 23.09.2013

***

Одиста, све оно што се о неким људима или случајевима не зна, нити ће се икада сазнати, добило је сигурно скровиште у тим фамозним фијокама, без обзира што су се њихови чувари мењали, бивајући чак и супротних опредељења и припадности, али неприкосновеност фијока остајала је закон, чак ригорознији од сефова у швајцарским банкама. Дакле, једно нечувено савршенство тајности, мада и доказ да је без обзира на разлике долазећих и одлазећих њених чувара, тајност тих фијока остајала је загарантована, што би у основи значило да битних разлика међу долазећим и одлазећим, у погледу тајности фијока, није ни било. Једноставно речено, као да је неко Врховно биће владало и влада свима њима.

Ових дана нарочито је једна фијока у оптицају, са садржајем министра унутрашњих дела и премијера. Као њен манипулант помиње се директор полиције, који га, у име ње, како кажу, уцењује, и то не само у случају садашње смене генерала Бјелића, већ и, пре извесног времена, генерала Дикића. Међутим, кад се узме у обзир да је Министар унутрашњих дела и премијер, некада био портпарол Милошевића, па његов министар, па потом вицепремијер и министар унутрашњих дела у коалицији са Тадићем, па сад премијер и министар полиције у Тадићевој опозицији… уз читав низ сумњивих „банана“ познанстава и сарадњи са наркобосовима и њиховим клановима… онда није тешко претпоставити, да се он сместио или расподелио у више фијока, те да га манипуланти или власници тих фијока, могу, како и кад коме треба, да уцењују и да је он, у ствари, њихов сужањ и таоц. Том обиљу се свакако морају додати и оне фијоке које припадају Брислу и Вашингтону… што наводи на помисао да би тај човек морао да има не само ноћне, већ и дневне море, што није добро ни за њега лично, а ни за послове које, чак ако их само титуларно, обавља.

У своје време, адвокат Љуба Милановић је на ТВ, а потом и по новинама, рекао да Тадићев Кабинет влада Србијом, па према томе и МУП–ом, чак да се Министар у њему ни за шта и не пита. Касније, као вађење, Министар је и сам признао да је био више титуаларни, а дејствителни су били други, ваљда Мики Ракић. Адвокат Божа Прелевић је то Министрово признање окарактерисао као политичко самоубиство, а испало му је као оно што се некад, у коњским тркама звало „утешни хендикеп“, те је још два пута именован за министра унутрашњих дела, други пут је чак самог себе, као премијер, узео себе у владу као министра полиције!

Не тако давно, навелико се писало да министар унутрашњих дела, неће Вељовића да постави за директора полиције, и то се, збиља, доста дуго одуговлачило, да би на крају, и то на лични предлог самог Министра, Вељовић опет постаде званични директор полиције!

Нема сумње, биће да је и тада нека од толиких фијока запретила, и ствар је решена.

Биће да је та иста фијока запретила и у другим случајевима, па је државни секретар Вукић рекао, да министарством влада Вељовић и што год он поднесе као решење, министар мора да потпише, па тако и смењивање команданта жандармерије, а сада шефа београдске полиције, иако су обојица, по њиховим изјавама, били неколико пута награђивани и похваљивани од стране министра за ревносну службу. Док је генерал Дикић рекао да је смењен јер је Србин, дотле је Бјелић изјавио да га је Министар сменио јер га је Вељовић уценио фијоком, али да он неће остати мутав, да ће ствар предати суду, и да ће „истина и правда победити“.

Сумњамо. Те две „даме“ не навраћају често у наше судске дворане, још од 5. октобра, па што би то сада чиниле, поготову што је реч о много чупавим стварима, са широким спектром последица.

Да су ствари са Србијом и у Србији веома чупаве, види се и по томе, што се Владе мењају, а да све остаје по старом, упркос грдних обећања, не само у предизборним кампањама. Другим речима, оно Врховно биће, које поменусмо, ту је стално присутно, без обзира што се оно у свом земаљском облику и лику, може да промени, оно се никад не измењује кад је Србија у питању. Заправо, оно обележава и гарантује континуитет његових интреса на овим просторима. И ко год је жељан власти, а гипког карактера и окретног понашања, ти схватају да је све дозвољено, па чак и да се заборави да су једном били Србин, јер им је потпуно јасно докле год Врховно биће жели, тј. докле год могу да му буду на услузи, и оно ће њима користити. Зато и није чудо, што су некадашњи радикали, за само годину дана, читава чудеса направили и остварили, чак су и са српског Космета побегли, како би „достојанствено“ ушли у ЕУ. Наравно и дабоме, и они су тим „салтима“ напунили многе фијоке, из којих су почели да севају сигнали опомена, да им век може бити краћи но што су замишљали пунећи их. Зато се Пп-у толико и жури, али траг који буде оставио, неће бити „миришљав“, чак ни уз помоћ страних саветника, јер идући за саветима (читај – наредбама Врховног) Србија је и доспела на дно дна, и оно се са њима може само проширивати, а никако из њега ишчупати.

И док председник Николић прича бајке страним гостима како је „Србија на добром путу“, мада ови знају куда тај пут води и, уопште, како стоје ствари, Пп обећава у својим свакодневним „разговорима са народом“, њихове демонстрације, због скорашњих нових Владиних мера, уверавајући га да је то прави пут Србије за излазак из свеопште кризе. Наравно, њега „баш много брига“ што је у тим и таквим разговорима, обећавао том свом народу, „ког највше воли на свету“, оштру и бескомпромисну борбу против лопова и корупционаша, која има да се заврши у најкраћем року – до краја ове године, сад тај исти Пп каже како „средином идуће године очекује да ће се већина предмета из досијеа о 24 сумњиве приватизације, наћи пред судом.“

Вратимо ли се опет на фијоке, и зна ли се да Европа тражи завршетак приче о те 24 спорне приватизације, нема друге претпоставке, већ да су те спорне приватизације напуниле друге фијоке, чији садржај чине управо они који треба да их процесуирају. Управо, као што Пп не сме да уђе у разрачун са бившим министрима ДС-а за које је толико пута рекао да су били главни сарадници тајкуна и уништивачи Србије! Јер ко је омогућио СНС, са чијим парама, растурање СРС? И док они зидају куће и шетају се по свету са неким парама, Пп никако да се баци у гротло тог пакла, које би му бацање, засигурно, донело стопостотни рејтинг, за којим толико жуди и ком се толико жури. Ко зна, можда хоће да потврди Кирбијево тврдње да он не иде за тим да постане диктатор. Да потврди или да послуша? Ипак је тај Кирби …зна се већ… газда.

Тек фијоке су на цени, политичко тржиште је незасито њима.

Поготову што творци „Београдске грађанске иницијативе“, неће том “иницијативом“ успети да своје, које су још пре 5. октобра, почели да пуне, да њом учине беспредметном! Напротив! Биће то само континуитет, и рад тог контуиитета фалиће им многе нове фијоке!

Само, не треба бити ни наиван. Треба се сетити Марлоа, који је давно, давно рекао да на Балкану још није речена последња реч, што би на данашњи језик преведено значило, фијоке има још да се пуне.

А шта је друго радио премијер и министар унутрашњих дела, у Америци! Док му се кућа из темеља тресе, он јавно показује да нема намеру да се бави својим послом. Јури инвестиције по Луизијани! Што су радили и раде председник Николић и Пп широм земљиног шара, а ниоткуда ни динара!

Додуше, на сајту Српске полиције, објављено је министрово писмо њиховом Синдикату, поводом 6. спортских игара полицајаца на Златибору. У ком се као извињава јер је спречен државним пословима да их „ увелича својим присуством и гласом“ Али „да му је још жалије што је свечана, слављеничка торта коју је наручио специјално за ову прилику и за вас драга моја полицијо, немарношћу некога из мог Кабинета, уместо на Златибору завршила код секретарице уредника у дневном листу „АЛО“ и због тога вам се посебно извињавам!“

Да би на крају поручио:

„Синдикате, брате, милицијо моја драга, Ја знам да ви мене волите, ВОЛИМ И ЈА ВАС!!!

Срдачан поздрав.

Ваш министар.

Дирљиво и отужно.

Слободан Турлаков

П.С. Они који су старији сећају се да је Милошевић на својевременом теразијском митингу, исто тако завршио свој говор. Лепо. Бар неко сећање на свог шефа. Ипак тај министар има срца…