Вести

Очекује се нови приступ проблему корупције у Фонду, личним залагањем председника УО ПИО Фонда синдикалног вође г. Орбовића…

Наш кукавичлук да ствари назовемо правим именом и наша сервилност да поштујемо подгузне муве , које нас понижавају и очекивање да држава, уместо нас спречи пљачку коју организује Фонд ПИО,није донело никакве резултате.Што смо ми били понизнији и што смо више ћутали, то су нас не само безобзирније пљачкали, него и проглашавали криминалцима.

Зорица Тршић 21.06.2013

***

И то нису чиниле „газде“,то су чиниле подгузне муве, да би у очима својих газда, добиле изглед пчеле и кашичицу меда. Али и поред великог труда, газде их не виде, јер су ове муве увек позади.

У дебелој позадини,убеђени да несметано могу да лажу и краду мало за себе, много више за газде, нису ни приметили да је и кроз медије почела да се пробија истина и да се неочекивано покреће једна спонтана кампања за разоткривање легла подгузних мува. Ја лично нисам за кажњавање налогодаваца. Ми за њих не знамо.Њихово име се не појављује на решењима,они не дају писмене налоге за незаконито поступање и за незаконите набавке,они неће штитити извршиоца кад буде откривен.Правиће се да га не познају.За њих немамо доказе.

Само држава може да доноси стратегије и открива налогодавце. Нас не треба да занима ко је коме дао усмени налог, него ко је извршио усмени налог,а прекршио закон и зашто.

Они се хвале да им не можемо ништа, јер штите интерес Фонда. Ајде да ми штитимо наш законски интерес.Како? У кампањи растеривања мува под називом „Спреј“. Изношењем њихових имена у јавност.Да странка одмах на вратима кад прочита име, зна о коме се ради и тражи његово изузеће. Да комшија зна ко станује до њега. Да колеге, којима утерује страх у кости, знају да он не вреди пишљива боба и да престану да извршавају његове незаконите налоге. Да сви радимо на враћању прописа и правила у поступак остваривања права.

Кад једно службено лице има свест, да више не може да се крије иза шифре, да нема тог заклона иза којег га јавна реч неће дотаћи, да ће га колеге које поштено раде свој посао у великом кругу избегавати, мораће добро да се замисли , да ли је заиста место подгузне муве исплативо.Да ли више вреди то место или један људски живот.

После „Лажног Моравца“,као пилот пројекта, на овом порталу и писања „Блица“о проблему Слободана Шевића,које је „Новинар де пренео, започела је спонтана кампања за одбрану интереса најсиромашнијих пензионера, у коју се поред Новинара де и „Политике“ укључио и Заштитник грађана и велики број посетилац и читалаца,што је довело не само до заустављања организоване пљачке код коначних решења, већ до спознаје да је то једини прави начин за успех стратегије борбе против корупције. Само тако се од корумпиране државе, ствара држава домаћина. Само тако се враћа нада, да држава још није изумрла.

Не смемо се обесхрабрити због мноштва начина, које је Дирекција Фонда ПИО, осмислила,за пљачкање својих корисника.Успех се не постиже преко ноћи, него систематским радом и упорношћу.

„Блиц“ нам је јуче дао пример, на коме је практично приказан још један вид пљачке пензионера на нарочито безобзиран и дрзак начин.Тиме је отворена и могућност да се јави неко ко је већ имао исти проблем са Фондом , како би се указало и на решење проблема. Зато су нам потребни Новинар де,“Блиц“,“Таблоид“ и сваки други лист, који пензионере сматра равноправним члановима овог друштва и који разуме тежак и неравноправан положај пензионера у односу на Фонд ПИО.Тако се јединке повезују, криминалци прозивају, истина помаља и сам Фонд подиже из муља.

Након поменутог текста из „Блица“, требало би коначно да нас приме у ЕУ, из чисте радозналости, да виде како ми то изгледамо, обзиром да нас Фонд ПИО, пуних 12 година прави на будале и ми стојички подносимо.

Наиме брачни пар Ивана и Благоје Цакић,аутори познатог козметичког препарата „Бимаск“не могу да дођу до својих поштено зарађених 38 000 евра, на име поравнања са „Галеником“јер је наводно „Галеника“, „заменом сврхе уплате“, уместо накнаде штете, исплатила ауторски хонорар,по непостојећем уговору о делу. Доприноси се воде као неуплаћени и то им се одбија од пензије,вероватно најмање 1/3, не види се из текста.Фонд ПИО тврди да не може да изврши повраћај доприноса док му Пореска управа не упути захтев за повраћај, а на крају потврду ,мора дати и Галеника као послодавац.

У Пореској управи међутим први корак очекују од ПИО Фонда.

Ово је класична шема, по којој се коруптивни процес одвија

Онемогућавање повраћаја доприноса је омиљен начин орочавања туђих новчаних средстава, ради задовољења сопствених потреба, стамбених,финсијских , каријерних. У ту сврху,организована је позната дечја игра жмурке, која је постојала, док још није било видео игрица. Сада деца играју компјутерске игрице, а Фонд се игра жмурке.

Пљачка је организована крајње перфидно

Странка подноси захтев Фонду ПИО, за повраћај доприноса.Фонд се оглашава ненадлежним што је тачно и упућује странку надлежном органу Пореској управи ,што је такође тачно, да тамо поднесе захтев.

Пореска управа обавештава странку да јој уз захтев треба и потврда Фонда ПИО, да су доприноси неосновано или више уплаћени, што је наравно јасно.Није јасно, зашто се странка не обавештава одмах да је Фонд, иако ненадлежан за повраћај, надлежан за издавање потврде на основу које се повраћај врши.

Странка се поново обраћа Фонду за потврду,а Фонд је обавештава да нема регистроване податке у матичној евиденцији и да према томе , не може да јој изда потврду, што није истина,већ ноторна лаж. Регистровање података у матичној евиднецији,је језгро система ПИО.

Шта брига бирократију Фонда, што човек у седмој или осмој деценији живота, мора да иде из Жаркова у Немањину или из Немањине на Нови Београд.Претпоставља се да ће на 40 степени у хладу ,ваљда да буде толико паметан па да се обрати на право место, код правог човека или да одустане од захтева.

Због таквог понашања у свим описаним фазама поступка, морају се захтевати писани акти,решења или обавештења, свеједно.Ти акти морају да садрже име и презиме овлашћених службених лица.

Обзиром да је „Блиц“ показао разумевање, може да настави кампању за заштиту права пензионера и објави имена експерата Фонда, који „не знају“ како се проблем решава.

Пошто се подгузне муве у свом тврдокорном ставу,позивају на забрану Дирекције,  Дирекција је надлежан орган, који је дужан да се јавно огласи и каже да таква забрана не постоји, осим ако постоји и тиме јасно стави до знања мувама из позадине да не рачунају на јавну заштиту.

Ако се не огласи, то значи да су средства Цакића, као и других којима је Фонд одбио повраћај доприноса, орочена на рачуну неке банке, ради приписивања камате и решавања различитих личних потреба , овлашћеног власника рачуна, а партијским послушницима, који знају да нису за место на коме су, дат налог да одуговлаче поступак, док странка не одустане од захтева.

Једини прави начин да се пензионери заштите од оних који брину о њиховим правима у Фонду је могућност да у медијима износе ко су лица, која одлучују о њиховим правима и на који начин.Не ради блаћења Фонда,већ искључиво ради враћања сопственог самопоштовања.

Корист од кампање у медијима ,има дакако и практичну вредност, јер ће се увек наћи неко ко је већ прошао шпалир шибања, али није одустао од захтева.

За Цекиће и све остале пензионере,чије паре се немилице троше на посете бањама у Румунији,на боравке делегације Фонда у Берлину и на опремање Функционалне дијагностике , даје се просто упуство за повраћај неосновано или више уплаћеног доприноса, без давања гаранције до ког рока ће Фонд вршити исплате уопште. На Фонд се такође, може односити истина коју је уопштено изрекла уважена Радојка Николић:“Ми смо солвентни, али нисмо ликвидни.Што у преводу значи да је неко у стању да плаћа, али нема новца за плаћање.“

Основно правило је подношење писменог захтева и пристајање само на писмени одговор.

Први корак,подношење захтева за издавање потврде на прописаном обрасцу , а у складу са Правилником о условима,поступку и начину повраћаја више плаћеног доприноса.(С.гласник РС 100/04 у примени од 4.09.2004.године, што подразумева пре свега, да потврда садржи податке о висини уплаћеног износа и да је у поступку пред надлежним органом Фонда,установљено да се може извршити повраћај доприноса.

Други корак подношење захтева Пореској управи уз приложену потврду Фонда и фотокопија текућег рачуна на који ће Пореска управа извршити повраћај.

Трећи корак, подићи своје паре, заблагодарити Богу за плодове од којих се прави „Бимаск“ и помоћи својим искуством увек кад неко има проблем, нарочито ако се решава у три корака.

У случају да након прва два корака,Фонд упути пензионера да трчи маратон,позвати редакцију , дати податке о овлашћеном службеном лицу и покренути кампању.

Зато нам је помоћ медија потребнија од стратегије за борбу против корупције. Стратегија подразумева дугорочан процес оспособљавања кадрова и обезбеђивање средстава,а јавно изношење истинитих чињеница о лицима која примају плату,да би нас спречавала у остваривању законитих права,представља реалан допринос примени стратегије у пракси..Док не почнемо да помажемо сами себи, ни стратегија нам неће помоћи, а кад почемо да се удружејемо да помогнемо и другима и себи, онда ће нам и Бог помоћи.

Зорица Тршић адв.

илустрација новинар.де