Вести

Foto:http://www.rtv.rs/

Деведесетих година је идеолошки Credo распомамљене расистичке мржње против Срба консолидован управо у књизи Американца Филипа Коена (Philip J. Cohen) “Тајни рат Србије – Пропаганда и лажна историја” (“Serbia’s Secret War – Propaganda and the deceit of History”).(1) Већ у предговору, а поготово у другом под-поглављу “Етничко чишћење у име Велике Србије” (“Ethnic Cleansing for Greater Serbia”) првог поглавља “Корени Српског фашизма” (“The Roots of Serbian Fascism”), на страницама 8 и 9 – Филип Коен тврди следеће:

пише Часлав М.Дамјановић; 17.08.2013

***

“Преко 15% генерала и адмирала у Аустроугарским оружаним снагама били су Хрвати, и хрватске регименте су вековима уживале репутацију војне спремности. Упркос томе, у Краљевској Југославији све је било подређено српским војним традицијама – и управљање, и униформе, и чинови и прописи.(19) Српски официри су били аутоматски укључени у нову Југословенску војску, док су они хрватског и црногорског порекла, па чак и Срби из Хрватске, морали да поднесу молбе да би били укључени. Уколико су били прихваћени, ови аустроугарски официри и војници најчешће су добијали нижу плату и били постављани у забачена места.(20) Некадашњи аустроугарски официри са бар 12 година образовања добијали су ниже чинове од млађих српских официра, најчешће нешколованих сељака… Употреба латинице  хрватских официра сматрана је анти-родољубивом и често је кажњавана… Црногорци су убрзо проглашени за браћу Србе, док су Хрвати који су служили као некадашњи аустроугарски официри приморани да поднесу оставке. У предвечерје Другог светског рата од 165 генерала 161 су били Срби или Црногорци.(21)”(2)

Под насловом “Поштовали једино заклетву Хабзбурговцима” тек августа 2013. у Отаџбини се први пут јавно износи трагична чињеница већ деценијама позната у избеглиштву – да је “у активну службу војске Краљевине СХС примљено 2.590 бивших агресорских војника”!

Први пут се јавно документује историјска трагедија да су “први пораз у заједничкој држави доживели управо српски војници који су је створили” јер су “победници” –  “парадоксално дошли под команду дојучерашњих поражених непријатеља”!

И што је још трагичније, документује се да ова трагична чињеница уопште није “парадоксална”: “Српски официр је тек после завршене академије добијао чин потпоручника док су аустроугарски много брже добијали звања” јер им је “Краљевина СХС признала високе чинове доводећи у понижавајући положај стотине српских официра који су револтирани напуштали војску земље коју су створили” – документује војни историчар Бранко Богдановић. А то управо значи да су стварни српски победници рата замењени су не само лажним победницима – већ да је замена “побеђених” – de facto истоветна Издаји Победе у Другом светском рату!!! Зато се “у интересу ‘братства’ између два светска рата ћутало да су пукови с територије данашње Хрватске и БиХ били ударна песница Аустроугарске у нападу на Србију, и да су током окупације спроводили терор и пљачку! А “још се више ћутало” – наводно “ради ‘мира’ у кући” – “о томе да су српске јунаке са Солуна уместо цвећа и песмама у Загребу дочекали пуцњава и масовне демонстрације Хрватске сељачке страже, оружаног крила Хрватске сељачке странке, коју је предводио Стјепан Радић, а касније Владко Мачек, бивши подофицир Домобранске ‘Вражје дивизије’ у којој је служио заједно са Јосипом Брозом и официрима који су постали оснивачи и елита усташког покрета”!

У истом спису исту трагику документује и историчар Бранко Јевтић: ”Велики број високих официра несрпске националности налазио се на кључним командним положајима, што је код српских и пројугословенских официра стварало незадовољство, сумњу и неповерење у успешно вођење будућег рата. Национална структура официрског, посебно кључног командног кадра – није била ни пропорционална ни уједначена: од 24 одсека у Генералштабу, само један је био у рукама официра српске националности – остали у рукама Хрвата и бивших аустроугарских официра”! Зато историчар др. Момчило Диклић наглашава: “У априлу 1941. у Павелићеву војску је прешло: 31 генерал, 228 пуковника, 245 потпуковника, 245 мајора, 1.005 капетана и 417 поручника Југословенске краљевске војске” – и закључује да је масовни прелазак хрватских официра у Павелићеву војску била “идентична издаја као и почетком деведесетих” – што документује и Бранко Богдановић: “деведесетих је официрски кор Хрватске војске дошао из ЈНА, што показује истрајност идеје из 1918. да је Југославија била само привремено решење”!

И зато што је организована раситичка мржња сматрала Југославију као такву – “само привременим решењем” – он зато поставља круцијално питање:

“Да ли су хрватски официри у XX веку више пута издали заклетву Југославији – или су се само држали старе хабзбургшке заклетве”!?!(3)

Пример лажних података о оружаним снагама Краљевине СХС после Првог светског рата у поменутој књизи Филипа Коена наведен је зато јер су – веродостојни истинити податци и њему били јавно доступни у својевременим “Војним гласницима”, па су чак и данас још увек доступни чак и у Конгресној библиотеци у Вашингтону!

Међутим, иако je наведени пример апсолутно супротан истини, и иако је као такав типичан пример наказног резоновања и расистичке заслепљености свих осталих закључака које Коен пропагира… ипак, методолошки натопљена бомбастим цитатима и систематично наведеним изворима – мкњига “The Roots of Serbian Fascism”, објављена 1996. у САД – стиче лажни утисак озбиљне научне студије, и како је већ наглашено – била је деведесетих – а јесте и данас: идеолошки Credo расистичке мржње против Срба! И иако је из савременог написа “Поштовали једино заклетву Хабзбурговцима” тек данас јасно да је једини modus vivendi – једина покретачка снага ове књиге – лаж расистичке мржње – пошто је исти расистички modus vivendi јасан и из целокупног садржаја – биће наведени само неки од истоветних абнормално расистичких примера – да расистичка мржња јесте једини разлог због којег је написана – и да је баш због тога и била наручена да буде Credo!

У “The Roots of Serbian Fascism” Филип Коен наводно “доказује” да су и Срби као нација, и српска држава као таква – толико дубоко надојени фашизмом и расизмом да су наводно зато Срби постали Нацисти давно пре појаве Нацизма као таквог; да Срби расистички мрзе Јевреје; да су Срби – не Хрвати него Срби – оберучке прихватили расизам Трећег Рајха; да су наводно српски урођени расизам и мржња Јевреја резултирали чак антимасонску изложбу мржње, па чак и издавање пропратних пропагандистичких марака мржње које наводно виртуелно одсликавају некакву српску успламсалу расистичку мржњу против Јевреја; и тако даље… И иако је заиста непотребно доказивати колико су све ове абнормалне тврдње лажне – вреди ипак истаћи да ни антимасонска изложба нити марке – нису нити дело Српског Народа – тада под бруталном нацистичком окупацијом – па чак нити дело српских сарадника окупатора – већ су дело искључиво нацистичких окупатора што су недавно непобитно доказали ауторитативни јеврејски извори у односу на немачко – не српско него немачко – спровођење београдских Јевреја у логор на Сајмишту – који чак није ни био на тлу окупиране Србије – јер је Сајмиште на западној  страни Саве било – на територији НДХ! И иако су стопостотна лаж и тврдња некакве српске мржње Јевреја и некаквог српског расизма – такође је стопостотна лаж и да је урођени фашизам некаква битност српског постојања, која је наводно урасла у српски менталитет, и да је наводно та измишљена српска карактерна национална фалинка некакав доказ да су Срби не само “шизматици” – већ наводно и некаква “нижа раса” – и да су као такви недостојни цивилизованог живота, да немају права да се бране, и да, пошто је наводно цела српска историја лаж – да их као такве – као “нижу расу” – треба истребити!

И иако ни Срби ни Србија током читаве историје нису никад били расистичка НДХ – напротив – били су увек имуни од мржње, а српско пријатељство према Јеврејима достиже чак епске периметре судећи по чињеницама цитираним од врло ауторитативних јеврејских извора… и иако је Слободарство и Родољубље Српског Националног Духа увек било надахнуто српском Православном Љубављу према ближњему… али – а уствари баш и због тога – Лаж ове књиге јесте била идеолошки пропагандистички Credo који је у САД па и у целом Западном свету током деведесетих контролисао и напајао сваку реч написану о Србима… од Мадлен Олбрајт до Кристиане Аманопоур! Лаж овог  расистичког Creda успела је чак да заведе америчке Јевреје да денунцирају Србе као Нацисте! Таква денунцијација није се догодило чак ни против Нацизма, када је рабин Стивен Вајс (Stephen S. Wise), оснивач Америчког јеврејског Конгреса, својевремено позвао на потписивање бојкота Хитлеровог Нацизма – од чега се одустало због бојазни да ће такав бојкот довести до ширења антисемитизма!(4)

Током злочиначког похода на Србе и Србију током растурања бивше Југославије, против позива на денцуцирање Срба да су Нацисти, што је проистекло из лажног Creda Филипа Коена, реаговао је – колико знам – једино познати београдски Јеврејин Јосиф Енрико позивајући се на искреност српске љубави према Јеврејима у Србији и захтевајући од америчких Јевреја да бојкотују потписивање! Његов позив на бојкот америчке медије наравно нису уопште објавиле… и о потписивању денунцијације и његовом позиву на бојкот истог  уопште се не би нити знало да Енриков позив није доспео до заинтересованих Србиа…

Међутим, баш због свега наведеног је несхватљиво, па чак и запрепашћујуће  да се документација  “Поштовали једино заклетву Хабзбурговцима” – појавила тек августа 2013!

U-Turn

Запрепашћујуће је зато јер је непобитна чињеница: да је не само за хрватске и хабзбурговске официре – већ такође и за злочиначку трансформацију Европе и Запада – да су и Краљевина СХС и Југославија – исто као  и Брозова Југославија за НДХ, Усташтво и издајство Победе у Другом светском рату – да све те Југославије  јесу биле само “привремено решење” – умишљено да временом резултира – исто као и после Првог светског рата – укључење Усташтва и НДХ у победнике Другог светског рата!

Ово злочинство драстично устврђују смушена расистичка теоретисања Стјепана Месића, растурање Титове Југославије мржњом против постојања Срба,  буктање хрватског расистичког усташоизоидног пропагандисања у данашњој Хрватској, трајан антисрпски расизам Запада започет од стране америчког магазина “Time”… све до данашњег “режираног терора” и “контролисаног хаоса” наметнутог од Запада – што све, као и многи други чимбеници… доказује и данашње расистичко истребљење Српске Нације и окупација и распарчавање Српске Државе!

Издаја Победе Другог светског рата претворила је данас борбу против  тероризма – у финансирање и организирање тероризма! Може се слободно рећи да је циљ Издаје преокретање у некакво ново аустроугарско доба – преокретање  Хладног рата за 180 мстепени – U-Turn у организовани расизам!

Међутим, иако све ове чињенице непобитно доказују истоветност Издаја Победе у оба светска рата, и иако тај доказ као такав јесте ултимативно реално образложење за разбијање свих насилно наметнутих лажних интерпретација за лажна схватања Истине – запрепашћујуће је да овај непобитни доказ непрекиданог настављања расистичке мржње против Срба и Српске државе – такозвана историја у Отаџбини још увек – не надовезује на дириговано и режирано растурање Југославије деведесетих година и на дириговану резултанту тог растурања: на стављањe пост-Милошевићевске Србије под окупацију, нити се надовезује на непрекидано настављање усташоизоидног холокауста истребљења Срба!

На супрот запрепашћујућој умртвљености оних који се у Отаџбини наводно баве наводно историјом – документована трагика “Поштовали једино заклетву Хабзбурговцима” – да су после Првог светског рата “први пораз у СХС – “доживели управо српски војници који су је створили”; да је Јосип Броз у Првом светском рату служио са “официрима који су постали оснивачи и елита усташког покрета”; да је “масовни прелазак хрватских официра у Павелићеву војску” била “идентична издаја као и почетком деведесетих”; и најзад… да се и Усташтво, и НДХ, и европски данашњи расизам нe заснивају на некаквом жалу за Аустроугарском – већ на расистичкој супериорности Аустроугарске… непобитно је јасно да је за све њих Југославија као таква, па према томе и Брозова Југославија – била само “привремено решење” којим ће Запад и Ватикан укључити Усташтво и НДХ у победнике Другог светског рата! И зато је запрепашћујућа отаџбинска историчарска неспособност, невољност, па чак и аљкавост… или чак свесно или несвесно одбијање повезивања битних чињеница сасвим новом приступу Историји као таквој – заснованој превасходно на Издајству почињеном у оба светска рата!

Та аљкавост се огледа на пример на примеру Александра Вучића који  помпезно најављује и то пригодом “почасти” хрватској такозваној “Домовинској победи”: “Не желимо да живимо у замки прошлости” јер је “ово Србија” у којој: “Свако носи неки пртљаг”!?!(5)

Који “пртљаг”?
“Пртљаг” које Издаје?
“Пртљаг” Издаје чега?

 “Хрватски злочини над Србима у 20. веку не само да су се деценијама гурали под тепих, већ је хрватско руководство на местима ових злочина, бесрамно подизала национални идентитет, покушавајући да избрише сваки траг о покољу усташког ножа”! “Прави пример за то је лажно католичко светилиште Међугорје” јер “ако се погледа у историју, постаје јасно зашто је католичком свештенству било толико стало да баш у Међугорју успоставе лажни култ”(6) – јер глобално рекламиран “лажни култ” у Међугорју сакрива стварни лажни култ – сакрива “траг о покољу усташког ножа” као фундамент хрватског “подизања националног идентитета”.

Зар ово није објашњење Вучићевог “пртљага”?

Зашто онда овај сада разјашњен врхунац Издаје наша отаџбинска историографичност одбија да схвати?

Да ли због екуменистичке Ватиканове директиве против Православља које се придржавају узурпатори СПЦ: “Приликом изобличавања заблуда и јереси – избегавати навођење имена!”

Зашто избегавати навођење имена?

Па ако то “бива једноставно реч о заблудама и јересима – као да не постоје лица која изражавају те заблуде и јереси” – зар онда не произилази као да “заблуде и јереси” “тобож долазе ниодкуда” – као да “настају саме од себе”!

“Овај преовлађујући, по савету Ђавола, став, који су неки интелигентно назвали јерес именоскривања…”, то “поименце изобличавати јеретике” чини  “скривање заблуделог и јеретствујућег да се он креће као ‘незлобиво јагње’ међу верницима, и под плаштом љубави, лицемерно – погубљује њихове душе.”(7)

Овај дубокомислени верски закључак најдрастичније доказује срж мржње: циљ онога што неуко популистички и рекламерски називамо “испирањем мозга” – а што уствари јесте “ломљење кичме” – јесте да нам се причини да заблуде и јереси и историјске лажи долазе саме од себе… па да су као такве… наводно некакво дело Божије – што свакако нису – али… којима се – због наше лаковерности – као таквима не можемо па чак… нити смемо одупирати нити од њих бранити…

То је покорност којом инфериорност каме мржње животари!

Читам да је недавно Србин доктор побио 150 оваца Албанца који је на Косову присвојио докторово имање… Убиство оваца натерало је Албанца да побегне са узапћеног српског имања…

…мене је, међутим, овај догађај подсетио на античког Ајакса, највећег античког јунака после Ахила… када се рат завршио, предосећајући да ће Победа у рату бити издана раздором Тројанског коња – Ајакса је спопао такав бес да је навалио на овце, мислећи да су непријатељи, побио их, и када се растрезнио од беса и видео да се осрамотио… убио је сам себе. Чини ми се да је то прво самоубиство у античким наравоученијама. Намерно нисам рекао ни у античкој литератури нити митовима – него у наравоученијима – од којих је можда најкарактеристичније наравоученије Издаја Илијаде и Одисеје звана “Тројански коњ” – Издаја као симбол будућности – звана Тројански коњ – можда је днас један од најкориснијих приручника…

Морамо поштене идеале и принципе, поштену савест и одговорност – ослободити од улагивања покорности! Морамо Истину Историје и Истину нашег Постојања… ослободити од Лажи! А то Ослобођење не постиже се никаквом аљкавошћу нити подлошћу нити духовном закржљалошћу – не! – већ здравим, поштеним и одговорним сазнањем шта смо и ко смо, и ко је ко и шта је шта!

Часлав М. Дамјановић

www.Ravngorskivenac.com

__________

(1) “Serbia’s Secret War – Propaganda and the deceit of History”, Philip J. Cohen, Texas A&M University Press, College Station, Књига је друга по реду у серији Источноевропске студије, уредник серије је Стјепан Г. Мештровић, ћланови Уредничког одбора Norman Cigar, Thomas Cushman, Bronislav Misztal, James Sadakovich и James Tester, након штампане изјаве уредника серије Стјепана Г. Мештровића, следи предговор Дејвида Рајсмана (David Reisman, Henry Ford II Professor of Social Sciences Emeritus, Harvard University, Cambridge, Massachusetts)

(2) Текст на енглеском: “Croats had comprised over 15 percent of the generals and admirals in the Austro-Hungarian armed forces, and Croatian regiments had a centuries-long reputation for military prowess. Nevertheless, in Royal Yugoslavia only Serbian military traditions, governing everything from uniform and rank to regulations, were maintained.”(19, Kostic, 1988. p. 257) Serbian officers were retained automatically in the new Yugoslav Army, while those of Croatian or Montenegrian background (or even Serbs from Croatia) needed to apply to join. If accepted, often these former Austro-Hungarian officers or soldiers were given reduced pay and send to distant posts.(20, Ibid, p. 148) Former Austro-Hungarian officers with at least twelve years of education occupied ranks inferior to those of younger Serbian officers, often unschooled peasants… the use of the Lartin alphabet by the Croatian officers was taken as evidence of antipatriotism and even punished… Montenegrins, however, were soon accepted as brother Serbs, while Croats, who had served as former Austro-Hungarian officers, resigned. By the eve of World War II, 161 of 165 generals in the Royal Yugoslav Army were Srbs or Montrenegrin.”(21, Literary Gleanings was issued under the pseudonym of R. Oraski, see Kostic, 1988, p. 257)

(3) “Поштовали једино заклетву Хабзбурговцима” – “У активну службу војске Краљевине СХС примљено 2.590 бивших агресорских војника”, Б. Субашић, „Новости“, 08/04/13, 09:43, heroesofserbia@yahoo.com)

(4) Robert K. Lifton, president of the American Jewish Congress: “A Message From A Longstanding Zionist to the Israeli People”, AuthorHouse)

(5) “Прећуташе стогодишњицу Брегалнице”, Проф. Др. Слободан Турлаков, Новинар.де, 08/09/13)

(6) “Хрвати градили национални идентитет на телима закланих Срба”, Борба радили национални идентитет на телима закланих Србаза веру, 0811/13)

(7) Подршка православних Протесту митрополита Пирејског Серафима израженог у његовом писму упућеном Васељенском Патријарху Вартоломеју)