Вести

Од најдавнијих времена прати нас паљење књига, које, иако знано – ипак се забашурује у дубоку позадину као нешто неважно – иако је уствари најважније и иако се баш због тога намерно и искључује из наводно слободног моралног одмеравања… искључује се зато јер је паљење књига круцијално за контролу људског схватања и знања!

пише Часлав М.Дамјановић, 14. јул 2013

***

Потсетимо се примера: спаљeна Навукадоносоровa библиотеке у Вавилону; спаљена библиотека у античкој Александрији; две узастопне пљачке античких Сумерских записа из музеја у Багдаду… наведени злочиначки масовни геноциди над знањем нису као такви нити забележени у званичној Информатици! Да неки од филмаџија француског “Новог таласа” нису сензационализовали спаљивање књига… шира јавност не би ни знала о овој злочиначкој трагици… чији “заборав” није везан нити само за време нити само за  промене генерацијских интересовања – већ је напротив – контрола Истине: од староставног до модерног спаљивања књига “информациони тоталитаризам” покушава да систематично и обмањивачки ликвидира Истину из људског појимања!

Међутим, на супрот овом Злу громадног “испирања мозга” – Истина као Истина – бивајући током развоја људске мисли неизмерно снажнија и неумитнија од свих фантазмагоричних измишљотина Лажи – увек се пробија на видело… зато јер је Истина као таква не само стварна неугасива човекова чежња – већ такође и доминатор усађен у човеков Дух: Живети Истином!

Једно од таквих отелотворења Истине, управо Ускрснућа Истине – јесте Сведочанство Истине Роберта Макдауела “Стрељање историје”, које нам је из амбиса “забрањеног” подарилa невероватна морална храброст Г. Миће Раденковића! Али… иако то Сведочанство јесте неумитно и ауторитативно обелодањење Истине – препознавање овог Ускрнућa наших дана… зависи од Слободе и Поштења наше Савести и од Одговорности и Непорчности нашег Духа – који је… фарисејски заведен већ предуготрајним злочиначким “испирањем мозга” од стране наведене дуготрајне кампање Лажи и Мржње Зла… наметнутом контролисаном такозваном “званичном информацијм” накиђуреном још од антике лажним торжеством филозофа, мислилаца и “врлих слављеника”, данас сензационализованих у некакве “celebrity” – који су управо најстравичнији модулитет “информационог тоталитаризма” – који контролишу Истину површним, па чак често и дилетантским догматским и пропагандистичким “тумачењима” свега и свачега… а понајчешће организованим – али и подлачким – игнорисањем!

Метод је јасан: Прво преточити Сведочанство Истине у “једну од књига”! Онда “једну од књига” преплавити “тумачењима” као и “сваку другу књигу”. Па  пошто су и склоност за “сијасет тумачења” свега и свачега, као и сама “тумачења” као таква – већ дуготрајно наметнута “перфорација” нашег мисаоног система – и пошто већ од давнине нису никакво слободно нити одговорно размишљање –  наметнутим претакањем Сведочанства Истине у “једну од књига” – “информациони тоталитаризам” умишљено покушава да ликвидира Сведочанство Истине у маглу непостојања свакодневног блебетања о свему и свачему, јер… па зато је “тумачење” као такво и наметнуто јер јесте најубитачнија алатка Зла за “испирање мозга”: дириговано растакање суштине – “тумачењем” – којим контрола Истине претаче Истину… у мисаону покорност! А најгоре је што ми сами обављамо тај злочиначки процес… несвесни да то чинимо против самих себе и нашег Постојања!

Зато сматрам да препознавање Макдауеловог “Стрељања историје” као Ускрснућа Сведочанства Истине зависи од наше усађене Духовне Слободе и  рационалног Поштења наше Савести и Одговорности!

Поднаслов је цитат из написа “Крив сам, што постојим”,(1) који је у давним млађим временима био популаран у форми “крив сам што сам жив”! Цитат је  употребљен јер јесте de facto дефинитивна формулација једног од најтрагичнијих злочина “информационог тоталитаризма”: Ликвидације Истине игнорисањем!

И зато, оставимо бар засада по страни назови-историјска “тумачења”  бесмислица о Седмом Јулу; о “незабораву” борбе против фашиста; о “споменицима” и “признањима” Брозу која му “историјски припадају”, и “чије је име” и “данас улазница Србије” у некакав наводни “нефашистички свет”; о “мистериозној промени британске и америчке политике 1943. године од четника ка партизанима”; о наводно историчарском “тумачењу” да је Равна Гора била “егзистенцијална… једном речју, оставимо по страни и заведеност и покорничку склоност “тумачењима” – јер иако Макдауелова књига “Стрељање историје” открива многе историјске истине, па чак и позитивну улогу Срба у Првом светском рату супротну данашњој алармантној пропагандистици о “кривици” Срба… јер…

…Макдауелова књига је пре свега и изнад свега о савезничкој издаји Победе Другог светског рата!

И као таква – јесте непобитно и ауторитативно Сведочанство Истине Равне Горе – и истовремено – непобитно и ауторитативно Сведочанство Лажи Титоизма!

Пошто Макдаулеово Сведочанство de facto није никакав “покушај” – како  дилетантска “тумачења” покушавају да игнорисањем Истинe поново угурају Истину  у каљугу заборава – и пошто је Истина Сведочанства толико различита од Лаже и Паралаже на коју нас је “информациони тоталитаризам” принудно навикао… или потплатио… дуготрајним “испирањем мозга” – и пошто су та Лажа и Паралажа  апсурдни исто толико као на пример недавни француски филм о “жутој кући”,  направљен “уз велику новчану помоћ шиптарских лобиста… у ком су Срби злочинци – а јадни Шиптари жртве крвавих месара и доктора који ваде и препродају њихове органе”(2) – потребно је зато разјаснити кључне елементе и перспективе Ауторитета доказа Макдауеловог Сведочанства Истине:

Сведочанство је о Равној Гори

Сведочанство Истине Роберта Макдауела потиче од ОСС-a (OSS – US Office of Strategic Services), која је под командом генерала Била Донована (Bill Donovan) током Другог светског рата била једнина америчка обавештајна агенција, чији је превасходни задатак било организовање отпора у непријатељској позадини!

Осим прикупљања и анализирања детаљних војно-стратегијских података;  раздвајања истинитих података од злонамерних измишљотина подметнутих од нацистичких, комунистичких, и других шпијунских мрежа саботера, убачених провокатора, сарадника окупатора и сличних – поменуте анализе и закључци ОСС-а били су есенцијална суштина на којој су засниване савезничке војне стратегијске и тактичке одлуке пресудне за развој и коначни исход рата против Нацизма!

На овом задатку – на раздвајању Истине од Лажи – и на доношењу вердостојних закључака – обајвештајни пуковник Роберт Макдауел, помоћник генерала Донована – био је искључиви стручњак и ауторитет! А пошто је претња од издајства и издаје била непрестана, важно је истаћи да је у Мекдауеловом домену била такође и ОСС-ов идејни задатак. Наиме, ОСС је био једина америчка, па и једина саветзничка идејна организација којој је задатак био не само савезничка војна Победа у рату већ и примена савезничког Циља те Победе у послератном свету! На пример, чувени филмски редитељ Џон Форд, био је члан ОСС-a и један од пресудних чинилаца савезничке пропаганде својим познатим ратним филмовима и филмским серијама, на пример “Зашто смо се борили!” и “Подели па владај” које су осим њега лично стварали и други родољуби чланови ОСС-а.

Као и сви остали отпори у непријатељској позадини – и Равна Гора и Србија – ти покрети су виђени, цењени и оцењивани из перспективе њиховог ратног и психолошког ефекта доприносу Победи над Нацизмом, али… и на основу њихове идејно-моралне способности да допринесу савезничком послератном Циљу Победе у рату!

У Макдауеловом Сведочанству Истине “Стрељање историје” Равна Гора и Равногорска Србија доказани су као јединствен ентитет који је био у рату против Нацизма – не као један од европских покрета отпора – него као легални савезник у рату против Нацизма! Допринос Равне Горе и Равногорске Србије – управо Југословенске Војске у отаџбини под командом генерала Михаиловића – и несаломљива подршка окупиране Србије упркос огромним жртвама и савезничком бомбардовању – доказани су као такви као de facto један од пресудних фактора и за постизање Победе над Нацизмом – и као de facto пресудан идејно-морални допринос послератном Циљу Победе!

Ово је прва Чињеница Истине која Макдауелово Сведочанство Истине чини не само другачијим – већ и тотално супротним измишљотинама које је наметнула Издаја Победе у Другом светском рату – тотално другачијим од фатаморгана које је Издаја Победе наметнула као некакву “званичну” и наводно “неприкосновену” и наводно “необориву” историјографију! Зато је дилетантизам те наметнуте лажне “историграфије фатаморгана” изједначен са француским филмом, финансираним од албанских кругова, у коме злочин у “жутој кући” наводно нису починили Албанци над Србима – него наводно Срби над Албанцима – зато… јер су као резултат Издаје Циља Победе над Нацизмом – идентичне апсурдне обмане о српским жртвама Усташког покоља, обмане о националности жртава Краљева и Крагујевца… да се наведу само неке… и најзад – идентично су апсурдне обмане за разлог произвођења Броза у некаквог “Маршала” и постављање на власт послератне Југославије; за убиство Равногорске Србије; за убиство Равне Горе на Зеленгори; и најзад… за лажно образложење убиства генерала Михаиловића!

Друга Чињеница Истине у Макадауеловом Сведочанству Истине која је тотално супротна измишљотинама које је наметнула Издаја Победе у Другом светском рату – односи се на такозване комунистичке НОБ и НОР. Уз напомену да и такозвани “партизански” и наводно “комунистички” Титов наводно “револуционарни” покрет –  пуковник Макдауел сагледава из војне перспективе: што значи из перспективе активних учесника рата против Нацизма и њиховог стварног доприноса Победи и Циљу рата – Макдауел – de facto ОСС – не урачунава “активизам” Титовог покрета у ратну активност једног од покрета отопора у непријатељској позадини! Иако признаје Титу два напада на немачке трупе у позним годинама рата – и иако су чак и та два напада обављена под сумњивим околностима у време огромне савезничке кампање рекламирања Тита – што Макдауел ни једно ни друго – не спомиње – али он чињенично документује да Титов покрет иако јесте постојао – али да је рат провео на територијама тотално “неважним” нити “за ратна дејства”, нити за “немачке војне акције” – и да је Тито то чинио баш зато да би “избегао” ратна дејства и тако “преживео” своје такозвано “револуционарно језгро”. Осим тога, иако Макдауел не залази у то дубоко – он непобитно документује Титову сарадњу са Немцима – и што је још грозније – Титову сарадњу са Усташама… па чак и њихову зависност од истих!

Трећа Чињеница Истине у Макадауеловом Сведочанству Истине која је тотално супротна измишљотинама које је наметнула Издаја Победе у Другом светском рату, јесте да он – иако дубоко схвата Српско Четништво као борбу против завојевача за Слободу Отаџбине – он Југословенску војску у отаџбини под командом генерала Михаиловића, па чак и љубав и подршку Равногорске Србије битних за ратна дејства Михаиловића – схвата као ратне савезнике у савезничком рату против Нацизма; као оданост рату против расизма; као оданост рату за Слободу и Ослобођење; и као оданост Циљу рата: часној слободној Европи.

Дакле… ове три Чињенице непобитне Истине тотално супротне измишљотинама које је наметнула Издаја Победе Другог светског рата… потпуно су супротне и измишљотинама и присилној навикнутости да до бескраја “тумачимо” те измишљотине… спокојно трачећи Српски Национални Дух и нашу усађену Одговорност према Истини!

Нацизам је заиста напао Србију као такву! Србија као таква била је заиста жртва! Србија као таква није се само бранила – већ се жртвовала у неравноправном рату за Победу и за Циљ те Победе! То – не значи да Макдауел раздваја Равну Гору од борбе свеколиког Српства и Четништва… Не! Али то значи да се редефинишу различити услови: свеколико Српство, Равногорство и Четништво изван Равногорске Србије, иако се јесте борило за Слободу – али – жртвовало се због другачијих разлога: пре свега спасавало је и бранило недужни српски живаљ од усташког ножа! Партизани, који су сарађивали са Немцима и Усташама су те исте Србе обмањивали и варали, подмећући Српски живаљ под тај исти Усташки нож,   користећи Србе за храну садизму каме… Типични су примери партизанске обмане Срба: истоветност жртвовања Срба на Сутјесци са погубљењем Срба на Сремском фронту! Зато је чудно да се нико до данас није позивао на пример на “Пожар над Крајином” Николе Плећаша-Нитоње – из којег драстичније чак и од Ћопића, иако их Макдауел уопште не помиње, произилазе, прво, закључци истоветни Макдауеловим – да Титов покрет није био активан учесник у рату против Нацизма, и друго, да се Тито намештао, па чак и бежао на “неважне територије” да би му “језгро” преживело рат – јер се, сарађујући прво са усташама, онда са Немцима, и најзад са савезничком издајом – жонглирајући намештао у НДХ – зато да буде постављен на власт послератне Југославије!

Порекло Сведочанства Истине

Порекло Сведочанства Истине је ОСС (OSS – US Office of Strategic Services).

Исто као што Ускрснуће Истине изискује неминовну промену схватања деформисаног лажима – исто тако изискује, па чак и захтева – појимање Издаје Победе Другог светског рата из перспективе Истине! Из тога резултира једно од круцијалних питања на која се у доба кљукања лажима наравно није обраћала пажња: наиме – да се ОСС јесте борио против Издаје, и исто као Равна Гора и Србија – био  кажњен баш зато што се борио против те исте Издаје!

Зашто би генерал Донован послао пуковника Макдауела код Драже Михаиловића – после “прекидања односа” са Михаиловићем? Зашто би генерал Донован прекршио директно наређење? Зашто би пуковник Макдауел прекршио директно наређење да одмах напусти Дражу и да се врати – и то не једанпут већ неколико пута? Зашто?

Зато што је ОСС био против Издаје Победе и Циља Другог светског рата!

И зато што је ОСС био – и против издаје савезништва Равне Горе и Србије у Другом светском рату – и против издаје њиховог пресудног доприноса тој Победи!

Тек је данашње Ускрснуће Сведочанства Истине непобитан доказ да јесте  тако: Председник Труман је отпустио генерала Донована, укинуо ОСС, допустио убиство Драже Михаиловића, допустио забрану сведоцима из САД да сведоче у Београду на правном линчу Драже Михаиловића… онда посмртно одликовао Дражу Михаиловића највишим одликовањем које се по Уставу САД може доделити страним војним командантима – Legion of Merit – и иако јесте навео у “документу одликовања” да је Дража Михаиловић био “пресудан фактор за постизање Победе”, и иако се јесте у истом документу чак захвалио Дражи на спасавању америчких авијатичара… упркос што се то догодило после “прекидања односа”  – исти Труман је – исто као што је дозволио убиство Драже – дозволио и противуставно сакривање тог одликовања и – што је још горе – завођење – да, дозволио је завођење противуставног и противзаконитог “инофмационог тоталитаризма” дотада невиђених у уређењу САД – којим је сакривен од јавности њујоршки Процес за поштено суђење Дражи Михаиловићу; којим је заведен тотални ембарго на Истину Равне Горе који траје и дан-данас – дозволио је завођење Забране којом су под етикетом некакве “званичне америчке историјографике” – којом су збивања на територији бивше Југославије током Другог светског рата – резултирала  фантазмагоричну лаж о Брозовом учешћу и лажном доприносу  рату; о његовом лажном ослобођењу Југославије; о његовом лажном антифашизму…

Важно је овде истаћи најважнији чинилац борбе ОСС за Истину као непобитан доказ борбе ОСС-a против Издаје: на већ поменутом њујоршком Процесу за поштено суђење Дражи Михаиловићу – учествовали су врхунски амерички војни и обавештајни стручњаци, врхунски амерички правници, најпознатије америчке личности из јавног политичког и културног живота, и наравно и амерички војни и обавештајни оперативци који су били у мисијама и на Равној Гори, као и они који су били “кулисама” Брозовог такозваног “Врховног штаба” – што значи и они оперативци који су са јединицама Равне Горе учествовали у ратним операцијама против немачке војне силе, али и они оперативци који су били “обавештавани” о наводним “партизанским акцијама” док су били изоловани у “кулисама” Брозовог “фатаморганског Врховног штаба” – и наравно, на Процесу су активно учествовали и спасени амерички авијатичари од генерала до најнижег чина…

Осим што је њујоршки Процес био једини веродостојан и једини законски легалан процес о инструменталности Равне Горе и Србије за Победу у Другом светском рату; и осим што је исти био такође једини веродостојан и једини законски легалан Процес против лажних оптужби против Равне Горе, Драже Михаиловића и Равногорске Србије… и истовремено против лажне ратне активности приписане Брозу – Процес је изнад свега и више од свега – то је тек данас јасно:

Био ОСС-ова осуда издаје Победе и издаје Циља Другог светског рата!

И зато је ОСС укинут! И зато генерал Донован отпуштен! И зато су покопани у незнање debriefing – званични извештаји спашених америчких ваздухопловаца по повратку на слободну територију! И тако даље…

Зато што је ОСС био против издаје – зато га је издаја казнила ликвидацијом!

На том можда најимпозантнијем и најверодостојнијем скупу по завршетку Другог светског рата – најстручнији и најдетаљнији извештач био је пуковник Роберт Макдауел! Иако је већ наведено, ипак је вредно поновити: Макдауела и Дражу су на тлу Равногорске Србије гонили усташко-партизанске убице у заједници са специјалцима немачких војних снага! Макдауел је по повратку отпуштен! Броз је захтевао од америчког Државног секретаријата да Макдауел буде осуђен на смрт! Као и многим оперативцима ОСС-а који су покушавали да објаве Иситину – и Макдауелу је било забрањено да у САД објављује Истину! Дража убијен! Равногорска Србија закључана у гето у којем је партизанско-усташка диктатура коју су савезници издајом Циља Победе Другог светског рата поставили на власт –  убија Равну Гору и Равногорску Србију – и то америчким оружјем и усташоизоидним камама… и деценијама доцније, док су још сведоци Истине били живи – забрана није никада престала: покушаји да се на федералном земљишту подигне споменик захвалности САД генералу Дражи Михаиловићу – забрањени су!

Као и током рата… на захтев Брозове диктатуре… Издаја наставља да себе прикрива…

• Зашто је Сведочанство забрањено?
• Сведочанство Роберта Макдауела забрањено је зато што је Сведочанство Истине!
• Сведочанство Роберта Макдауела забрањено је зато што је Сведочанство Савезничке Издаје!

Сведочанство Роберта Макдауела забрањено је зато што је Сведочанство злочина над Истином – зато што је Сведочанство расизма издаје!

И зато што Истина разринкава злочин Издаје која и дан-данас траје…

…и нажалост, и зато што данас још увек много Срба, најмљених од страних господара, још увек ужива иживљава… Лаж.

Жонглирање:

Who is the standard bearer?

Иако је врло једноставан одговор на питање ко је стегоноша Лажи (Who is the standard bearer?) – стегоноша Лажи је Јосип Броз – оличен познатом карикатуром жонглирања на клавирским жицама – и иако су се током времена намножили многи, несрећом и многи Срби… са све укорењенијим заборавом суштине Српског Националног Духа која је Поштење жртвовања за Правду Небеске Србије – и иако временом на пједесталу најмасторскијег жонглера Брозу итекако конкуришу остали сарадници окупатора на тлу бивше Југославије и њихова оданост покорности подјармљивања… ипак, најзначајније је обратити пажњу на другачију перспективу коју Истина захтева од СУБНОР-а и од њиховог сагледавања њиховог учешћа у рату… онако како заиста јесте било:

Нити Макдауел – нити Васкрснуће Истине – нити ОСС – не споре чињеницу да су партизани гинули! Међутим – исти доказују – да су упркос обманама да гину за антифашизам, за  ослобођење, за бољи живот… да су партизани су гинули – Преварени! Гинули су за обману! Гинули за Издају! Гинули за фашистичко-расистички злочин! Гинули преварени… за Мржњу Издајства!

Наравно… није лако схватити обману… али:

Истина је истина!

Срби Равногорске Србије јесу “Објавили рат Нацизму.“

Непуне две недеље после јавно изражене одлучности Српског Народа – “Боље гроб него роб” – Дража Михаиловић је, у име Српског Народа, јавно исказао ту одлучност са три једноставне речи:

“Не признајем капитулацију”.

То јесте била “објава рата”!Није то био папир са заглављем и штамбиљом који је један дипломата предао другом дипломати, нити разуларени усташоидни садизам Хинка Мајера усред Србије у име црвене петокракле звезде, нити фашизам убијања српских полицајаца на вашару у Белој цркви, нити злочиналчко изазивање немачких репресалија над Народом Равногорске Србије… нити наређени пребег партизана  под Усташтво у НДХ… Не! Била је то одлучност Српског Народа равногорске Србије да живи слободно!

И зато је та Равногорска Србија – побијена!

И зато у тој побијеној Србији и дан-данас крволочна усташоизоидна Мржња Издаје убија Српски Национални Дух и Српско Светосавље! И зато што је давни Труманов ембарго на истину још увек на снази – зато се и данас холокауст над Србима комотно одвија на очиглед читавог света…

Зато је Интегритет свег нашег досадашњег и будућег Српског Постојања – данас на историјској раскрсници не само зато да ли ћемо схватити Ускрснуће Истине Равне Горе и ускрснуће Лажи Титоизма – и не само на раскрсници између Историје Лажи и Историје Истине – већ и на раскрсници да ли ћемо прихватањем Истине – сви Срби заједно – схватити наше Национално Постојање Ускрснућем Истине Равне Горе… као Ускрснуће нашег Српског Националног Духа, као Ускрснуће наше заједничке Српске Жртве за Правду Небеске Србије, као Ускрснуће наше вере Православне… или ћемо наставити да се делимо партијашком и географском задртостима… по рецепту Мрже Издаје: “подели па владај” – постајући тако од Народа који је часним жртвовањем пресудан за Победу у Другом светском рату –  покоран народ, којем ће Мржња Издаје пресалдумити у крвожедног најамника… исто као и све друге најмљене сараднике окупатора… Да ли ћемо довршити сами себи ломљење кичме и изветрети у земљу недођију?

Ускрснућем Истине Равне Горе и Ускрснућем Лажи Титоизма – захваљујући хвала Богу храброј моралној одлучности Г. Миће Раденковића, који објави забрањени рукопис који му пуковник Макдауела остави у аманет… наше досадашње  Постојање и наша евентуална будућност – данас је најзад у нашим рукама… најзад пред нашом Савешћу и пред нашим Поштењем! Међутим… Ускрсућем Истине ово Сведочанство захтева и од Историје у најширем глобалном смислу – обелодањење Издаје почињене на крају Другог светског рата и обелодањење њених злочиначких последица по послератни свет!