logo logo logo logo
Рубрика: Политика    Аутор: Срђан Марјановић    152 пута прочитано    Датум: 22.06.2013    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

“Procurelo” pismo sudije Haškog tribunala, u kojem se tvrdi da su oslobađajuće presude visokim zvaničnicima rezultat političkog pritiska, izazvalo je žučnu raspravu širom bivše Jugoslavije, tvrde eksperti.
Marija Ristić;BIRN;Beograd
***

Frederik Harhof, danski sudija Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), izazvao je kontroverzu nakon što su prošle nedelje međunarodni mediji objavili njegov privatni mejl u kojem kritikuje nedavne oslobađajuće presude srpskim i hrvatskim ratnim komandantima.

Harhof je napisao da je čuo kako je predsednik Haškog tribunala Teodor Meron, inače poreklom Amerikanac, poslednjih meseci vršio pritisak na druge sudije da odobre oslobađanje bivših hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača, generala nekadašnje Vojske Jugoslavije (VJ) Momčila Perišića i visokih zvaničnika srpske službe bezbednosti Jovice Stanišića i Franka Simatovića.

Harhof je optužio Tribunal i da je promenio svoju politiku izricanja presuda.

MKSJ se povodom pisma nije oglasio. Na konferenciji za štampu posle njegovog objavljivanja, kada su upitani za pismo, portparolka Tribunala Magdalena Spalinska i portparol Tužilaštva Aleksandar Kontić samo su rekli da “nemaju komentara”.

Međutim, stručnjaci za humanitarno pravo sa Balkana koji su za BIRN izazili svoje mišljenje, podeljeni su oko pisma, mada se slažu da će ono uticati na kredibilitet Haškog tribunala.

“UN moraju da pokrenu istragu povodom optužbi sudije”

Mario Mazić, direktor zagrebačke Omladinske inicijative za ljudska prava

Mario Mazić, direktor zagrebačke Omladinske inicijative za ljudska prava:

“Tvrdnje sudije Harhofa s razlogom su snažno uzburkale duhove u javnosti. Teško je poverovati da bi neki sudija međunarodnog tribunala pribegao takvim izjavama bez valjanih razloga.

Ne slažem se s tim da je Tribunal izmenio zakon u presudama koje pominje, naročito po pitanju konkretnih naređenja, jer je u vezi s njima praksa davno utemeljena u MKSJ-u. Ipak, te presude su iznenađujuće po nekoliko osnova, pošto se u nekim od njih prag za odrednicu ‘van svake sumnje’ čini nerazumno visokim.

Međutim, ostavimo li pravna pitanja po strani, sam pomen političkog pritiska na sudije može da dovede u pitanje nepristrasnost jednog krivičnog suda. To za posledicu može da ima narušeni kredibilitet Tribunala.

Po mom mišljenju, zbog same ozbiljnosti ovog slučaja, MKSJ i organizacija koja stoji iza njega, Ujedinjene nacije, treba da sprovedu istragu o tome da li su ove tvrdnje istinite ili ne. Takav pristup bi istakao važnost Tribunalove političke ‘neutralnosti’ i naglasio njegovu posvećenost pravičnim i profesionalnim krivičnim postupcima.

S druge strane, izostanak takvih radnji mogao bi da doprinese tome da se nasleđe Tribunala trajno dovede u pitanje, više sa političkog nego sa pravnog ili činjeničnog stanovišta.”

“Teško je poverovati da je visoki sudija vršio pritisak na sud”

Nora Ahmetaj, direktorka kosovskog Centra za istraživanje, dokumentaciju i objavljivanje

Nora Ahmetaj, direktorka kosovskog Centra za istraživanje, dokumentaciju i objavljivanje:

“Nije bilo sumnje da je MKSJ – koliko god faličan bio – čvrsto rešio da ostavi traga na novi svetski pravni poredak, i tako zadovolji pravdu za žrtve ratnih zločina počinjenih u bivšoj Jugoslaviji.

Nisam sklona teorijama zavere, iako je nedavno oslobađanje dvojice zvaničnika srpske službe bezbednosti iz vremena Miloševićeve vladavine izazvalo bujicu komentara i optužbi da je MKSJ oslepeo.

Razni faktori, unutrašnji i spoljašnji, mogli su da dovedu sudije do odluke koja šteti žrtvama i procesu pomirenja u regionu. Posledice toga ćemo tek osetiti. Zato nam je potrebna preciznija intervencija civilnog društva i branilaca ljudskih prava, lišena emocija i teorija zavere, kako bismo bolje zaštitili ljudska prava i osigurali da žrtve rata dobiju neku vrstu poštenog i humanog tretmana.

Nema sumnje da se među osobljem Tribunala koje donosi odluke uspostavila zanimljiva ravnoteža moći, a imate i činjenicu da sudije predstavljaju države koje su ih kandidovale za Tribunal. Međutim, jednostavno mi je teško da poverujem da je sudija Teodor Meron vršio pritisak na sud da oslobodi zvaničnike optužene za ratne zločine.

Sklonija sam da poverujem da 83-godišnji sudija obavlja svoj posao s integritetom i da vrši svoju dužnost etički, kao i da su se sve sudije – uključujući Merona – rukovodile pravnim razlozima.”

“Sudijino pismo može dovesti u pitanje objektivnost Suda”

Vehid Šehić, predsednik Foruma građana Tuzle

Vehid Šehić, predsednik Foruma građana Tuzle:

“Teško je sa ove vremenske distance objektivno ocenjivati rad Haškog tribunala. Ali jedno je sigurno: da nije osnovan, pitanje je da li bi iko sa ovih prostora krivično odgovarao, da li bi nacionalni sudovi bilo koga procesuirali za kršenje međunarodnog humanitarnog prava. Sa te strane, on je opravdao svoje postojanje. Da li je doneo pravdu? Delimično da. Da li je doprineo pomirenju? Ne. To nije bila ni njegova uloga, premda se to vrlo često isticalo u prvi plan.

Očekivalo se da je njegov glavni zadatak da van svake razumne sumnje utvrdi činjenice o ratnim zločinima i na osnovu toga donese pravednu sudsku odluku, a nama pomogne da na objektivan način razumemo šta se sve događalo i pokušamo graditi međusobno poverenje koje je rat uništio.

Poslednje presude Haškog tribunala su izazvale velike polemike stručne javnosti, ali i žrtava, posebno nakon pisma danskog sudije, što ima posebnu specifičnu težinu i iz razloga što je on još uvek sudija Tribunala.

Naime, i ranije je bilo iznošenja mišljenja o neobjektivnosti u radu Suda, o sprečavanju utvrđivanja činjenica i to uglavnom iz Tužilaštva Tribunala, u prvom redu od Karle del Ponte i Florens Hartman, o čemu su izdale i knjige, ali su to učinile tek kada im je istekao mandat u Tužilaštvu, tako da njihovi stavovi o radu Suda nemaju ni približno isti kredibilitet kao pismo danskog sudije Frederika Harhofa, koje može dovesti u pitanje objektivnost i profesionalnost nekih sudija Haškog tribunala, a samim tim i Suda kao institucije.

Stiče se dojam da Haški tribunal pojedinim presudama želi da neutrališe vrlo negativnu percepciju javnosti, gde je doživljavan ili se još uvek doživljava kao antisrpski, antihrvatski i antibošnjački, a ne kao antizločinački sud, što bi bilo pogubno po pravdu, a posebno po žrtve.”

 

http://www.balkaninsight.com/rs/article/kritika-ha%C5%A1kog-sudije-mo%C5%BEe-da-naru%C5%A1i-kredibilitet-tribunala

 

izvor: BALKANSKA TRANZICONA PRAVDA

***
***
***

BALKANSKA TRANZICONA PRAVDA

http://www.balkaninsight.com/rs/balkanska-tranziciona-pravda/o-projektu

O projektu

Balkanska tranziciona pravda je regionalna inicijativa koju finansira Evropska komisija, Federalno odeljenje spoljnih poslova Švajcarske i Britansko Ministarstvo spoljnih poslova i Komonvelta (FCO) i koja ima za cilj da se lakše razume tranziciona pravda među najširom publikom u bivšim jugoslovenskim zemljama (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Srbija) i da se unapredi stanje u medijima uz pomoć regionalne mreže šest lokalnih specijalizovanih novinara – Regionalni novinarski tim tranzicione pravde.

Projekat se sastoji od internet vesti – Balkanska Tranziciona Pravda – koje pokrivaju regionalne teme u vezi sa ratnim zločinima dostupne na četiri jezika (engleski, bosanski/hrvatski/srpski/crnogorski, albanski i makedonski), Radio Putevi Pravde koji emituje mesečne radijske biltene na tri jezika (albanski, bosanski/hrvatski/srpski/crnogorski i makedonski) i Dokumentarac Tranziciona Pravda, serija od šest dokumentaraca i jednog filma koji prate istraživački rad Regionalnog novinarskog tima Tranzicione pravde.

Projekat Balkanska tranziciona pravda tako se stara da javnost u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji, na Kosovu, u Makedoniji i Crnoj Gori, ima besplatan i slobodan pristup nepristrasnim vestima i analizama o regionalnoj tranzicionoj pravdi kao kamenu temeljcu uspešne demokratizacije, vladavine zakona, poštovanja ljudskih prava i održive miroljubive budućnosti.

Suočavanje sa prošlošću je neophodan preduslov post-jugoslovenskog regiona za stvaranje stabilne i sigurne demokratske budućnosti.

Budućnost ovog regiona i međusobnih odnosa država u velikoj meri zavisi od uspeha lokalnih pravosudnih ustanova u efikasnom i transparentnom procesuiranju ratnih zločina počinjenih u regionu, kažnjavanju počinalaca zločina i zadovoljavanjem pravde u ime žrtava.

Pod politikom “štapa i mrkve“ Evropske unije i uz sve razvijeniji sektor građanskog društva, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Srbija, Makedonija, Crna Gora i Kosovo počeli su da se bave nasleđem kršenja ljudskih prava počinjenih tokom jugoslovenskih ratova za otcepljenje devedesetih.

U ovom trenutku u regionu pokreću se različiti procesi tranzicione pravde: nacionalni i lokalni sudovi vode procese ratnih zločina, lokalne organizacije građanskog društva promovišu regionalnu komisiju koja će istražiti i predstaviti činjenice o ratovima i drugim ozbiljnim kršenjima ljudskih prava počinjenih u bivšoj Jugoslaviji (inicijativa po imenu REKOM), usvajaju se nacionalne strategije radi podizanja optužnica za ratne zločine i raspravlja se o brojnim drugim kaznenim merama.

Obični građani su, međutim, i dalje isključeni iz ovih procesa i ostaju neobavešteni o uspesima tranzicione pravde, sopstvenim pravima i mogućnostima da postanu deo tranzicionog napretka. Stoga projekat Balkanska tranziciona pravda mora da premosti jaz između države i građana objavljivanjem kvalitetnih i objektivnih informacija o tranzicionoj pravdi.

Post-jugoslovenskom regionu nedostaje tačno, istinito i profesionalno izveštavanje o ratnim zločinima, što stvara veliku prepreku na putu ka istini i udaljavanju od prošlosti. Zato će projekat Balkanska tranziciona pravda obezbeđivati redovan i pravovremeni tok informacija o tranzicionoj pravdi u regionu.

U različitim fazama primene, projekat će nuditi i bazu podataka o temama u vezi sa ratnim zločinima, u prvoj fazi pojedinačne izveštaje i članke, u drugoj audio izveštaje, i u trećoj televizijske dokumentarce.

Važno je, takođe, osnivanje obučenog novinarskog tima specijalizovanog za izveštavanje sa suđenja i analitičko izveštavanje da bi se u budućnosti unapredilo stanje u regionalnim medijima.

 

Тихи талас Православља на Тихом океану
Тихи талас Православља на Тихом океану (ФОТО)
Posted 3 months ago

Један од ретких православних Филипиница које сам упознао овде у Даету је брат Атанасије (Ромуло Б. Темплонуево). Има 70 година, а већ 20-ак како је крштен. Док је живео у…

Тихи талас Православља на Тихом океану (ФОТО)
О Хрватима други не треба да пишу, они су сами већ све написали и доказали!! И још доказују…
О Хрватима други не треба да пишу, они су сам…
Posted 3 months ago

Jaсно каже Колинда: „Сви грађани Хрватске су – Хрвати!“ А још јасније АВ: „Идем у Загреб, у најбољој вери!“ А најјасније: „Тражиће да оживе – српска села! Идем у Загреб…

О Хрватима други не треба да пишу, они су сам…
Протокол са последње демонске скупштине
Протокол са последње демонске скупштине
Posted 4 months ago

Причао ми један прозорљив човјек, а касније још многи други да је једном, датум се не зна, одржана демонска скупштина на којој је донијета одлука, односно одређене смјернице како да…

Протокол са последње демонске скупштине
Струка исправила бирократску неправду
Струка исправила бирократску неправду
Posted 4 months ago

Поштовани, на дан Светог Саве, 27.1.2018. године, у просторијама градске општине Звездара, на редовној годишњој скупштини Кик бокс савеза Београда уручене су плакете у старосним категоријама најбољим кик боксерима на…

Струка исправила бирократску неправду
Патријарх тврди да нам је бог дао вучића, а ко нам је, онда, дао – патријарха?!
Патријарх тврди да нам је Бог дао вучића, а к…
Posted 4 months ago

Пошто се више не говори о тзв. „унутрашњем дијалогу“ то је и Патријарг изјавио да неће бити Сабора СПЦ о Косову, што би значило да СПЦ оставља Вућића да се…

Патријарх тврди да нам је Бог дао вучића, а к…
С.Тулаков: Обнова српске институционалности
С.Турлаков: Обнова српске институционалности
Posted 4 months ago

Поштована и драга Госпођо Професор, sа великим болом и исто таквом радошћу, читао сам Вашу књигу Постхеројски рат Запада против Југославије, јер наша је трагедија без преседана, већ и зато…

С.Турлаков: Обнова српске институционалности
Душе неше немојмо губити!
Душе наше немојмо губити!
Posted 4 months ago

''Иако смо царство изгубили душе наше немојмо губити'' (порука народног гуслара) ''Не стражарите пред туђом кућом док вашу лопови харају''. Сазнајемо кроз штампу о Апелу за очување Косова и Метохије…

Душе наше немојмо губити!
За Јосипа Броза је било мало побијених у Јасеновцу
За Јосипа Броза је било мало побијених у Јасе…
Posted 4 months ago

Једна од најсрамнијих и најтамнијих мрља (а било их је премного) у историјату југокомуниста, Титославије као и животописа самопроглашеног „маршала“ јесте питање односа КПЈ/СКЈ, партизана и њиховог врховног команданта, потоњег…

За Јосипа Броза је било мало побијених у Јасе…
Episkop Artemije: Nezavisnost Kosova i Metohije ne sme biti priznata!
Епископ Артемије: Независност Косова и Метохи…
Posted 4 months ago

С обзиром на непрекидно и континуирано појављивање Његовог Високопреосвештенства Митрополита Амфилохија у медијима последњих дана, у циљу слања јавности одређених порука које се тичу Епархије рашко - призренске и косовско…

Епископ Артемије: Независност Косова и Метохи…
Обележавајући нашу умртвљеност и успаваност
Посланица која обележава нашу умртвљеност и у…
Posted 4 months ago

Драги и поштовани Читаоци, има доста времена како пишем о свему оном што би требало да нас, Србе, обједини у борби за наш опстанак, на који се са свих страна…

Посланица која обележава нашу умртвљеност и у…
PreviousNext



1 коментар у вези “Kritika haškog sudije “može da naruši kredibilitet Tribunala””
  1. Da bi se razumijelo zasto se Jugoslavija raspala u krvavom gradjanskom ratu, moramo da znamo pravu istinu o ljudima koji su bili na odgovornim duznostima tokom rata u Jugoslaviji. Vecina narodnih “prvaka” iz vremena rata na prostorima bivse Jugoslavije su bili pripadnici jugoslavenske DRZAVNE BEZBJEDNOSTI, u narodu poznate i po zlu cuvene ozloglasene UDB-e. Kao sluzbenici i tajni saradnici UDB-e oni su bili tudji igraci, zbiri i spijuni koji su igrali onako kako drugi sviraju, i rat vodili po planu i zeljama tajnih gospodara rata koji su iz senke naredjivali sta ce da se radi na terenu.

    Za hrvatskog generala Antu Gotovinu se zna da je bio pripadnik Drugog odsjeka francuske vojne obavestajne sluzbe, a za Mladena Markaca da je bio saradnik njemacke obavestajne sluzbe. Oni su zbog toga kao tudji zbiri i spijuni morali da budu oslobodjeni za pocinjene zlocine tokom rata nad SRBskim narodom, jer oni su izvrseni na trazenje i sa znanjem i odobrenjem nadleznih drzavnih sluzbi iz Njemacke i Francuske.

    Isti slucaj je sa nekadasnjim generalom Vojske Jugoslavije Momcilom Periseicem. On je bio saradnik americke obavestajne sluzbe, i kao americki spijun Momcilo Perisic je uhvacen na djelu od strane pripadnika SRBske Obavestajne Vojne Agencije (SOVA) kako Amerikancima predaje tajna vojna i drzavna dokumenta.

    Jovicu Stanisica i Franka Simatovica na odgovorne duznosti u policiji Republike SRBije je doveo i postavio licno Slobodan Milosevic. On vjerovatno nije mogo znati da su oni tajni americki agenti koji su tokom rata svojim gazdama odavali vojne tajne i sabotirali svaku vojnu akciju SRBske Vojske.

    Jovica Stanisic, na trazenje americke obavestajne sluzbe je organizovao atentat na Vuka Draskovica, presjednika SRBske Narodne Obnove ili poznatije u narodu kao OBMANE. Taj atentat na Vuka Draskovica od strane “SUDA” u Beogradu jos uvijek nije u potpunosti dovoljno pravno rasvetljen, jer tajnim vladarima SRBije ocigledno ne odgovara da se zna prava istina o tome.

    Vuk Draskovic je bio godinama pripadnik tajne francuske obavestajne sluzbe koja je financirala preko Kluba Knjizevnika u Beogradu njegov politicki rad, a Jovica Stanisic je atentat na Vuka Draskovica organizovao sa namjerom da za taj zlocin u kome su poginuli pored Daninog brata jos dvojica ljudi bude optuzen tadasnji presjednik SRBije Slobodana Milosevica.

    Prema tome, Medjunarodni “Sud” u Hagu kao produzena ruka i “pravna ustanova” velikih sila, na visegodisnje robije osudio je samo male i nepoznate ljude iz naroda koji su bili iskreni rodoljubi, i kao takvi zloupotrebiti od gospodara rata, a tudje zbire i spijune koji su rat vodili na prostoru bivse Jugoslavije po zelji tajnih vladara Novog svetskog poretka,”Medjunarodni Sud” u Hagu je oslobodio odgovornosti za pocinjene zlocine tokom rata u Jugoslaviji, i tako bogato nagradio!

    To je prava istina o izrecenim sudskim presudama “Medjunarodnog Suda” u Hagu, kojih bi se postidio svaki covjek koji drzi do svoga obraza. Zbog toga ne treba nikoga cuditi sto je napokon savjest progovorila i kod danskog sudije Fredrika Harhofa!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo