Вести

Чак ни слеп не може поверовати домаћим властодржцима да је Србија данас у успону, да не постоји земља која нам се не диви због невероватних успеха које постиже ова власт, и да смо коначно доживели препород који се не памти од деведесетих, како вели наш премијер.

пише Весна Веизовић, 07.07.2013

***

Међутим, проблем је што и тај слеп мора да једе, па и без очињег вида схвата да је обманут и да од празне приче нема ништа. Глув види, нем чује; остају дакле само будале, политички прелетачи, односно превртљиви политиканти који увек у муљу као и све фекалије избијају на површину, и остале фукаре који гледају само своју корист.

Жао ми је што у својим текстовима у последње време све чешће морам да користим поменуте изразе али све више ми се чини да у овом метежу и хаосу који се одржава кроз апсолутни тоталитаризам и застрашивање народа , нестаје и оно мало људскости .

Данас прочитах једну невероватну вест. Неко би се питао : Да ли је могуће да у Србији постоји нешто невероватно?“! Ето и поред свих протеклих догађаја, за које верујем да су многи сматрали далеким или само облачном претњом која се никада заиста неће десити, да ће Космет увек бити у нашим рукама и да властодржци ма колико да су наклоњени западу ипак из страха неће смети да се одрекну наше светиње, још увек постоје они још невероватнији .

Тако је у јавност избила информација да је заменик директора Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владе Србије Александар Влајковић затражио подршку од ратног злочинца Хашима Тачија за снимање филма „Црни мерцедес“.

Поменути Влајковић, поред многобројних афера које се повлаче са канцеларијом за дијаспору оваквим гестом у најмању руку је заслужио лишавање слободе. У Кореји би рецимо за овакав испад био стрељан, обешен или врло могуће разнесен базуком, међутим у Србији уопште не сумњам да ће за овакав један „храбар“ корак бити још и награђен.

Наиме, поменути напредњачки полтрон је послао писмо Тачијевом заменику, бившем Србину Слободану Петровићу и озлоглашеном ратном злочинцу Хашиму Тачију, са невероватним предлогом како опрати Шиптаре од ратних злочина над Србима, са још невероватнијим решењем : поубијали су се међусобно.

Сценариј „Црног мерцедеса“ који потписују Миодраг Илић и Тони Матулић, говори о љубавном тројцу између Србина, Македонца и младе Албанке, који се налазе на Косову и Метохији за време рата. И док се рањени Македонац бори за живот у импровизованој болници ОВК, Србин прерушен у шиптарског сељака и млада Албанка иду по лек, прича се завршава тако што Србина миротворца убијају Срби..

Шта се дешава са Албанком и Македонцем није још изашло у јавност али како прича тече, још ће испасти да су га припадници ОВК излечили а да су мртвом Србину Срби повадили органе и распослали их по западу.

Влајковић наводи такође и да је филм моћан медиј и да би поред лепе приче могао имати и политичку, а како би се приказивао широм света, можда и са Моником Белучи у главној улози, тако би Шиптари уз помоћ овог „Србина“ могли створити потпуно другачију слику о себи у свету.

Да овде није крај лудилу, уз честитке на будућим преговорима у Бриселу, он напомиње да је све ово једна изванредна прилика за помирење две земље, Косова и Метохије и Србије. Поред свих досадашњих изјава домаћих политикана, још увек нисмо имали прилику да један државни службеник писмено признаје на званичном документу Владе републике Србије, да су Косово и Србија две земље и да при том шаље срдачне поздраве „господину премијеру“.

Шта можемо очекивати од ових властодржаца, Александра Вучића који води небеске битке, отворено претећи да ће се разрачунати са свим оним Србима којима је пречи неки тамо храст, него коридор 10?

Или Ивице Дачића који два дана ужива са Хашимом Тачијем у хрватским дворовима уз литре алкохола и Томпсона, или Николића који као да се пробудио из транса па је коначно схватио шта пише у условима запада по питању Космета?

Можемо ли се овакви какви смо уопште уздати у Божију помоћ, јер је очигледно да нас само његова самилост може извући из свег јада у који нас ова и све претходне политикантске багре увукоше или ће једног дана, онај мали број Срба у расејању гледати филмове са Моником Белучи у главној улози о Србима који су нестали тако што су се међусобно поубијали.

Недавно су Французи уз велику новчану помоћ шиптарских лобиста направили филм о жутој кући, у ком је на врло сличан начин престављена ситуација, односно у ком су Срби злочинци а јадни Шиптари жртве крвавих месара и доктора који ваде и препродају органе.

Влада Србије је наводно упутила протест поводом филма, међутим врло брзо је све заташкано и заборављено у овдашњим медијима, али светска пропаганда о Србима злочинцима се наставља.

Сада видимо да је ствар далеко озбиљнија и да има много више оних који се сами нуде да буду пропагери контраверзне приче за само мало „материјалне помоћи“.

Хоћемо ли пустити да нас преко филмова, ауто-путева којима намерно пројектују путању преко светиња и символа Србије, изместе или сасеку као што намеравају с Записом од 600-700 лета?

Титоисти хоће да нас и даље реформишу, није им довољно протекли век, него ето има нас још „паланачких“ Срба који смо им препрека као и древни Храст, а како лакше то учинити него нас представити лудима, убицама и агресорима који убијају своје, док код свих других побеђује љубав?!

Весна Веизовић, 07.07.2013